Pančevo, Ub, Kosjerić, Vrnjačka Banja, Boljevac, Bor, Kanjiža, Opovo, Guča i Rudnik samo su neka od mesta do kojih su već stigla igrana i dokumentarna ostvarenja najrazličitije tematike, od potrage za boljim radnim i životnim uslovima do suočavanja sa sopstvenom ranjivošću i brige o deci bez roditelja. 

„Publika u Boru zahvalna je na mogućnosti da besplatno pogleda zanimljive filmove zbog njihove tematsko-stilske raznolikosti. Dragoceno je što je na turneji i film Časna sestra fudbalski trener primeren mlađim tinejdžerima, koje je moguće animirati u saradnji sa prosvetnim radnicima zainteresovanim za podsticanje radoznalosti i raznovrsnijih interesovanja učenika. Naročito je dobro bila prihvaćena projekcija realizovana u selu Zlotu. Istakla bih i diskusiju koja se povela među gledaocima filma Prekovremeni rad, namerno prikazanog uoči Prvog maja“, kaže Violeta Stojmenović, bibliotekarka i urednica programa u Narodnoj biblioteci Bor.

Projekcija u Boru, Foto: Slobodna zona – Promo

Zoran D. Pantelić, direktor Kulturnog centra opštine Lučani, Guča ističe da je prvi u nizu prikazanih filmova, pobednik Kanskog festivala Trougao tuge izazvao velko interesovanje publike. „Zahvaljujemo Festivalu Slobodna zona što je omogućio da ovogodišnji filmski sadržaji budu dostupni publici i u manjem mestu kao što je Guča”, izjavio je Pantelić.

Na repertoaru 17. turneje nalazi se pet igranih i dva dokumentarna filma: Trougao tuge u režiji Rubena Estlunda, Utama Alehandra Loajse Grisija, Prekovremeni rad Erika Gravela, Nežno Ane Ester Nemeš i Lasla Čuje, Časna sestra fudbalski trener Roberta Buesa, Ljubav, nemačke marke i smrt Džema Kaje i Pisanje vatrom Sušmita Goša i Rintu Tomas.

Turneja Slobodne zone, koja promoviše neke od najznačajnijih naslova prikazanih na prethodnom izdanju filmskog festivala angažovanih ostvarenja, jedan je od najambicioznijih poduhvata decentralizacije filmskog sadržaja u zemlji. Misija organizatora je stvaranje i odgajanje filmske publike i van većih kulturnih sredina, obezbeđivanjem besplatnih projekcija vrhunskih filmova na velikom platnu i u najskrovitijim krajevima Srbije.

Više o svim mestima i rasporedu projekcija možete pronaći na ovom linku.

Naslovna fotografija: Projekcija u Prijepolju, Foto: Slobodna zona – promo

Članak Slobodna zona na sredini puta – Filmska turneja se nastavlja u još tridesetak mesta Srbije se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Zlatko Burić, rođen 1953. u Osijeku, početkom osamdesetih preselio se u Dansku, gde je postao izuzetno popularan zahvaljujući filmskoj trilogiji Pušer Nikolasa Vindinga Refnau kojoj igra srpskog narko-bosa Mila. Glumio je i u blokbasteru 2012 Rolanda Emeriha i nagrađivanom filmu Slatke pokvarene stvari Stivena Frirsa kao i u hrvatskim hvaljenim ostvarenjima Comic Sans Nevia Marasovića i Ne gledaj mi u pijat Hane Jušić. Nedavno smo ga mogli gledati u sjajnoj seriji Šutnja Dalibora Matanića.

Najnoviju ulogu, ruskog oligarha Dimitrija, ostvario je u Zlatnom palmom nagrađenom Trouglu tuge Rubena Estlunda koji će otvoriti 18. Slobodnu zonu 3. novembra u Beogradu (18.30, mts Dvorana), Nišu (19, Cineplexx) i Novom Sadu (19.30, Arena Cineplex). Pošto je prva projekcija u Beogradu rasprodata, biće organizovana još jedna, u 21 sat, na kojoj će se Zlatko Burić takođe obratiti publici.

Više od 60 dokumentarnih i igranih celovečernjih filmova, a ukupno 77 ostvarenja, računajući i kratkometražne radove mladih u okviru selekcije Future Is Here biće prikazano na 18. Slobodnoj zoni, poručio je Petrović, naglasivši da će i ove godine festival izaći iz okvira Beograda i biti organizovan i u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.

On je napomenuo i da je ove godine festival napravio iskorak u vidu saradnje sa Sinepleks (Cineplexx) bioskopima u čijim salama će biti održavana posebna selekcija, uslovno rečeno, komercijalnih angažovanih filmova koji se obraćaju široj publici.

– Najpopularniji naslov je dokumentarac Moonage Daydream o Dejvidu Bouviju koji će svake večeri tokom trajanja festivala, biti prikazivan u Imax sali Galerije Beograd, sa najboljim zvukom u Srbiji – poručio je Petrović.

Branka Pavlović, selektorka Međunarodnog takmičarskog programa, Ženske linije i Selekcije 14+, istakla je da je ideja vodilja većine filmova pojedinac u konfliktu ili u trenutku suočavanja sa prošlošću, samim tim i sa samim sobom.  

Jedan od njih je Pomračenje, zvanično norveška produkcija, ali u režiji Nataše Urban, autorke poreklom iz Srbije. Ona se u filmu bavi svojom porodicom i direktno i hrabro pokušava da odgovori na pitanje „Gde ste bili i šta ste radili 90-ih”, koristeći kao metaforu pomračenje sunca 1999. kao kraj tog ciklusa.

Vizuelno i istorijski zanimljiv je film Okreni se ka suncu  jer se bavi jednom do najvećih tragedija 20. veka posle holokausta – sudbinom ruskih ratnih zarobljenika. Autorka Aliona van der Horst koristila je ekskluzivne, potresne materijale iz sovjetskih i nemačkih nacističkih vojnih arhiva.

Iz Selekcije 14+ Branka je izdvojila film Nevinost izraelskog autora Gaja Davidija koji živi u Danskoj.

– To je angažovan, kontroverzan film o mladim ljudima koji se nisu vratili sa odsluženja obaveznog vojnog roka u Izraelu i postavlja ključno pitanje: kada vas određuje društvo, sistem, država i porodica, koliko, zapravo, slobode imate za sebe? – navela je Branka Pavlović.

Iako su filmove iz Ženske linije režirali mušarci, sva tri su o jakim ženama, istakla je.

– Betina je film o muzičarki Betini Vegner koja je imala i pesmu o jednoj jugoslovenskoj gastarbajterki iz DDR-a devesetih godina. Ona nije ovde toliko poznata, ali se radujem da je upoznate – poručila je selektorka.

Žiri Međunarodnog takmičarskog programa čine Boško Prostran, profesor na FMK i video umetnik, Aleksandra Odić, bosansko-nemačka rediteljka i Nezaket Ekiči, umetnica performansa koja se u radovima često bavi temama ženskih prava i prava na slobodu.

Ivan Bakrač selektor Regionalnog takmičarskog programa kazao je da je ova selekcija od sedam filmova veoma šarenolika.

– Navikli smo da je Balkan sam po sebi haotičan, i u pozitivnom i u negativnom smislu, ali sam se ja trudio da izvučem ono najpozitivnije – istakao je Bakrač. Među autorima ima etabliranih, koji su već nagrađivani i na Slobodnoj zoni, poput Gorana Devića (Hrvatskog nradonog preporoda)ali i debitanata koji nisu imali ništa manji uspeh na samom startu karijere, poput premijera u Kanu, Veneciji i Roterdamu.

– Iako autori Balkana eksperimentišu i sa žanrovima i stilovima, postoje teme koje su svima zajedničke, a to je suočavanje sa prošlošću i sa posledicama prošlosti. Sa druge strane, tu je ono čuveno jugoslovensko pitanje: Ko je prvi počeo? pa je zajedničko svim filmovima to što se bave odnosima između porodica, komšiluka i zemalja – naveo je Bakrač.

On je izdvojio dve regionalne premijere: hrvatsko-srpske koprodukcije Garbura Josipa Žuvana o dvojici dečaka najboljih prijatelja i prvih komšija iz dveju posvađanih porodica i Metronom Aleksandrua Belka, „netipičan za novi rumunski talas”, ljubavnu priču osuđenu na propast u doba diktature Čaušeskua.

O najboljem filmu u regionalnoj selekciji Horizonti Balkana odlučivaće: rediteljka Milica Tomović, novinarka Tamara Skrozza i producentkinja i teoretičarka filma Jelena Mišeljić.

Rajko Petrović je dodao da će na  Slobodnoj zoni biti upriličene i premijere dva domaća dokumentarna filma, 4 sunca i klavir, omaž Vojvodini u režiji etno džez muzičara Borisa Kovača i Do daske Aleksandra Reljića koji se bavi pitanjem zašto tabloidi presuđuju i vode hajke protiv pojedinih građana.

Ivan Milenković predstavio je govorni segment Slobodne zone, Kompas, koji se ove godine održava u Novom Sadu kao deo programskog luka Druga?Evropa koju je podržala Fondacija „Novi Sad – Evropska prestonica kulture”.

 Budući da se Kompas uvek bavi temama pokrenutim u nekim filmovima sa festivala, ove godine to će biti kultura otkazivanja i politička (ne)korektnost (nakon projekcije filma Sparta Ulriha Zajdla), kolonizaciji rada i radnog vremena (Prekovremeni rad), rat u Ukrajini (Klondajk) i položaj žena u muškom svetu (Pisanje vatrom).

Lena Trifunović i Tamara Milošević predstavile su Sonar, prateći program za mlade pokrenut prošle godine, koji se bavi dokumentarizmom na društvenim mrežama.

– Ove godine fokus će biti na tome kako se beleži avantura na društvenim mrežama i kako se to razlikuje od pravog dokumentarnog filma – navela je Tamara, dok je Lena otkrila da će gosti biti Igor Šćepanović i Radovan Kovač.

– Sem razgovora o probijanju granica tradicionalnog dokumentarnog filma, izazovima i tome kako se snalaze kada su u pokretu a žele da plasiraju svoje sadržaje, na Sonaru ćemo organizovati i radionicu Igora Šćepanovića o montaži na putu, projekcije filmova i razgovore sa autorima – zaključila je Lena Trifunović. Sonar će biti održan 8. novembra od 16 do 19 u Sprat baru u Cetinjskoj.

Gosti festivala, koji će biti dostupni za pitanja gledalaca nakon projekcija svojih filmova, biće Goran Dević i Hrvoje Osvadić (Hrvatskog narodnog preporoda), Tudor Panduru (Metronom), Suzan Šimk i Luc Penert (Betina), Vedrana Pribačić i Marta Puhlovski (Veće od traume), Đem Kaja (Ljubav, nemačke marke i smrt), Nataša Urban (Pomračenje), Einari Pakanen (Raj za karaoke), Aliona Simonovna van der Horst (Okreni se ka suncu), Josip Žuvan i Ivana Roščić (Garbura), Škumbin Istrefi (Vera sanja more), Tomas Firhapter (Živeti zajedno), Boris Kovač (4 sunca i klavir) i Aleksandar Reljić (Do daske).

Ulaznice za festival su u prodaji, a sve informacije o programu, rasporedu projekcija i lokacijama dostupne su na zvaničnom sajtu festivala. 

I ove godine, deo filmskog programa moći će da pogleda publika u celoj Srbiji jer će platforma KinoKauch biti domaćin onlajn Slobodne zone od 9. do 23. novembra.

Ovogodišnji festival podržali su potprogram MEDIA programa Kreativna Evropa, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije i Francuski institut.

Vidimo se u Slobodnoj zoni!

Fotogrfije: Tanja Drobnjak

Članak Zlatko Burić otvara Slobodnu zonu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Predstavljamo vam neke od ovogodišnjih festivalskih poslastica:

Moonage Daydream

Filmska odiseja o Dejvidu Bouviju nije klasični dokumentarac, kaže reditelj Bret Morgen. Bouvijeva porodica omogućila mu je pristup bez presedana celokupnoj arhivi, koju je sam Dejvid pažljivo sakupljao decenijama. Morgen je pet godina radio na filmu, od čega je čak tri proveo pregledajući kompletnu umetničku zaostavštinu Dejvida Bouvija.

Morgen je do sada je snimio dokumentarce o Kurtu Kobejnu, Roling stounsima, Džejn Gudal i Robertu Evansu, a nominovan je za Oskara za film On the Ropes.

Srećno, Leo Grande (Good Luck To You, Leo Grande)

Ema Tompson u, kako su neki kritičari ocenili, ulozi karijere, igra penzionisanu učiteljicu koja, nakon smrti supruga, odlučuje da konačno doživi orgazam i za to angažuje mladog žigola.

Rabije Kurnaz protiv Džordža V. Buša (Rabiye Kurnaz vs. George W. Bush)

Višestruko nagrađivani nemački reditelj Andreas Drezen ponovo pokazuje kakav je majstor u kombinovanju eksplozivne teme (u ovom slučaju zasnovane na stvarnim događajima) i svakodnevnih muka običnog čoveka. U fokusu njegovog novog filma je majka, supruga i domaćica, vrlo temperamentna Rabije Kurnaz iz Bremena koja će, u pokušaju da spasi sina Murata iz zloglasnog Gvantanama, stići do Vašingtona i pred Vrhovnim sudom SAD pokrenuti postupak protiv Džordža Buša Mlađeg. Glavna glumica Meltem Kaptan nagrađena je za najbolju glumicu u Berlinu, a Srebrnog medveda film je dobio i za scenario (Lejla Štiler).

Sparta

Najkontroverzniji film godine, u režiji Ulriha Zajdla, prati Evalda koji se iz Austrije preselio u rumunsku provinciju, gde radi kao trener džuda. Niko ne zna da je on neosuđivani pedofil koji se u tajnosti bori protiv svojih nagona. Film je zasnovan na istinitoj priči. Iako je svetsku premijeru trebalo da ima u Torontu, festival je otkazao projekciju nakon tvrdnje roditelja dece glumaca u Špiglu da reditelj i producentska ekipa nisu poštovali produkcijske protokole u radu sa maloletnim licima. Tim povodom u Rumuniji je pokrenuta zvanična istraga. Zajdl, koji nije želeo da prisustvuje novoj svetskoj premijeri, 18. septembra na festivalu u San Sebastijanu, demantovao je optužbe. „Svestan sam da je moj pogled na svet kao umetnika i način na koji ga predstavljam u filmovima očigledna suprotnost sadašnjem duhu vremena koje traži pojednostavljeni ‘ili-ili’ sadržaj, bez ikakvog konteksta. Ceo moj dosadašnji opus je molba za saosećanjem prema posrnulima i izubijanima, skrajnutima i izopštenima”, napisao je, između ostalog, reditelj u svom zvaničnom saopštenju.   

Sparta je film pobratim Riminija, koji priča o Evaldovom bratu i takođe će biti prikazan na 18. Slobodnoj zoni.

Ljubav, nemačke marke i smrt (Love, Deutchmarks and Death)

Jedno od najtraženijih ostvarenja sa ovogodišnjih svetskih festivala, svojevrsni tutorijal iz oblasti turske i nemačke novije istorije u režiji Džema Kaje, priča o poslovima turskih emigranata, nostalgiji i njihovoj muzici. 

Na 18. Slobodnoj zoni imaćemo prilike da gledamo i najnovija ostvarenja drugih uglednih autora poput Denija Kotea (Nezaboravno leto), Džejmsa Greja (Vreme armagedona), Patrisija Guzmana (Moja zamišljena zemlja) ili Emina Alpera (Gorući dani) ali i da otkrijemo neka nova talentovana imena i buduće miljenike festivala, poput Lole Kivoron (Rodeo), Mari Krojcer (Korset), Ane Nemeš i Lasla Čuje (Nežno) ili Rajli Kiou, poznate glumice i Elvisove unuke koja je, sa Džinom Džamel, nagrađena Zlatnom kamerom za režiju za najbolji debitantski film Kanskog festivala, Ratni poni.

Festival će 3. novembra svečano otvoriti dobitnik Zlatne palme, kapitalistička satira Trougao tuge Rubena Ostlunda, u Beogradu (mts Dvorana, 18.30), Novom Sadu i Nišu. Ulaznice za svečano otvaranje u Beogradu su već u prodaji na biletarnici mts Dvorane i online preko Ticket.rs, po ceni od 750 dinara.

Pored pomenutih naslova, publika će imati priliku da pogleda još desetine sjajnih ostvarenja iz već poznatih programskih linija: Međunarodna selekcija, Regionalna selekcija – Horizonti Balkana, EU zona promena, Ženska linija, Zelena zona, Selekcija 14+, Selekcija 8+, U fokusu, kao i novih programskih linija Prva dva koraka posvećenih prvim i drugim filmovima i Slobodna zona i Sinepleks koja će prikazivati komercijalnija ostvarenja.

Retrospektivne selekcije U fokusu biće posvećene filmovima Avija Mograbija i Monike Viti, zaštitnom licu ovogodišnjeg vizuala.

I ove godine, deo filmskog programa Slobodne zone moći će da pogleda publika u celoj Srbiji jer će platforma KinoKauch biti domaćin onlajn Slobodne zone od 9. do 23. novembra.

Ovogodišnji festival podržali su potprogram MEDIA programa Kreativna Evropa, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije i Francuski institut.

Vidimo se u Slobodnoj zoni!

Članak Vodič kroz filmske poslastice 18. Slobodne zone se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Jubilarni 20. po redu Festival Studentskog Filma biće održan od 01. do 15. oktobra na više značajnih filmskih lokacija u Beogradu. Pet dana kvalitetnog kratkometražnog filmskog programa upotpuniće i izuzetno raznovrsni prateći program. Ove godine festivalskoj selekciji, pored igranog, dokumentarnog i animiranog, priključila se i kategorija eksperimentalnog filma, te ćemo po prvi put imati prilike da gledamo takva nesvakidašnja ostvarenja iz čitavog sveta. Pobedničke filmove biraće žiri koga čine istaknuti profesionalci filmske industrije koji poznaju savremene trendove i inovacije u ovoj oblasti.

Ovogodišnjom temom TRANZICIJA, organizatori festivala žele da izazovu promenu i podstaknu veću umetničku slobodu autora, koristeći film kao glavno sredstsvo za to.

Članak Ostalo je još par dana za prijavu na Festival Studentskog Filma se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Nove generacije umetnika i te kako rade na decentralizaciji kulture, zato se iz godine u godinu osnivaju novi filmski i pozorišni festivali širom regiona, koji lokalnom stanovništvu pružaju priliku susreta sa novim i manje poznatim umetničkim formama.

Na festivalu „Kameo“, imaćete priliku da prisustvujete projekcijama i razgovoru sa učesnicima, kao i masterklasovima, na kojima će naše gošće i gosti govoriti o samom procesu nastajanja filma, preprekama i konačnom stvaranju umetničkog dela.

Koncept letnjeg filmskog festivala uvek je uzbudljiv, a pored artikulacije mladih neafirmisanih autorki i autora, pruža priliku upoznavanja i druženja, koja je još jedna od naših tendencija.

Čačak je grad koji zaslužuje bogatu filmsku tradiciju, a osnivanjem ovog festivala, nadamo se da smo bliže tom cilju. Prva i početna godina festivala „Kameo“, revijalnog je karaktera, tako da ste pozvani i slobodni da šaljete bilo koje od svojih kratkih ostvarenja.

Autori svoje filmove šalju na mejl kinoklubkameo@gmail.com u vidu jutjub ili vimeo linka.

Sve informacije kao i najave za festival možete pratiti na našem instagram profilu @festival_kameo

Članak Kameo – Festival kratkometražnog filma u Čačku se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Na mapi Turneje su se našle ukupno 52 lokacije, i to je do sada najviše saradnji sa lokalnim partnerima koje su ostvarene u toku trajanja Turneje. A takođe, ove godine je i najviše fimova u ponudi – Publika je u prilici da pogleda čak devet ostvarenja, među kojima je i pobednički film prošlogodišnjeg izdanja Festivala Slobodne zone Profesor Bahman i njegovi časovi.

Fotografija: Narodna biblioteka Veljko Dugošević, Golubac

Donoseći najbolje angažovane filmove iz svetske produkcije u gradove i mesta širom Srbije, Turneja uspeva u svojom nameri – a to je decentralizacija kulture i želja da se vrhunski filmski sadržaj učini dostupnim publici i van gradova u kojima se održava Festival.

Unoseći filmski program u prostorije lokalnih biblioteka, kulturnih centara, bioskopa, galerija, Turneja Slobodne zone otvara vrata svima koji su zainteresovani za filmove najnovije produkcije koji se bave aktuelnim društvenim problemima i fenomenima.

Takođe, ove godine je ostvarena saradnja sa mnogo novih lokalnih partnera, te će se u mnogim mestima u Srbiji filmovi sa Festivala Slobodne zone igrati po prvi put. Kako program Turneje sadrži i filmove koji su namenjeni tinejdžerima, lokalni partneri u saradnji sa školama organizuju projekcije za srednjoškolce. U Centru za kulturu i umetnost u Aleksincu, kao i u Narodnoj biblioteci Bor projekcijama kojima su prisustvovali učenici su bile popunjene skoro do poslednjeg mesta!

U Modernoj galeriji Centra za kulturu Lazarevac je pre projekcije filma Fejt i Branko svojom muzikom veče ulepšao i Branko Ristić, muzičar koji je i akter dokumentarca o kom se u filmu i govori.

U narednim danima, Turneja je u Užicu, Peckoj, Ljigu i Prijepolju, a sve informacije o rasporedu i filmskom programu dostupne su na sajtu Slobodne zone i na društvenim mrežama Fejsbuku i Instagramu.

Vidimo se u Slobodnoj zoni!

Turneju Slobodne zone podržalo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

Članak Na mapi Turneje Slobodne zone rekordan broj gradova u Srbiji se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Maja Šuša, umetnička direktorka i selektorka festivala, povodom predstojećeg izdanja Bašta Festa je rekla: „Selekcija je u pripremi, od preko 700 filmova, pravi se finalni izbor od 25-30 kratkih igranih filmova koje će publika imati priliku da gleda tokom četiri dana u Bajinoj Bašti. Deluje da će program biti veoma raznovrstan, uzbudljiv i hrabar. Osnivanjem Balkanske mreže kratkog filma sa festivalima iz Severne Makedonije i Crne Gore ulazimo u jedan novi korak u razvoju i pozicioniranju kratkog filma u regionu, kao i u edukaciji i promociji mladih filmskih autora.”

Direktor festivala Jovan Jelisavčić je u susret predstojećem izdanju festivala izjavio: „Očekuje nas 9. izdanje Bašta Festa i ono je za nas izuzetno važno. Već sada je izvesno da je festival u mnogim segmentima porastao i da se svi planovi koje smo razvijali polako ispunjavaju. Sve to nam je bitno jer je jasan pokazatelj da je naš koncept zaživeo, ili još bolje da kažem – preživeo sve izazove, i da je vreme da ga nadograđujemo.”

Bašta Fest je internacionalni festival kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti, godišnja manifestacija koja se održava svakog prvog vikenda u julu i traje četiri dana. Bašta Fest je od izuzetnog značaja za decentralizaciju kulture, budući da je usmerio raznolik filmski, muzički, edukativni i prateći program na ovu predivnu regiju. Ideja je od samog početka bila da se neverovatna priroda Bajine Bašte i okoline otvori za što veći broj posetilaca, a organizatori streme ka tome da ovaj festival pretvore u kulturnu oazu koja pre svega promoviše mlade domaće i internacionalne autore, stavljajući akcenat na kratke filmove sa autentičnim glumačkim ostvarenjima.

Članak Deveto izdanje Bašta Festa od 30. juna do 3. jula se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Reč je o naslovima koje naša publika uglavnom nije imala priliku da vidi na velikom platnu, uz dve reprize samog Paralel Vision festivala, a to su raspevana drama podvučena muzikom sastava Clash – London Town i raskošni brazilski biopik o velikoj zvezdi, Timu Maji. 

Dokumentarac koji će posebno obradovati ljubitelje čuvene liverpulske četvorke, Bitlsi: Vrišti i deri se! (Beatles: Scream and Shout!) govori o specifičnim okolnostima koje su pratile prvu turneju Bitlsa u Sjedinjenim državama. Mnoštvo autentičnih i originalnih snimaka vodi nas u šezdesete godine XX veka i otkriva neke nove činjenice i momente, koje ni najbolji poznavaoci čuvene grupe možda do sada nisu znali.  

Posebno lepa ostvarenja predstavljaju filmovi o odrastanju, takozvani „coming of age” žanr veoma cenjen od strane kritike i voljen od publike, a ovde se čak nekoliko filmova bavi tom temom: Urbana himna, Ritam mojih koraka, Druga strana slave, a donekle i škotska komedija Opet ti.

Za ljubitelje „bolje i lepše prošlosti” još jedna šansa za povratak u šezdesete godine predstavlja i urnebesna britanska drama o industriji zabave, a snimljena po istinitoj priči Telstar: priča o Džou Miku.

Zimski bioskop Festivala muzičkog filma zajednički organizuju distributerska kuća Visionary Thinking i Paralel festival.

Projekcije su od 18.30 i 20.30 časova, a karte se prodaju po ceni od 300 dinara.

Članak Zimski bioskop – Festival muzičkog filma se pojavljuje prvo na Oblakoder.