Počevši od danas, karte će preko SMS-a moći da se kupe tako što se određeni tekst poruke, u zavisnosti od toga kakva vam je karta potrebna, poslati na broj 9011.

Građani će kartu moći da kupe i u papirnoj formi, a trenutno to mogu da učine na deset prodajnih mesta, od kojih 5 u Beogradu i po jedno u Mladenovcu, Obrenovcu, Lazarevcu, Barajevu i Sopotu. Gradonačelnik je na konferenciji najavio da će tokom leta karta moći da bude kupljena i na najmanje 250 kioska na najprometnijim stanicama. Postojaće karta za 90 minuta, kao i celodnevna.

Dnevna karta će važiti do 23.59 časova tog dana kada je kupljena. Od ponoći do 4 časa ujutru prevoz je besplatan za sve koji ga koriste u ovom periodu, dok od 4 sata kreće nova dnevna karta.

Jedino ovlašćeno lice koje će moći da vrši kontrolu karata će biti komunalni milicioneri ili „Beogradski lični”, odnosno Beli, kojima će putnici pokazivati povratnu poruku, ukoliko su kartu kupili putem SMS poruke. Kaznena karta će iznositi 5.000 dinara, a ako se plati u roku od sedam dana onda je 2.500 dinara.

Za učenike osnovnih i srednjih škola prevoz će biti besplatan, dok će studentska mesečna karta iznositi 1.000 dinara.

Stariji od 65 godina će imati doživotnu personalnu karticu za javni prevoz.

Mesečna karta za maj će važiti do kraja ovog meseca, a već od juna će kupovati mesečna karta po novom principu. Šapić je na konferenciji izjavio i da će svaka firma koja ima više od pet zaposlenih imati dodatni popust.

Oni koji su već uplatili novac na nepersonalizovanim karticama, moći će da odu na nova prodajna mesta i u papirnoj formi dobiju kartu u vrednosti koju su uplatili.

Prodajna mesta su otvorena od 10 do 18 časova, pa će građani kojima je ranije (ili kasnije) potrebna dnevna karta moći da je kupe jedino putem SMS-a.

Ostaje upitno, međutim, vreme trajanja karte koje iznosi 90 minuta od trenutka štampanja iste na prodajnom mestu, s obzirom na to da više nema validatora u prevoznim sredstvima, te tako karte više neće važiti od momenta ulaska u gradski prevoz, već od momenta izdavanja.

Članak U Beogradu od danas važi novi sistem naplate karata se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Dok je direktor firme Vlahović govorio o potencijalnim malverzacijama koje se dešavaju jer je gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić odlučio da unapredi rad javnog prevoza i raskine ugovor sa ovom firmom, zaposleni u firmi, odnosno, sadašnji kontrolori protestovali su ispred Medija centra.

Ukoliko dođe do raskida ugovora sa firmom Kentkart i umesto validatora i kontrole, u prevoz počnu da ulaze komunalni policajci, takozvani „Beli”, određeni broj radnika mogao bi da ostane bez posla. Upravo iz tog razloga zaposleni radnici počeli su da strahuju da li će uskoro ostati bez posla.

Međutim, gradonačelnik je u nedelju, tokom gostovanja na TV Prva izjavio da sadašnji kontrolori mogu da se nadaju nastavku rada, ali kao Beli i to uz adekvatnu obuku i ispunjenje određenih uslova. Ipak, ako je suditi po okupljenim radnicima čini se da se kontrolori ne oslanjaju na obećanja gradonačelnika.

Jedna od zaposlenih radnica je na jučerašnjem protestu ispred Medija centra za N1 izjavila: „Nije problem u tome što će 228 ljudi ostati bez posla, već to što će bez prihoda ostati 228 porodica“.

Okupljeni građani su juče izrazili svoje nezadovoljstvo predlogom novog načina rada koji je preložio gradonačelnik, dok je vlasnik kompanije Vlahović rekao da on kao predstavnik kompanije, ali i njegove kolege nikada ranije nisu bili izloženi nekom takvom predlogu koji je direktno uvlačenje u nezakonite stvari. Između ostalog, naveo je i da su u pitanju lični interesi pojedinaca iz vlasti.

Fotografija: Fonet/Sofija Vukajlović

„Mi ovo tumačimo kao klasičnu ucenu da prihvatimo nešto što nam je nametnuto, a što se predstavlja kao sporazumni raskid ugovora, ali mi nikada ni na kakav sporazum nismo pristali”, kazao je Vlahović, navodi se u tekstu na sajtu Danas.rs.

Vlahović je na konferenciji za medije, između ostalog, odgovorio na navode gradonačelnika da je grad u poslednje vreme zarađivao i do 30 posto manje prihoda zbog lošeg poslovanja firme.

„Jasno je naznačeno u ugovoru da rizik prihoda snosi samo grad Beograd jer grad uređuje tarifni sistem područje primene vrste karata, kategorije korisnika i sve bitne stavke koje se tiču uredjenja GSP. Odgovornost za pad prihoda može da bude samo na strani grada Beograda. Ovde je došlo do zamene teza”, naglasio je na konferenciji direktor kompanije.

Turska privatna firma Kentkartom je od 2011. godine imala ekskluzivno pravo da vrši naplatu, kontrolu, logistiku i sistem praćenja rada javnog prevoza. Gradske vlasti, na predlog gradonačelnika, nameravaju da raskinu ugovor sa pomenutom turskom firmom, jer je, prema njegovim rečima, ugovor od početka bio štetan po Beograd.

Direktor firme Veljko Vlahović je na konferenciji objasnio da Turska i Srbija imaju bilateralni sporazum o zaštiti stranih investicija, što znači da, ako dođe do kršenja ugovora, strani investitor treba da obavesti nadležne organe i tada počinju pregovori od šest meseci tokom kojih spor treba da proba da se reši mirnim putem.

Šapić je kako prenosi Danas, na optužbe da je šef njegovog kabineta Milanović ucenjivao članove firme Kentkart rekao da se prvi put desilo da neko optužuje državnog službenika koji hoće da zaštiti interese grada i države.

„Što se tiče ove situacije, prvo nek se utvrdi autentičnost snimka. Ono za šta oni optužuju čoveka, a treba da vidimo da li je to autentično, ja prepoznajem njegov glas, ali on se s njima sastao preko 50 puta, ja ne znam da li je to montaža iz 50 sati li nije, nek to utvrde policija i tužilaštvo, ja sam samo rekao šta mi je nejasno, optužuju službenika da je hteo da zaštiti interes grada. Mene neće zaustaviti nikakav BIRN ni snimci, a pustmo tužilaštvo da reaguje i ustanovi šta je isitinito a šta nije“, rekao je Šapić, navodi se u tekstu na sajtu Danas-a.

Od javnog obraćanja gradonačelnika Šapića da će uvesti promene u funkcionisanju javnog prevoza nije prošlo ni nedelju dana, a već je došlo do brojnih izmena. Pre svega, cene jednodnevne vožnje biće 120, umesto najavljenih 200 dinara. Sporni validatori biće ukinuti, a da li je zaista u pitanju malverzacija na koju je ukazao BIRN, možda saznamo u narednim danima. Iz svega navedenog čini se da se gradonačelnik i deo njegovog kabineta vode onom čuvenom da cilj opravda sredstvo. Međutim, ono što je i u ovoj situaciji najproblematičnije je da ovde zasigurno ispaštaju građani.

Deveta sednica gradskog parlamenta zakazana je za četvrtak 13. april, sa početkom u 10 časova, tada će odbornici, između ostalog, razmatrati i predlog raskida ugovora sa firmom Kentkartom. Stoga, ostaje nam nešto manje od 24 sata da saznamo šta naši predstavnici u parlamentu misle o ovome.

Naslovna fotografija: Foto FoNet Marko Dragoslavić

Članak Nova saznanja o javnom gradskom prevozu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Na konfrenciji za medije, koja je održana 7. aprila, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić govorio je o novom načinu funkcionisanja gradskog prevoza u Beogradu. Na toj konferenciji predložio je i cenu dnevne karte, koja je tada iznosila 200 dinara. Međutim, gradonačelnik je juče u svom obraćanju na televiziji Prva, ipak uveo izmene u ceni, te je odlučeno da umesto 200 dinara, cena dnevne karte bude 120 dinara, da bi kako kaže cena bila proporcionalna.

„Svakako cene mogu da idu samo na dole, jer smatramo da Grad Beograd mora da pokaže dobru volju i spremnost na žrtvu verujući da povećanjem naplate vraćamo poverenje u javni prevoz, a na taj način omogućava se unapređunje tog istog sistema”, naveo je Šapić u gostovanju na TV Prva.

Velika promena u funkcionisanju sistema koju je predložio gradonačelnik biće upravo u sistemu naplate, te će umesto dosadašnjeg očitavanja preko validatora, karte moći da se plaćaju „modernim sistemom plaćanja“ putem besplatne aplikacije, zatim SMS-om (princip sličan kao uplata parking mesta) i na prodajnim mestima Javnog preduzeća.

Razlog za ukidanje validatora, kako je gradonačelnik izjavio, je velika gužva koja se stvara kod prvih vrata kako bi ljudi očitali svoju kartu. Pored toga, na konferenciji je izjavio da je validator zakomplikovao život putnicima, a informacije koje je slao „bile su beznačajne i ničemu nisu služile”.

Turska privatna firma Kentkartom je od 2011. godine imala ekskluzivno pravo da vrši naplatu, kontrolu, logistiku i sistem praćenja rada javnog prevoza. Gradske vlasti, na predlog gradonačelnika, nameravaju da raskinu ugovor sa pomenutom turskom firmom, jer je, prema njegovim rečima, ugovor od početka bio štetan po Beograd.

Gradonačelnik Aleksandar Šapić je izjavio i da će podići tužbe protiv svih odgovornih u firmi i unutar Grada Beograda, kao i da će na sudu tražiti podatke i uvid u to kako je taj „tajni sistem” funkcionisao.

„Godinama slušamo da je glavni razlog pada naplate karata to što građani neće da plaćaju karte. Zbog toga sam i hteo da se kontrola i naplata karata prebaci na Grad, jer je prema podacima koje imam od 2012. godine prihod pao skoro 30 odsto”, rekao je Šapić, a preneo BBC.

Foto: Mateja Beljan

Celodnevna karta važiće za ceo grad, a doći će i do ukidanja sedam tarifa i četiri zone, te će postojati dve zone i dve tarife, cena za obe zone biće ista, odnosno iznosiće 200 dinara. Sedmodnevna karta će koštati 1.000 dinara, dok u ovom trenutku cena karte za pet dana u sve četiri zone košta 2.350 dinara, objasnio je gradonačelnik na konferenciji. Mesečna karta za sve četiri zone trenutno košta 4.990 dinara, a po novom cenovniku mesečna karta biće 3.000 dinara za prvu, odnosno 3.500 dinara za drugu zonu. Godišnja karta koštaće 30.000 dinara za prvu, odnosno 35.000 dinara za dve zone.

Besplatan prevoz biće obezbeđen srednjoškolcima do 19 godina i penzionerima, dok će cene prevoza biti niže za pojedine ugrožene kategorije.

Velika promena desiće se jer putnici neće više strahovati od kontrole, već od „Belih”, umesto dosadašnjih kontrolora novi sistem provere i kontrole sprovodiće Komunalna policija, takozvani „Beli”. Oni će imati mogućnost da, ukoliko se putnik nađe u prevozu bez karte, na licu mesta uruče novčanu kaznu u iznosu od 5.000 dinara, dok putnik neće biti u obavezi da tada napusti vozilo.

„Grad Beograd je raspisao prijem za novih 200 i dodatni zahtev Vladi Srbije za prijem novih 1.000 Belih, dok ćemo svim kontrolorima koji sada rade ponuditi da uđu u taj novi sistem, uz adekvatnu obuku i ispunjenje određenih uslova. Ti ljudi će imati priliku da nastave da rade, ali da rade i druge poslove iz nadležnosti Belih”, zaključio je gradonačelnik Beograda, navodi se u tekstu na sajtu Danas-a.

Predlozi koje je gradonačelnik izneo još uvek nisu konačni, o tome koliko su zaista neophodni i ispravni treba da odlučuju i komentarišu stručnjaci, a krajnju odluku o usvajanju predloga doneće Narodna skupština. Međutim, ono sa čime bi se složio veliki broj korisnika javnog prevoza u Beogradu jesu loši uslovi. Pre svega, prevozi u Beogradu vrlo često kasne, kvare se i neispravni su, a sve to dovodi do velikih gužvi u autobusima, za koje uglavnom nisu razlog validatori, kako je gradonačelnik istakao.

U tekstu na sajtu Oblakodera, detaljnije smo se bavili temom javnog prevoza u glavnom gradu, a tom prilikom rađena je i anketa u kojoj je učestvovalo 236 učesnika i učesnica, uzrasta između 17 i 35 godina koji žive u najrazličitijim delovima grada. Učesnici ankete izrazili su svoj stav po pitanju javnog prevoza u glavnom gradu, te je tako njih 32,8% ocenilo gradski prevoz u Beogradu prelaznom ocenom – 2, dok 22,6% smatra da javni prevoz zaslužuje ocenu 1 jer nije zadovoljavajući. Da je prevoz prosečan smatra 32,8% mladih koji žive u Beogradu, a tek 6,4% anketiranih smatraju ovu uslugu vrlo dobrom ili odličnom.

Većina anketiranih ocenila je higijenu u vozilima kao veoma lošu, primetili su da se red vožnje često ne poštuje, da polovina vozila nema grejanje ili klimu (bilo je i komentara da grejanje u pojedinim vozilima radi i leti i zimi), a javljaju se i situacije u kojima je grejanje u vozilima, kako ga ispitanici opisuju, „nepodnošljivo”.

Ako je sudeći po odgovorima iz ankete koji iskazuju stav jednog dela mlađe populacije, koji najčešće koristi gradski prevoz, kako bi došlo do neke promene potrebno je, za početak, pozabaviti se primarnim stvarima: popraviti sve neispravne autobuse, obezbediti nova vozila i uspostaviti redovan red vožnje, povećati broj javnih prevoza i na taj način smanjiti gužve u vozilima. Potrebno je učiniti nešto što će kod građana probuditi veru u nove promene koje bi bili radi da podrže. Sve dok se „na gurku” ulazi u prevoz, a posebno zimi, kada su lošiji vremenski uslovi, i na stajalištima se čeka vozilo i po dvadeset minuta, teško je govoriti i verovati o nekim drugim načinima za poboljšanje GSP-a. Jer ako se „na gurku” ulazi u prevoz, ne moraju se „na gurku” i donositi novi zakoni.

Naslovna fotografija: M. Jovanović, preuzeta sa portala Vesti online

Članak Prevozi kasne, ali novi sistem plaćanja stiže se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Možeš nam pomoći tako što ćeš popuniti anketu i odgovoriti na pitanja!

Link do ankete: https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSeIwCJ3vxR8hXSXLj_wyw0bE-E-x1J8dx13EbsAHAAMS0h3aA/viewform

Članak Mladi i gradski prevoz u Beogradu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

U razgovoru su učestvovali Igor Velić, master inženjer saobraćaja iz udruženja Sigurne staze, Ivan Mladenović, vozač GSP-a i predstavnik Sindikata SOS iz GSP-a, Petar Stanić ispred Kampanje za slobodan javni prevoz, Davor Stupar iz udruženja Vratimo trolu 28, Lena Cvetković Kadić, turizmološkinja i članica inicijative Komšije sa Dorćola, Zoran Bukvić ispred kolektiva Ulice za bicikliste i Predrag Stakić iz inicijative Bus = Jednako uz moderaciju Đorđa Miketića ispred ZIP mreže i odborničke grupe GO Stari Grad, Srce grada.

Svi sagovornici su složni u jednoj stvari, da ovakav skoro pa deregulisani sistem javnog prevoza u kojem se privatnom preduzeću predaje naplata i organizacija saobraćaja, u kom se ukidaju važne linije ili izmeštaju okretnice, bez planskog akta i znanja građana, a javno preduzeće u konstantnom urušavanju bez novih ulaganja, stvara katastrofalne posledice u pogledu razvoja efikasnije mobilnosti stanovnika Beograda.

Ivan Mihajlović, vozač GSP-a i član Sindikada SOS, izneo je tvrdnju da je GSP unazađen tokom poslednjih 10 godina, da su smanjene plate, da je veliki broj vozača napustio preduzeće i da je izgubljen svaki uvid o frekvenciji, iskoristivosti i značaju linija, kao i da je „novčanik“ preduzeća predat privatnom licu kojem nije u interesu razvoj i unapređenje samog preduzeća.

Lena Cvetković iznela je lokalne probleme Komšija sa Dorćola, jer je gradska uprava odlučila da kroz njihov kraj, bez ikakve studije i saobraćajnog elaborata, pa čak i građevinske dozvole, spusti centralni trolejbuski saobraćaj i napravi terminus koji prolazi i kroz zaštićeno kulturno dobro. Žalili su se i upravnom sudu i postupak je u toku. Naznačeno je i da je ovaj plan spuštanja trolejbuske okretnice na Dorćol, u širem planu ukidanja trolejbuskog saobraćaja u strogom centru grada – konkretno u Vasinoj ulici.

Davor Stupar naglašava da je trola 28, koja je ukinuta pa vraćena, takođe ukinuta bez ikakve ozbiljne studije te da su oni, kao samoorganizovano komšijko udruženje morali samoinicijativno da sprovedu studiju kojom bi dokazali neophodnost i veliku potrebu za ovom linijom, te su posle velikog pritiska javnosti u toj borbi i uspeli.

Zoran Bukvić, kao dugogodišnji aktvista i promoter biciklizma istakao je da je nedopustivo da u gradu cirkuliše sve više automobila, što je direktna posledica destruiranog javnog prevoza, a da ne samo haos, već i zagađenje vazduha alarmantno pokazuje da broj privatnih automobila moramo što pre smanjiti u korist javnog prevoza i biciklističkih staza koje moraju postati sistemski integrisane u gradski prevoz.

Praktična rešenja o prevazilaženju ovakvog stanja javnog prevoza ponudio je Petar Stanić, prezentujući svoju višegodišnju studiju o lako izvodljivom planu kako da beogradski prevoz postane slobodan, održiv, ekološki i čak besplatan. Krucijalna promena bila bi da firme svojim zaposlenima nadoknadu za prevoz (markicu) uplaćuju direktno u Fond za javni prevoz, čime bi se pokrilo 95% troškova čak i ovakvog neefikasnog prevoza. Ovo bi, uz prelazak autobusa na metan (CNG), preusmeravanja malog procenta eko taksi, akcize za gorivo i slično, obezbedilo široki manevarski prostor za kontinuirano unapređenje efikasnosti, širenje saobraćajne mreže, povećanje plata zaposlenima i uz par zelenih biciklističkih koridora, koje je njegov tim do detalja isplanirao, smanjilo gužve i uvelo beogradski saobraćaj i urbanu mobilnost u zeleni, 21. vek.

Igor Velić istakao je da GIS (geografski informacioni sistemi), kao besplatni alat nudi građanima sve informacije o trenutnom kretanju i poziciji vozila na ulicama, i naglašava da je nepotrebno da privatno preduzeće naplaćuje takvu uslugu za velike novce ako može biti besplatna. Ovaj informacioni sistem bi upravo pokazao potrebu/iskoristljivost i opterećenost određenih linija, čime bi građani sami mogli da iniciraju veći broj vozila ili proširenje određene gradske linije.

Na kraju, zaključeno je da grad mora biti odgovoran prema građanima, da je javni prevoz resurs koji zajednički moramo razvijati, te je stoga nužno da grad ne samo odustane od potpisivanja ugovora sa privatanim partnerom, već pre svega i izradi studije i nezavisne saobraćajne elaborate o sistemskom planu razvoja gradskog prevoza i da zainteresovanoj javnosti na uvid pre nego što krene u bilo kakve ad-hoc promene na terenu. Slušaoci su i pozvani da potpišu peticiju kojom se ovo zahteva.

Celu tribinu možete pogledati ovde.

Članak Razgovor: Kako do slobodnog, održivog i ekološkog javnog prevoza koji će biti dostupan svima se pojavljuje prvo na Oblakoder.