„(slo)žena priča“ predstavlja zajednički umetnički projekat koji se bavi savremenim razumevanjem ženskog identiteta, kroz prizmu ličnih, društvenih i kulturoloških narativa. Polazeći od sopstvenih pozicija, umetnice oblikuju višeslojni dijalog o ulozi žene u savremenom društvu, preispitujući rodne norme, očekivanja i predrasude koje oblikuju individualna i kolektivna iskustva.

Izložba obuhvata radove u različitim medijima – od kolaža, video i foto-dokumentacije, do interaktivnih performansa i prostornih instalacija – stvarajući kompleksan vizuelni i konceptualni pejzaž u kojem se lično prepliće s univerzalnim. Svaka umetnica doprinosi sopstvenim autentičnim vizuelnim jezikom, ali zajednički cilj projekta jeste osvetljavanje nevidljivih i često marginalizovanih aspekata ženskog iskustva, kroz umetničku artikulaciju i kolektivnu senzibilnost.

Umetnički radovi funkcionišu kao ogledala savremenog društva koji ne samo da reflektuju stvarnost, već i postavljaju pitanja o moći, identitetu, reprezentaciji i mogućnostima transformacije. Kroz ovu izložbu, umetnice pozivaju publiku da aktivno učestvuje u procesu razmišljanja, identifikacije i osvešćivanja, otvarajući prostor za introspektivno i društveno angažovano promišljanje.

„Naša zajednička praksa ističe snagu umetnosti kao sredstva za osvešćivanje, osnaživanje i emancipaciju, stvarajući prostor za introspektivno iskustvo i otvorenu diskusiju. Kroz ovu izložbu, želimo da inspirišemo publiku da preispitaju sopstvene narative i angažuju se u promišljanju o temama koje su često nevidljive ili potisnute, podstičući ih da pronađu svoj glas u složenom mozaiku ženskih pozicija” – navodi Sanja Solunac, jedna od učesnica i autorki koncepta izložbe.

Suočeni sa svakodnevnim oblicima nasilja, dehumanizacije i društvene fragmentacije, autorke izložbe smatraju da je aktivacija galerijskog prostora kao mesta okupljanja, empatije i zajedničkog promišljanja važnija nego ikada. Sa tim ciljem, propratni program izložbe „(slo)žena priča“ osmišljen je kao prostor brige, otpora i međusobne podrške, i obuhvata tri participativne radionice, umetnički performans i razgovor sa autorkama.

„Uporište naših okupljanja jesu nega i otpor – zajedničko osluškivanje, radoznalost, oslonac, jačanje individualnog i kolektivnog bića“, ističe Jelena Prljević, takođe jedna od učesnica i autorki koncepta izložbe.

Autorke izložbe:

Dea Džanković je interdisciplinarna umetnica koja živi i radi u Beogradu. Diplomirala je na smeru za Produkciju medija i umetnosti na Akademiji umetnosti u Beogradu 2014. godine, a zatim je stekla dva mastera iz vizuelnih umetnosti – prvi na Univerzitetu Sabanci u Istanbulu 2016. godine, i drugi na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Godine 2022, bila je finalistkinja Nagrade Mangelos i postala je članica sekcije za nove medije ULUS-a. Njena umetnička praksa obuhvata različite medije, uključujući performans, instalaciju, fotografiju, filmsku produkciju, muziku i tekst.

Njena dela inspirisana su društvenim uslovljavanjima, tabuima i ograničenjima njenog okruženja, istražujući efekte društvenog uslovljavanja na individualnu i kolektivnu psihu. Cilj njene prakse je da uključi posmatrača u transformativno iskustvo, omogućavajući mu lični angažman sa umetničkim delom i otvarajući prostor u kojem se nametnuta društvena uslovljavanja mogu prepoznati, preispitati i potencijalno prevazići.

Ivana Ranisavljević je vizuelna i performans umetnica iz Srbije čiji rad istražuje teme transgresije, psiho-fizičke granice tela, sa posebnim fokusom na feministička pitanja i performans kao alat samorefleksije i društvene kritike. Doktorirala je na odseku za Nove medije 2024. i stekla master diplomu 2011. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Njena praksa objedinjuje bodi art, prostorno specifične performanse i participativne instalacije, pomerajući granice između umetnika i publike.

Radove je izlagala međunarodno, uključujući galeriju Podroom Kulturnog centra Beograda, Modernu galeriju Lazarevac, Tartu House (Estonija), BWA Gallery (Poljska), Flutgraben (Nemačka), VIPAW (Italija), Fortezza Vecchia (Italija) i mnoge druge. Sarađivala je sa renomiranim umetnicama poput Marine Abramović, Franka B, Vest&Page, Andrigo&Aliprandi, Marte Jovanović i dr. Trenutno razvija interdisciplinarnu rezidenciju u selu Kožuar, koja stavlja fokus na odnos između umetnosti performansa, samoodrživog domaćinstva, lokalne zajednice i prirodnog okruženja.

Jelena Prljević je vizuelna umetnica čija praksa istražuje polje crteža, pokretne slike i instalacije. Njen rad ispituje logiku straha i načine putem kojih umetnost poziva na njegovo emotivno, kognitivno i somatsko procesuiranje. U Njujorku, 2018. godine suosniva transnacionalnu umetničku platformu „HEKLER”. Leta 2020. godine inicira izgradnju sastajališta „Četiri vode” u selu Ljubanje, Srbija.

Tu i boravi radeći, uz podršku porodice i prijatelja, na preoblikovanju i očuvanju starih porodičnih koliba i drugih struktura unutar domaćinstva sa ciljem otvaranja ovih prostora za dalja okupljanja, kolektivna izmaštavanja i proširivanje saradnji. Jelenin animirani film „Sestrinstvo” prikazivan na više festivala u Evropi i SAD-u. Njen eksperimentalni film „Iznutra” nagrađen je kao najbolji film u kategoriji eksperimentalnog filma i video arta u okviru 69. Martovskog festivala u Beogradu (2022).

Sanja Solunac je višemedijska umetnica i dizajnerka čija praksa obuhvata slikarstvo, crtež, video i digitalne medije, istražujući složene odnose između tela, identiteta i unutrašnjih emotivnih stanja. Njeni radovi oblikuju prostor introspekcije u kojem se lična iskustva prepliću sa univerzalnim pitanjima ženskog identiteta, kolektivne memorije i društvenih konstrukata. Trenutno pohađa doktorske interdisciplinarne studije na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, program Digitalna umetnost, gde razvija završni umetnički projekat u oblasti vizuelno-digitalne prakse.

Do sada je realizovala šest samostalnih izložbi, a od 2008. godine je učestvovala na brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu, kao i u umetničkim i društvenoangažovanim projektima i kolaboracijama. Umetnički pristup Sanje Solunac oslanja se na kombinovanje statične i pokretne slike, stvarajući vizuelne narative koji osciluju između introspektivne tišine i kritičkog društvenog komentara. Njena poetika razvija dijalog između intimnog i kolektivnog, dok simboli ženskog tela i identiteta postaju polje transformacije, otpora i preispitivanja granica emotivnog i društvenog iskustva.

Prateći program:

Tokom trajanja izložbe biće organizovan i prateći program koji uključuje tri participativne radionice, jedan umetnički performans i panel diskusiju, sa ciljem dubljeg povezivanja publike sa temama izložbe i praksama umetnica. Detaljan raspored i informacije o prijavi se mogu naći na web stranici umetničkog prostora U10.

Članak Otvara se (slo)žena priča u U10 se pojavljuje prvo na Oblakoder.