Ivu Lorens upoznali smo pre 8 meseci kada je na svoj YouTube kanal objavila pesmu i spot za pesmu Close. Mladalačka, pomalo sanjiva estetika, intimne teme, nežan i pomalo mračan zvuk – elementi su koji karakterišu Ivin muzički stil.

Ivina muzika je iskrena, jer, kako kaže, ne može da zamisli da piše o nečemu što nije proživela, a želja joj je da jednog dana napravi spot sa dance break-om, po uzoru na spotove Dženifer Lopez. Smatra da je bitno okružiti se ljudima koji veruju u tvoju ideju, a svoj zvuk opisuje kao alternativni pop, nešto izmedju Banks, The Weeknd i Lorde.

Novi EP, koji je najavljen još 2018. godine u tekstu za NOIZZ pod nazivom „Friction“ trebalo je da predstavlja „triologiju jedne veze“. Ipak, EP koji je nedavno izašao nosi naziv „I Guess It’s About You“. Zbog čega je album dobio novi naziv i kako bi ga sada okarakterisala, o čemu je? Da li je ostala ista tema?

Iva Lorens: Trilogija nije bila dovoljna, samim tim sam dodala još par pesama koje se nadovezuju na teme prvobitne ideje za EP, ljubomora, strast i izdaja. Uvidela sam da tri pesme nisu dovoljne za sve ono što sam želela da izrazim slušaocima. Novi naziv je nastao baš tako što sam sela i shatila da jeste većiski o jednoj osobi, tako da je naziv jedna slučajna konstatacija i onako malo tragikomično u mojim očima.

Kako je tekao proces rada na ovom albumu, koliko se on dugo razvijao?

Ovaj kratki album je vrlo nedefinisan. Prolazi kroz razne podžanrove pop muzike. Elektro-pop, Alt-pop, Lo-fi-pop, tu se svašta nalazi. Čuje se da se pronalazim, a i da sam se pronašla. I tekstovi su dosta kontraditkorni kao onaj poznati stih „Možeš da me povrediš, a ne i da me povrediš”. Predugo se razvijao, zato mi je i drago što je konačno izašao, neke pesme su od pre par godina, a neke su i od pre par meseci, što vrlo jasno definise konstantno prisustvo nostalgije u sadašnjosti.

Tvoje pesme često govore o međuljudskim odnosima i nose deliće tvojih iskustava. Koliko je zahtevno preneti lična iskustva na pesmu? Koliko su te pesme intimne?

Meni je potpuno nezamislivo da pišem o nečemu što ne znam ili o nečemu što nisam doživela. Kad pišem za druge izvođače, nije mi problem da upotrebim maštu, ali za sebe volim da čuvam i prenosim intimne momente. Ranije sam krila svašta kroz metafore i skrivene porukice u tesktovima, ali više se ne suzdržavam. Sad mi čak i prijatelji kažu da sam previše direktna, ali mislim da to ima veze sa odrastanjem.

Kako bi ti opisala tok albuma – od kog raspoloženja počinje i sa kojim se završava?

Počinje sa kvartetom, završava se sa kvartetom, to mi je bilo bitno. Zivotni san mi je da snimim pravi kvartet.

Album počinje kao uvod u priču, prva pesma „Just Because” objašnjava celokupan odnos i nosu težinu celog EP-a. „Now” je pesma o početku tog odnosa, dosta je elektronska i zabavna kao i početak nekog odnosa. „Never Be Simple” je shvatanje budućih posledica tog odnosa i molba moje mame da otpevam nešto kao čovek. „No good for him” je jedina pesma nevezana za taj odnos, ali govori o situaciji koja se uporedno dešavala u mom okruženju. „Never get better” je čista ljubomora nakon tog odnosa i dizanje svog ega u klupskom ambijentu. „Close” je izadaja tog odnosa i pomirenje sa posledicama i završava se dramatično, kao i što počinje, jer ipak sam rak u horoskopu i sve pamtim i sve preuveličavam u glavi.

Singlovi koje si do sada izbacivala bili su praćeni atraktivnim spotovima – zbog čega ti je bilo važno da te pesme imaju i taj vizuelni doživljaj?

Je l’ se sećate kad su se gledali spotovi i kad smo čekali da vidimo spot na televiziji? Ja bih da ljudi imaju taj osećaj kad gledaju moje spotove. Čekam da imam neki predobar dance break u spotu i promenim pesmu samo za spot kao Pussycat Dolls u Buttons ili J Lo u Get Right. Ne znam što su to ikada izbacili. Trudim se zaista, svi se trudimo u ekipi, bitno nam je da bude lepo i da ostavi neki utisak.

Rad na kom spotu do sada je bio najzahtevniji?

Meni, iza kulisa prvi spot za „Close” koji nikada nije izašao, niti će izaći. Nismo se baš svi uklopili po estetici i ideji. Zato volim da radim sve projekte sa prijateljima ili sa ljudima koji vole moju muziku i vizuelno su inspirisani njome. Mislim da je bitno okružiti se ljudima koji veruju u tvoju ideju i ti u njihovu.

Koje su najveće razlike između Ive Lorens i Ive Mišović, a koje najveće sličnosti?

Lorens je opasnija, Iva je pitomija. Doktor Džekil i Mister Hajd, dve strane jednog novčića. Doduše ,obe Ive su jako poslovne i ambiciozne, samo Lorens nema prostora za strah.

Da li je stil Ive Lorens i Ive Mišović isti?

U istom su telu, tako da nema prostora za različiti stil. Obe vole modu, valjda zato što imaju istu mamu.

Studirala si British Institute of Modern Music u Berlinu – šta je najvažnije što si naučila na studijama? Koliko su studije uticale na razvoj tvog muzičkog stila?

Mislim da je suština fakulteta kako ga ti iskoristiš, a ne koliko te on nauči. Nije fakultet uticao toliko jer sam ja studirala biznis u muzici.  Da sam studirala muziku, verovatno se ne bih bavila muzikom.

Kako bi opisala svoj muzički stil, kada smo kod toga?

Alternativni pop, nešto izmedju Banks, The Weeknd i Lorde. Sve se vrti oko basa jer ne volim visoke tonove.

Zbog čega si odlučila da pevaš na engleskom jeziku? U pesmi „Close“ pevaš čak i na francuskom.

Cilj mi je da stignem i čak do Japanskog, mislim da bi to bilo baš dobro i cujem da je publika jako strastvena tamo. Francuski pričam od vrtića, a engleski takođe jer nismo htele sestra i ja da nas tata razume kad smo krile nešto. Tako da za mene to nisu strani jezici, podjednako sam rasla uz njih kao i uz srpski, samo što je srpski komplikovaniji za pisanje pesama, tako da može da se kaže da sam zapravo išla linijom manjeg otpora.

Kada govorimo o muzičkom stvaranju, šta te najviše inspiriše?

Ljudi oko mene i lična dešavanja. Konkretno najviše kad neko neće da priča sa mnom, onda mi se napuni glava i svašta isprojektujem, pa moram to da stavim na papir.

Kako izgleda proces rada na jednoj tvojoj pesmi?

Obično sve odjednom, nisam jedna od onih ljudi koji iznova prave beatove i imaju na milion nezavršenih projekata. Svaku pesmu koju počnem odmah i završim. Ukoliko mi se danima vrti u glavi, mora da se realizuje sada i odmah.

Ko su ti uzori, da li ih imaš?

Kate Bush, ona je moja žena, majka, kraljica. Zatim Depeche Mode, moji večiti heroji. Moram da prizam novorođeni uzor od pre par godina je Rosalia jer ona sve lomi i osvaja.

Šta najviše slušaš ovih dana?

Ovih dana sam željna za nekom novom muzikom, ako znate nešto što bi mi se dopalo pošaljite mi u DM (@Ivalorens). Ovo ozbiljno mislim.

Nešto mi se sviđa gitara u poslednje vreme, baš me dugo drži ovaj poslednji album Post Malona. Takođe sam se vratila na Astroworld, ali nista nije bolje za leto nego Mac Demarco, Haim i Kacey Musgraves.

Izašao je EP, a koji su sledeći koraci Ive Lorens? Šta nas očekuje u skorijoj i daljoj budućnosti?

Sledeći koraci su nova muzika i saradnje. Volim da stvaram sama, ali ponekad se osetim usamljenom i poželim saradnika, tako da sam sada fokusirana na formiranje Writting sessions-a sa raznim ljudima u Evropi. Potrebni su mi koncerti, ne mogu više da držim sve u sebi, toliko dugo sam zarubljena u tuđim slušalicama i zvučnicima.

Naslovna fotogafija: Arhiva Ive Mišović

Članak Intimne muzičke ispovesti Ive Lorens se pojavljuje prvo na Oblakoder.