Instagram stranica „Kako da kažemo“  tumači rešavanje problema loše komunikacije među mladima, koristeći se sredstvom razvijanja komunikativnih veština i obrazovanjem na temu važnosti komunikacije. Nastala je u sklopu projekta Kriznog centra za muškarce („Prevencija nasilja kroz iskustveno učenje o rodnoj ravnopravnosti i konstruktivnim porodičnim odnosima“) uz podršku američke ambasade i osnovana je od strane četiri specijalna pedagoga: Jovane Ivković, Tanje Filipović, Vladimira Gligorića i Vasilija Krstića.

U formi fotografija i video materijala, „Kako da kažemo“  na lako razumljiv način pruža informacije o vrstama komunikacije i tehnikama za iskazivanje osećanja i misli.

„Reč je o stranici na kojoj pričamo o komunikaciji i trudimo se da zajedno poboljšamo komunikativne veštine. Želimo da osvestimo koliko je komunikacija bitna i koliko utiče na naše odnose“, ističu organizatori projekta.

Sa Vasilijem Krstićem, defektologom i dugogodišnjim predavačem u radu sa decom i mladima, razgovarali smo funkcijama i ciljevima ovog projekta, ali i o rastućem problemu nepravilne komunikacije među mladim ljudima:

Koji su glavni ciljevi ovog projekta? Šta nastoji da promeni ili poboljša?

Cilj projekta jeste prevencija partnerskog nasilja među mladima poboljšanjem veština komunikacije. Stranica „Kako da kažemo“ nastoji da pokaže važnost komunikacije u svakodnevnom životi, kao i u prevenciji nasilja i drugih oblika ponašanja.

Na koji način ste izabrali da edukujete mlade o ovom problemu?

Pokušavamo da edukujemo što veći broj ljudi o asertivnoj komunikaciji putem Instagram stranice. Odlučili smo se za ovakav pristup jer društvene mreže predstavljaju dominantan način razmene informacija kod mladih ljudi u današnje vreme. Takođe, omogućavaju da naša poruka stigne do velikog broja ljudi – daju priliku za interakciju i razmenu iskustava.

Koliki je zapravo problem nepravilna komunikacija?

Komunikaciju mnogi zanemaruju kada pričaju o uzrocima nekog problema. Razgovorom se mogu rešiti mnoge poteškoće, prevenirati nastanak novih – ali razgovorom možemo da povredimo ili budemo povređeni. Razlika je u veštinama komunikacije.

Zašto je tako, po tvom mišljenju?

Veliki je problem to što je kod mladih komunikacija usmerena na virtuelni svet – što dovodi do smanjenog kvaliteta komunikacije i lošijeg razumevanja upućenih poruka. Površni odnosi su u trendu, pa i komunikacija ima takve karakteristike. Želimo da podstaknemo mlade ljude da direktnije i jasnije komuniciraju svoja osećanja i potrebe. To je pravi put ka razumevanju sebe i drugih.

U kojoj meri i na koje sve načine komunikacija utiče na ljude i formiranje odnosa?

Što je kvalitetnija komunikacija – kvalitetniji je i odnos. Oni odnosi koji se baziraju na kvalitetnoj komunikaciji su dugotrajniji, zdraviji i imaju veće potencijale za konstruktivno rešavanje konfliktnih situacija.

Gde se učimo pravilnoj komunikaciji?

Komunikacija se uči tokom odrastanja, kroz porodicu i obrazovni sistem, ali i dalje – kroz neformalne odnose. Takođe je i kulturološki uslovljena. Međutim, poboljšanje veština komunikacije je nešto na čemu uvek možemo da radimo.

Čemu vodi loša komunikacija?

Loša komunikacija dovodi do češćih svađa, nerazumevanja poruka, otuđivanja, psihološkog i fizičkog nasilja, apatije. Ukoliko su veštine komunikacije veoma nerazvijene mogu se javiti ozbiljnije teškoće u funkcionisanju i poremećaji u ponašanju.

Upravo zbog toga, naša stranica se bavi uzrocima loše komunikacije i širim posledicama do kojih ista može da dovede.

Koji su ključni načini unapređenja sopstvenih komunikativnih veština?

Komunikaciju poboljšavamo radom na sebi. On podrazumeva edukaciju i sticanje novih veština. Različiti su načini kojima to možemo postići, kao što su različiti i seminari, radionice, psihoterapija… Jedan od kvalitetnih načina je i „Kako da kažemo“ stranica.

Autorka teksta: Mila Miljković

Fotografije: Instagram stranica Kako da kažemo

Članak @kakodakazemo – veštine kvalitetne komunikacije se pojavljuje prvo na Oblakoder.