Ivo Dimčev je međunarodno priznati umetnik, koji svojim prepoznatljivim androginim i stalno promenljivim imidžom i ciničnim interpretacijama fenomena koji obeležavaju društvo spektakla, privlači pažnju mnogih pozorišnih i plesnih institucija i njihove publike. Svojim višestrukim talentima za performans, muziku, kostim i slikarstvo on stvara persone koje su u neprekidnoj komunikaciji sa publikom, čineći ga izuzetno privlačnim, ali i začudnim performerom. Zvezda je najvećih plesnih i festivala performansa, od Njujorka i San Franciska do Beča, Berlina, Stokholma, Beograda.

Nastupao je već dva puta na festivalima koje je organizovala Stanica – Kondenzu (2008) i festivalu Rečotrrrrč (2015), a ovoga puta predstaviće se koncertom i numerama koje sam piše, komponuje i aranžira, uz spektakularne scenske kostime, masku i vizuelne transformacije.

Posebno je zanimljiva činjenica da će nastupiti u jednom od najpopularnijih  noćnih klubova u Beogradu, sa specifičnom mešavinom klupske i pozorišne publike.

Karte za ovaj koncert prodaju se na platformi www.eventbride.com

Fotografije: Privatna arhiva

Članak Koncert bugarskog performera, koreografa i kantautora Iva Dimčeva se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Izdanje je snimljeno u kućnoj konfiguraciji, dok je miks i master radio Sergej Sokolov iz Moloe. Omot koncipirala Anka Arsenić (shoegiegaze).

Članak Mladi kantautor Dubak objavio EP se pojavljuje prvo na Oblakoder.

U pesmi Dubak se vitičasto osvrće na nevolju koja je ljudsko stanje što se i vidi u strofi u kojoj kaže da „ništa neće biti bolje ako imaš malo volje, ništa neće biti bolje ako živiš bez nevolje” i „izvuci se za dlaku dok još imaš kose” kao blagorečeni podsetnik da je naše vreme, predviđeno za rešavanje problema, vrlo ograničeno. Spot je režirao i montirao mladi umetnik Mihailo Savić iz fuckno bebe koristeći kombinaciju looping i stop motion animacije što se kao kreativno rešenje fino nadovezuje na „kockičastost” same pesme. Pesma je snimljena u kućnom studiju Filipa Pandrca dok je miks i master radio Nikifor Morton iz Moloe. Dodatne animacije odradio Aleksandar Petković (Azza).

„𝘏𝘵𝘦𝘰 𝘴𝘢𝘮 𝘥𝘢 𝘪𝘴𝘱𝘰š𝘵𝘶𝘫𝘦𝘮 𝘬𝘳𝘦𝘢𝘵𝘪𝘷𝘯𝘪 𝘱𝘳𝘰𝘤𝘦𝘴 š𝘵𝘰 𝘫𝘦 𝘴𝘶𝘱𝘦𝘳𝘧𝘪𝘤𝘪𝘫𝘢𝘭𝘯𝘪𝘫𝘦 𝘮𝘰𝘨𝘶ć𝘦! 𝘛𝘦 𝘴𝘢𝘮 𝘪𝘮𝘢𝘰 𝘵𝘪𝘮 (𝘴𝘯𝘪𝘮𝘢𝘵𝘦𝘭𝘫, 𝘮𝘢𝘴𝘵𝘦𝘳𝘪𝘯𝘨 𝘪𝘯ž𝘦𝘯𝘫𝘦𝘳, 𝘢𝘯𝘪𝘮𝘢𝘵𝘰𝘳, 𝘳𝘦ž𝘪𝘴𝘦𝘳 𝘪 𝘱𝘳𝘰𝘥𝘶𝘤𝘦𝘯𝘵) 𝘬𝘰𝘫𝘪 𝘴𝘢𝘮 𝘶𝘱𝘶𝘵𝘪𝘰 𝘥𝘢 𝘴𝘦 𝘪𝘴𝘬𝘭𝘫𝘶č𝘪𝘷𝘰 𝘣𝘢𝘷𝘦 𝘰𝘯𝘪𝘮 𝘱𝘳𝘷𝘪𝘮 𝘬𝘳𝘦𝘢𝘵𝘪𝘷𝘯𝘪𝘮 𝘴𝘰𝘭𝘶𝘤𝘪𝘫𝘢𝘮𝘢 𝘬𝘰𝘫𝘦 𝘪𝘮 𝘱𝘢𝘥𝘯𝘶 𝘯𝘢 𝘱𝘢𝘮𝘦𝘵! Č𝘪𝘯𝘪 𝘮𝘪 𝘴𝘦 𝘥𝘢 𝘴𝘦 𝘢𝘶𝘵𝘰𝘳𝘪 č𝘦𝘴𝘵𝘰 𝘱𝘳𝘦𝘰𝘱𝘵𝘦𝘳𝘦ć𝘶𝘫𝘶 𝘴𝘢 𝘱𝘰𝘳𝘶𝘬𝘰𝘮 𝘬𝘰𝘫𝘶 𝘣𝘪 𝘯𝘫𝘪𝘩𝘰𝘷𝘢 𝘶𝘮𝘦𝘵𝘯𝘰𝘴𝘵 𝘵𝘳𝘦𝘣𝘢𝘭𝘰 𝘥𝘢 𝘯𝘰𝘴𝘪, š𝘵𝘰 𝘫𝘦 𝘱𝘰 𝘮𝘰𝘮 𝘮𝘪š𝘭𝘫𝘦𝘯𝘫𝘶 𝘷𝘳𝘭𝘰 𝘴𝘵𝘳𝘶𝘬𝘵𝘶𝘳𝘢𝘭𝘯𝘰 𝘪 𝘱𝘳𝘦𝘳𝘢𝘤𝘪𝘰𝘯𝘢𝘭𝘯𝘰 𝘨𝘭𝘦𝘥𝘢𝘯𝘫𝘦 𝘯𝘢 𝘶𝘮𝘦𝘵𝘯𝘰𝘴𝘵. 𝘜𝘮𝘦𝘵𝘯𝘰𝘴𝘵 𝘱𝘳𝘪𝘮𝘢𝘳𝘯𝘰 𝘱𝘰𝘴𝘵𝘰𝘫𝘪 𝘭𝘢𝘳𝘱𝘶𝘭𝘢𝘳𝘵𝘪𝘷𝘯𝘰, 𝘰𝘥𝘯𝘰𝘴𝘯𝘰 𝘶 𝘳𝘦𝘭𝘢𝘤𝘪𝘫𝘪 𝘶 𝘰𝘥𝘯𝘰𝘴𝘶 𝘯𝘢 𝘴𝘦𝘣𝘦. 𝘔𝘯𝘰𝘨𝘦 𝘴𝘵𝘷𝘢𝘳𝘪 𝘶 𝘯𝘢š𝘪𝘮 ž𝘪𝘷𝘰𝘵𝘪𝘮𝘢 𝘴𝘶 𝘯𝘦𝘰𝘣𝘫𝘢š𝘯𝘫𝘪𝘷𝘦, 𝘢𝘭𝘪 𝘮𝘪 𝘪𝘩 𝘱𝘳𝘪𝘩𝘷𝘢𝘵𝘢𝘮𝘰 𝘬𝘢𝘰 𝘥𝘦𝘰 𝘭𝘫𝘶𝘥𝘴𝘬𝘰𝘨 𝘪𝘴𝘬𝘶𝘴𝘵𝘷𝘢. 𝘖𝘯𝘰 š𝘵𝘰 𝘯𝘦 𝘳𝘢𝘻𝘶𝘮𝘦 𝘶𝘮, 𝘴𝘩𝘷𝘢𝘵𝘪ć𝘦 𝘴𝘳𝘤𝘦.” – objašnjava Dubak.

Luka Dubak (29.10.1995) je beogradski muzičar poreklom iz Ribnice. U dosadašnjem muzičkom poduhvatu učestvovao je u nekoliko projekata poput njegovog srednjoškolskog HC benda Tortüra i alt. garaž sastava Piplfoks sa kojim je išao i na evropsku turneju 2014. Osim toga ostale kolaboracije uključuju kraće saradnje sa beogradskim kantautorima poput Galena i Ane Avramov kao i sa odomaćenim VMZ-ovcem, Nikom Nikolićem sa kojim je izbacio singl Gore dole početkom 2022. sa kojim učestvuje na zajedničkom projektu Laplander zajedno sa Aleksandrom Petkovićem iz Azza & Kapale. Za kantautorski pristup stvaralaštvu, Dubak se odlučio vrlo rano, snimajući i samo-izdavajući svoj „prvi” nezvanični ipi „Songs From The Bottom” ili ti „Morning In The Afternoon”, sa 20 godina, kao i dream pop singl pod nazivom „Feelgood Star”, iste godine. Dok je samu inspiraciju za početak kantautorskog rada dobio od kontemporarnih srbsko-hrvatskih autora poput Denisa Kataneca, Ivana Ščapeca (Seine), Ilije Ludviga, Milenka Vujoševića (Enš), Ivana Kačavende (Ivica) i Boška Mijuškovića (TTTuristi).

Članak Nova pesma i spot kantautora Dubaka – Unapred unazad se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ko je Dimitrije Dimitrijević?

Dimitrije Dimitrijević je pokretač, izrod mašte. Svoj sebičluk leči nežnošću, a Simoviću zahvaljuje na domaćinstvu žrtvovanjem svoje tajnovitosti.

Kako si počeo da se baviš muzikom?

Verovatno tako što sam hteo da budem moćan, i što sam golim očima video da moj najbolji drug iz detinjstva to ume i može. On i ja smo se odmah upustili u konačnu kombinatoriku D, C, G, Am, Hm, F#m,E i tih trotonskih konstituenata. U sedmom ili osmom razredu osnovne, napravili smo bend Popkorn. Po rečima jedne obožavateljke, bili smo „MOZZART”!

Foto: Marina Uzelac

Otkud Dimitrijević, s obzirom da je tvoje prezime Simović? Zašto si se odlučio za to ime svog projekta i da li je u vezi sa Dimitrijem Dimitrijevićem Mitom, vođom Topličkog ustanka, koji je preminuo u Nišu?

Ima puno Dimitrija Dimitrijevića koji su kul likovi, legendarne njuške, ali zapravo mi niko nije bio na pameti kad sam se krstio. Pojavilo se eto, kao i Dimitrijević stihovi… Dimitrijević u meni budi prijatan osećaj nelagode; od desete godine na ovamo, patio sam zbog razvoda svojih roditelja, a majka mi se preziva Dimitrijević – njena strana porodice mi je pružila utočište gde sam razvio svoju ljubav prema poeziji i muzici. Čini se da se tamo rodio Dimitrijević, u porodičnoj kući Dimitrijevića.

Kombinuješ različite elemente, od trip hopa, bluza, synth popa, jazza, funka do elektronike, RnB, ambientala. Kako uspevaš da sve te žanrove uklopiš i da dobiješ koherentnu celinu?

Svi ti žanrovi imaju isto jezgro, i preko konkretnih ostvarenja – muzike koju doživiš – dobiješ nekakav uvid u to jezgro iz kojeg svaki žanr potiče. Otišao bih toliko daleko da kažem da iz tog jezgra sve potiče. Muzika je grana, a žanrovi su grančice na grani. No, nezavisno od svih ovih metafora, svakako se u meni sintetiziralo mnoštvo muzičkih pravaca i mislim da se i kod mnogih drugih autora čuje bogato nasleđe.

Prva tvoja dva EP-a su snimljena za 24 časa, kako je to izgledalo?

Haotično – Ivan Grobenski koji me je snimao nije očekivao ono što je usledilo. U svem ludilu i šašavilu opijanja, postojao je maleni fokus u krajičku mog uma koji se održavao na ideji zvuka kojeg želim postići. Imao sam tu sreću da je ekipa (posebice Ivan) dobro reagovala na to, i to me je nosilo kroz snimanje. Za vreme snimanja drugog EP-a Ponestaće – znali smo šta očekivati, i opet smo uspeli posejati seme daljeg razvitka Dimitrijevićima u tim začudnim i intimnim obrisima muzike.

Zašto ti se dopada takav koncept snimanja?

Nije nužno da mi se dopada. Bilo je zabavno jer sam nestrpljiv da zabeležim ideje, a Ivan je odgovorio mom tempu u svakom pogledu. Išli smo u jednom dahu na talasu mutnih ali snažnih ideja začetog Dimitrijevića. Nisam siguran da bih ponavljao taj pristup, možda nekada.

Kako nastaju tvoje pesme, šta te inspiriše?

A šta znam, eto, ti razni aspekti života. Pogotovu tog unutarnjeg: nevidljivog, ali osetnog i određujućeg. Na pragu nemira svog bića, iznedrio sam mnoge stihove, a tek kada sam zakoračio dublje. Čitanje moćnih pisaca, slušanje zajebanih liricista i svakojake muzike, sve to pobuđuje maštu da se i sam deneš u avanturu stvaranja. Dakle, sprega spoljašnjeg i unutrašnjeg života, to je moj istočnik.

Tvoj drugi i za sada poslednji EP „Ponestaće” broji 4 numere, koje nemaju naziv, već su pobrojane kao 1,2,3,4. Zašto?

Sama si rekla – „broji 4 numere”. To su kontejneri neoformljenih ideja, prva ruka klesanja amorfnog – to su skice pesama koje su se našle na albumu Čar-pitanje.

Ono što je trenutno najaktuelnije je tvoj debi album, kako je nastao?

Ono što je specifično za taj album jeste to što su pesme nastale tri godine ranije (neke i pre) kao pomenute skice EP- eva Južno i Ponestaće. Na njihovom razvojnom putu pojavile su se mnoge njuške vredne pomena: Sara Renar, Ivan Grobenski, Miloš Vojvodić, Leo Beslać, Silvio Bočić, Željko Ljubić Piti, Miroslav Užarević Uža, Hrvoje Klemenčić Klema, Luka Čapeta, Mak Murtić, Nenad Kovačić, Viktor Slamnig, Danijel Kadijević, Igor Pavlica, Leo Mihaljević, Ivona Ivković, Danilo Luković, Boško Mijušković (oprostite ako sam nekog izostavio) – i svi su ti ljudi sa mnom svirali te pesme u različitim okolnostima na svoje različite načine. Na albumu su se pojavili Nenad Sinkauz i Marko Lucijan Hraščanec. Dakle, puno je ljudi stvorilo tu zvučnu smesu i beskrajno im hvala na tome.

Sara Renar, Dimitrije Dimitrijević i Vedran Peternel / Foto: Marina Uzelac

Koliko se razlikuje stvaranje i rad na albumu od rada na EP-u?

Albumu smo pristupili studioznije i dosta duže je trajalo zbog broja ljudi uključenih u proces.

Koji je lajtmotiv albuma i šta znači ,,Čar-pitanje’’?

Čar-pitanje je čarobno pitanje opstanka porodice i postavlja ga Porodični Duh u krizna, najčešće ratna vremena plamena i finansijskih sunovrata. To me je inspirisalo kao nekog ko neguje odnos s porodicom koja mi je data i porodicom koju biram. Malo je subjektivno vremena nastanka albuma nazvati kriznim, ali da – za mene jesu bila. Činilo se da album pruža zadovoljavajući odgovor na pitanje: kako preživeti.

Vokal si i basista niškog sastava Igralom, shodno tome koliko se razlikuje rad sa bendom od samostalnog rada?

Dosta. Iako moj kantautorski rad nije samostalan, bend je celina u kojoj niko ne štrči. Sviđa mi se da nemam kontrolu odabira deonica u Igralomu na isti način na koji je to omogućavao editing Dimitrijevića. Za razliku od Dimitrijevića, Igralom je imao formirane pesme pre ulaska u studio.

Kako je pandemija uticala na tvoj rad I kako i na rad samog benda?

Loše, naravno. Gase se klubovi, gasi se ionako odveć jadna konstrukcija. Mislim, snađe se čovek u svakojakim okolnostima pa i u ovim, ali nemogućnost da se sviraju svirke i otežano putovanje definitivno prespajaju sinapse muzičara s nomadskim tendencijama. S očekivanjem vraćanja na staro, ide i nada da se paradigma života neće menjati, ali eto, možda i hoće. Ja sam počeo da se bavim i nekim stvarima koje nisu muzika i rešio sam da je pravo vreme da utolim svoju akademsku znatiželju.

Ko su ti muzički uzori?

Trane, Mingus, J Dilla, Erykah Badu, Townes van Zandt, Thom Yorke, Nick Cave, Tom Waits, Roberta Flack, George Clinton, Iggy Pop, Arto Lindsay još puno puno njih.

Šta trenutno slušaš?

Trenutno slušam „Another green world” od Brian Enoa, „Emperor Tomato Ketchup” od Stereolab, „Love & Theft” od Dylana, „l’ after life” od Coco Mosquito, „Airborne Aquarium” od Curren$yja i veselim se izlasku albuma „Mood Valliant” grupe Hiatus Kaiyote.

Foto: Marina Uzelac

Sa kim bi još voleo da sarađuješ da možeš da biraš iz muzičke industrije?

Ah… Voleo bih da Arto Lindsay i ja napravimo saradnju i da Shabaka Hutchings svira saks, Deantoni Parks bubanj, Meshell Ndgeocello bas i Trent Reznor klavir. I da Eno producira. Eto, haha.

Kako gledaš na reginalnu scenu?

Kao na podsticaj da budem deo nje, ali kao i podsticaj da budem drugačiji od mnogih njenih reprezenata. Inače, mnogo štošta s regionalne scene jako volim, poštujem i navijam za to.

Koje bi autore izdvojio?

Pored Sare Renar na čijem sam albumu „Šuti i pjevaj” dosta sarađivao s njom i koji me je dosta oblikovao, tu je ekipa s kompilacije Zagreb Calling – kompilacije na kojoj sam i sam a koju vredi poslušati upravo zbog upućivanja u rad 9 (10 sa mnom) hrvatskih bendova i kantautora. Leo Beslać je tu na kompilaciji kao mnogočiji sidekick ali njegov Povraccio di Colteo i Krv u stolici toplo preporučujem. U Srbiji tu je Hali Gali kompilacija – na njoj je masu dobrih bendova. Volim Ivicu iz Pančeva, volim Vukašina Đelića, volim Koala Voice iz Slovenije, Dogs in Kavala i puno već kultne ekipe iz regiona. Ma ima tu svašta svašta svašta

Za kraj, šta planiraš za dalje?

Planiram da napravim drugi album ove godine, dok ne dodje vreme za ozbiljno promovisanje prvog preko koncerata. Na jesen nas čeka vinyl „Čar-pitanje”. Planiram i da snimim album s Igralomom. Planiram i knjižicu da napišem i da napravim igračku. Ovo je tek početak.

Naslovna fotografija: Marina Uzelac

Članak Zavodljivi tonovi Dimitrija Dimitrijevića se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Harizmatična Nina Romić već neko vreme radi na novim pesmama koje će se pojaviti na petom studijskom albumu, dvije godine nakon zadnjeg albuma „Sloboda” (Aquairus, 2018), a evo kako objašnjava nastanak pesme: „Dobrodošla u mrak nastala je u jedno poslijepodne u samoći moje sobe. Naravno, izolacija je učinila da poteče tako brzo. Tema je nešto što me, vjerujem kao i ostale, jako intrigira u posljednje vrijeme, uranjanje u različite slojeve sebe. Ova cijela situacija je učinila da svi malo stanemo na loptu i natjerala nas da naučimo disati u svom tijelu. I tu se otvaraju mnogi prostori, većinom neočekivani. Neko sam vrijeme bila zaokupljena radom na novom albumu i pjesmama, par mjeseci prije svega ovoga s bendom sam radila na aranžmanima, a ova situacija je stavila pauzu na sve naše aktivnosti na probama. Sve što sam imala su bile snimke s probi s mobitela, pa sam odlučila i složiti mini sobni studio da mogu na taj način zabilježiti svaku ideju koja mi dođe, i one pjesme na kojima smo radili snimiti malo bolje. I slati mojim prijateljima u bendu.”

Nina Romić

Što se inspiracije tiče Nina kaže  sledeće: „Ova pjesma je potaknuta rečenicom knjige koju sam čitala, i duboko rezonira s onime što i ja osjećam, a odnosi se na prihvaćanje svih svojih strana, i mraka i svjetlosti koje nosimo cijelo vrijeme u sebi, sve u cilju iskrenog i istinskog življenja života. Jako sam sretna što je Milan pokrenuo ovu suradnju, jer je jedan od najdražih mi i najposebnijih kantautora iz regije. Njegov bend Rebel Star me sa svakim novim albumom podsjeća koliko je lako biti iskren u onome što voliš, i da je moguće poslati tako prelijepe poruke ljudima kroz glazbu koju stvaraš. To me je uvjerio i ovaj album “Demoni” koji je izašao prije nekoliko nedelja, i mogu samo reći da sam počašćena i duboko zahvalna što je došlo do ove suradnje.”

Milan Glavaški

Neumorni Milan Glavaški je 15. aprila objavio peti Rebel Star album, „Demone” (Pop Depresija), posle pet godina diskografske pauze. Kuriozitet je da je kompletan album potpuno sam napravio u svom kućnom studiju u Sent Andreji. Što se saradnje sa Ninom tiče, za njega nije bilo dileme: „Nina i ja se znamo dugo i više puta smo razmenili komentare kako muzikom jedno drugo inspirišemo. Bilo je planova da zajedno nešto otpevamo na koncertima, ali se nisu ostvarili. Nina me je pozvala da učestvujem na online koncertu u sklopu “Začarane Močvare” i u to vreme sam čuo demo snimak “Dobrodošla u mrak” i tražio da mi pošalje snimak glasa bez ikakvih promena jer je demo sjajno otpevala. I tako, samo na glas sam naknadno dodao Rebel Star. Odlučio sam da zvuk bude veran rok himnama iz kasnih šezdesetih, više ljudi je komentarisalo da podseća na Jefferson Airplane. Pored toga sam pesmu podelio na tri celine da je razbijem i razvijem. Bilo mi je super da radim na tuđem materijalu kao producent i nadam se da ćemo Nina i ja ovo da izvedemo uživo. Glasno!”

Pesma „Dobrodošla u mrak” dostupna je za preslušavanje na YouTube kanalu Pop Depresije i preuzimanje za „plati koliko želiš” na bandcampu, a od 22.5. i na svim ostalim digitalnim platformama.

Članak Nina Romić i Rebel Star predstavljaju pesmu Dobrodošla u mrak se pojavljuje prvo na Oblakoder.