Pre nego što se upustimo u analizu diskursa o Keri, važno je razumeti da je svaki medijski sadržaj proizvod svog vremena. Seks i grad je ženama tada pružio platformu da otvoreno razgovaraju o seksu, prijateljstvu i nezavisnosti na način koji do tada nije postojao u mainstream medijima. Likovi su prikazani kao složene žene sa sopstvenim željama, ambicijama i greškama, što je bio veliki pomak u odnosu na dotadašnje narative, gde su ženski likovi često postojali isključivo kao nečije supruge, devojke ili majke.

Uz to, serija je pružila fantaziju urbanog, modernog života u Njujorku, što se savršeno uklopilo u PR strategiju grada koja je još od osamdesetih imala za cilj da Njujork pozicionira kao turistički hotspot. Dakle, uprkos mnogim manama, ne možemo ignorisati činjenicu da je Seks i grad oblikovao generacije žena i otvorio važne teme koje su i danas relevantne.

Međutim, kultura se menja. Ono što je pre dvadeset godina bilo revolucionarno danas je podložno drugačijoj analizi, jer su se u međuvremenu desili brojni društveni i medijski pomaci. Kritike na račun serije uglavnom su usmerene na njen romantični sentiment prema konzumerizmu, koji je neraskidivo povezan s idejom ljubavi i osnaživanja žena, kao i na gotovo potpunu odsutnost rasne raznolikosti među likovima.

Zanimljivo je i posmatrati kako se popularnost određenih likova menja u skladu s društvenim trendovima: tokom girlboss ere Miranda je bila na vrhuncu popularnosti zahvaljujući svojoj sardoničnoj, samodovoljnoj i hiper-nezavisnoj prirodi – čak je objavljena i knjiga We Should All Be Mirandas. Međutim, s krajem te ere i dolaskom tolerantnije Gen Z generacije, nova heroina postala je Samanta, koja je takođe nezavisna, ali ujedno otvorenija i seksualno oslobođenija.

Dodatnu dimenziju ovoj dinamici dala je i stvarna tenzija između Sare Džesike Parker i Kim Katral, koja je, nakon dve sezone nastavka And Just Like That, postala još očiglednija. Ovaj nastavak serije, uz svoj isprazni konzumeristički pokušaj priče, samo je dodatno naglasio da je Samanta zapravo bila njen centralni stub – jer bez nje, Seks i grad postaje samo… pa, grad.

Paralelno s ovom promenom, lik Keri postao je gotovo pa sinonim za kritiku, i to na svim nivoima javnog diskursa. Na primer, stranica rpnhma često objavljuje postove koji parodiraju njen mentalitet žrtve, dok crackandthecity kroz duhovite i britke objave vrši društvenu kritiku i ukazuje na neostvarivost ideala koje je serija nametnula, naročito u kontekstu društava poput Srbije.

View this post on Instagram

A post shared by RPN/HMA OFICIJAL💎👒👸🦌🐿️ (@rpnhma)

Čini se da danas primarni način na koji mnogi fanovi posmatraju seriju jeste upravo kroz hejtovanje njene glavne junakinje. Ali zašto je anti-Keri stav postao toliko dominantan u diskursu o seriji koja nudi i mnoge druge složene teme za analizu, kao i još tri kompleksna glavna lika?

Svaka od četiri žene u seriji tematski predstavlja određeni arhetip: Samanta je oličenje seksualne slobode i nezavisnosti, Miranda je ambiciozna karijeristkinja koja balansira između posla i privatnog života, dok je Šarlot tradicionalna žena koja teži porodici i stabilnosti. Keri, međutim, funkcioniše kao lik kroz koji upoznajemo priču i s kojim bi publika trebalo najviše da se saživi. Ipak, s dolaskom mlađih generacija koje su ciničnije i imaju izraženiji bullshit detector, to je postalo teško.

Nema te modne kombinacije dovoljno moćne da bi nas povezala s njom – naročito u vremenu kada nove generacije barataju psihološkim pojmovima i konceptima koji razotkrivaju Kerine karakterne mane. Hajde da u nastavku analiziramo ključne aspekte njenog lika i da pokušamo da odgovorimo na pitanje: zašto smo danas u anti-Keri eri?

Nema pojma sa parama

Kerina ljubav prema modi i konzumerizmu očigledna je tokom cele serije. Čak i njen izbor između Ejdana i Zverke dosta govori o njenim aspiracijama—ona teži idealu koji Zverka predstavlja, a to su, prosto rečeno, novac i moć. Međutim, ono što dodatno doprinosi njenoj problematičnoj percepciji finansija jeste činjenica da se Keri izdržava kao frilens spisateljica, pišući nedeljnu kolumnu u novinama (kasnije i za Vogue), a uprkos tome uspeva da plaća kiriju u Njujorku i pritom spiska 40.000 dolara na cipele, bez ikakve ušteđevine.

Keri drži džempere u rerni umesto da u njoj kuva, jede isključivo u restoranima, zavisna je od kupovine, umesto večere kupuje Vogue, a čak i osnovne namirnice, poput kilograma paradajza, plaća kreditnom karticom. Iako se krajem pete sezone njena finansijska situacija relativno popravlja objavljivanjem knjige, ništa u vezi s njenim navikama ne pokazuje ni trunku finansijske odgovornosti ili mentaliteta odrasle osobe.

Dok je sjaj i glamur njenog života u ranijim godinama serije mogao da zamaskira ovu neodgovornost, odrasli gledaoci—koji se bore s rentama, hipotekama, rastućim troškovima života i zdravstvenim osiguranjem—teško mogu da pređu preko tako očigledne nebrige prema novcu. Upravo to postaje jedan od ključnih razloga za rastući talas negativnog sentimenta prema Keri.

Nije neka prijateljica

Za nekoga ko pre svega eksploatiše romantične živote kruga prijatelja za svoju kolumnu (tj. profit) i u velikoj meri se oslanja na njih za emotivnu podršku, Keri iznenađujuće često nije tu za njih—posebno u ključnim trenucima.

Od emotivnog ucenjivanja Šarlot da joj pozajmi novac za depozit za stan, pritom manipulišući njenom odlukom da proda verenički prsten iz prvog braka, do toga da umesto da pomogne Mirandi u hitnoj situaciji, šalje Ejdana; od toga da potpuno ispaljuje Mirandu, ni ne javljajući joj da ostaje kod Zverke na večeri, do toga da ne pruža podršku novopečenoj mami Mirandi, već odlazi da prepričava još jednu u nizu svojih ljubavnih dogodovština; od toga da osuđuje Samantu zbog seksualnog čina—uprkos tome što je Samanta ta koja joj uvek bezrezervno pruža podršku.

Tu je i momenat kada nakon pet dana iscrpljujućeg putovanja vozom izbacuje Samantu iz kade u hotelskoj sobi kako bi mogla da ima seks, kao i činjenica da je potpuno nezainteresovana da čuje o ljubavnom životu Stenforda, već da priča o Ejdanu, iako je on konačno u ozbiljnoj vezi nakon godina samovanja.

Sve ovo ukazuje na obrazac ponašanja u kojem Keri često očekuje bezrezervnu podršku od drugih, ali sama retko uzvraća istom merom. Uprkos tome što se serija trudi da je prikaže kao brižnu i ranjivu junakinju, ovakvi trenuci jasno pokazuju njenu sebičnost i nespremnost da stavi prijatelje ispred svojih potreba.

Uskoumna po pitanju seksualnosti

Za nekoga ko piše o seksu i sebe naziva „seksualnom antropološkinjom“, Keri je prilično usmerena na jurenje veze, a njena definicija seksa i ljubavi prilično je tradicionalna. Najbolji primer za to je njen odnos sa Zverkom—iako se predstavlja kao neko ko promoviše seks bez obaveza, njeno ponašanje je u potpunosti kontradiktorno. Ona ne može da prihvati seks bez emocionalne posvećenosti, što je naravno ok, ali u suprotnosti sa imidžom koji gradi kao seks-kolumnistkinja.

Ovaj raskorak između njene profesije i ličnih stavova prema ljubavi i seksu otkriva da, uprkos tome što svoju kolumnu vidi kao simbol emancipacije, zapravo pati od iste emocionalne zavisnosti koju mnogi likovi pokušavaju da prevaziđu. Takođe, njen stav prema biseksualnom partneru s kojim je kratko dejtovala bio je iznenađujuće osuđujuć i kritičan—nije bila u stanju da prihvati nečiju verziju seksualnosti i veze koja se ne uklapa u njen okvir. Umesto da pokuša da razume njegovu perspektivu, jednostavno ga je „ispalila“ bez objašnjenja, što baš i nije primer zrelosti.

Njena osuda ne prestaje tu—njen partner koji joj je predložio zlatni tuš nailazi na njenu gadljivost i podsmeh, a da ona ni u jednom trenutku ne pokuša da o tome razgovara ili makar iskaže minimum znatiželje prema njegovim željama i potrebama. Kao što je ranije pomenuto, Samanta je lik koji zaista istražuje seksualnost na otvoren način, dok Keri od toga zapravo profitira, kombinujući površnu radoznalost s povremenim ismevanjem. Ona crpi materijal za svoju kolumnu iz avantura drugih, dok sama u praksi praktikuje prilično „vanila“ verziju seksa—što je sasvim u redu, ali ostavlja pitanje: gde je tu ta famozna „seksualna antropološkinja“?

Ume da bude toksična

Kerin odnos sa centralnim ljubavnim interesom u seriji je enciklopedijski primer toksične dinamike. Činjenica da je Zverka emotivno distanciran i nedostupan ne sprečava Keri da mu se vraća iznova i iznova, verujući da je on „onaj pravi“. To ukazuje na njen prilično loš koncept o sebi i ozbiljan nedostatak samopouzdanja.

Naravno, najpoznatiji primer toksičnosti jeste njena afera sa Zverkom, u kojoj je povredila svog tadašnjeg partnera Ejdana—koji je, paradoksalno, bio oličenje emotivne zrelosti, dostupnosti i partnerske podrške—ali i Zverkinu ženu, Natašu. Osim jedne epizode, serija ni ne pokazuje da je Keri imala bilo kakvo duboko pokajanje ili refleksiju o tome, što je nespretno pokušano da se ispravi u nastavku And Just Like That.

Ko može da zaboravi i scenu u kojoj Keri proganja Natašu po Njujorku, samo da bi se susrela s njom u restoranu i izvinila—ali ne zato što istinski žali zbog svojih postupaka, već zato što se plaši loše karme i želi što pre da se oslobodi tog osećaja krivice. Njeno poimanje sebe i drugih, naročito kada je reč o postavljanju granica, deluje prilično klimavo.

Čak i njen odlazak na psihoterapiju dolazi iz potpuno pogrešnih razloga—ne da bi se suočila sa svojim emotivnim obrascima, već da bi mogla da flertuje sa likom koji je takođe na terapiji. Takođe, teško je zaboraviti situaciju u kojoj vrši pritisak na čoveka koji je u programu odvikavanja od alkohola da izađe s njom, iako zna za njegovu borbu. Kada to rezultira njegovim relapsom, Keri bez mnogo razmišljanja prekida odnos.

Njena nezrelost i sebičnost prožimaju se kroz mnoge odnose. Na primer, kada joj se pokvari laptop, Ejdan joj kupuje novi, a umesto zahvalnosti, ona se ponaša kao da je njegov čin ljubaznosti neka vrsta napada na njenu nezavisnost. Slično tome, prihvata Ejdanovu prosidbu iako unapred zna da nije sigurna u tu odluku, čime ne samo da povređuje njega, već i samu sebe.

Izdala je sopstvenu premisu

Mislim da je možda najveći razlog zašto hejtujemo Keri taj što ona, zajedno sa samom serijom, ruši svoju premisu i to na dva načina.

Prvi je to što je Seks i grad postavljen kao serija o osnaživanju i nezavisnosti žena—o tome kako je moguće biti singl, ostvarena i uživati u životu, a da to ne bude nešto što treba „popraviti“ pronalaskom partnera. Međutim, serija se završava tako što su sve glavne junakinje u vezama, pa nijedna od njih ne ostaje verna prvobitnoj premisi. Ovo je delimično ispravljeno Samantinim likom u prvom filmu, ali cela poenta priče o ženskoj nezavisnosti ipak se na kraju urušava.

Drugi, možda još veći razlog, jeste način na koji su se naši pogledi na seriju promenili kroz godine. Mi koji smo odrasli uz Seks i grad i gledali ga više puta u različitim fazama života sada se suočavamo sa realnošću koju serija nije prikazivala. Serija nam je predstavila svet u kojem žene mogu imati sve—karijeru, seks, luksuz i ljubav—ali kako smo sazrevali i suočavali se sa stvarnim svetom, postalo je jasno da takav život nije održiv, posebno u ekonomskim uslovima koji su se značajno promenili.

Keri je imala 32 godine kada je serija počela, a danas, kada uporedimo njen način života sa realnošću, postaje očigledno koliko je on bio nerealističan. Njen život je zasnovan na konstantnom uživanju, ignorisanju finansijskih pritisaka i realnih problema—što je postalo potpuno neprihvatljivo za modernu generaciju, koja je svesna ekonomske nesigurnosti i težine svakodnevnih problema. U svetu u kojem su plate sve niže, stanarine sve više, a radna nesigurnost sveprisutna, njen način života izgleda kao fantazija koja više nije ni privlačna, i čak izaziva određenu dozu ogorčenosti.

Finansijske situacije drugih likova deluju bar donekle utemeljeno u realnosti—Samanta ima svoju uspešnu PR firmu, Šarlot dolazi iz bogate porodice, bogato se razvela i opet bogato udala, Miranda je postala partnerka u velikoj advokatskoj firmi pre 35. godine. Ali Keri? Keri živi od pisanja jedne kolumne nedeljno, dok troši hiljade dolara na cipele i živi u prestižnom delu Njujorka, a da nikada zaista ne razmišlja o novcu.

Njeno postojanje u „luksuznoj iluziji“, gde se život odvija između trčanja iz taksija u fensi restoran, iz restorana u najnoviji klub, noseći cipele iz najnovije Manolo Blahnik kolekcije, konstantno dejtujući u nepreglednom polju poželjnih partnera, postalo je simbol svega nedostižnog, i to je, verujem, glavni razlog zašto se sve više ljudi okreće kritici njenog lika.

//

Ali da li Keri zaista zaslužuje toliko hejta?

Jeste haotična i puna mana, ali možda je upravo to i poenta. Kao centralni lik serije, prirodno je da je fokusirana na sebe. Ona predstavlja ljudsko biće sa slabostima, kao i svi mi. Ko od nas ne poznaje nekoga ko ne ume da upravlja novcem, ko uporno bira pogrešne partnere, ili se malo previše oslanja na prijatelje za emotivnu podršku?

Ko od nas se nije predomislio o tome šta želi od života ili šta ga zaista usrećuje? A budimo iskreni – većina nas je, u nekoj meri, takođe obuzeta sobom.

Oštre kritike prema Keri su zanimljive takođe i u kontekstu televizijskih protagonistkinja koje su došle posle nje. Teško je zamisliti likove iz serija Girls, Insecure ili Fleabag bez prethode popularnosti Keri Bredšo. Njen lik je prototip arhetipa žene čiji su životni izbori i nesigurnosti često haotični, a čije greške posmatramo s mešavinom frustracije i empatije. Možda je problem u tome što publika danas ima averziju prema poistovećivanju s Keri, jer bi to značilo suočavanje s vlastitim nesavršenostima.

No, da li likovi iz Seks i grada uopšte treba da budu isključivo aspirativni?

U eri ranih 2000-ih, koja je revolucionizovala televiziju moralno ambivalentnim likovima poput Tonija Soprana, Valtera Vajta i Dona Drejpera, lik Keri Bredšo, koji se pojavio na televiziji pre svih njih, može se posmatrati kao jedna od prvih antiheroina na TV-u. A zar nismo ti koji neprestano traže više kompleksnih ženskih likova?

Da, Keri može biti nesnošljiva, ali njena greška za greškom nije razlog da joj se oduzme pravo na razvoj. Kritike koje se fokusiraju isključivo na njene mane zanemaruju širi kontekst – serija je odraz specifične društvene klase belih žena iz njujorške elite, čiji život ionako nije dostupan većini.

Ako bi Keri bila zrelija i racionalnija, Seks i grad verovatno ne bi ni postojao. Njene greške su deo narativa, a način na koji ih analiziramo može biti prilika za promišljanje i učenje, umesto pukog odbacivanja.

Bez obzira na fijasko nastavka And Just Like That, Seks i grad opstaje kao važan deo pop-kulture. To što je lik Keri Bredšo danas ventil za kolektivne frustracije, ne znači da to umanjuje uživanje u seriji i njenu dalju relevantnost. Na kraju, njeni loši izbori ne štete drugima – najviše strada ona sama, u tom procesu samospoznaje.

Baš zbog toga I couldn’t help but wonder… zar nismo svi pomalo Keri Bredšo?

Članak Zašto hejtujemo Keri Bredšo? se pojavljuje prvo na Oblakoder.