Izdanje HG#2 na gramofonskoj ploči pojavilo se tokom leta, a sada kada su svi bendovi učesnici kompilacije ponovo u Beogradu, predstavljanje ploče je u četvrtak 3. oktobra u prostoru Sprata, Cetinjska 15 u 19h. Na događaju će govoriti Marko Grabež (KOIKOI), Aleksa Nedić (Vizelj/Hali Gali) i Katarina Zarić (Daze), dok će moderator biti Ivan Lončarević (Pop Depresija). Muziku puštaju izvođači sa Hali gali kompilacije #2.

Na samoj promociji imaćete priliku da kupite vinil po promo ceni, ali i posebno dizajniranu majicu i ceger sa motivima ploče. Dizajn vinila i pratećeg promo materijala uradio je Petar Micić.

Da podsetimo, bendovi okupljeni na kompilaciji Hali Gali #2 su: KOIKOI, Sitzpinker, Vizelj, Ubili su batlera, Šajzerbiterlemon, Gazorpazop, proto tip, Cactus Fields, Daze i sv. Pseta. Pesme su snimljene tokom jeseni 2023. u Down There studiju sa producentom Urošem Milkićem, miks su tokom decembra i januara radili Andrej Mladenović, Uroš Milkić, Goran Crevar i Veljko Milinković. Dizajn omota delo je Petra Micića. 

Premijerno predstavljanje kompilacije održano je na Mentu u Ljubljani 23. februara, u Zagrebu u AKC Attack 24. februara i u okviru Kontakt konferencije u Beogradu 23. marta u Dragstoru.

Članak Promocija Hali Gali kompilacije u četvrtak na Spratu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Slika broj jedan, otprilike 2009. dolazim u klub, mislim da je bilo Šipražje, da dam bratu neke pare. Ili da mu uzmem pare, više se ne sećam. Prepoznajem da mi je na bini omanjeg kluba ortak kog znam iz srednje škole i da pušta Editors-e. 

Slika broj dva, 2022. svi su mi ortaci, na bini i oko nje. Zovemo se na rođendane i na svadbe. Dvojica su mi utovarivali kauč u kuću, na sprat, kad su ga ljudi iz dostave samo ostavili ispred ulaza i otišli.

Slika broj tri, 2012. kupujemo kartu za Gun klub, dovodim na žurku ortake za koje je ovo muzika za žene, homoseksualce i tipove što plaču (naravno, ove tri reči pročitajte u sebi kao njihove sinonime koji bi trebalo da budu uvredljivi).

Slika broj četiri, na primer 2019, deo sam žurke, puštam muziku na svom stejdžu u Dragstoru, vrtim remiks Zdravka Čolića, dok oko mene đuskaju i divljaju moji prijatelji pomešani sa decom koju prvi put u životu vidim.

Slika broj pet, u autobusu sam za Niš, pola Beograda (dobro, nije pola, već jedan autobus samo, dakle 40-ak ljudi) kreće na ekskurziju i pravi najbolju žurku na gostujućem terenu. Nišlije kao domaćini pokidali.

Slika broj šest, u autobusu sam za Novi Sad, autobus je na sprat, ali to je otprilike i to od ljudi koji su došli na žurku. Novosađani ispalili, nema veze, bilo je smešno.

Kad prođe određeno vreme, malo stvari ti ostane onako u celosti urezano u mali mozak i ne bledi. Kao ono kad, na primer, pukneš loptu sa pola terena i ona potpuno slučajno završi u golu protivnika i ti postaneš heroj, iako dve leve noge imaš. Ili ono kad kreneš da poljubiš devojku koja ti se sviđa, a ona se ni ne izmakne, niti skloni glavu, već ti se još i pridruži u dodirivanju usana i jezika. Ili ono kad se svi ljudi koje znaš pojave na podijumu za igru i krenu da igraju i pevaju uz neku poluidiotsku pesmu na italijanskom, iako italijanski ne znaju, a to što ne znaju da igraju, to je novi nivo blamiranja, za koji te u tom trenutku baš briga.

I ove slike (u oku) mogu ovako da teram i nabrajam i dalje. Petnaest godina je prošlo od prvog Kišobrana, i evo dođosmo do poslednje žurke koju je ova ekipa rešila da napravi. Navodno poslednje, pošto sam ja još uvek ubeđen da je ovo samo ishitrena odluka nastala usled raznoraznih spoljno-unutrašnjih faktora, kao i da će već na jesen da prave povratničku turneju, kao i svi rokenrol dinosaurusi.

A Kišobranci sa 15 godina staža mogu već da se smatraju dinosaurusima u toj DJ kolektiv priči, jer realno DJ ekipe ne opstaju toliko dugo. Kao i u svakoj ekipi, stvar se raspadne vrlo brzo kad u priču ulete lova, slava i žene. Ovde, pošto pričamo o alternativnoj sceni Beograda, u prvom planu su mikro lova, mikro slava i, dobro, žene su i dalje žene, nisu mikro.

Utoliko je onda veći uspeh što se ova ekipa nije raspala usled ovih mikropritisaka, već je gurala sve na svoju foru, sve na mišiće, ali opet – sve na estetiku i stil, i došla do broja od ovoliko već godina i u proseku oko hiljadu ljudi na žurkama (kad se, naravno, te žurke prave na većim mestima). Pa, eto, ako ćemo na sekundu da im poverujemo da sad prestaju sa radom, oni se tehnički ne raspadaju, jer nastavljaju sa svim svojim naftaško-zemljoposedničkim i švercerskim poslovima u okviru kafana koje drže u Cetinjskoj ulici, i kao i u okviru terorističke organizacije Hali gali, koja uskoro izbacuje svoju novu kompilaciju. Samo neće imati DJ veče na kom će puštati Bloc Party. A možda je tako i bolje, jer ko još sluša Bloc Party u 2023?

A onda se setiš da su prošle zime imali i dalje po soma ljudi na žurkama, tako da bi odgovor na ovo moje pitanje bio – pa, oko soma ljudi u Beogradu bi želelo da sluša Bloc Party na žurkama.

Kišobran žurke su (bile) mesto gde si stvarno mogao da budeš ono što jesi i da radiš stvari u kojima uživaš. Da, neretko se dešavalo da ispadne neko mini sranje, da se u naponu dobre zabave ili negativne energije iščupa lavabo iz WC-a ili ukrade flaša sa šanka, ali verujte, gotovo uvek je stizala ili kazna obezbeđenja, ili bi jedan od Kišobran starešina (ne bih o imenima, ali Marko Radojković) platio kaznu iz svog džepa. Ali to je ok, on voli da pati. 

Ali bilo je mnogo, mnogo više đuskanja, blejanja, ljubljenja, plakanja, ali onog katarzičnog subotom uveče (ili mu to dođe već nedelja ujutru), uz omiljenu pesmu.

Šta je zajedničko što imaju Veljko Ražnatović, sin srpske majke, i Til Linderman, pevač Ramštajna? Ko zna šta sve u životu, ali ja znam da su obojica, gotovo izvesno slučajno, bili makar na jednoj Kišobran žurci. No zezofon. U vreme starog Dragstora, a to je, za one mlađe koji ne znaju, bilo tamo prekoputa Zoo vrta, postojao je i splav Dragstor Play (nikakve veze osim imena sa ovim našim padavičarskim nije imao). Situacija je da je mlađahni Ražnatović ušao u taksi, ili ko zna šta već, i umesto u Play, bio dovezen u poluraspadnuti skvot (pritom to nije uvreda, to tako treba da izgleda), gde je gomila klinaca sa šiškama đuskala uz Dancing on my own u izvedbi Robyn.

Legenda kaže da je došao, video, i vrlo brzo otišao. Mnogo godina kasnije, Til Linderman je snimao spot u Beogradu, u onim post-koronjavim mesecima, pa su njegovi domaćini rešili da ga provedu kroz Beograd. Realno, tehno klub koji je nekad bio klanica je mesto u koje bi želeo da povedeš pevača Ramštajna, pa se tako Til prošetao hodnicima Dragstora (ovog novog, kog znaju mlađi danas), dok još uvek nije bilo puno ljudi i dok milionski auditorijum nekoliko sati kasnije nije počeo da skače uz M83 Midnight City. Kasnije sam video u novinama da je veče završio u striptiz klubu kod Branke Blek Rouz. I mi smo završili na šipci, ali ispred bine, dok je Junior puštao Skinny Love od Bon Ivera. 

Ovakve priče i sitne trivije su samo vrh ledenog brega, ili barem ono što sme javno da se kaže. Nađite me 2. decembra, pa ću vam posle trećeg pića sigurno ispričati i neku bezobrazniju i masniju priču.

Petnaest godina Kišobrana je na neki način i presek klabinga Beograda prethodnih deceniju i po. Ali stvarna istorija, koja obuhvata gotovo sva stecišta omladine i onih koji se tako osećaju. Ne samo ona posh mesta koja će se ugurati u neki dokumentarac za 10, 20 ili više godina, kad neko bude rešio da priča o Beogradu u drugoj deceniji 21. veka. Jer, kad se budu polagali računi, a možda je sad vreme za to, lako je bilo biti kul u KC Gradu ili 20/44. Napravi ti u KST-u žurku koja se prepričava, druže, pa se onda javi. Ili, na kraju krajeva, kidnapuj ceo Dom Omladine, koji je po difoltu odmeren, smiren i napravljen za kulturne izlaske u grad, i napravi spektakl za više od hiljadu ljudi na svim onim binama. A to je Kišobran radio sve ovo vreme.

A onda na kraju, umesto da cedi staru slavu još nekoliko godina, odlazi sa praskom. Ja iskreno ne znam šta će nas sve dočekati tog 2. decmbra u Dragstoru. Verovatno će doći svi oni koji su prethodnih 15 godina voleli ovu grupicu entuzijasta i njihove žurke. Ako nađu bejbisitere, naravno. Doći će i ova nova generacija klinaca koji su tek počeli da ga otkrivaju. Doći će i oni treći koji ga nikad nisu voleli, ali moraju sad da ispoštuju za kraj.

Ne znam, ja sam na spisku, držim jaknu kod DJ-a, imam svoj baba sera stejdž tu odmah pored WC-a. Kako god hteo da se ponašam, šta god pio ili ne, proći će mi na brzinu, a onda ću tek tamo nekad za par godina valjda biti svestan šta sam sve video, gde sam bio i šta sam živeo ovih 15 godina.

Beograd je imao indie žurku za preko soma ljudi i to već sada, pred njeno poslednje izdanje, zvuči kao naučna fantastika. Ali ne želim da sve ove reči počnu da zvuče kao kakva žal za mladost (mada verovatno to jeste) niti ne d’o bog priča nekog čuvara vatre o tome kako Beograd umire i kako je ovo njegov poslednji plamičak, nakon kog se nikad neće ponoviti ova količina mladosti, energije, dobre priče i zezanja. Hoće, desiće se, i to vrlo brzo, odmah tu negde iza ćoška, jer Beograd je taj stari vampir koji se ne da upokojiti.

Fotografije: Kišobran arhiva

Članak 15 godina sakrivanja pod Kišobranom se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Vrata se otvaraju u 22h, a pored Kišobran didžejeva nastupaće i bend KOIKOI, reper Rouzi, didžejevi Feloneezy, Stevie Whisper, Phillie P, Little Lu, Sergej Krstić, kao i DJ kolektivi Disko Buvljak, Ghetto University i Urban Farming. 

Cena karte u pretprodaji (u baru Zaokret i galeriji Kula) iznosi 800 dinara, dok će na ulazu biti 1000.

Pored žurke 2. decembra 15 godina Kišobrana obeležiće se i u prostoru Art huba Kula u Cetinjskoj 15 izložbom plakata, fotografija, videa i ostalih memorabilja Kišobran žurke od 2008. godine do danas. Izložba će biti otvorena 30. novembra u 19h, a možete je pogledati do 17. decembra na sva tri sprata Kule.

Od 2008. godine organizovano je preko 100 žurki na kojima je nastupilo oko 250 bendova i didžejeva iz zemlje i inostranstva. Pored toga, Kišobran se vremenom sve više i više otvarao tako da danas aktivnosti kolektiva čine: bar Zaokret, muzički pokret i festival Hali Gali, bar Sprat, manifestacija Piknik, galerija Kula, koncertna agencija i izdavačka kuća Pop Depresija/Kišobran, bar Ruke i govorno-muzički program na Radio Aparatu. 

„Kroz nabrojane prostore, manifestacije, pokrete i programe, Kišobran je realizovao mnoge ideje i maštanja koje su 2008. godine delovale nedostižno. Neverovatnom podrškom zajednice pomogli ste nam da dišemo u Beogradu koji se gušio. Nakon 15 godina prijateljstva, ljubavi i dobre zabave, Kišobran se potpuno otvorio, a Kišobran žurka je ispunila sve svoje ciljeve.

Još jednom vas pozivamo na poslednju Kišobran žurku, gde ćemo na 15. rođendanu svi zajedno ispratiti u penziju jedan ogroman deo naših, a nadamo se i vaših života. Pripremamo veliko slavlje i voleli bismo da vidimo što više dragih i poznatih lica iz svih generacija koje su prošle sa nama ovo ludo putovanje.” poruka je ekipe Kišobrana.

Fotografije: Nenad Vujanović

Članak Petnaesti rođendan Kišobran kolektiva i poslednja Kišobran žurka se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Osim već dobro poznatih velikih Kišobran žurki, za svoju 15. sezonu Kišobran kolektiv najavljuje i velike planove za njihove druge programe – posebno u novootvorenom Art hubu Kula, gde se pored izložbenog programa i art shopa najavljuju novi debatni i muzički programi, posebno osmišljeni za ovaj specifičan prostor na tri sprata sat kule u Cetinjskoj ulici.

Sredinom marta u najavi je i šesto izdanje festivala Hali Gali, posvećenog najaktuelnijim muzičarima domaće alternativne scene, a sa prvim danima leta stižu i novi datumi Kišobran Piknika, koji već godinama u saradnji sa beogradskim muzejima ima za cilj da dobar provod prenese u prirodu i gradske parkove.

Fotografija: Nemanja Stojanović

Na četiri bine kluba Dragstor u subotu 4. februara predstaviće se 10 izvođača, DJeva i bendova.

Na glavnoj bini, pored Kišobran DJ-eva, ovaj put nastupiće mladi kantautor Luka Rajić, predvodnik novog talasa beogradskog alternativnog popa, poznat po singlovima Ludim i Ljubimo se. 

I ovog puta nastavlja se tradicija predstavljanja mladih underground talenata u već poznatom Drugstore Chambersu, te će vam se na Kišobran Showcase bini predstaviti Cactus Fields – mlade nade iz Gornjeg Milanovca koje promovišu svoj istoimeni debi album; eksperimentalni supergroup projekat Laplander, nastao u koliziji bendova Niko Nikolić i Azza i Kapale, a binu će zatvoriti najperspektivniji DJ tvrdog klupskog zvuka, Am Hi!

Pored ovih izvođača, za DJ pultom Black Rooma biće Cosmic G i Danilo Kas, a Ice Cream Booth predvodiće Bucalo i Thinker.

Karte po pretprodajnoj ceni od 600 din su dostupne u kafiću Zaokret. Na ulazu u Dragstor cena karte će biti 800 din.

Naslovna fotografija: Nađa Kastratović

Članak Prva Kišobran žurka u novoj godini se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Na glavnoj bini uz Kišobran DJ-eve nastupiće: legenda domaćeg alt popa Bojana Vunturišević, mladi i talentovani Džipsii će predstaviti nekoliko numera sa njegovog nedavno objavljenog i vrlo hvaljenog debi albuma „Zapisi iz podzemlja” kao i specijalni gosti koji za sada ostaju misterija iako se šuškalo o mnogim imenima. U crnoj sobi u goste dolazi italijanski DJ, producent i menadžer Angis izdavačke kuće Samuele Pagliai zajedno sa vodećim DJ-evima beogradskog klabinga, Nikolom Vemićem i Ali Gunijem. U hodniku kluba Dragstor celo veče će biti prepušteno novim nadama beogradskog klabinga: Stellarcompanion i Slippery Dimi, dok će se u chambersu održavati Kišobran showcase bina koja je rezervisana za mlade izvođače sa najkvalitetnijim live izvođenjem, ovaj put su izabrana 4 predstavnika iz 4 različita muzička žanra, a to su: Gazorpazorp, Nihil, Crno Dete i Milf Magnet.

Karte su u pretprodaji u kafeu Zaokret po ceni od 700 dinara, a na ulazu u Drugstore biće 1000 dinara, a žurka startuje od 23h.

Za 14 godina postojanja, neke od najvažnijih aktivnosti udruženja Kišobran uključuju događaje poput Kišobran žurke, Piknika – manifestacije izvođenja ljudi u prirodu i gradske parkove u saradnji sa beogradskim muzejima i Hali gali festivala koji se trudi da predstavi nove i aktuelne muzičare, bendove i umetnike, brojnih koncerata, barova Zaokret i Sprat, prošle godine otvoreni art hub centar Kula u prostoru sat kule bivše pivare u Cetinjskoj ulici u Beogradu, jednonedeljni radijski programa na Radio Aparatu i izdavačke delatnosti.

Kišobran već dugi niz godina aktivno sarađuje sa muzičkom agencijom Pop Depresija na čelu sa Ivanom Lončarevićem sa kojim je, pored organizovanja koncerata, pokrenuta izdavačka etiketa koja je ove godine proglašena za jednu od najaktivnijih u regionu.

Izdanja Pop Depresije i Kišobrana samo u ovoj godini predstavljaju Sitzpinker, proto tip, Bohemija, Nežni Dalibor, Klavirsko nebo, Lenhart tapes, Rebel Star, Zenit Zed, Vikowski, Samalas, Emma & Jimmy, Boris Milić, Ana and the Changes, Igor Božanić, Roza… 

U 2023. godini Kišobran očekuje još puno novih izdanja u saradnji sa Pop Depresijom, koncerata domaćih i stranih bendova, novi Hali Gali projekti, nova sezona Piknika koja će podrazumevati i planove širenja na druge gradove pored Beograda, program art hub-a Kula koji će pored izložbi podrazumevati još više muzičkog i debatnog programa i još još mnogo toga.

Članak Kišobran slavi 14 godina postojanja 3. decembra se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Dve pesme na albumu „Putujemo” napisao je violinista benda Dimitrije Mandić – „Revolveraš” i „Sidro”, a evo šta on kaže o „Sidru”, pesmi koja je privukla veliku pažnju od prvog trenutka svojom ogoljenošću, iskrenošću i lepotom: „Kao kompozitor ove pesme, mogu da kažem da ona pripada ne samo celoj Bohemiji, već i svakom ko je spoznao, ili ko će tek spoznati svoje lično sidro. To je smisao onog što vam sada predstavljamo i u ekranizovanoj verziji. Sidro može biti sve ono što nam daje sigurnost i stabilnost, ali po cenu slobode da razbijemo svoje okove i odemo u nepoznato. Svakom brodu treba sidro, ali usidrenim brodom ne možemo da putujemo.”

Reditelj Vladimir Đorđević – Vlada sa Bohemijom već je sarađivao na „Levom oku”, jednoj kosmičko-raznosačkoj melodrami koja se odvijala na obroncima Stare planine i u samom Nišu. Sada je „Sidro” u jednom kadru snimao kod sela Vlasi u dolini reke Jerme: “Kompleksna kompozicija sa snažnom ličnom porukom zahtevala je jednostavan i nenametljiv pristup u pogledu izbora rešenja za video. Odlučio sam se za video iz jednog kadra, bez želje da režijom ili montažom skrenem pažnju sa glavnih lirskih karakteristika pesme, ali sam istovremeno želeo da insistiranjem na ekpresiji Dininog lica, na usmerenom direktnom pogledu i njegovoj sugestiji, na odsustvu boje, video stavim u funkciju pojačanvanja tog lirskog bogatstva pesme. Pokret je sveden na kretanje koje dodatno naglašava poetski i muzički element same pesme.”

Kada je album zvanično objavljen, za „Sidro” smo napisali: jedna od dve pesme na albumu koju je napisao violinista Dimitrije Mandić, u kojoj je na samo njemu znan način napravio omaž britanskom folku šezdesetih, Četu Bejkeru i saundtreku old-school Diznijevih crtanih filmova, sve to začinjeno pinkflojdovskim gitarskim solom i horom „niških dečaka”.

U ponedeljak 24. oktobra objavljen je i Balkanrock session Bohemije, koji možete da pogledate na zvaničnom YT kanalu portala:

Bohemija radi na novim pesmama, snima još par spotova s albuma “Putujemo” i obećava bar jedan koncert do kraja godine.

Članak Crno-beli niški snovi u jednom kadru – Bohemija predstavlja Sidro se pojavljuje prvo na Oblakoder.

„Misli” u prvi plan postavljaju bujni svet Damjana Manevskog, autora ovog projekta (isto tako Damjan je član benda Lelee, ex-Molokai), čije šarmantne gitarske linijice nas vode od prve do poslednje pesme. Na albumu se nalazi deset novih numera, koje se kreću u raskošnom svetu nezavisnog rokenrol zvuka. Čujemo nežni spoj različitih uticaja: od twee popa i žešćih gitarskih rifova, do surf rocka, havajskih vinjeta i po kojeg narodnjaka. A kad se u jednačinu doda i Damjanov emotivni vokalni izraz (na makedonskom!), pesme postanu prave gitarske indie majstorije koje se uklapaju u jednu koherentnu celinu.

Album ne bi imao taj poseban šmek da se tu nije našlo nekoliko bitnih saradnika: Jan Cizej se pobrinuo za snimanje i miks albuma, Vasja Onič je odsvirao bubnjeve na većini pesama, a naravno tu je i Erik Kerpan, čiji doprinos je bio itekako važan. Sva  trojica su članovi live benda Rush to Relax i kao takvi su najbolje znali da nađu sebi pravo mesto i na albumu. Bitan doprinos je imao i njihov kolega Nejc Čulk, čiji suptilni zvuk se čuje na tri pesme. Svakako, trešnja na šlag je doprinos Damjanovog oca Zorana Manevskog, sa divnim solom na violini na poslednjoj pesmi albuma, „Pesni vo meani”.

Dan nakon izlaska albuma Rush to Relax kreće na regionalnu turneji na kojoj će promovisati album „Misli”:
1. 9. CK13, Novi Sad
2. 9. Huteneni Hibrid / KC Grad, Beograd
3. 9. Zdravo Mladi / MKC, Skopje
6. 9. Vakyym, Bitola
7. 9. Valhalla Bar, Kumanovo
8. 9. Toplocentrala, Sofija
9. 9. Slamanje, Osijek

„Misli” su dostupne na svim digitalnim platformama, kao i na bandcampu benda i izdavača. Osim u digitalnoj formi, album će biti objavljen i na gramofonskoj ploči koja stiže do kraja septembra, a možete je naručiti preko benda, Pop Depresije, Look Back and Laugh (Ljubljana) ili Hidden Bay Records (Tuluz).

Naslovna fotografija: Neža Bukovec

Članak Letnja bezbrižnost i gitarski rifovi – predstavljamo Misli grupe Rush to Relax se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Prisustvo na Pikniku je potpuno besplatno povedite prijatelje, roditelje, bake i deke, decu i ljubimce, ponesite ćebiće i kreme za sunčanje, a Piknik vam obezbeđuje predivne uspomene koje ćete pamtiti zauvek.

Ovaj put će u muzičkom delu programa biti Aleksandra Hrib, Nevena Jeremić i Ribs, Nikola Velicki sa svojom radionicom pravljenja zmajeva i aviona, Molekul centar sa naučnim eksplozijama, Aleksandra Gačić sa hip hop radionicom, Foton yoga studio i njihova dobro poznata yoga seansa, ali i vođenje kroz aktuelnu izložbu Muzeja sa istoričarkom umetnosti Anom Knežević.

Kao i do sada Zaokret, Burger House i Bubamara sladoled će obezbediti piće i hranu da ne morate ništa da nosite sa sobom ako vas mrzi.

Piknik se trudi da koristi što manje plastičnog otpada i da zelene površine ostavi netaknute nakon korišćenja. Piknik vam želi da provedete predivan dan u prirodi i da to nastavite da radite i bez ove manifestacije, ali isto tako žele da zajedno razmišljaju unapred o načinu odlaganja otpada i sačuvamo park kako bi i narednih dana svi mogli da uživaju u njemu na isti način.

Članak Piknik u Muzeju afričke umetnosti u nedelju 28. avgusta se pojavljuje prvo na Oblakoder.

„Jako nas raduje da se u šestoj godini Piknika otisnemo Dunavom van granica Beograda gde smo do sada organizovali letnja druženja na otvorenom u parkovima i ispred muzeja i da naš slogan „Odvedimo grad u prirodu”  dovedemo u Novi Sad,” poručuju iz udurženja Kišobran.

Prisustvo na Pikniku je potpuno besplatno, povedite prijatelje, ali i roditelje, decu, bake, deke i ljubimce, ponesite ćebiće i kreme za sunčanje, a dan će vam biti ispunjen divnim uspomenama koje ćete sigurno prepričavati.

Pored muzičkog programa na Pikniku uživaćete i u časovima joge, Piknik cirkusantima i radionici pravljenja i puštanja zmajeva ili papirnih aviona (u zavisnosti od vetra).

DJ-evi DOO i Nadja će biti idealna muzička podloga za uživanje u prirodi, očekujte i nastup fantastičnog Sergio Lounge-a, dok će Zaokret, Burger House i Bubamara sladoled obezbediti piće i hranu da ne morate ništa da nosite sa sobom preko mosta.

Piknik se trudi da koristi što manje plastičnog otpada i da zelene površine ostavi netaknute nakon korišćenja. „Želimo da sa nama provedete predivan dan u prirodi i da to nastavite da radite i bez nas, ali isto tako hajde da zajedno razmišljamo unapred o načinu odlaganja otpada i sačuvamo park kako bi i narednih dana svi mogli da uživaju u njemu na isti način,” poručuju iz udruženja.

Autor fotografija: Predrag Todorović

Članak Piknik stiže u Novi Sad se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Na glavnoj bini su Kišobran DJ-evi, sada već standardno pojačani ekipom Ghetto University i posebnim Live nastupom jedne od najtraženijih mladih muzičkih zvezda u regionu Zoi.

Zoi je rođena u Novom Sadu, ali je muzičku karijeru započela u Beogradu sa prvim singlom Eto i potpisala višegodišnji ugovor za najpoznatiju trep izdavačku kuću Bassiviti Digital.

Svaka pesma koju je objavila dobila je niz pozitivnih utisaka i komentara. Pored zanimljivih vokalnih sposobnosti, autentična je i po stilu odevanja, kao i po estetici muzičkih spotova. Hitovi su joj: Djavoli, Jasno mi je, Nirvana, Bez tebe, Kompromis.

2021. godine je započela sa nastupima, po beogradskim klubovima, zagrebački muzički festivali Drito i WestGate Music Festival, kao i na srpskom Lila Lo, Love festu i Exitovom Main stejdžu, kao najpopularnijim festivalima u regionu.

Crnu sobu preuzimaju dobro poznati lokalni didžejevi i prijatelji Kišobranaca – Nikola Vemić i Feloneezy, a pridružuje im se zvezda NTS radija, DJ Danielle iz Bristola čija popularnost u poslednjih mesec dana vrtoglavo raste, pa je pre par dana bila i predstavljena na Resident Advisoru u sekciji Mix of the day.

Secret chambers je ovog puta rezervisan za Low Income Squad, DIY underground label iz Zagreba koji već godinama kroz svoja izdanja promovišu najrazličitije producente širom sveta, a takođe su jedan od retkih kolektiva koji su dobili emisiju na NTS radiju (slušajte narednu epizodu 7. aprila).

Ice Cream Booth će se drmati uz Groove Variations didžejeve – momke koji već godinama rade muzičke emisije za razne internet platforme, a poslednje 3 sezone su na Radio Aparatu.

Karte na pretprodaji su već u Zaokretu po ceni od 500 dinara, a na vratima će biti 700.

Članak Velika prolećna Kišobran žurka 16. aprila u klubu Dragstor se pojavljuje prvo na Oblakoder.

„Drugi singl projekta olja, pod nazivom klupe, tužna je i besna prorada gubitka o čijim ogromnim i nekada trajnim uticajima na život pojedinca nedovoljno pričamo. Spot je sniman u februaru 2022. godine, a magovi koji su ga stvorili su Nataša Pantić (montaža) i Tomislav Tomić (kamera),” kaže Olja.

I ovoga puta autorski trio čine Olja (autopark), Srđan Popov (Sergio Lounge) i Ivica Marković (Nežni Dalibor).

„Klupe” je drugi singl koji najavljuje album „Crni vrh” koji je planiran za 2025. godinu.

https://popdepression.bandcamp.com/track/olja-klupe

https://song.link/trdgnwznvbrp5

https://open.spotify.com/track/01tkQ5zD7lESU9Nnk3k6yO

https://www.deezer.com/track/1664029622

https://listen.tidal.com/track/217746872

Članak Olja objavila novi singl se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Album je dostupan na bandcampu izdavača, svim digitalnim platformama i YouTube kanalu grupe. Snimanje i produkciju albuma pomogao je Sokoj – Organizacija muzičkih autora Srbije.

Pevač i gitarista Bohemije Janko Džambas ovo putovanje zamislio je i kao odlazak na egzotične destinacije, ali i kao „putovanje bez pomeranja” ili ronjenje na dah u sopstvene snove.

„Putujemo” je nastavak ideje koja je okupila bend: „hajde da sviramo muziku inspirisanu Beach Boysima i Bitlsima, ali na način kako to mi kapiramo”. Sve to uz brojne uticaje psihodelije s obe strane okeana, britpopa i škotskih pop zanesenjaka, uz suptilne citate bendova iz regiona koji su presudno uticali na zvuk grupe. Ovaj niški soul-spejs-pop-rok sastav povremeno je razigran kao Dejvid Bouvi na „Let’ Dance”, hitičan kao The Cult na „Electric”, srećno-tužan kao Big Star na „Sister Lovers” i neodoljiv kao neki ABBA „Best of”.

Uz buduće singlove „Prsla sam” i „Revolveraš” i autobiografsku „Što sam lud”, svakako treba izdvojiti katarzično „Sidro”, jednu od dve pesme na albumu koju je napisao violinista Dimitrije Mandić, u kojoj je na samo njemu znan način napravio omaž britanskom folku šezdesetih, Četu Bejkeru i saundtreku old-school Diznijevih crtanih filmova, sve to začinjeno pinkflojdovskim gitarskim solom i horom „niških dečaka”.

„Putujemo je i poziv i deklaracija. Ovim albumom smo hteli da dostignemo jednu stvar, a to je da nam stvori osećaj koji nam izaziva omiljena muzika. Ona izdanja koja nam zagolicaju srce i maštu. Previše je muzike uticalo da pišemo na taj način koji prezentujemo Bohemijinim izdanjima i ne može se svesti to samo na dva, tri, deset, dvadeset sastava i albuma. „Putujemo” je ličnije izdanje nego prethodna dva i to ne samo piscima određenih pesama, već celom sastavu. Svi smo učestvovali u istom, delili muke i radosti ovog doba i na kraju smo to preneli na zvučne talase. Albumom vas pozivamo na zajedničko putovanje, za koje možete, ali i ne morate biti u društvu i u bilo kojem prevoznom sredstvu,” kaže Janko.

Album je sniman u Vrbasu s mentorom Robertom Telčerom (Šamarčina) i Nišu, uz singl „Levo oko” koji je zaokružen u Pančevu sa Petrom Stevanovićem i producentom Milanom Bjelicom (Krokodil). Producent kompletnog albuma je Janko Džambas, koji je uradio i miks i master.

Bohemija je objavila tri studijska albuma – „Sve naopako” (2017), „Nasmeši se i reši se?” (2019) i „Putujemo” (2021). Njihovi (retki) koncerti priča su za sebe: tona pozitivne energije, ludilo boja, najbolje od pop-rok psihodelije i neverovatni osećaj za melodiju i savršenu pesmu. I šest posebnih ljudi na bini. Pogledajte Bohemiju uživo kada vam se ukaže prilika, a prva je na domaćem terenu u klubu Feedback 24. decembra, gde će predstaviti „Putujemo” na zajedničkom koncertu sa Prljavim Sestrama.

Članak Grupa Bohemija objavila treći studijski album se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Kompilacija je dostupna na svim digitalnim servisima, kao i na YouTube kanalu i Bandcamp stranici Pop Depresije. Uz fantastične nove kompozicije afirmisanih muzičara kao što su Sana Garić, Lady K, Gligor Kondovski, Srđan Marinković ili Zenit Zed, pozivamo vas da otkrijete intimni svet koji su kreirali overdriven dreams, Nikoleta Radulović, Ali Raj, Dunja Ivanova, Grigorije Pećanac… Samo zažmurite i pustite da vas muzika vodi.

Klavirsko nebo #4 je finalno izdanje konkursa koji je počeo još krajem 2017. godine i koji je kroz četiri kompilacije predstavio regionalne autore instrumentalne muzike. Od osnovne ideje da je konkurs otvoren za klavirsku muziku, tokom vremena i u skladu sa interesovanjem muzičara, tema je proširena i na druge instrumente, a od Srbije konkurs je proširen i na čitav region.

KN#4 predstavlja šesnaest autorki i autora iz četiri zemlje. Bez obzira na razlike u godinama, muzičkom obrazovanju, senzibilitetu i načinu na koji su autori predstavili svoju muziku, čini nam se da ovih 16 kompozicija čini jedan zanimljiv muzički svet koji samo čeka da ga neko otkrije.

Izdavanjem kompilacije Klavirsko nebo #4 završava se jedan ciklus formalnog otvaranja i zatvaranja konkursa i prelazi u drugu fazu, gde je praktično konkurs otvoren tokom cele godine. Organizatori pozivaju sve autore da nastave da šalju svoju muziku, pod istim uslovima kao i ranijih godina, a čim se stvori kritična masa zanimljive muzike – nova kompilacija će predstaviti šta se događa u svetu indie-klasike u našem okruženju. Do kraja godine očekuje se i jedno specijalno izdanje na gramofonskoj ploči – „Klavirsko nebo: Prirodna selekcija”, gde će uz izbor kompozicija sa svih izdanja (1-4), premijeru imati i nekoliko potpuno novih i ekskluzivnih snimaka učesnika i prijatelja konkursa.

Naslovna fotografija: Nedeljković V. Božidar

Članak Objavljena regionalna kompilacija Klavirsko nebo #4 se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Izabrani autori i dela:

1 Nenad Jovanović – Satiesm

2 Ana Ćurčin – Rušenje zida (ft. Marina Milošević)

3 Andy Pavlov – Your Heart is Melting
4 Ana Anastasov – Exolvuntur

5 Kosta Jevtić – Chiostro del Paradiso
6 Vladica Mikićević – Ekstatični prizori, muzički vitraži za solo klavir

7 Dejan Ilijić – Space in the heart = heart in the Space
8 Ah, Ahilej – Tivol

9 Ivana Đukić – Third Force
10 Andrej Negić – Odraz
11 Dimitrije Beljanski – Za Ninu

12 Relja Ilić – Funeral

Na „Klavirskom nebu #2″ nalazi se 12 kompozicija. Izbor otvara „Satiesm” Nenada Jovanovića. U godini u kojoj je Branka Parlić objavila definitivnu verziju kultnog albuma “Erik Satie: Inities” smatrali smo da je idealan trenutak da omaž Satiju otvori naš album.

Ana Ćurčin i njena gošća Marina Milošević na trubi stvorili su džezirani filmski paravan koji po atmosferi priziva nemačke čarobnjake Bohren & der Club of Gore. Enigmatični Andy Pavlov blista u jednoj od najefektnijih kompozicija na albumu „Your Heart is Melting”, koja je delić neverovatnog sveta koji čeka da ga otkrijete kada zvanično bude objavljen album „Me and My Love on The Road to Honduras”.

„Exolvuntur” Ane Anastasov premijerno ste imali priliku da čujete pre nedelju dana sa vizuelnim dodatkom Vladimira Mitrovića, dok je Kosta Jevtić delić svoje intime otkrio romantičnom “Chiostro Del Paradiso”. Mlada kompozitorka Vladica Mikićević i pijanista Marko Kovač predstavljaju najdužu kompoziciju na albumu “Ekstatični prizori, muzički vitraži za solo klavir”.

Lider niške grupe Eyot i autor klavirskog dragulja „Dyad”, Dejan Ilijić, priložio je svoju novu kompoziciju „Space in the heart = heart in the Space”, a talentovana dizajnerka Ivana Đukić svoj debi „Third Force” definisala je intrigantnom igrom ambijenta i tišine. Andergraund legenda Ah, Ahilej svoj klavirski monolog obeležio je odlaskom u „Tivol”, za koji kaže sledeće: „U Tivolu je odvratno. Tek ponekad bi se čuo zvuk klavira. 2 ruke + 2 ruke + 2 ruke. Ovo je ta muzika.”

Andrej Negić i Dimitrije Beljanski su članovi kultnog „Ansambla za drugu novu muziku”, a njhove kompozicije „Odraz” i „Za Ninu” na suptilan način demonstriraju moć klavira i snagu emocija koju prenose crno-bele dirke. Za sam kraj ostavljen je „Funeral” debitanta Relje Ilića.

Članak Objavljena kompilacija Klavirsko nebo #2 se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Nikada nisam nešto posebno voleo izlaske, a naročito uveče. Dosadašnji život vidim kao večnu borbu mene i sebe u svakodnevnom ubeđivanju da li ostati kod kuće uz komp/knjigu/frižider ili okušati se još jednom u toj uvek bolnoj praksi – interakciji sa ljudima. Vremenom sam donekle izgradio sposobnost da mi ne bude totalno neprijatno među ljudima, a onda sam kasnije uspeo i da interakciju dovedem na nivo gde je donekle neprepoznatljivo da sam zapravo u konstantnom grču. Moj posao je usko vezan za izlaženje baš zbog tog straha od provođenja vremena na javnim mestima. Zli plan je uvek bio da pokušam da koliko toliko oblikujem te prostore u kojima provodim vreme sa drugim ljudima onako kako ja želim, te da olakšam sebi. Baš sebično, ali pomalo i mazohistički. Kako verujem da vas (koji ste se zeznuli i rešili da čitate ovaj tekst) baš i ne zanimaju moje unutrašnje borbe već želite da ubijete par minuta skrolujući kroz listu omiljenih 10 mesta za izlaske u poslednjih 10 godina i vidite koliko tih mesta se poklapa sa vašom imaginarnom listom, predlažem da pređemo na stvar.

1/10 One dve klupe jedna pored druge što gledaju na senku od vojvode Vuka na zgradi u parku kod Palasa:

Svaka ekipa imala je svoje mesto, a verovatno je više ekipa imalo isto mesto, ali smo svi bili fini pa kad ti je omiljeno mesto zauzeto ti nađeš drugo pa sedneš, ili rešiš da to veče samo stojiš ili sedneš na topli beton. U suštini meni je sve to malo mutno kako je tačno bilo, ali znam da sam voleo da blejim u parku jer je prometno i tako sretneš sve i svakoga, retko kome se javiš, retko ko te i poznaje, ali skupljaš tračeve i smišljaš nekakva lažna scenarija o potencijalnim ishodima nekakvih druženja. Mi smo imali dosta veliku ekipu za bleju (iako sam u proloj rečenici rekao da me retko ko poznaje, shvatite to kao istinu, jer je ključno pitanje bliskosti i ko vas pa zapravo stvarno poznaje??) i onda je nekako bilo normalno da kad god prođeš pored Palasa naletiš na nekoga. U suštini, čovek bi pomislio da nema šta posebno da se izdvoji kod raspadanja po parkovima – klinci se leše na klupici i onda kad ne mogu da sede – oni legnu, pa možda idu kući, a možda idu dalje, a možda nekad sačekaju jutro. Ja mogu da izdvojim meni dva zanimljiva dešavanja iz perioda kada sam blejao po parkovima. Prvo dešavanje zvalo se Zaokret na baterije. Napravimo event na last.fm-u (društvenoj mreži koja nam je bila omiljena u periodu od 2007. do 2012. na primer) i pozovemo ljude da ponesu jedan audio disk i jednu bateriju. Mi ponesemo boom box i par diskova i onda tako ko god rendom da naleti ako nam da bateriju pustimo njen / njegov muzički izbor. To je baš bilo zabavno jer suštinski niko i nije slušao muziku pošto je taj boom box bio baš slab, a dolazilo je stalno dosta ljudi i onda je graja nadvladavala sve. Radili smo to jednog leta samo, ali bilo je baš dobro leto. Drugo dešavanje su oni protesti kada je grad ukinuo prodaju alkohola posle 10 sati uveče što je omladina videla kao direktan atak na parkovske bleje. Ljudi su masovno sa piva prešli na rakiju i u suštini svi su bili samo mnogo pijaniji i to je bio baš šašav period. Sećam se da sam ponekad izlazio sa ruksakom u kom sam imao flašu dve tri vina i one plastične vinske čaše, kao od tvrde plastike pa sam nešto glumio ludilo, a ponekad sam furao flašu vinjaka. Ne znam, ljudi su baš podržali te proteste bilo je zabavno pošto je jesen isto bila blaga, pa su se te bleje odužile sve do sredine novembra, al ja ih pamtim po tom prelasku sa piva na kratka pića, popularni kratež.

02/10 Bife Ventil četvrtkom

Sve je u životu na kraju samo broba za teritoriju i mesto za šankom. Zaokret je nastao 2009. kao barsko veče četvrtkom u Ventilu i tako je bilo sve do 2015. To suštinski znači da sam svakog četvrtka u tom periodu od 7 godina uvek bez izuzetka bio tamo. Izlazili smo mi i drugim danima u Ventil, ali četvrtak je bio standard. Nas četvorica drugara smo se smenjivali u puštanju muzike tako da sam jednom mesečno dobijao priliku da kao dodatno utičem na atmosferu. Uvek smo se nervirali jer smo mislili da je bio loš zvuk pa kad pojačamo samo krči, a kad nas utišaju imamo osećaj da sve što radimo nema smisla, ali imalo je smisla i na kraju dana, živeli smo za te četvrtke, koji su nekako bili neformalna okupljanja Kišobrana i ljudi okupljenih oko Kišobrana. Nekad smo cimali bendove da rade tajne svirke, nekad smo cimali drugare da rade izložbe, nekad samo ništa, nekad cimali gostujuće puštače muzike, popularne plejlistere, nekad klasična bleja. Neretko nakon gašenja muzike, što je bilo oko 1-2, kako kad, produžimo dalje iako nismo planirali (šatro) pa onda ujutru kad se probudimo, a ne znamo kako smo se vratili kući, onda kao kažemo da smo bili napravili Zaokret. To nam je bila fora, neplanirani Zaokret u ludilo umesto kontrolisani haos pešačenja do kuće je nešto što je moralo spontano da se desi, pa smo se onda tako godinama zavaravali da kao spontano rešimo da ipak ne idemo kući nego negde dalje. Fun times.

03/10 Pab Brod

Kad nisam bio u Palasu ili Ventilu – bio sam u Brodu. Glavna svar za nas bez para je bio taj happy hour koji moraš da uhvatiš da zvekneš 4 piva po ceni dva za sat vremena pa onda posle imaš fore u novčaniku za eventualno još jedno ili dva. A u Brodu je bili Indie-go ekipa i oni su tu bili glavni, a mi smo bili indie klinci Kišobran, a Indie-go su bili tate indie partija i onda nam je uvek bilo super da blejimo u istoj prostoriji sa njima. U Brodu smo se ipak uvek malo osećali kao na stranoj teritoriji jer je Brod imao svoje dežurne blejače, kao što smo mi bili dežurni blejači u Ventilu. Srećom, vremenom smo se svi zbližili i sad na primer Mimi i Denča koji su imali baš kul veče u Brodu koje se zvalo Dazed and Confused, sada puštaju cigansku muziku u hodniku kod wc-a na Kišobran žurkama i zovu se Disko Buvljak. Bio je tu i kul kviz na koji su se svi ložili, ali mi kao ekipa nikad nismo postigli zapaženiji uspeh jer je nekim drugim ljudima bilo previše stalo do pobede tako da nam je uvek bilo žao, a i objektivno smo stvarno bili lošiji i nismo ništa znali, ali nema veze. Vremenom su se bife Ventil i pab Brod promenili, tj. Ventil je postao Brod, Brod je prestao da postoji, a Ventil je sad drugi Ventil (i dalje jako dobro mesto btw), ali smo u čitavoj toj tranziciji mi ispali iz rotacije i prešli u Zaokret…

04/10 KST

Haha, nekako imam osećaj kao da nije kul pričati o KST-u u nekim normalnim krugovima kao o kul mestu, ali šta je zapravo kul? Objektivno kao samoproklamovani kapetan kuloće možda baš i nije megakul, ali dok si student i nemaš neki jasan cilj šta ćeš sa svojim životom, možda je baš dobro da postoji mesto gde imaš veče roka, veče metala, veče domaćice, veče skandala, gde je pivo duploo jeftinije nego na bilo kom drugom mestu gde izlaziš (osim Palasa), gde je uvek krcato i svi su prilično vedri i bez predrasuda, jer pobogu, odakle ti predrasude ako si taj lik koji redovno izlazi u KST haha. Mislim, KST je više možda moje omiljeno mesto za izlaske u “nultim” godinama 21. veka nego u ovim “desetim”, ali opet, zaslužuje da bude na listi. Trudim se da barem jednom godišnje odem do KST-a i dalje, iako iz godine u godinu imam sve više predrasuda pošto sam tamo bukvalno pandur u civilu, ili jedan od onih par matoraca što su uvek u nekom ćošku đuskali dok sam ja izlazio tamo, ali ok. Ove godine sam već bio dva puta, možda ću i treći da nabodem u decembru, ko zna. Živeo KST!

05/10 RIP Šipražje, Povetarac, Lajka, Geca Disko Šteker, Francuska Sobarica

Jedno mesto za sva bivša mesta, jer šta će vam pojedinačno, ako ne možete da idete tamo?

Povetarac je najčešće bio meta četvrtkom na igranke koje je radio DJ Ognjen (i dalje ih radi btw). Zveknemo se u Ventilu na Zaokretu pa pravac Igranka! Peške preko mosta, taman oko dva pola 3 stignemo i kulturno do 4 pola 5 se pozdravimo sa životom, pa nazad preko mosta. Šipražje je bilo omiljeno jer smo mogli da sretnemo sve bendove na svetu kako leže mrtvi pijani za šankom. Onda smo u jednom periodu (baš baš početak “desetih”) dobili priliku da radimo Kišobran žurke tamo i bili smo najsrećniji na svetu. Sobarica je realno “desetih” već odumirala, ali to je bilo jedno od retkih mesta gde uvek kao naletiš u prolazu, malo izđipaš pa idemo dalje. Obično smo u sobaricu išli na dabstep i dram, nešto ponedeljak utorak sreda nemam pojma. Geca je baš bio disko šteker, doduše za naš džep malo skuplje mesto, ali super lokacija i bio je zanimljiv program malo raspadački, a malo i fensi, radili smo par Kišobrana tu, baš dobrih! Lajka – bar na krovu zgrade! Prvi put kad sam otišao tamo sam već bio lagao društvo da sam bio, pa me je bio blam da ih zovem da im kažem da ne mogu da nađem, pa sam jedno 2 sata čekao da vidim poznata lica pa da ih pratim i kao sa njima se popnem gore, jer nije nigde bilo obeleženo, a mogao si samo liftom.

06/10 Na groblju + Kvaka 22

Ponekad najviše volim da prošetam do groblja sa nekom dobrom knjigom. Ja volim Novo, ali može koje god. U povratku sa groblja najviše volim da odem do Kvake. To je retko lepo mesto gde se uvek nešto dešava, čak i kada se ništa ne dešava. U poslednjih par godina većina bendova kako stranih tako i domaćih pronašlo je utočište u ovom lepom skvotu. Publika je uvek puna podrške, a atmosfera je toliko dobra da su čak i afirmisaniji bendovi, sposobni da popune dosta veće prostore, radili svirke ovde. Pored toga, galerija neretko ima jako zanmiljive izložbe, piće je jeftino, a ekipa nasmejana. Kvaka je jako aktuelna i živa zajednica i ako probijete tu inicijalnu barijeru da blejite u skvotu, verovatno će i vama postati jedno od omiljenih mesta za bleju.

07-08-09/10 Kc Grad-2044-Dragstor

Sveto trojstvo klabinga nas nekolicine mučenika koji kukamo kako nema više mesta za klabing, a u stvari smo samo malo više snobovi nego što želimo da priznamo pa filtriramo sva ostala mesta koja su više ili manje fensi. Ljudi se stalno nešto žale i pokušavaju da pronađu mane mestima na koja izlaze. Grad i stubovi, nova generacija klabera koja ga zaobilazi ili ne zna ni gde je, brod sa skupim pićem ili Dragstor sa lošim zvukom. Srećom neke stvari se menjaju na bolje, a srećom, neke stvari se nikad ne menjaju. Ne znam šta pametno da kažem osim što volim da idem na ova mesta. Možda najviše volim Kc GRAD od ova tri, najčešće u poslednje vreme idem u Dragstor, a na Brodu kad se pojavim uglavnom se baš kaznim, pa mi je to i najbolje i najgore.

10/10 Zaokret

U suštini objektivno, iako mi realno ne treba verovati, Zaokret je najbolje mesto na svetu.

Članak Marko Radojković: Omiljenih 10 mesta u poslednjih 10 godina se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ideja programa Leto u MuzeYu je da se oživi plato ispred Muzeja Jugoslavije i da prostor dobije novi značaj i da privuče lokalnu publiku koja u najmanjoj meri posećuje muzej. Gotovo svi programi su namenjeni lokalnoj zajednici, jer je ideja programa da ona počne da doživljava Muzej Jugoslavije kao svoj, i da redovno posećuje programe. Program Leto u muzeyu biće zbog toga ispunjen raznovrsnim besplatnim kulturnim sadržajima: koncertima, filmskim projekcijama i pozorišnim predstavama.

Muzej ima i novi kafe koji je još jedan od načina da lokalna publika počne da koristi prostor muzeja u svakodnevnom životu. Na toj lokaciji će biti organizovan i drugi događaj u okviru programa Leta u MuzeYu koji će se održati u nedelju, a nastao je kao plod saradnje Muzeja Jugoslavije sa ljudima iz  Kišobrana, Zaokreta, Kabineta i Burger House-a. Pred Piknik razgovarali smo sa Sarom Sopić, kustoskinjom Muzeja Jugoslavije o ovom događaju, ali i o progamu Leto u MuzeYu.

Kako je došlo do toga da se Piknik organizuje u Muzeju Jugoslavije?

Sara Sopić: To je već ustaljen i poznat program u Beogradu. Mi smo se uvezali sa njima kako bismo spojili njihovo iskustvo u organizaciji, a mi smo ponudili prostor i malo smo tematizovali Piknik, tako da će ove godine biti u pitanju JugoPiknik.

Šta će se još naći na programu Leta u MuzeYu?

U julu imamo nastup benda Moussaka koji se kroz surf rock bavi obradama folk pesama iz Jugoslavije, što je tema kojom se do sada nismo bavili i zanimljivo nam je da napravimo događaj koji izlazi iz okvira onoga što biste očekivali da se dešava u muzeju. Nakon toga će nastupiti SKRECh MAJSTOR LJUBAN, tako da će tema večeri biti folk muzika iz Jugoslavije koja će dobiti novi prizvuk.

Program završavamo uz veče YU vinila koji je sada već standardni deo letnjeg programa. Zvali smo razne dj-eve koji se bave tim vinil diging-om i uglavnom će se kao i do sada muzika bazirati na fanku, ali će biti i nekih upliva u ono što se nekada slušalo sa novim aranžmanima. Tu će biti i berza ploča u organizaciji Paralel festivala.

Zbog čega nam je potrebna reinterpretacija jugoslovenskog kulturnog nasleđa?

Pre svega, jasno je da su danas muzeji mnogo više od institucija koje čuvaju kolekcije zbog kojih su osnovani i izložbenih prostora za delove tih kolekcija. Muzeji u celom svetu, pa i kod nas, se sve više okreću publici i negde vide publiku kao primarni razlog svog postojanja, a rad na programima koji su usmereni na publiku je dominantan svda u svetu. I pored toga, važno je vratiti se i na to zbog čega neki muzej postoji i koja je njegova uloga, a definitivno je da je uloga Muzeja Jugoslavije da se bavi interpretacijom jugoslovenskog nasleđa. Programi koji su namenjeni razvoju publike treba da reflektuju tu neku osnovnu viziju i misiju našeg muzeja, a to je da se bavimo jugoslovenskim nasleđem. Ja mislim da je to jako važno jer i u našem društvu, a i u celom regionu je tema Jugoslavije jako prisutna i važna i svi imaju jak stav, bio on izrazito negativan ili pozitivan. Očigledno je da je to tema kojom moramo da se bavimo, a čini se, pogotovo u Srbji da, pošto je u pitanju škakljiva tema, svi izbegavaju da se bave njom i zbog toga je i veća odgovornost na nama da pokrenemo razna pitanja na tu temu i da se kroz različite načine bavimo tim nasleđem.

Kakav je prošle godine bio odaziv mladih za letnji program?

Mi smo iskreno baš bili iznenađeni time koliko je dobro prošao program jer nismo znali uopšte šta da očekujemo. U celu organizaciju programa smo se upustili entuzijastično, bez realne ideje o ishodu. Do tada nismo znali  kako izgleda organizacija koncerta koji je namenjen velikom broju ljudi, dok ove godine već nekako znamo šta radimo. Nismo imali ni predstavu kakva će biti reakcija ljudi, ni koliko će ih biti. Za prošlogodišnji 25. maj organizovali smo nastup VIS Limunada, aludirajući na velike jugoslovenske festivale koji su se održavali u Opatiji, i upakovali smo koncert uz modnu reviju na kojoj su mladi dizajneri imali priliku da pokažu svoje nove kreacije koje su bile inspirisane jugoslovenskom modom, uz savremenu verziju sleta sa balerinama iz La Pirouette studija i decom iz svratišta. Na tom događaju je bilo 2500 ljudi i mi stvarno nismo mogli da poverujemo.

Nakon toga je bio zanimljiv nastup benda Nežni Dalibor koji je tada izbacio novi album, koji je nama zvučao kao oda vrednostima koje su se izgubile iz savremene upotrebe jer imaju jugoslovenski koren, a neke od njih su ipak pozitivne, poput antifašizma ili bratstva i jedinstva. Mi smo videli da se ti pojmovi gube i da je naša uloga da ih revitalizujemo, kao i pitanje borbe za radnička prava koje je prisutno bilo na tom albumu. Bendu je to bila jako zanimljiva interpretacija, jer oni to uopšte nisu videli na isti način kao mi, već je to bila njihova lična priča. Sve to zajedno je dovelo do toga da je taj nastup bio nikad posećeniji koncert benda, jer je osim njihove standardne publike na koncert došla i publika muzeja.

Letnji program Muzeja Jugoslavije je doveo do neverovatnog efekta mešanja publike, jer sam muzej ima neki legitimitet i uživa određenu vrstu poverenja kod jedne vrste publike, a sa druge strane upravo programima koje biramo privlačimo publiku koja možda ne bi došla samo zbog muzeja.

A kakav je odnos mladih prema jugoslovenskom nasleđu?

Ne bih izdvojila mlade kao grupu, ali je odnos prema muzeju dosta povezan sa odnosom prema Jugoslaviji, komunizmu i Titu. Ovaj muzej se zato ne posmatra kao kulturna institucija, još uvek, koja se svojim programima bavi jugoslovenskim nasleđem, već kao mesto gde se nalazi Titov grob i nekako je uvek stav prema tom periodu i prema Titu preslikan i na muzej. Često nam se dešava da ljudi namerno ne žele da uđu u muzej jer je to njihov jasan izraz prema tom vremenu.

Mi često imamo dečije radionice, i neretko mi se dešava da mi deca kažu da su im roditelji rekli da idu na užasno mesto i da ne slušaju ništa što im se ovde kaže jer je to propaganda. To su neke očigledne frustracije koje postoje u društvu.

A sa druge strane imamo veliki broj publike koja dolazi iz čiste nostalgije, gde mi znamo da je to deo veliki i važan deo naše publike, ali sa druge strane ne želimo da budemo viđeni kao nostalgično mesto ili utopija, već zaista da gradimo kritički odnos prema tom periodu.

Kod mladih se čini da nije izražen tako jak stav,  niti antagonizam, niti pozitivan stav, već neka potpuna indiferentnost prema jugoslovenskom nasleđu. Oni danas ne znaju puno o tome, a nekako ih puno ni ne zanima i to se najviše odnosi na srednjoškolce. Znaju nešto što su čuli od svojih roditelja, u formalnom obrazovanju se uglavnom do tog perioda ne stigne jer se to radi u osmom razredu i četvrtom srednje, što je vrlo osmišljeno, potpuno se ne bave tom temom, pa samim tim mladi nemaju nikakvu ideju o tome. Sa druge strane u umetnosti se baš oseća uticaj jugoslovenskog nasleđa, pogotovo u grafičkom dizajnu i u muzici. Taj trend revitalizacije druge polovine 20. veka se svugde u svetu oseća i jako je popularan. Tako da postoje različiti slojevi i čini mi se da je zato rad na kreiranju programa muzeja jako važan i kompleksniji nego u drugim muzejima gde su stvari jasne.

Sa kime najviše komunicirate onda ovim programom?

Ideja je da se različiti programi obraćaju različitoj publici, to bi bilo idealno. Ali sa letnjim programom najviše komuniciramo sa tim mladima koji nemaju nikakvo znanje niti stav o Jugoslaviji i ne povezuju kulturni sadržaj koji danas konzumiraju sa uticajem jugoslovenskog nasleđa. Upravo zbog toga je zanimljivo komunicirati sa njima, a sa druge strane ideja je da se promeni imidž muzeja i da ljudi počnu da nas doživljavaju kao muzej koji se na objektivan način bavi tim periodom, a ne kao političkog subjekta koji širi komunističku propagandu.

Da li je moguće uopšte promeniti tu sliku?

Te promene se dešavaju jako sporo, jer je ogromna trauma koju ovo društvo ima i to je nešto što ne sme da se negira. Samim tim što je ona toliko vidljiva, važno je praviti programe koji će da se sa jugoslovenskim pitanjima suočavaju, iz kojih može da uči i društvo, ali i mi sami. Svi negativni stavovi koji se vide kod srednjoškolaca nisu neočekivani, jer oslikavaju stav njihovih roditelja o Jugoslaviji u trenutku kada su oni rođeni. Zato mi je uvek uspeh kada srednjoškolci dođu sa negativnim stavom, a mi razgovaramo sa njima i uvidimo makar malu promenu u pogledu na Jugoslaviju.

Koje vrednosti koje su povezane sa jugoslovenskim nasleđem pokušavate da osvestite kod mladih kroz Leto u MuzeYu?

Sa različitim izvođačima se aludira na različite vrednosti. Za bend Nežni Dalibor je bila u pitanju borba za radnička prava i ceo taj pokret osnaživanja radnika koji je danas izgubljen. Osim toga antifašizam vidimo kao važnu vrednost.

Da li ste imali neprijatnih iskustava sa izvođačima zbog njihovog stava o Jugoslaviji?

Zaista ne. Nikada nam se nije dešavalo da imamo negativan feedback, ali nam se dešavalo da gotovo 80 posto umetnika koje pozovemo nikada pre toga nije posetilo muzej. Svi znaju za muzej, prate programe, žele da nastupaju, ali nikada nisu bili u njemu. Upravo to je nama znak da ovim programom radimo pravu stvar, jer su i oni sami, kao i njihova publika, zapravo naša publika. Pozivajući njih pokušavamo da privučemo ljude koji inače ne dolaze.

Članak Leto u MuzeYu – Revitalizacija jugoslovenskog nasleđa se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Povodom ovog izdanja ispred Pop depresije kažu:
„Neke priče moraju da se ispričaju, a priča o „Redvilleu” je jedna od onih koja nikako nije htela da se završi… Prkosila je vremenu, životu, zdravstvenim problemima, ličnim brodolomima, odlascima i dolascima, počecima i krajevima ljubavi i sada je spremna da je čuju svi koji to žele. Okupite se okolo, tu je Čovek sa gitarom, to su brojni talentovani muzičari koji su uložili sebe i svoje znanje u nešto što je najbolje ostvarenje ovog mnogočlanog subotičkog kolektiva u jednoj neverovatnoj karijeri koja zaslužuje HBO seriju. Ovo nije Amerikana, ovo nije bluz, ono nije kantri, ovo nije rokenrol… Ovo je krik čoveka koji je preživeo i koji je krenuo dalje.”

Članak Wooden Ambulance objavio novi album se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Autorka teksta i fotografija: Varvara Vučković

Članak Kišobran: Nismo pokisli se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ovoga puta na Kišobran dolaze Kahn iz Bristola, Chris Baas, Pohon i Nikola Vidaković iz Roterdama, Marie Cherie iz Beča i ManMachine iz Zagreba! Svira Autopark! Disko Buvljak gospodari hodnikom, Bojana Vunturišević i 50 Grass đipaju iz IceCream Booth-a, Jacke Dagger i Feloneezy daju besplatne časove plesa u crnoj sobi, a Noćne more čekaju da vas zgrabe u mraku Secret Chambers-a. Kišobran kolektiv je i dalje tu u velikoj sobi i jedva čeka da zajedno sa vama prođe kroz sve nove i stare hitove, podeli znoj, grli osmehe, šapuće istine i smeje se uz male tajne…

Evo ko su neki od učesnika velikog prolećnog Kišobrana:

Čista ekskluziva je dolazak bristolskog “crate digger-a” Kahna na Kišobran i to uz asistenciju Mystic Stylez. Njegova vizija dance muzike stvorena je na temeljima post punka i duba koji su se stopili u UK garage i muziku soundsystem kulture, a koje je na specifičan način prilagodio sebi i svom senzibilitetu. Sa sobom donosi vinile koje baš retko iznosi s Ostrva, tako da su naša očekivanja ogromna…

Autopark je iz faze u kojoj se oglašavaju jednom godišnje noogodišnjim singlom prešao u fazu “snimamo novi album i možda bude neki koncert”. A to nije mala stvar! Njihov amalgam gitarskog popa, šugejza i rokenrol poezije ovu Kišobran žurku vodi u potpuno novi žanr, a mi vas pozivamo da čujete kako uživo zvuče “Biti srećan pa šta”, “Poslednja pesma”, “Mi tonemo”, “Isplaniraj mi dan”…

Roterdamski tandem Chris i Pohon svojim serijalom “Meanwhile in Manolya” istražuju iza, ispred, iznad i ispod muzike i pogađaju mesto u kojem se seku vrtoglavi ambijentalni zvukovi, mračne bas linije, egzotični ritmovi gradova i prirode i folklora naših predaka.

Noćne more je serijal događaja koji predstavlja live izvođače dark synth, cold wave, synth punk, EBM, industrial noise-a i ostalih derivativnih eksperimentalnih muzičkih žanrova. Evo ko vas očekuje 12. aprila: Umbra (Marija Balubdžić) kroz improvizacije i komponovanja na multikanalnom looper-u suočava glas, dirke i elektroniku, usredsređena je na zvučne intervencije i poetski eksperiment u rasponu od nojza do pop muzike. Budućnost je sada. Mašine i ljudi sarađuju na svim poljima” – tako su se Goran Uroić i Roland XP50 odlučili da naprave bend pod imenom ManMachine. ManMachinov zvuk je plesan, zabavan i sentimentalan. Marie Cherie dolazi iz bečkog geta gde organizuje eksperimentalne i politički angažovane live setove i klupska dešavanja. U svojim setovima kombinuje psihodelične ritmove krauta sa tehno i industrijalom, kao i plemenske, kosmičke, acid i punk uticaje.

Centralno mesto žurke naravno pripada Kišobran DJ timu, koji će u Katedrali još jednom predstaviti svoje viđenje aktuelne pop-rock i klupske aktuelne muzičke produkcije, uz podsećanje na starije hitove i pesme koje će tek da postanu opšta mesta svih zabava. Uz standardno neočekivane i vizionarske svetlosne efekte i video art koji je sam po sebi žurka koja ne prestaje tokom cele noći.

Facebook event https://www.facebook.com/events/309703523075023/

Fotografije: Aleksa Vitorović

Članak Veliki prolećni Kišobran 12. aprila u Drugstore-u! se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Klavirsko nebo je projekat posvećen novoj klavirskoj muzici Srbije, koji su pre godinu dana pokrenuli Pop Depresija i Kišobran u saradnji sa LP Duom. Inspirisani muzikom koju stvaraju ili interpretiraju Nils Fram, Maks Rihter, Hauška, Olafur Arnalds, Lubomir Melnik, Jan Tirsen, Piter Broderik, Majkl Prajs, LP Duo, Branka Parlić, Tim Heker, Ilja Bešelvi… i pod velikom uticajem nasleđa Filipa Glasa i Erika Satija, pokrenuli su akciju koja je imala za cilj da na površinu izvuče srpske kompozitore za solo klavir i pijaniste da predstave svoju muziku, impovizacije, kolaže i osećanja. Poslednjih dana 2017. godine raspisali su konkurs Klavirsko nebo i pozvali kompozitore iz Srbije da pošalju svoje nove radove napisane za klavir. Krajem septembra ove godine objavljena je komilacija “Klavirsko nebo: Nova muzika kompozitora iz Srbije” na kojoj se nalazi 17 kompozicija koje na najbolji način prenose duh ovog vremena i značaj koji klavir ima u savremenoj muzici XXI veka. Kako bismo vam što bolje predstavili ovaj projekat, razgovarali smo sa Ivanom Lončarevićem ispred Pop Depresije.

Fotografija: Andrea Vajda Bauk

Kako ste došli na ideju za konkurs klavirsko nebo?

Poslednje 3-4 godine pre većine koncerata koje organizujem puštam album “Piano Nights” grupe Bohren & Der Club of Gore. Reakcije su uglavom bile pozitivne, a meni je to pomoglo da shvatim kako pretežno rokenrol publika reaguje kada je u koncert uvedeš na malo drugačiji način. Zanimljivo je da to isto rade i Pearl Jam – pre svakog njihovog koncerta, poslednja numera koja se emituje sa razglasa, kao neki intro, jeste “Metamorphosis 2” Philipa Glassa. Nekako u isto vreme počeo sam da pravim mikstejpove nove klavirske muzike. Do danas ih je 12. Vremenom sam u te “Piano Night mikseve” počeo da ubacujem i kompozicije domaćih autora i sledeći korak je nekako bio logičan: da sami ponudimo izbor nove klavirske muzike za koji smatramo da je specifičan.

Zašto baš kompozicije za klavir?

Harfa još nije postala dostupna svima na način na koji je to klavir 🙂 Šalim se, klavir za mene ima neku posebnu moć. Kroz ceo život prolaziš i ložiš se na gitaru, ali klavir je magična sprava. Način na koji se zvuk stvara, složenost mehanizma i jednostavnost pokreta, mogućnosti koje pruža kako da se “moduje”, pa onda efekat koji zvuk iz klavira izaziva. Sećam se prva dva CD-a koja sam kupio pre par miliona godina – “Born in the USA” Brusa Springstina i Ivo Pogorelić koji svira Šopena.

Kako će se ovaj projekat dalje razvijati?

Za koji dan objavićemo CD i raspisati novi konkurs. Organizovaćemo promocije Klavirskog neba po Srbiji. Plan je da napravimo zajednicu koja će moći da pomogne kompozitorima i pijanistima oko svega za šta im je pomoć potrebna, a mi možemo nešto da učinimo.

Koliki broj kompozicija se nalazi na projektu i ko su sve učesnici?

U finalni izbor je ušlo 17 kompozicija, autori su Jovana Backović, Stefan Simonović, Milica Tegeltija i Luka Ignjatović, Svetlana Govorković (Monamie), Ilija Ludvig, Petar Stevanović (Ljubičice), Milica Predolac, Andrej Negić, Marko Marić, Veljko Nenadić, Tijana Mićović, Marija Živanov, Jan Nemeček, Pavle Popov, Vladislav Rac, Dušan Gajić i Ana Ćurčin.

Kakve su bile prijave za konkurs i kako ste procenili ko će se naći na kompilaciji, a ko ne?

Na konkurs je stiglo više od 70 kompozicija, a neki uži izbor su, uz mene, napravili Svetlana Đolović (Radio Aparat) i Andrija Pavlović i Sonja Lončar (LP Duo). Moja ideja je bila da napravim kompilaciju/mikstejp koja će moći da se sluša u kontinuitetu. Morao sam da prilagodim tu ideju na razne načine da bi mogla da funkcioniše. Drugi limitirajući faktor bila je dužina CD-a, tako da je na kraju “Klavirsko nebo” svedeno na 64 minuta. Odgovornost i kritike za finalni izbor snosim sam, a pohvale svi zajedno.

Kakva je klavirska scena u Srbiji? A kakva kada govorimo o neoklasici baziranoj na klavirskoj muzici?

Za one koji žele da prate i slušaju – zanimljiva i uzbudljiva. U nekoj bliskoj budućnosti klavirske albume sa autorskim kompozicijama će objaviti Dejan Ilijić (EYOT), Andrija Pavlović (LP Duo), Pavle Popov… uz nekoliko zaista neverovatnih pijanista zbog kojih smo počastvovai što žive i nastupaju u Srbiji – Branka Parlić pre svih – baš je uzbudljivo vreme pred nama. Što se klasične muzike i autora u širem smislu tiče, maštam o mladim ljudima koji će biti talentovani kao Ljubica Marić, Aleksandra Vrebalov, Isidora Žebeljan, Nataša Bogojević, Miloš Petrović… Mislim da sam negde video da će uskoro biti reizdata Petrovićeva “Istorija Vizantije” – voleo bih da tome bude dat značaj kakvo to delo zaslužuje.

Da li ima prostora za nastupe? I da li je publika zainteresovana?

Svakako da je utisak drugačiji kada je “pravi” klavir taj na kome se svira. Ali u današnje vreme sve može da bude prostor za sviranje, a i električni klaviri su sasvim prihvatljiva opcija. Ne mislim da je publika manje zainteresovana za klasičnu muziku u odnosu na neku drugu vrstu muzike. Mislim da je sve pitanje procene kome se obraćate i na koji način.

Kakvi su utisci generalno što se tiče konkursa – kakve su bile reakcije javnosti, muzičara i mladih koji su se prijavili?

Oduševljen sam kompozicijama koje su stigle i prilikom da uopšte mogu da pravim izbor u skladu sa svojim snovima i pričom koju sam hteo da ispričam kroz muziku. Reakcije javnosti su do sada bile izuzetno pozitivne, muzičari, i mladi i stariji, koji su se prijavili su bili izuzetni profesionalni, uz entuzijazam koji je preduslov da ova ideja uopšte može da se izgura na pravi način.

Tizer za Klavirsko nebo možete čuti ovde:

Celu kompilaciju možete poslušati putem ovog linka.

Oblakoder je razgovarao i sa nekoliko mladih muzičara i kompozitora, čije su kompozicije deo Klavirskog neba. Predstavljamo vam Pavla Popova, o kome je Oblakoder već pisao, kao i MIlicu Tegeltiju i Milicu Predolac.

Pavle Popov, 28 godina, Osnovne studije teorije muzike i kontrabas, trenutno na Master studijama na odseku jazz kontrabas

Fotografija: Srđan Veljović

Šta je bilo inspiracija za tvoju kompoziciju?

Kompozicija “Japanski Vrt” je jedna od retkih ideja za koju sam od početka imao konkretnu viziju kako treba da zvuči. Ona govori o jednom zamišljenom mestu, gde je život spor i jednostavan, o jednom malom vrtu sa potokom, negde u Japanu.

Da li inače pišeš kompozicije za  klavir? Da li si se ranije oprobao u komponovanju?

Komponovanje je nešto čime se bavim svakodnevno, ne samo na klaviru, već i na još nekoliko instrumenata, kao i kompjuterskim manipulacijama zvuka.

Da li se baviš muzikom i da li imaš želju da se u budućnosti baviš klavirskom ili klasičnom muzikom?

Muzika je moj život, ona je za mene suština, naravno da ću nastaviti da se bavim.

Kako doživljavaš muzičku scenu Srbije?

Teško je govoriti o muzičkoj sceni, a pogotovo umetničkoj u Srbiji. Moja muzika je autorska i specifična u izrazu, pa samim tim zahteva veću pažnju publike i upućenost u nove umetničke tokove, a takvu vrstu publike je moguće očekivati u kulturnim institucijama, koje su moj prvi izbor za održavanje nastupa.

Milica Tegeltija, 29 godina, FMU

Šta je bilo inspiracija za tvoju kompoziciju?

Inspiracija za kompoziciju “Pavana” dolazila je sa više strana. Prvi impuls došao je iz emotivnog stanja u kojem sam se u tom trenutku nalazila. U to vreme sam dosta slušala muziku Morisa Ravela što je sigurno imalo uticaja. Kompozicija “Pavana” je originalno zamišljena za dva klavira i posvećena jedinstvenom sastavu LP Duo. Dovoljno je bilo da maštam o tome kako oni to sviraju i ideje su same navirale i letele kao kokice na vrelom ulju ☺.

Konkurs “Klavirsko nebo” davao je mogućnost uključivanja još nekog instrumenta pored klavira, pa sam imala dobar “izgovor” da pozovem na saradnju jednog od vodećih muzičara sa domaće jazz scene, saksofonistu Luku Ignjatovića. Kad bih ja inače svirala s njim? Šalu na stranu, njemu se na sreću zaista svidela muzika koju pravim, tako da smo pored “Pavane” snimili i kompoziciju “Cassiopeia”, a uskoro ćemo snimiti još jednu koju sam nazvala “Vodopad”.

Da li inače pišeš kompozicije za  klavir? Da li si se ranije oprobala u komponovanju? 

Nedavno sam objavila svoje prvo autorsko izdanje klavirskih kompozicija pod nazivom “Igra” koje se može čuti i preuzeti na bandcamp-u.

Da li se baviš muzikom i da li imaš želju da se u budućnosti baviš klavirskom ili klasičnom muzikom?

Bavljenje muzikom je moj poziv, a muzička škola gde predajem moja utopija.

Kako doživljavaš muzičku scenu Srbije?

Muzička scena Srbije je toliko bogata, toliko pasioniranih muzičara poznajem. Ono što je potrebno, to je više ljudi koji će imati viziju, okupiti muzičare oko neke ideje, snimiti ih kvalitetno, objaviti to i inicirati dobre stvari.

Milica Predolac, 28 godina, Master – klavira na FMU u Beogradu

Šta je bilo inspiracija za tvoju kompoziciju?

Delo je inspirisano fiktivnim likom Varvarom koji sam razvijala dok sam komponovala, a ona se, kao i svi, na svom usamljeničkom putu kroz stepu suočava sa svim onim stvarima koje te snađu kad si sam i rešen da pobeđuješ.

Da li inače pišeš kompozicije za  klavir? Da li si se ranije oprobala u komponovanju? 

Varvara je prvo delo koje sam zapisala, to jest, prvo (meni) ozbiljno delo.

Da li se baviš muzikom i da li imaš želju da se u budućnosti baviš klavirskom ili klasičnom muzikom?

Bavim se muzikom s obzirom da sam pijanista i kada komponujem ne ograničavam se na neki specifičan žanr, već od znanja i inspiracije koje imam napravim nešto sebi svojstveno.

Kako doživljavaš muzičku scenu Srbije?

Klasična ( u najširem smislu) muzička scena u Srbiji naravno nije dovoljno cenjena, ali sve više se mladim (i starim) kompozitorima i muzičarima pruža prilika da svoje umeće predstave na festivalima, konkursima i slično.

Članak Klavirsko nebo: nova klavirska muzika Srbije se pojavljuje prvo na Oblakoder.