Na festivalu London Music Video Awards, spot je nominovan u dve ključne kategorije – Najbolji muzički video (Best Music Video) i Najbolja kinematografija (Best Cinematography). U trci za nagrade KOIKOI se nalazi u društvu velikih internacionalnih imena kao što su Snoop Dogg, Jack White, Stromae, Paul Kalkbrenner, Pendulum i Au/Ra.

Potvrda globalnog kvaliteta stiže i iz Nemačke, gde je spot uvršten u prestižni Silver Screening program u okviru Berlin Music Video Awards. U takmičarskim kategorijama ovog festivala nalaze se trenutno najveće svetske zvezde poput Sabrine Carpenter, Eda Sheerana, Rosalíe, Doje Cat, KATSEYE, DJ Snake-a, A$AP Rocky-ja, Raye i Travisa Scotta.

Režiju spota za pesmu „Ti imaš mir“ potpisuje Ivan Stojiljković, direktor fotografije je Džejlan Ibrahimović, a producent Vukota Antunović (Beef Production). Stojiljković ističe da je ovaj uspeh dokaz da autorski stav može da parira milionskim produkcijama:

„Spot je nastao kao nezavisni projekat, iz potrebe da se ideja izvede do kraja bez kompromisa, u uslovima koji su se više oslanjali na energiju, poverenje i zajednički rad nego na budžet. Proces je bio intenzivan i često na ivici izvodljivosti,  ali upravo u tome je ležala njegova snaga. Zato nam ova nominacija znači posebno. Nalazimo se u konkurenciji sa radovima iza kojih stoje veliki sistemi, ozbiljni produkcioni uslovi i višestruko veći budžeti. Ova selekcija nije samo priznanje za jedan spot, već potvrda da su ideja, pristup i autorski stav i dalje važni i relevantni na globalnom nivou. Ponosni smo na ceo tim koji je stao iza ovog projekta i koji je, bez zadrške, dao maksimum da se ovakva vizija realizuje. Ovo je rezultat zajedničkog entuzijazma i vere da se i iz ograničenja može napraviti nešto što komunicira jasno i snažno“, izjavio je Stojiljković.

Za članove benda KOIKOI, uspeh spota je neodvojiv od njihove šire vizije povezivanja umetnika:

„Album ‘O sreći u snovima’ označio je novu etapu stvaralaštva i rada benda, u kojoj smo osnovali KoiKolektiv – platformu kojom negujemo zajednicu i podržavamo stvaralaštvo drugih autora. Snimanje spota ‘Ti imaš mir’ bilo je veliki iskorak i neizmerno nam je drago što naša muzika i vizuelni identitet sada ravnopravno stoje uz svetske produkcije i ulaze u programe međunarodnih festivala. Nakon beogradskog koncerta u Hangaru, gde smo pokazali da lokalna produkcija može biti na vrhunskom nivou, rame uz rame sa inostranim i da u fokus da stavimo i zajednicu sa kojom sarađujemo, ove nominacije su potvrda da smo na pravom putu“, poručuju iz benda.

KOIKOI apsolutni pobednici regionalne muzičke nagrade RUNDA

Paralelno sa globalnim uspesima, KOIKOI je potvrdio status predvodnika regionalne scene na dodeli Regionalne muzičke nagrade RUNDA u Beogradu. U konkurenciji od preko 60 izvođača i 50 izdanja, KOIKOI je dobio dve nagrade – proglašen je za Najboljeg izvođača godine, dok je aktuelni album „O sreći u snovima“, objavljen za KoiKolektiv Records, proglašen za Najbolji album godine. Ove nagrade, o kojima odlučuje žiri od 94 profesionalca i novinara iz celog regiona, potvrđuju da je KOIKOI trenutno najrelevantnije ime regionalne nezavisne scene.

Evropska turneja „O sreći u snovima“ 2026: od Szigeta do Islanda

KOIKOI se trenutno nalazi u jeku prolećne turneje, koja služi kao uvertira za intenzivno leto i nastupe širom Evrope. Bend će svoj prepoznatljiv zvuk doneti na bine nekih od najznačajnijih evropskih festivala, uključujući Sziget u Budimpešti, Pohodu u Slovačkoj i Electric Castle u Rumuniji, kao i Focus Wales u UK i Iceland Airwaves na Islandu, dok regionalnu festivalsku mapu pokrivaju nastupima na Sea Staru, Zagreb Beer Festu i MMF-u.

Spisak predstojećih nastupa:

08.05. Focus Wales, Wrexham (UK)

09.05. Focus Wales, Wrexham (UK)

22.05. Zagreb Beer Fest (HR)

29.05. Sea Star Festival, Umag (HR)

30.05. Slowmotion festival, Opatija (HR)

25.06. Surf Festival, Krk (HR)

27.06. Sofia Live Fest (BG)

28.06. D Fest, Štip (MK)

10.07. Pohoda Festival, Trenčin (SK)

11.07. Pohoda Festival, Trenčin (SK)

17.07. Electric Castle, Cluj-Napoca (RO)

30.07. Bedem Fest, Nikšić (CG)

31.07. MMF, Divčibare (RS)

11.08. Sziget Festival, Budapest (HU)

5 – 8.11. Iceland Airwaves, Reykjavík (IS)

Članak Spot za pesmu Ti imaš mir benda KOIKOI nominovan na prestižnim festivalima u Londonu i Berlinu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

KOIKOI je poznat po tome što kombinuje žanrove i eksperimentiše sa elektronikom, a pesma „Ti imaš mir“ donosi nešto drugačiji zvuk u odnosu na prethodni singl, najavljujući lepezu različitosti koja stiže sa novim albumom. Nova numera, čiju okosnicu čini moćna bas linija, pokazuje da je bend zagrebao po mračnijim dubinama stvaralaštva i inspiracije.

Marko Grabež, autor teksta, objašnjava da pesma obrađuje motiv haosa kao jedinog poznatog mehanizma za ljubav. „Mir je nepoznato, hladno i strano osećanje koje se može tretirati samo kao odsustvo ljubavi. U tom konceptu, nameće se pitanje da li je neophodno da slomimo stabilne mehanizme osobe koju volimo i uvučemo je u sopstveni emotivni haos kako bismo joj dokazali da jedino tako treba da se voli?“. Za Grabeža je ovo pesma o iskustvu u kome ljudi imaju potrebu za nemirom i slamanjem tuđe autonomije kako bi se pozicionirali kao ultimativni centar tuđeg sveta.

Pesma je vizuelno upotpunjena moćnim spotom čiji autorski tim čine reditelj Ivan Stojiljković i direktor fotografije Džejlan Ibrahimović, dok je snimanje spota omogućila produkcijska kuća Beef Production Vukote Antunovića.

„Retko mi se dešava da jedan spot bude inspirisan čitavim albumom — ali upravo se to sada dogodilo. Ovaj spot je nastao posle mnogo reči izgovorenih među svima nama koji smo ga gradili, posle dugog i pažljivog slušanja jedni drugih. U njemu se ogleda ne samo ideja i vizuelno čitanje pesme ‘Ti imaš mir’, već i ceo album — pa čak i nagoveštaj onoga što dolazi. U njemu se mnogo toga suočava. U njemu se mnogo toga miri.“, izjavio je reditelj Ivan Stojiljković.

Album „O sreći u snovima“ obeležava novo poglavlje za bend KOIKOI, predstavljajući smeo i introspektivan album koji spaja sirovu emociju sa prefinjenim zvukom. Krećući se kroz slojevite žanrove poput indie rocka, post-punka, electra i dream popa, uz eksperimentalne aranžmane i bogatu muško-žensku vokalnu polifoniju, bend istražuje neuhvatljivu prirodu sreće. Lične priče, nadrealna promišljanja i dubok osećaj čežnje spajaju se kako bi stvorili muziku za sanjare, lutalice i sve koji su ikada tražili radost na neočekivanim mestima.

KOIKOI su svoj novi materijal već predstavili uživo, publici u regionu. Nakon premijernog izvođenja albuma u celosti u beogradskoj Karmakomi za samo 200 fanova, bend je nastavio sa poigravanjem izvođenja novih pesama.

Novi materijal benda su, na nedavno održanom muzičkom festivalu i konferenciji SHIP u Šibeniku, u okviru listening sessiona, imali prilike da čuju i pohvale međunarodni muzički stručnjaci. Među njima su bili Kevin Cole iz američkog KEXP radija, Ellie Rumbold iz izdavačke kuće Partisan Records, Oskar Strajn iz Eurosonic festivala  i Márk Bóna iz Sziget festivala.

Intenzitet KOIKOI nastupa je i dalje centralna tačka njihovog uspeha. Čuveni The Rolling Stone magazin opisao ih je rečima „Ipak, zvučna snaga koju generišu srpski psych-rockeri KOIKOI je opipljiva. Sa električnim zvukom, oni poseduju scensko prisustvo i koncertnu jačinu nabijenu do maksimuma, zbog čega su veoma traženi“, dok je hrvatski muzički magazin Ravno do dna komentarisao: „Ako neko ima recept za takav breakaway to je svakako beogradski KOIKOI. KOIKOI svakim koncertom dokazuje da su klasa za sebe i jedan od neverovatno retkih bendova koji imaju potencijal da postanu veliki, ne samo po pitanju popularnosti, već i gotovo istorijskog značaja“.

KOIKOI nastavljaju evropsku turneju, te ih očekuju koncerti u Beču 3. oktobra, u Brnu 4. oktobra, u Pragu 6. oktobra i u Sofiji 16. oktobra. Nakon izlaska albuma „O sreći i snovima“, bend će održati niz velikih regionalnih nastupa, uključujući datume u Ljubljani 12. decembra i Zagrebu 28. februara.

KOIKOI raspored koncerata:

03.10. Vienna @ Waves Vienna (AT)

04.10. Brno @ Re-Connect Festival (CZ)

06.10. Prague @ Lajf Aid 4 Srbija (CZ)

16.10. Sofia @ SoAlive Music Conference (BG)

12.12. Ljubljana @ Kino Šiška (SLO)

28.2. Zagreb @ Tvornica Kulture (HR)

Naslovna fotografija: Nemanja Knežević

Članak KOIKOI predstavljaju novi singl – Ti imaš mir se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Sad kad sam izbacio iz sebe ovo malo gorčine i puno sjete, dobro došli u listu Top 20 najboljih domaćih pesama 2024, u stvari regionalnih, ali možda ipak domaćih, jer i ovo nešto malo regionalnih artista koji su na listi osećaju se kao domaći kad dođu ovde da sviraju, a i mi ih gledamo kao domaće. (Da, ovo je puno ime liste. Nije u naslovu jer mi nisu dali.)

Sve pesme sam voleo, pevušio, slušao kod kuće, dok sam šetao pse, ili išao na posao, a većinu sam čuo i uživo u prethodnih 12 meseci. Mnogi od ovih momaka i devojaka u bendovima ili kao solo izvođači, podigli su svoj dosadašnji rad i produkciju za par stepenica i sve ovo što se nalazi ovde, čvrsto stojim iza toga da je to baš TA muzika koju vredi poslušati i voleti.

Naravno, neki od vas će znati svih 20 pesama, neki će po prvi put čuti neke pesme, smisao ovih lista je upravo u tome da pronađate nešto novo, ili da potvrdite da je nešto što ste voleli zaista dobro. Ako vam se ne sviđa, a vi onda napravite svoju listu, šta da vam kažem. I ovi brojevi i mesta tehnički ništa ne moraju da znače ako vam se ove pesme iskreno dopadaju i 16. mesto može nekad da bude 2. ili 3, kao što i 4. i 5. mogu da budu 19. i 20.

Pa da počnemo…

20. Ubili su batlera – Utorkom, ponekad

Pesma koja otvara verovatno najbitnije izdanje 2024, i pesma koja, bez obzira na svoje oštre ivice i udarac u glavu, može da posluži kao generacijska himna cele Hali Gali ekipe. Jer kao što momci konstatuju (ako razumete dok se probijete kroz screamo vokal) Ovde nema nikog, nikog osim nas. Batleri i dalje ostaju taj bend od kog se čeka da napravi korak napred, i videćemo šta nas čeka u 2025, ali ovakve pesme svakako pomažu.

19. Nihil x Summer Deaths – Gubim Razum

Kako kaže pesnik, prvaci gotik seljana stila (kad se već Dunja Ilić povukla) su ove godine izbacili Zauvek u prolazu part 1, i kroz nekoliko pesama pokazali i dokazali da su i dalje Mijatović i Savićević svog Zicer kolektiva (ovo, ako neko ne razume fudbalsku referencu, znači da su baš dobri).

18. Mish – Ne čujem

Mish u ovoj pesmi ne čuje razne neke stvari, a vi ste valjda do sad čuli njen sjajni miks rnb-a, drum’n’bassa i soula, sa džez podlogom, i pre svega zaraznim refrenima koji teraju na pevušenje, koliko i muzička podloga na ples.

17. Klotljudi – Neki bendovi

Ja nisam neki fan ovog benda, njihove pojave i glavnog vokala, ali ne mogu da ostanem gluv na hitičnost ovog refrena koji ostaje u ušima dugo posle slušanja, kao ni slep na sjajan spot i jeziv pogled glumca Duška Radovića koji me je mesecima proganjao na thumbnail-u Jutjuba ove godine.

16. Lelee – Rane

Možda nije baš moj omiljeni album ove godine, ali svakako omiljeno ime je Mora malo u crveno, koje se iskristalisalo kao kakav slogan koji su ispisali drugari iz Ljubljane, Lelee. Sa albuma se skinulo nekoliko hitova i u ovoj, kao i po koji u prošloj, ali Rane su ostale duboko urezane u ušima.

15. Neven – Novo telo stari duh

Pisali smo ove godine o novoj beogradskoj hard core sceni koja tutnji i ne ostavlje ništa iza sebe, a četvorka iz Nevena su predvodnici cele priče. Pored brzine i žustrine, svojim pesmama uvek uspevaju da donesu i dozu himničnosti, što je za njihov žanr stvarno retkost. 

14. Retrospektiva feat Ana Protulipac i ANDR – Ne budi me

Iako sve troje izvođača zaslužuju da se pomenu na listi najboljih zbog odlične 2024. za njih, stavljamo ih ovde zbog pesme koja je u svom originalnom izdanju (veličanstvena Nena Ivošević) postala iznenadni ovogodišnji TikTok hit. A onda je ova vesela fanki elektro ekipa rešila da nam ponudi moderno čitanje kultnog klasika.

13. Short Reports – Stvari

Ponekad je za dobru rokenrol pesmu potreban ceo orkestar. Ponekad samo bubanj i gitara, kao što to Short repots rade. Na svom poslednjem singlu su malo smanjili tempo, ali i pojačali distoriziju i melodiju, pa kad refren pukne, ostaje dugo u pamćenju.

12. Natalee – Pada noć

Jednom sam napisao da kod Natalee nema njanjavih osećanjaca i zapitanih unutrašnjih monologa, već samo čist račun i emocija. Takva je i pesma Pada noć, koja pored sjajnih stihova donosi i taj rege ritam i ubitačne duvače.

11. Proto tip – Želje

Prošlogodišnji pobednici su i ove godine imali hit. Topliji i srećniji, barem onoliko koliko vredi onaj divan stih na prste ruke prebroj prijatelje pa uzvikni bogat sam. Uz, naravno, pohvale za sjajni spot Marine Uzelac. Uzbuđen sam da čujem šta nas čeka u 2025. od ove ekipe.

10. Zhiva –  Nije moj problem

Vrlo je bitno naći pesmu za svaki momenat u životu, a Zhiva je napravila himnu za onaj trenutak kad je gotovo radno vreme a šef, poslovni partneri i klijenti šalju poruke u vezi sa poslom. Sa novim albumom i ove, kao i sledeće godine, pratimo rast kvaliteta ove sjajne plavokose pop umetnice.

9. Nemeček – Mirila

Možda deveto mesto zvuči nisko za ovaj sjajni bend koji se ove godine ovenčao i nagradom Milan Mladenović, baš za ovu pesmu, ali to je zato jer sam cele ove godine album Prokletije 2, koje su to prokleto remek delo, slušao u komadu kao jednu pesmu, pa mi ovako, Mirila, odvojena od drugara, usamljeno zvuči, ali popraviće svoj saldo na listi albuma.

8. Zoi – Nisi više slab

Možda jedno od najvećih skretanja ulevo u skorijoj istoriji domaće komercijalne pop muzike je uradila upravo Zoi na svom poslednjem albumu, gde iz superzabavnih hitova prigodnih širokim masama prelazi na teritoriju alternativnog RnB-a i zamišljenog popa, a pesma Nisi više slab to dokazuje, sa najboljom „pretnjom” godine – druže, napusti ovaj grad.

7. Lu – Brzo, brzo

Ponekad je potrebno da ideš nekoliko koraka ispred svog vremena da bi te spazili i zavoleli. Nekad je samo potrebno par akorda i garaž rok svirka koja može da izađe na albumu identično i 2024. i 1994. godine. Bend iz Šapca Lu to zna, a Brzo brzo je dokaz za to.

6.  Idem – Raspadam

Omiljeni nasmejani momak iz Zagreba je i na drugom albumu nastavio sa temama milenijalaca koji, evo, samo što nisu odrasli. A gde je izbegavanje odrastanja, tu je, naravno, i raspadanje, te je i ova himna u ovom agregatnom stanju udarala baš tamo gde treba.

5. Koikoi – Putem mimoza

Imali smo pesmu koja otvara Hali Gali, valjalo bi da se pomene i ova koja zatvara isti. Kao poslednji udarac koji spaja sve ono čemu nas je bend naučio i što nam je pokazao da može na svom prvom albumu i otvorio vrata za nešto novo i drugačije. A da ne pričamo o spotu za ovaj hit koji je zasigurno doveo do eksplozija par zaostalih glava.

4. Consecration – Tvoj osmeh su blajnderi

Ako ćemo iskreno, ovo je najbolja pesma na ovoj listi, i dugo mi je bila na 1. mestu u glavi, sve dok se nisam opredelio za neke „malo hitičnije”. Sve u ovoj stvari zvuči veliko i preveliko za ovdašnju scenu, od muzike, psihodeličnih rifova koji se prelivaju kroz strofe, do stadionskog roka i najemotivnijeg refrena zbog kog očekujete da će srce da vam iskoči iz grudi.

3. Ivana Zečević feat. Full krug – Ispod neba

Postoje one pesme za koje na keca znate da će biti hit i samo rasti dalje. Takva je Ispod neba. Iza Full kruga se kriju neke od bitnijih mlađih alternativnih faca grada koji su spremili sjajan razlomljeni ritam pesme, ali zavodljivi vokal Ivane Zečević je to nešto što čini ovu pesmu posebnom. Pesma nas svojim pararam refrenom hvata za ruku i uvodi u masu spremnu za ples. Pravi letnji hit.

2. Fujčinela Bojs – Srbijo izdrži

U nekom paralelnom univerzumu, uz ovu pesmu su se košarkaši i Đoković peli na balkon nakon ovogodišnjih Olimpijskih igara, umesto THC-a i one basket pesme. Definitivno najsumanutije izdanje godine, koje nam je donelo nekoliko hitova, ali i ovu epski veliku stvar.

1. Artan Lili feat Coby – Tu ih karaš

Haha, ne… Idemo na pravo prvo mesto.

1. Vizelj – La Vida loca

Hteo sam prvo da na vrhu bude Crna magija, a onda sam skontao da već imam tri pesme sa Hali Galija na listi. Mogla je da bude i Ljubičast i plav, pesma koju je šerovao gotovo svako na mom Instagramu u danu u kom je izašla (što me je dovelo do sumnje da Aleksa Nedić ima u svom džepu tajne cele estrade kojoj je zapretio da će izaći na videlo ako mu se ne progura pesma). Ipak sam se rešio na ovu odu letnjoj (beo)gradskoj bleji, kakve se više ne snimaju i ne sviraju kao ranije. Sve su bleje i mladosti iste, ali Vizelj zna kako da te ideje iz velike zaostavštine rokenrola prevede u modernu današnjicu. I to su svakako u više navrata ove godine pokazali. I onda je nekako jedino logično da završe na vrhu liste. 

Članak Najbolje regionalne pesme za 2024. godinu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Hali Gali ekipa je krenula na slično gostovanje, s tim što ih je publika zaista volela i želela da čuje svašta nešto od uzbudljive ekipe mladog naraštaja Srbije, ali svakako, konačan rezultat je isti, a to je 3 boda u gostima, i publika koja je gostujuću ekipu nosila na rukama. I to bukvalno, jer je bilo nekoliko slučaja stejdždajvinga. 

Ogromna ekipa, koja je brojala između 10 i 160 članova, iliti ekskurzija, krenula je put Slovenije i MENT festivala, da bi se dan nakon svog prezentovanja na najboljem showcase festivalu u regionu preselila u AKC Mediku u Zagrebu. Ovo je u stvari prvi put da ovaj naš, domaći beogradski Hali Gali cirkus postane putujući, i krene u pravcu drugih klubova Balkana. Cilj je bio da se ne prenese samo deo atmosfere, već ful paket i kompletan doživljaj. MENT je to malo ograničavao, jer je ipak festival za sebe, pa je samo jedna bina ugostila 4 benda, jednu reperku, i dvojicu tehno maestra. Odnosno nije bina, već je klub u kultnoj Metelkovoj ulici, koji se, gle čuda, zove Gala Hala, tako da smo pored muzike i žurke preneli i tu dozu beogradske vrcavosti sa sobom. 

Ubili su batlera / Foto: Mirel Masic

Kod AKC Medike je to već ličilo na klasične dragstorske Hali Gali žurke, gde postoje dva stejdža, muzika ne prestaje, a publika je mogla da se šeta sa jedne na drugu binu. U Zagrebu se ljubljanskoj ekipi pridružilo još 3 benda iz BG ekipe, ali i 2 mlada zagrebačka koji bi mogli da se po energiji sa njima spoje (Željezne Pilule i Ki Klop). 

Šta da kažem o bendovima koji su ovde nastupali? Probaću da budem što objektivniji, ali ih realno sve volim (čak i Aleksu Nedića), jer su na ovaj ili onaj način moji (iako neke od njih uopšte ne poznajem).

Da krenemo od najmlađih. Ubili su batlera se nalaze u sjajnim godinama, kad još uvek otkrivaju koliko mogu i koliko već znaju. Njihova bučna vizija emo/post hardcore zvuka svakako nije svačija šolja čaja i to je totalno ok, ali kad vidimo njihove godine i tu zatrčanu energiju studenata koji beže sa predavanja u neko svoje zezanje, možemo samo da pozdravimo i da se divimo i da maštamo u šta to može da se pretvori.

Sa Cactus Fields ne moramo čak ni da maštamo. Ova gornjomilanovačka četvorka, koja obitava u Beogradu, od prve pesme na setlisti do poslednje već poraste. I u Ljubljani i u Zagrebu su dali sve od sebe da njihov garažni alterantivni rok bude primamljiv i vašem ortaku hipsteru, ali i vašem ujaku koji misli da više nema dobrih rok bendova. Sa kaktusima vratiće mu se vera. Momci su i jedni od pobednika zagrebačke svirke, jer je nekolicina mojih prijatelja i poznanika iz glavnog grada hrvatske zapisala njihovo ime želeći da ih preslušaju kasnije.

Cactus Fields / Foto: Mirel Masic

Troje prvaka kompilacija koji su nam se pridružili u ZGB-u su Gazorpazorp, Proto tip i Šajzerbiterlemon. Gazori su očigledno na raskrsnici svog stvaranja, gde još uvek imaju u sebi onaj gruv i želju za bukom kao u pesmi Zed je mrtav, ali i novu pesmu sa nove kompilacije, Proleće, koja nudi jednu drugu, veselu, emotivnu i poetsku stranu, i iskreno sam uzbuđen zbog toga šta će sve u nastavku doneti ova borba grubog i nežnog u njima. Čučkovićev vokal u Proto tipu zvuči sve sigurnije i bolje, i sad je, uz minimalnu pomoć  drugih, potpuno vladao ovim nastupom svojim pevanjem. Deluje kao da je njihova svirka zaintrigirala najveći deo zagrebačke publike. Doduše, ta ista publika, koliko god da je bila zaintrigirana da čuje, razume i oseti Proto tip, rešila je da se potpuno raspištolji uz Šajzerbiterlemon, čije su pesme očigledno hitovi sa ove strane Drine. 

Da se vratimo dan ranije u Ljubljanu. KoiKoi se ukazao samo na MENTu, i kako se Gala Hala poprilično neprijatno punila (a sigurno je nekih 100-200 ljudi ostalo napolju nadajući se da će uspeti da upadne) mislio sam da su oni Big in Slovenia jer imaju slovenačkog izdavača. Ali mislim da broj ljudi ima više veze sa tim što bend neumorno putuje i svira, kako u ovim našim balkanskim pripizdinama, tako i Evropom, i svakom novom svirkom zvuči bolje i veće. Slušao sam ih mnogo puta, ali deluje da su možda to veče bili najbolji. Pesme su veći hitovi nego ikad, ponašanje na bini je priča za sebe, ali van nje, kad Grabež siđe u publiku, to je već neki drugi šou. Pritom je ovo bilo i specijalno veče za njih, jer klavijaturstkinja Ivana odlazi u neku svoju drugu priču, a bend će se uskoro predstaviti u novoj postavi. To se svakako videlo i na njima, pa je nastup dobio i krajnje emotivnu notu. Bend je u neku ruku prerastao celu Hali Gali scenu, ali kao i srpsku i balkansku, ali bez obzira na usviranost ili kvalitet, nikad ne prerasteš ortake i porodicu, tako da će KoiKoi uvek biti Hali Gali. 

Posle takvog nastupa, na binu je samo mogao da izađe neko ko ima više ludosti i hrabrosti u sebi, nego pameti. Tako da da, na binu su izašli Vizelj. Ovaj bend čak i kad zvuči kao potpuni raspad, vi to ne čujete, ili ne želite da čujete, jer im verujete kroz njihov stage presence i harizmu da su oni naj bolji (dve reči, kao ime njihovog albuma). Najbolji su kad zvuče kao više žanrova odjednom, kad ne znaš gde im je rep, a gde glava, i kad samo možeš do iznemoglosti da pevaš naduvan naduvan naduvan. U Zagrebu su bili za par metara bolji nego u Ljubljani, a na kraju su u čast rokenrol fešte slomili i gitaru. U Ljubljani im se na Pustinji pridružio Luka Buč Kesidi, i kao da su svi zaboravili da su ovi Pančevci svirali na prvom Hali Galiju (i tad su svirali par tonova Pustinje). Vizelj je moj omiljeni rege bend i neću objašnajvati dalje ovu konstataciju. Hit sa nove Hali Gali komiplacije, Crna Magija, je makar nama oko bendova i organizacije za ovih par dana već postao hit godine, a pitanje iz pesme – Brate, šta se dešava je bilo jedno od dva pitanja/uzvika koje smo pominjali stalno tokom puta. Drugo je bilo Jel stigao Unković?

KoiKoi / Foto: Mirel Masic

Nadya je sa svojim trap rimama i rejv uplivima donela nekolicinu pesama na tragu onoga što su pre nekih sedam, osam, ili možda već ima i deset godina, kao temelj udarili na domaćoj underground sceni Bombe devedesetih, dok su nakon njenog nastupa sve zatvarali Stevie Whisper i Andria iz YES kolektiva svojim vizijama tehna i druge elektronske muzike. Čisto da bi se prosečan posetilac zbunio kad bi probao da Hali Gali žurku smesti u bilo kakvu fioku ili žanr. Ovakvi poslednji sati ovih večeri su ti samo postavljali pitanje – Gde si poš’o?

Hali Gali je u ovoj svojoj inostranoj priči pokazao sve po čemu nas vole i ne vole sa strane. Šarm, ludilo, foru, nabeđenost ispod koje se krije osećaj za samoparodiju. Kad neće po propisima, a ti probaj da ga muneš sa strane. Kad rikne pojačalo, snađi se, nema plakanja.

Ako krene nekoliko istovremenih ludila, ti samo lepo staneš i kažeš brate šta se dešava, neka crna magija, i pokidaš. Nema nazad, samo glavom kroz zid, i da ne davim sad sa ostalim parolama koje izgledaju kao da ih priča otac sinu u Nebeskoj udici. 

Vizelj / NADYA, foto: Nađa Kastratović

Što se tiče mene, zezao sam se i pre i za vreme puta da je ovo kao neki moj Almost Famous, samo obrnuti, jer sam bio među starijima na putu, a ne klinac od 16 (40 year old almost famous). Tako da mi samim tim ni put nije išao u istom smeru kao u tom filmu. Nisam izgubio nevinost sa grupom devojaka, ali je Aleksa Nedić probao da mi obeščasti krevet. O ostalim stvarima, ko se s kim smuvao, ko koga ne voli, ko koga trpi, koliko su Marun i Junior iz Kišobrana pokrenuli privatnih biznisa u Beogradu nauštrb ovih bendova, to ću ipak ostaviti za stranice Kurira ili nekog drugog tabloida koji je spreman da plati veću sumu. 

Loženje i cimanje, to su dve grane privrede koje najviše pale ovu ekipu, sa kojom pobeđuju sve manjke kvaliteta i loše epizode, i to je tako očigledno i vidljivo kod njih da prosto ne možeš da ostaneš imun i da stojiš tu sa strane dok požar okružuje grad. Možeš samo da skačeš, pevaš, urlaš, raduješ se. Možeš i da ne voliš, da porediš sa ovima ili onima a možeš da imaš celog života glavu zabijenu u svoju guzicu, to je tvoj izbor. Što bi rekao jedan dosta stariji bend od Haligalijevaca, to je tvoja odluka, nosi se s njom. Ili što bi rekao jedan stariji i mudriji čovek od mene – „svaki put kada neki „matorac” kaže da klinci ne znaju ništa i da je sve sranje i da je u „njihovo” vreme sve bilo bolje, jedan slatki koala medvedić legne da spava i hrče baš glasno. I zabole ga za sve”.

Naslovna fotografija: Mirel Masic

Članak Hali Gali turneja – 3 poena u gostima se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Pitali smo ih koliko su se promenili, a koliko su ostali isti, šta su sve za pet godina naučili, šta je bilo tad aktuelno u njihovom životima, pre skoro 5 godina, a kako je sad? Ovi novi su imali malo lakši zadatak. Da kažu kako i da li je na njih uticala prva kompilacija, kako su je iz daljine posmatrali i kako su se u ovu novu uklopili.

Utorkom, ponekad je prva pesma na kompilaciji i svira je bend Ubili su batlera. Za samo 24h ova screamo pank kidalica je osvojila fanove, ali i odbile nenaviknute uši na ovakav način vokala. Svakako, bilo da vam prija, ili da ste se uplašili, pokupili ste taj slogan iz refrena – Ovde nema nikog, nikog osim nas. Bend nam je rekao da je prethodna kompilacija uticala dosta na njih.

„Bila je podstrek na rad, podsetnik da ljudi oko nas sviraju kul muziku i da to možemo i mi, a pored tog idejnog dela jednostavno smo se i ložili. I dalje rado slušamo kako kompilaciju, tako i albume bendova iz tog perioda. Mislimo i da sad nema razlike osim toga da su kod starijih bendova ideje iz prve kompilacije sazrele, a tu smo i mi da popunimo tu neuvežbanu rupu”, rekli su nam popularni Batleri.

Sitzpinker su nas navikli do sad da na svakih nekoliko meseci izbace po jednu pesmu koja će gotovo uvek biti drugačija od prethodne. Međutim, deluje da se sve češće, bolje i stabilnije snalaze u shoegaze žanru, pa je tako i pesma Tren Sigurnosti poprilično drugačija od Metanoje sa prve.

„Mnogo toga se promenilo od izlaska te prve kompilacije, počevši od samog sastava benda, pošto nam se od tad pridružio Andrej Mladenović kao bubnjar, a Danilo, koji je bubnjao na prvoj kompilaciji, sada ima ulogu gitariste. Promenili smo se i na individualnom i na grupnom nivou. Iako se i dalje ložimo na sličnu muziku, kao bend smo krenuli da gradimo novi zvuk, uz ozbiljnije i zrelije pristupanje samom procesu stvaranja, preživljavajući brojne bend-egzistencijalne krize koje su neminovne kada se dešavaju promene. Od te prve kompilacije smo se naoružali iskustvom, kako u studiju, tako i na lajvovima, a ako smo išta naučili, to je da treba da verujemo u ono što radimo i damo sebi vremena da se stvari razvijaju svojim tokom”, optimistično su nam se javili Sitz, čiji album prvenac čekamo kao ozebli sunce.

Sveta Pseta stiižu na Hali Gali 2 nakon jako uspešnog prošlogodišnjeg albuma Nepoznato iskustvo. Na njemu smo čuli i drugačiju svirku, ali i pevanje, odnosno vrištanje i buku, kakvu su ponudili i na pesmi Ćuti, ćutaću i ja.

„Bend je prerastao nas i sam sebe. Postao je mnogo više od samog benda. Postao je statement. Naučili smo da treba samo da se radi i manje da se priča i hvali naokolo. Puste priče se ne važe, već samo mukotrpan rad. Definitivno nismo ostali isti. I dalje smo usijane glave koje sad malo hladnije ulaze glavom u stvari”, bili su kratki, ali i jasni, kao što je slučaj sa njima uvek.

Vizelj ni tad, ni sad nismo mogli da uhvatimo ni za rep, ni za glavu. Tamo gde je nekad bio garažni rokenrol, na prošlom albumu, zamenjen je elektronskim bitovima i raznim ritmovima. Na Hali Gali 2, u pesmi Crna magija, čuje se svašta – i gitare, ali i mistični zov melosa.

„Pre snimanja prve kompilacije već smo pregazili preko 200 svirki širom Balkana i dalje, tako da smo već imali jasnu sliku o tome kako funkcioniše lokalna muzička industrija. U međuvremenu smo u čitavoj toj mašineriji uspeli da isklešemo mesto za sebe, u čemu je Hali Gali puno pomogao, i sa te strane definitivno bolje plivamo sada nego pre 5 godina. Za početak, sada imamo kombi i možemo da pokrijemo putne troškove, a bine na kojima sviramo su dovoljno porasle da smo mogli da primimo još jednog člana u bend… Sa kreativne strane, mislim da smo više ostali isti, nego što smo se promenili. U međuvremenu smo se odmakli od klasične rok trio postavke i osmislili dosta zahtevniji live nastup, ali loženje na buku i želja za eksperimentisanjem i menjanjem je ista sve vreme”, rekao nam je Veljko, jedan od dvojice preživelih iz prve postave Vizelja.

proto tip je imao svoju godinu 2023, a album S ivice sanjanja je ponudio jedan drugačiji bend u odnosu na onaj koji smo upoznali i na prvoj Hali Gali kompilaciji sa pesmom Pad. Nova stvar, Sreća je bliža ovoj novoj, toplijoj verziji benda.

„Pred izlazak prve kompilacije bili smo u drugoj postavi. Sa mnom i Damjanom tada su svirali Vuk Knežević i Vukašin Radić. U međuvremenu se ritam sekcija promenila, međutim, zanimljivo je da su i Pavle Dimitrijević i Danilo Ilić učestvovali i na prvoj kompilaciji sa bendovima Johanbrauer i Sitzpinker. U vreme prve kompilacije svirali smo i stremili zvuku koji je bio u okvirima proto punk-a, post punk-a i noise rock-a. Slušali smo bendove koje manje-više slušamo i danas, a to je širok spektar izvođača, s tim da smo danas kao bend žanrovski otvoreniji i širi. Otprilike smo znali šta da očekujemo od industrije i scene, pripremio nas je dobro Boris Vlastelica, s tim da kad si mlađi lako sklizneš u neka zaletanja i maštanja… Najveća škola u ovih 5 godina bilo je mnoštvo koncerata i, pre svega, snimanje našeg albuma prvenca. Naučili smo da budemo odgovorniji, da se trud, rad i istrajnost isplate i da smo zajedno dovoljno jaki da premostimo gotovo svaki izazov i prepreku. Damjan i ja smo bili malo mlađi i mršaviji nego danas, ali ne bih rekao da smo se previše promenili osim što smo preležali neke dečije boljke i pomalo sazreli kao ljudi i muzičari”, rekao nam je Nikola Čučković, vokal i tekstopisac ovog sjajanog benda.

Jedan od bendova koji misli da su ostali isti u mnogim pogledima su Gazorpazorp. Ipak, zvuk njihovog Proleća je dosta blaži i pozitivniji nego ranije.

„Suštinski smo ostali isti, stvaramo muziku koju volimo i koju i sami želimo da čujemo. Moglo bi se reći da smo ranije stvarali impulsivnije, dok danas promišljamo više, tražeći najbolje rešenje. Izgledali smo još izgubljenije nego danas i ložili smo se da budemo najglasniji bend u gradu. U međuvremenu, naučili smo puno o muzici, pisanju pesama, funkcionisanju benda i zauzeli profesionalniji odnos prema celoj stvari. Ono kako smo zamišljali, tako se i dešava, bend i cela scena rastu i snovi se ostvaruju”, rekli su nam Gazori.

Potpuno nova ekipu na sceni su sastav Daze. Možda su među najmlađima, ali zato imaju i najkompleksniju pesmu na kompilaciji – A ti, da ti koju su već u najavama nazvali triptihom. Oni ipak misle da prethodna kompilacija nije uticala direktno na njih, koliko na sam beogradski zvuk i da te tvrde i distorzirane gitare jesu danas zvuk Beograda.

„Druga kompilacija je definitivno sonično raznovrsnija i generalno upeglanija. Mi smo našu pesmu imali neko vreme pre nego sto nas je Nedić pitao da učestvujemo. Izabrali smo nju iz naše neobjavljene diskografije, zato što ima tu, već spomenutu, tvrdoću mariniranu u našu standardnu melanholiju i gustu atmosferu” poručili su nam iz benda Daze.

Cactus Fields, za razliku od ostalih novajlija, imaju svoje dugosvirajuće izdanje od pre neku godinu, tako da smo, slušajući ga, dobro bili upoznati sa tim šta ova ekipa iz Gornjeg MIlanovca može da ponudi. Kako su nam rekli, prva kompilacija je uticala na njih utoliko što je stavila spotlight na ovu muziku, jer su ovi momci već tad delili binu sa mnogim bendovima scene.

„Čini mi se da je druga kompilacija dosta zrelija, usmerenija, ali prva definitivno ima tu čar u vidu iskrenosti i hvatanja trenutka. Opis Hali Galija kao fotografije sa dugačkom ekspozicijom je možda najprikladniji upravo za prvu kompilaciju. Dodatna razlika jeste u vidu tri benda, uz čest epitet da smo mladi, mada veterani scene znaju da smo ovde malo duže . U samom početku benda skontali smo se sa ljudima koji su tada činili HG, pre svega sa Vizeljima, Sitzima i Gazorima. Prirodno je nekako bilo da se nađemo tu, a i lepo je što na kompilaciji postoji i jedan ne-BGD bend”, rekao nam je Daki ispred benda.

Dok požar okružuje grad je nova Šajzerbiterlemon stvar koja, pored svojih glasnih parola i poruka, tera na ples što, moramo priznati, nije baš da smo navikli od njih.

„Sada izgledamo dosta drugačije nego te 2019. godine. Neki članovi su se promenili, više nismo trio nego četvorka, redefinisali smo zvuk benda sa drugim albumom, sazreli, ali ipak verujem da smo zadržali tu strast i energiju, koji su oduvek bili srž Šajzera. Pre 5 godina nismo mnogo razmišljali, ni o sceni, ni o industriji, ni o našoj ulozi u svemu tome, mislim da smo samo radili ono što nam se u trenutku radilo i stvari su se dešavale. Sa napretkom benda, rastom cele priče oko Hali Gali platforme, ali i našim neminovnim odrastanjem i promenama u životu, prirodno je bilo da počnemo odgovornije da pristupamo vremenu koje izdvajamo za bend i da više promišljamo stvari, od toga koje ćemo koncerte da sviramo, do toga kakve ćemo pesme da pravimo. Najveće zadovoljstvo je kad naučiš da radiš ozbiljno i promišljeno, a da se uz to i dalje zabavljaš i osećaš slobodu koja je karakteristična za vreme u kom je sve bilo zajebancija”, rekao nam je Jovan Sibinović ispred svoje ekipe.

Kao i prethodnu kompilaciju, tako i ovu – sve zatvara KoiKoi. Tad su bili tek na početku, čak i bez pojavljivanja u spotu u okviru Hali Gali prezentacije. Danas putuju Evropom i sviraju, i nude interesantan miks alternativnog prženja sa dozom etno muzike ovih prostora, tako da su svakako dobro iskoristili ovo vreme između dva diskografska Hali Gali javljanja.

„Napravili smo krug prijatelja oko sebe sa kojima sarađujemo i sa kojima delimo naše ambicije, a i imamo ih (smeh). Ono čemu se radujemo je izlazak nove Hali Gali kompilacije. Svi bendovi su uložili ozbiljan trud da to bude vredan naslednik! Pored pesme Putem Mimoza za kompilaciju, uveliko spremamo novi album, potpisali smo za uglednu francusku buking agenciju Voulez vous danser, tako da od ove godine ozbiljnije ulazimo u Evropu, i to je ono što nas loži – da radimo, da se družimo, da sviramo, da imamo probe i da putujemo. Naučili smo da prečiče ne postoje ako želis da radiš ozbiljno, i da je krucijalno da imaš ljude oko sebe kojima možeš da veruješ. A pitanje koliko smo se promenili ili koliko smo ostali
isti… ostali smo isti, a to znači da ćemo se uvek menjati”, rekao nam je Gizmo ispred ovog zaposlenog benda.

Bilo kako bilo, bendovi su izbacili baš onakve pesme kako su i oni sami danas. I kako su nam već rekli – i glasni i rasplesani, ali i zamišljeni i besni, ali pre svega odrasli i spremni za novi korak. Prvi naredni koraci ipak neće ići u nepoznato, već na njihov teren, tamo gde se najbolje snalaze i gde ih najviše volimo a to su – svirke. A za posle ćemo da vidimo.

Članak Cela scena raste i snovi se ostvaruju se pojavljuje prvo na Oblakoder.

U susret novoj kompilaciji, Hali Gali ekipa svoju koncertnu promociju novog izdanja započinje događajem u Ljubljani u okviru ovogodšnjeg showcase festivala – MENT. U petak, 23. februara, na Hali Gali stejdžu publici će se predstaviti Andria, Cactus Fields, KoiKoi, Nadya, Stevie Whisper, Ubili su batlera i Vizelj. Neka od od ovih imena možda već znate, za neka možda niste još uvek čuli, te vam predstavljamo celokupni lajnap koji nas očekuje u februaru u Sloveniji.

Andria

Muzički izbor Andrije dolazi iz levičarske i eksperimentalne muzike, koju kombinuje sa estetikom britanskih klubova, njihovim savremenim hibridnim formama i hipnotičkim tehnom. Kao DJ, producent, grafički dizajner i vizuelni umetnik sa sedištem u Beogradu, nudi eklektičan izbor koji pokriva mnoštvo žanrova klupske muzike. Andrija je izdavao muziku za razne izdavačke kuće, uključujući YES, Phase Group i Osàre Editions!, i radio je na grafikama za razne izdavačke kuće i klupske večeri. Vodi mesečnu radio emisiju na radiju D59B pod nazivom Asinc Comm.

Cactus Fields

Kao mlade nade sa beogradske gitarističke scene, koja je još više porasla u protekloj deceniji, Cactus Fields su 2022. objavili svoj istoimeni debitantski album, prijatno haotičnu mešavinu heavi noise gitara i bezobraznih tračaka popa. Sa novom uzbudljivom stazom koja se proteže pred njima, četvorka je već obišla celu Srbiju, a njihovekoncerti se smatraju nezaobilaznim.

KOIKOI

KOIKOI je spoj stilskog eklekticizma i nezaustavljive energije. Neopterećeni žanrovima, oni su zaigrano odabrali najživopisnije elemente iz roka i popa. Ovaj četovročlani sastav, iako peva na srpskom jeziku, prevazilazi jezičke barijere i odjekuje širom sveta. U protekle dve godine, očarali su publiku svojim energičnim nastupima uživo, privlačeći publiku širom Evrope. Bend je nominovan na ESNS for Music Moves Europe Awards 2023 kao jedan od 15 najboljih bendova u nastajanju u Evropi i uvršten je u IMPALA ‘100 Artists to Watch’ u 2022. godini.

NADYA

Reper, supruga i majka, Nadya se bavi muzikom kao saradnica od 2016. godine, a u poslednje dve godine odlučila je da se fokusira na razvoj solo nastupa. Njeni tekstovi su beskompromisni i komuniciraju direktno sa slušaocem, dok se taktovi njenih numera sadrže različite žanrove – od hip-hopa do više naglašenih varijacija elektronske muzike. Njen debitantski EP Ethiccal Play izašao je u leto 2023. za novu beogradsku izdavačku kuću Gudri.

Stevie Whisper

Pošto je odrastao na živoj hardkor sceni 2000-ih u srpskoj prestonici, Stefan Unković, poznat i kao Stevie Whisper, ističe se kao jedan od najistaknutijih stubova andergraund kulture u gradu. Osim što je DJ, producent, promoter i vizuelni umetnik, on takođe poseduje izdavačku kuću i organizuje seriju žurki pod nazivom YES. Štaviše, on je dugogodišnji stanovnik legendarnog beogradskog noćnog kluba Drugstore. Stil: nedogmatičan. Pristup: pank.

Ubili su batlera

Novopečeni član ekipe Hali Gali, Ubili su Batlera je mladi petočlani bend sa Novog Beograda koji, po sopstvenim rečima, ima za cilj da svira post-hardkor, emo i slične gluposti. Bend je započeo novi početak 2022. izdavanjem svog debitantskog singla Bullet Ballet, strastvenog ljubavnog pisma u emo tradiciji, i nastavili su da objavljuju još singlova dok su brzo preuzimali mesta u Srbiji.

Vizelj

Pioniri prepoznatljivog Hali Gali zvuka i jedan od trendsetera novog beogradskog andergraund zvuka, Vizelj su indi rok bend koji ima dosta hitova u rukavu. Trio je formiran 2013. godine i objavio je dva EP-a u protekloj deceniji, a njihov debi album Ne vidim te od dima redefiniše njihov zvuk i upoznaje ih sa elektronskim žanrovima. Žestoka, besna i električna, njihova muzika je poziv na psihodelični ples pri slabom svetlu.

Kolektiv Hali Gali svoju koncertnu turneju nastavlja u Zagrebu, 24. februara u AKC Attack-u, a nakon toga 23. marta u Beogradu, u klubu Dragstor, u okviru Kontakt festivala.

Članak Hali Gali na ovogodišnjem MENT-u u Ljubljani se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Vrata se otvaraju u 22h, a pored Kišobran didžejeva nastupaće i bend KOIKOI, reper Rouzi, didžejevi Feloneezy, Stevie Whisper, Phillie P, Little Lu, Sergej Krstić, kao i DJ kolektivi Disko Buvljak, Ghetto University i Urban Farming. 

Cena karte u pretprodaji (u baru Zaokret i galeriji Kula) iznosi 800 dinara, dok će na ulazu biti 1000.

Pored žurke 2. decembra 15 godina Kišobrana obeležiće se i u prostoru Art huba Kula u Cetinjskoj 15 izložbom plakata, fotografija, videa i ostalih memorabilja Kišobran žurke od 2008. godine do danas. Izložba će biti otvorena 30. novembra u 19h, a možete je pogledati do 17. decembra na sva tri sprata Kule.

Od 2008. godine organizovano je preko 100 žurki na kojima je nastupilo oko 250 bendova i didžejeva iz zemlje i inostranstva. Pored toga, Kišobran se vremenom sve više i više otvarao tako da danas aktivnosti kolektiva čine: bar Zaokret, muzički pokret i festival Hali Gali, bar Sprat, manifestacija Piknik, galerija Kula, koncertna agencija i izdavačka kuća Pop Depresija/Kišobran, bar Ruke i govorno-muzički program na Radio Aparatu. 

„Kroz nabrojane prostore, manifestacije, pokrete i programe, Kišobran je realizovao mnoge ideje i maštanja koje su 2008. godine delovale nedostižno. Neverovatnom podrškom zajednice pomogli ste nam da dišemo u Beogradu koji se gušio. Nakon 15 godina prijateljstva, ljubavi i dobre zabave, Kišobran se potpuno otvorio, a Kišobran žurka je ispunila sve svoje ciljeve.

Još jednom vas pozivamo na poslednju Kišobran žurku, gde ćemo na 15. rođendanu svi zajedno ispratiti u penziju jedan ogroman deo naših, a nadamo se i vaših života. Pripremamo veliko slavlje i voleli bismo da vidimo što više dragih i poznatih lica iz svih generacija koje su prošle sa nama ovo ludo putovanje.” poruka je ekipe Kišobrana.

Fotografije: Nenad Vujanović

Članak Petnaesti rođendan Kišobran kolektiva i poslednja Kišobran žurka se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Opiši u tri reči šta je za tebe Hali Gali?

KOIKOI: Pank, entuzijazam, zajedništvo.

Šajzerbiterlemon: Ludost, impulsivnost, institucija.

Sitzpinker: Haos, lom & rawk.

Vizelj: Najbolja mlada muzika.

Sv. Pseta: Krv, suze, znoj.

Koja ti je omiljena stvar sa prve kompilacije (a da nije tvoja pesma)?

KOIKOI: Hmmm, ajde neka bude Gazorpazorp – Moja devojka

Šajzerbiterlemon: Tundra (Johanbraueri, vratite se!)

Sitzpinker: Ako BAŠ moram da biram … a moram … TUNDRA od Johanbrauera (veliki RIP).

Vizelj: Koikoi – Bog te ubio.

Sv. Pseta: Metanoja od Sitzpinkera.

Kom stejdžu se najviše raduješ i zašto?

KOIKOI: Definitivno Tundra i Pad, jer će tu nastupiti svi aktivni bendovi sa Hali Gali kompilacije. Jedva čekamo da čujemo kako bendovi zvuče 3 godine nakon objavljivanja tog izdanja. Raduje nas cela ova akcija, budući da se zasniva najviše na ljubavi prema muzici i opstaje već nekoliko godina na čistom entuzijazmu i trudu određenog broja ljudi.

Šajzerbiterlemon: Najviše se radujemo glavnim binama, jer sviramo mi i sva naša braća i sestre.

Sitzpinker: Rekao bih svom, jer posle godinu dana konačno ponovo sviramo u Beogradu, i pritom delimo stejdž sa Consecration-om, Vizeljem i bendom Koikoi, tako da garantujemo ludilo! Ipak, i drugi stejdž će biti podjednako eksplozivan, tako da obavezno treba ispratiti sve koncerte.

Vizelj: Radujemo se svakom stejdžu, na svakog izvođača treba obratiti pažnju.

Sv. Pseta: Radujemo se svemu, jer svaki stejdž ima nešto posebno, bitna je skupina, a ne individualac.

Koji ti je omiljeni Hali Gali događaj do sada i zašto?

KOIKOI: Hali Gali #2 iz 2019. godine, kada je KOIKOI po prvi put nastupio kao četvorka i odatle se lansirao u kosmos!

Šajzerbiterlemon: Galop, jer je to verovatno bio najluđi nastup Šajzera ikad.

Sitzpinker: Prvi Hali Gali <\3, nikad do tad nisam video toliki broj ljudi na svom koncertu. Samo su se skupili svi na jedno mesto i poludeli, energija je bila nezamisliva!

Vizelj: Nemam omiljeni Hali Gali događaj, svi su bitni. Prvi je bio bitan da se dogodi.

Sv. Pseta: Možda prvi, jer je kao prva ljubav, zaborava nema.

 Da li je Hali Gali promenio scenu i ukoliko da, kako?

KOIKOI: Sigurno je da Hali Gali utiče na samo definisanje scene kao takve u datom trenutku, a to je trenutno ovaj. Bendovi su dosta napredovali i formiraju se zajedno, utiču jedni na druge, razmenjuju iskustva, podržavaju se. Najbitnije je da bendovi i dalje opstaju uprkos gašenju Bigz-a i generalnog problema sa prostorijama za vežbanje. Vidimo Hali Gali kao neku okosnicu koja drži to na okupu.

Šajzerbiterlemon: Hali Gali je predstavio čitavu jednu generaciju bendova kao pravu zajednicu i to na jedan organski, prirodan način. Nije promenio scenu, već ju je stvorio.

Sitzpinker: Mislimo da jeste, svi smo se ujedinili i stojimo iza imena Hali Gali koji postaje sve značajniji kao važan kulturni događaj, mislim da je promenio scenu, jer sada postoji krov ispod kojeg možemo zajedno da se skupimo i da podižemo priču na sledeći nivo.

Vizelj: Promenio je time što je ozvaničio novu generaciju i njenu umetnost koja je uvek bila prisutna, ali je sada i mapirana.

Sv. Pseta: Teško nam je da pričamo iz tog ugla, jer smo integralni deo scene, pa je nekada teško sagledati stvari sa distance, jer si non-stop u žiži svega, ali da – mislim da jeste, jer je privukao dosta mladih ljudi, rodili su se neki novi bendovi, dižemo prašinu. Mislimo da sve tek dolazi, jer je za sve potrebno vreme, a uz njega i istrajnost.

Kojom pesmom biste opisali Hali Gali RODEO?

KOIKOI: Vizelj – Struja

Šajzerbiterlemon: Severina – Bred Pit

Sitzpinker: Slow death – Flamin’ Groovies

Vizelj: Consecration – Aligator

Sv. Pseta: Ona pesma što svira na balerini na seoskom vašaru.

Šta nas očekuje večeras?

KOIKOI: Verujte mi da ni mi ne znamo, ali biće to događaj za pamćenje!

Šajzerbiterlemon: Noćni klub i svi smo tu, na noge svi sad, nek trese se grad. Ne vidim bolju pesmu za opis, bukvalno nas baš to očekuje večeras.

Sitzpinker: Nove pesme i najjači provod.

Vizelj: Očekujte najbolji dan za ljubitelje underground-a.

Sv. Pseta: Jedna prava vožnjica kroz sve muzičke žanrove.

Članak Hali Gali Rodeo – pank, entuzijazam i zajedništvo se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Sa druge strane, praviti liste je jako zabavno, i uživamo u tome, evo po ko zna koji put. Prezentujemo najzabavnije, najzanimljivije i najbolje sa domaćih plejlista ove godine. Bilo je tu i mnogo više pesama, projekata koje nisam  uspeo da uguram, ali ovih dvadeset su, nadamo se, fin reprezent od svega onog što mlada alternativna scena nudi. Pa ako čak i niste čuli neku od ovih pesama, good for you, jer ćete imati tu prednost da prvi put čujete nešto jako dobro.

Utisci koji nisu na listi, a želeli bismo da ih pomenemo: pevanje koje nam je podario Letnje smrti, elektropop benda Francis K, pančevački Džejms Blejk Egret, kalifornijski pank u Srbiji 2022. Raskid 13….

20. Laplander – Umoran

Najbolji album koji niste slušali ove godine. Turbo folk bend koji je izložen u Muzeju savremene umetnosti, sjajna alhemija Bliskog Istoka i kakofonije underground klubova, i još što šta od opisa koji ništa ne znače ako se ne usudite da poslušate ovaj sjajan bend. Na njihovom albumu prvencu, sakriven između zvukova, semplova i buke, nalazi se ovaj mali pop hit o tome kako se svi trenutno osećamo.

19. Stero Banana – Mokar Spid

Nišlije imaju moćan album, a na ovoj pesmi su uspeli da ukače mnoge vesele i nešto manje vesele običaje i pojave u srpskom društvu. U ovoj pesmi su se okrenuli omiljenoj srpskoj disciplini na proslavama poslednjih nekoliko godina – popravljanju, spajanju dve male, kao i štreberima koji su kasno krenuli.

18. Fuckno Bebe – Seenuješ mi poruke

Kad vas neki strikan ili teča pita na slavi „kako je“ i „jel ima devojaka“, vi mu pustite ovu pesmu o tome kako vam devojka ostavlja seen-a u inboksu i ignoriše, a opet i daje malo neke šanse. Strikanu se neće svideti ova pesma, niti će razumeti ništa preko ovog lo-fi bita i mumlanja i autotjuna, ali šta vas zabole, ovo je super pesma momaka čije ćemo radove tek da pratimo i volimo.

17. Anja Štark – Godina bez dodira

Da li je 2022. bila godina bez dodira, ili je ova pesma bila usmerena na onu godinu bez dodira, ili pak, za neke sa problemima sa intimnošću i otvorenošću prema drugim ljudima, svaka je godina bez dodira? U svakom slučaju, devojke iz Anje Štark su napravile melanholičnu pop pesmu za tužno njihanje, u njihovom ritmu.

16. Dram – Anxio Boy

Retko ko na ovim našim prostorima svira tu vrstu radio frendly indie muzike kao tipovi iz benda Dram. Pritom, rešili su da se kroz melodiju i hitove pozabave i problemima modernog mladog čoveka, i svim njegovim nedeljnim padovima raspoloženja, strahovima i dubokim disanjima. „Previše svega“ je album koji krije nekoliko ovakvih bisera.

15. Šajzerbiterlemon – Stvarni

Trudio sam se da na ovu listu pobacam singlove i spotove sa albuma izdatih ove ili prošle godine. „Šajzeri“ su na novom albumu imali pravi šareniš stilova i hitova, sa pesmom „Zavrti me“ možda i najveći, ali „Stvarni“ je ipak pesma koja pravi razliku. Mid tempo koji se pomera od brzih energičnih koračnica, do skoro pa nekog drugog žanra ili nekog drugog vremena. Plesna himna u kojoj plesa nema, već samo preispitivanja koja dolaze u misli tek nekad posle 2 izjutra.

14. Buč Kesidi – Curimo po asfaltu

Čeka se taj novi Kesidi album, čekaju se bengeri, postavlje se pitanje da li će nadmašiti „Euforiju“. Dok čekamo, dobili smo nešto malo drugačiju zverku, koja ne ide na prvu loptu, ali koja osvaja nešto drugačijim ritmom i zavodljivim sintom koji ostaje u ušima dugo, dugo pošto pesma iscuri (po asfaltu).

13.  Nihil – Magnezijum direkt

Ovom tipu sam prorekao da će mu karijera propasti jako brzo, jer mi je jedan od omiljenijih MC-jeva, što je poprilčno veliki baksuz, jer mnogi koji su zaslužili tu „laskavu titulu“, venuli su i svenuli kao cvet. Međutim, evo ga Nihil svake godine sve bolji i bolji, a vidim i sa sve više više slušanja. Možda je tajna taj njegov zdrav život koji propagira u ovoj pesmi, i suplement iz naslova.

12. Mlada Beba i Jymenik – Foliramo

Dva nova ženska glasa preko omiljenog razlomljenog ritma, starijeg verovatno od njih dve zajedno, je očigledno tajna uspeha ove kidalice. Na albumu prvencu Mlade Bebe gostovala je Jymenik, u ovom drum‘n‘bass hitu, i ja stvarno ne znam kako ovo još uvek nismo prihvatili kao Džanglmaniju za 21. vek.

11. Džipsii – Ponekad

Svakih par godina se desi da se pojavi izvođač koji prodrma i probudi scenu kao gutljaj jače turske kafe posle neprospavane noći. Reći za Džipsija da je samo RnB je toliko pogrešno, jer se u njegovom vokalu, ritmu, i rečima čuje sve od slušanja kako moderne tako i stare muzike, do života na ulicama i zabačenim kutkovima grada. Spoj urbanog i onoga što dolazi iz duše, reperezentovano na najbolji način.

10. Spejs Noksi – Izgubljeni raj

Verovatno najbolje hip hop izdanje ove godine je „Kuća Zabave“, ma koliko Noksi imao širok spektar i uticaja ali i utisaka, tako da bi bilo zaista greota da ga vežemo za jedan žanr. Rep se susreće sa klabing kulturom, pa odlazi u pravcu post panka, na način na koji to niko ne radi ovde. „Izgubljeni raj“ se izdvojio kao singl, ali komotno je još nekoliko pesama moglo da se nađe na ovom mestu. Čekalo se dugo, ali očigledno sa razlogom.

9. KoiKoi – Hrast

Album je od prošle godine, spot je tu tek od pre neki dan, ali pesma živi na nastupima i u ušima sve vreme sa nama. Možda i najupečatljivija njihova stvar, s obzirom na šetanje u žanrovima i energiji. Ovu besnu četvorku vidimo (i slušamo) kako dekonstruišu etno pesmu, slovensku mitologiju, i rokenrol kao ceo žanr. Ako bi trebalo nekome sa strane da pustimo jednu pesmu sa ove liste, verovatno bi to bila ova (1. mesto se ne računa).

8. Basha – Disko

Najmlađi predstavnik na listi i jedini koji nam pokazuje moć TikToka kao medija i za ove krajeve. Početkom godine niste mogli da pobegnete od „devojke za disko“, a i sad možemo da joj se vratimo. Vrata su otvorena ovom dečku, pa ćemo videti kom pravcu i kraljevstvu će se prikloniti. Da li će uzjahati komercijalni talas za koji svakako ima potencijala, ili će se voziti po ovim našim alternativnim katakombama još neko vreme?

7. Luka Rajić – Ljubimo se

Mjaukanje kao refren? Što da ne. Autentično otpevana i upakovana pop pesma o jednoj lepoj stvari kao što je ljubljenje, podiže mlađahnog Luku na viši nivo delovanja u indie pop muzici. Već neko vreme je mlada nada, ali sad već ima fin broj hitova u svom džepu, da može da krene dalje.

6. Vizelj – Struja

Evo ih i ovi. Čini se da već godinama izbacuju pesmu po pesmu, koje su se konačno našle na albumu (koji je izašao pre neki dan) koji je jedno malo čudo. „Struja“ je možda i najveći hit (ili barem za ovu godinu), sa sjajnim ritmom koji kao da imitira korake bežanja ekipe koja vam se upravo okačila na banderu i isekla vam je dovod električne energije.

5. Dolores – Šta te radi

Najbolji debi na sceni ove godine su svakako imale devojke iz benda Dolores. Pesma koja je na pravi način ukomponavala 80s nostalgiju, toliko rabljenu u proteklim godinama, i odsvirala je na moderan način kao pravi reprezent 2022. godine. Priznajte lepo sebi šta vam je sve radila ova pesma ove godine.

4. Ljubičice – Opet

Možda zavodljivi bitovi i seksi atmosfera nisu nešto što se nužno povezivalo uz Ljubičice sve ovo vreme, ali ova godina ih je izgleda inspirisala u ovom pravcu i fazonu. Fanki raspoloženje koje puslira, efektan spot, i „metak u cevi“. Svako ko je čuo ovu stvar, morao je nakon prvog slušanja da stisne riplej. Sa dve nove pesme (Opet i Možda je vreme), postaju najiščekivanije izdanje 2023. godine.

3. Kene beri – Karaoke

Uz sve poštovanje prema „Majami Pefkori“, „Zmiji“ i „Bošku Sitiju“, Kene Beri se malo manuo zajebancije i izveo nas je na karaoke, i napravio until this day svoju najbolju pesmu. Slušali smo njegov tužni, heartbreaking EP, na kom se emotivno ogolio, sa dve sporije i drugačije stvari, koje su okružile ovu mrdalicu i hitčninu za pevanje i plakanje. Verovatno jedina pesma na svetu koja povezuje raskid sa artičokama.

2. Tam – Pogana

Prošlogodišnja zlatna medalja je i ove godine pokazala da je u vrhu ovog poteza koji spaja alternativu i pop muziku kod nas. Pogana se poslužila melos instrumentalom, buljotres ritmom i vrelim spotom – svim onim što je potrebno za hit, a nadamo se da ste prisustvovali žurkama i njenim nastupima, samo da biste videli delirujum koji ova pesma izaziva među ljudima.

1. Konstrakta – In Corpore Sano (a i realno ceo „Triptih“)

Svaki put kad bih pisao ovu godišnju listu, prvo bih krenuo od prvog mesta, a ove godine mi posao nikad nije bio lakši. Realno, pesma koja je obeležila godinu, ali je i samo jedan deo troglave aždaje kao što je triptih, gde uz „Nobl“ i „Mekano“ čini sjajan paket kontemplacije o životu u zemlji Srbiji 2022. godine. Ipak, centralna pesma posle Evrovizije postala je most između „dve Srbije“, koji začudo, nije smetao ni jednoj ni drugoj. Pesma koju su znali i voleli svi, od Saše Popovića, do Ćomija padavičara koji i dalje bleji ispred Akademije koja ne radi već deceniju i priča kako je nekad bilo bolje. Takvog ujedinitelja u ovom narodu nije bilo još od Svetoga Save. Pa šta nas onda košta da joj damo prvo mesto liste najboljih pesama godine?

Članak Najboljih 20 pesama za ’22. godinu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

U spotu za pesmu Hrast, pratimo četvoro radnika (članove benda) koji kao aveti tumaraju kroz distopijski zaboravljeni i napušteni dom zdravlja. Reditelj spota, Nikola Stojanović, objašnjava: „Kroz proces i obilaske lokacija, pronašli smo kontekst, koji bi u jednoj rečenici mogli sažeti: duhovi radnika su zarobljeni i besni što su napušteni i zaboravljeni.”

KOIKOI komentarišu: „U Hrastu smo pokušali da dočaramo atmosferu među zaverenicima ili lovcima. U kontrastu je odnos jakog i stabilnog bita koji sve vreme lagano ubrzava i tvrdih semplova nasuprot troglasa i epski obrednog teksta.”

Nikola Stojanović dodaje: „Tekst Hrasta nas je inspirisao za ‘narativ’ spota, koji je začudan, ritualan, koji se tiče nekog kolektiva i, poziva na neku vrstu pobune. Intuicija nas je vodila, i slike su došle same od sebe, bez preteranog razmišljanja o značenju. A muzika nas je odvela vizuelno u drugi pravac, a to su neonska svetla, dinamična, koja se menjaju u ritmu pesme i koja su u suprotnosti sa narativom.”

Producentska ekipa Vrabac filma zaokružuje: „Zaboravljeni radnici i rock’n’roll muzika, mrtvi, u bolnici, traže reanimaciju (i spas od zaborava)”.

KOIKOI su nominovani među 15 finalista za Music Moves Europe Awards (prvi bend iz Srbije ikada), koje organizuje najveći evropski showcase festival Eurosonic Noorderslagu Groningenu, na kojem će KOIKOI u četvrtak, 19.1.2023. nastupiti u kultnom klubu Vera. Pored nagrada koje dodeljuje žiri, KOIKOI je i u konkurenciji za nagradu publike. Zato pozivamo sve fanove benda da najkasnije do 5.1.2023. glasaju za njih putem ovog linka: http://mmeawards.eu/en/nominees/vote/koikoi/

Ide gas, daj glas!

Fotografija: Mladen Teofilović

Članak Hrast – novi spot KOIKOI u radničkom limbu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ova muzička showcase konferencija već godinama okuplja vodeća imena iz sveta muzičke industrije. Prvi Pin događaj održan je 2012. godine, kao redovan deo programa festivala TAKSIRAT da bi se godinama kasnije razvijao i pratio regionalnu muzičku scenu i njen razvoj.

Program festivala počeo je u popodnevnim časovima u četvrtak, 24. novembra, različitim panelima, dok je svečano otvaranje bilo zakazano za 19 časova. Teme na konferencijama tokom tri dana trajanja festivala su bile brojne i raznovrsne. Stručnjaci iz muzičke industrije govorili su o problemima i izazovima sa kojima se suočavaju, digitalnoj distribuciji, načinima i savetima za mlade, lejblima i njihovom zančaju za mlade artiste, društvenim mrežama, cancelling kulturi, ali i mnogobrojnim drugim oblastima.

Večernji muzički showcase program festivala otpočeo je svečanim otvaranje u 19 časova u holu MKC-a, uz šarmantan i šaljiv govor organizatora. Tom prilikom dodeljene su i nagrade kulturnim radnicima, asocijacijama i sponzorima koji već godinama rade i podržavaju Pin. Na četiri stejdža – Forsina Hall, Dancing Hall 25 may, MKC club stage i MKC toilets – za ova tri dana predstavljeno je više od trideset artista iz Evrope. Tokom trajanja festivala bio je postavljen i video bim na kom su svi zainteresovani posetioci mogli da prate i ovogodišnje Svetsko prvenstvo u fudbalu.

Prvo veče, u jednoj od najvećih prostorija, Dancing Hall-u, otvorili su beogradski Sitzpinkeri energičnom i bučnom numerom, nakon koje su usledile i njihove dve numere, koje su prvi put izveli pred publikom.

Druga dva stejdža, Forsina Hall i MKC club, otvorili su makedonski duo Dobrila i Dorijan i neo-folk bend Avelina, nakon čega je već moglo da se nasluti šta od kog stejdža žanrovski posetioci mogu da očekuju.

U nastavku večeri imali smo prilike da čujemo francuskog muzičara i DIY sint entuzijastu YMNK koji je energičnim nastupima zagrejao salu za ples! Mladi eksperimentalni bend Lufthansa napunio je salu što je donekle i očekivano s obzirom da su jedan od trenutno najaktuelnijh mladih bendova u Skoplju. ISKRA, Dimitra, ali i naš domaći bend Natalee, mađarska solo umetnica Deva, nastavili su u tom maniru, a po reakcijama publike moglo se videti da im je novi zvuk mladih artista i te kako prijao.

Jedan od definitvno najzanimljivijih stejdževa nalazio se u WC-u MKC-a, gde je prvog dana nastupio makedonski pank benda Parketi. S obzirom na ogroman red koji se od 23h stvorio na stepenicama ispred toaleta, sreća je da je prostor MKC-a imao i drugi toalet koji su posetioci mogli da posete, ali ne povodom koncerta.

Petak je obećavao sudeći po veoma zanimljivom lajnapu te smo detaljno proučile satnice svih izvođača i pomno ispratile svaki nastup. Veče je otvorio bend Baklava, koji nam je približio zvuke tradicionalne makedonske muzike u novijem aranžmanu.

Posebno su nas iznenadili estonski bendovi Duo Ruut i Puuluup, ali i zanimljiv devotočlani saksofonski sastav iz Češke, Toot Ensemble, koji je svoj natup otpočeo još u holu MKC-a odkale su pozvali sve prisutne da se zajedno sa njima upute u MKC Club gde su i nastupali.

Skier i Yeti su pažnju publike privukli svojim autentičnim kostima, skitari, skijama pretvorenim u gitaru na kojima svira Skijaš, kao i zanimljivim dugim instrumentalima, koji su sve samo ne dosadni. Jedna od možda i najbrojnijih sastava koji se našao na ovogodišnjem festivalu jeste Dzambo Agushevi Orchestra koji je nastupao zajedno sa poznatom pevačicom arapske muzike Nataschom Atlas. Svoj nastup otvorili su instrumentalom, ali im se ubrzo na sceni pridružila Natascha izazivajući oduševljenje kod publike.

Lenhart Tapes je svoj nastup otpočeo semplovima na kasetama, po kojima je ovaj muzičar prepoznatljiv, dok mu se u drugoj polovini nastupa pridružila Mirjana Raić sa kojom je sarađivo na svom poslednjom albumu Duet.

Veče je zatvorio beogradski bend KoiKoi, koji je još jednom pokazao da zaslušno nosi tituli jednog od trenutno najatraktivnijih sastava sa naše scene. Njihovi nastupi su sve karakterističniji po interakciji koju uspevaju da izgrade i uspostave sa publikom, ali i međusobnoj energiji među članovima benda, zbog koje stičete utisak da su zaista na sceni kao jedno.

Poslednje veče festivala bilo je najposećenije ili se bar tako činilo sudeći po redovima koji su nastajali svuda u holu i prilikom ulaska u svaku prostoriju MKC-a. Jedan od najzapaženijih nastupa bio je trep grupe Dope Kukjata, koju bi mogli opisati kao makedonsku Kliku. Obučeni u najrazličitije stilove – od odela, preko žutih kabanica do fluroscennih šuškavaca, devetorica pevača koji čine ovu grupu zajedno je repovala na bini pred punom Dacing Hall-om, te je lako bilo naslutiti da je ovaj sastav jedan od trenutno najpopularnijih na makedosnkoj trep sceni.

Beogradsku scenu ove večeri predstavio je sastav Klotljudi, koji samo možete da slušate i polu-otvorenih usta gledate njihov uvek neobičan nastup. Klotljudi će u istoriji Pina ostati kao onaj bend čiji se frontmen popeo na konstrukciju bine, ali i onaj sastav koji zaista ume da vas izmesti i ubaci u posebno raspoloženje.

Moonle Records je ove godine, pored beogradskog KoiKoi-a, imao i svog slovenačkog predstavnika – bend Lelee, koji je ovog puta nastupio u MKC Clubu. Iako je prošlo već godinu dana od njihovog prvog albuma, stiče se utisak da publika tek oduševljeno otkriva ovu slovenačku četvorku. Festival su zatvorili koncerti francuskih izvođača – The Gluteens, psihodlični trio koji je nastupio u Dancing hall-u  i Miystically, koji su aposlutno ceo Club pokrenuli na ples i oduševljeno skandiranje.

Omladinski kulturni centar je tokom tri dana, koliko je trajao ovogodišnji Pin, uspeo je da na jednom mestu okupi preko 200 delegata iz Evrope, otvorio je prostor za razgovor o brojnim temama u muzičkoj industriji, ali ono najvažnije, publici je prikazao šta sve muzička scena u regionu ima da ponudi. Do sledeće godine, slušamo nove bendove koje smo otkrili na Pin-u!

Fotografije: Konstantin Kondruhov, Stefan Samandov, Zewlean Icarus

Članak PIN music showcase – energija, različitost i euforija u jednom se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Na ovogodišnjem izdanju nastupiće mnogobrojni izvođači iz različitih zemalja, a iaćemo prilike da čujemo i se izvođača iz Srbije i to: KoiKoi, Klotljude, Sitzpinker, Lenhart Tapes-a, Skijaša i Jetija, Nataleé i Short Reports. Tim povodom predstavljamo vam ova muzička imena, ukoliko do sada niste čuli za njih.

KoiKoi

Sveže ime na šarenolikoj i razigranoj beogradskoj muzičkoj sceni. Publici se prvi put predstavio 2019. godine na kompilaciji Hali Gali – platformi, koja udružuje novu generaciju muzičara i publike neopterećenih pripadnošču pojedinačnim muzičkim žanrovima. KOIKOI su Marko Grabež, Ivana Miljković, Emilija Đorđević i Ivan Pavlović Gizmo – kreativci iz različitih vetrova lokalne scene sa jasnim zajedničkim ciljem stvaranja kvalitetnog indi roka/popa, sa kojim odlučno popunjavaju prazninu među raskošem mainstreama i intimom andergraunda, koja na čitavoj balkanskoj muzičkoj sceni predugo postoji. U početku 2021. godine KOIKOI postaju novi član porodice Mr. Moonleeja, a rezultat je debitantski album ,,Pozivi u stranu”, koji će pisati istoriju indi–rok muzike u regionu.

foto: Nemanja Knežević

Klotljudi

Bend Klotljudi osnovan je 2014. godine, a prvi iskorak na domaću scenu imali su 2016. godine sa prvencem „Svi oće voće“. Posebno su se izdvojili energičnim live nastupima na gotovo svakom mestu u Beogradu. Kroz bend je do sada prošlo mnogo ljudi, a sada broji oko šest članova. Kako se menjala ekipa tako je i njihov zvuk sazreo i došao do promene, od pankerskog beogradskog trija u veliki rokenrol bend. Trenutno promovišu svoj drugi album „Fašizam ljubavi”, koji je objavila beogradska izdavačka kuća Krava 22 u novembru 2021.

Sitzpinker

Iako najpre prepoznat kao bend koji se našao na Hali Gali kompilaciji, Sitzpinker postoji od 2017. godine kada su objavili svoj prvi EP, dok su još bili srednjoškolci, pod nazivom Podlo poštovanje. Tadašnji sastav činili su Dunja Mijačić, Pavle Trifunović i Danilo Ilić, a pre godinu dana im se priključio i bubnjar Andrej Mladenović. Pesmom i spotom Da li pridobili su pažnju šire publike, pa se taj trend uspešno nastavio i kada su krajem prošle godine objavili dva nova singla – Sudan i Mustang.

foto: Arhiva benda

Lenhart Tapes

Lenhart Tapes je projekat iza kog stoji Vladimir Lenhart, beogradskoj publici poznat po noizz, industrial zvuku koji kombinuje sa različitim orijentalnim, folk zvucima. Nedavno je objavio album Dueti u saradnji sa Novo Doba Festivalom i Pop Depresijom. Album karakterišu i mnogobrojen saradnje među kojima us i one sa umetnicama Mirjanom Raić, Svetlanom Spajić, Zojom Borovčanin i Tijanom Stanković.

Izvor fotografije: PIN konferencija

Skier & Yeti

Duo Skijaš i Jeti poznat je po svojim improvizacijama, autentičnom nastupu i kostimima. Iako za sada nemaju objavljenih snimaka, nastup ovog dua biće vam zasigurno autentično iskustvo. Njihova pesma Tulipalo našla se na Kontaktovoj kompilaciji Dani koji izmiču. Ova dva kostimirana virtuoza vas u napetom superveleslalomu, kako kaže glasina, voze kroz funk, drum and bass, low rock, electro. Jetijev mini set elektro-akustičnih bubnjeva dovoljan je za gruv bez premca, dok Skijaš maštovito koristi svoje ručno pravljene izume – Baskija i Skimburica, koristeći tehniku slajda i povremeno gudalo. Ovaj neobični duet iz umetničkog podzemlja Beograda nudi šou obogaćen improvizacijom na licu mesta, inspirisani publikom i ambijentom u kom nastupaju.

foto: Cirkobalkana

Nataleé

Beogradski sastav Nataleé nastao je u decembru 2018. godine, a ubrzo potom usledio je njihov prvi javni nastup. Iako je svoju muzičku karijeru započela kao kantautorka, nije bilo sumnje da će Natalija Rajković okupiti profesionalne muzičare, koji je već godinama unazad podržavaju i prate. Sastav čiju osnovu čine Natalija Rajković (glavni vokal i ritam gitara), Branislav Dragović (disk džokej, skreč, ritam mašina), Aleksandar Dervišević (bas gitara) i Nikola Burović (solo gitara) kompletiran je neposredno pred učešće na manifestaciji „BARF” novim članovima koji su upotpunili već postojeću magiju benda: Luna Škopelja (bek vokal i klavijatura), Dušan Murišić (trubač) i Andrija Petrović (trombon).

Početkom 2020. godine Natalija Rajković potpisuje ugovor sa izdavačkom kućom „Glitch Records” i objavljuje svoj prvi singl „Bebo”, a već u decembru 2021. godine objavljuju debitantski album „Osvesti se”. Ono što ovaj sastav izdvaja jeste karakterističnost „live loop performance” koncepta, koji podrazumeva da se zvuk na svakom od koncerata menja, te muzičarima daje izvesnu slobodu i veliki prostor za improvizaciju. Zvuk koji Nataleé bend stvara možda ne možemo kategorizovati u određeni muzički žanr, ali jedno je sigurno – oni kombinuju tradicionalne instrumente sa modernim matricama i snažnom ženskom energijom kojom obuzimaju glas i tekstovi unikatne Nataleé.

foto: Marija Antić

Short Reports

Short Reports su rok duo, koji su u Novom Sadu (Srbija) formirali Nikolette (bubnjevi) i Nemanja (gitara/vox). Zvuk benda je minimalistički, nastoje da ne koriste previše efekata ili poboljšanja uzvuku, već samo običan set bubnjeva i jednu gitaru s nekoliko pedala i pojačala. Glavni cilj benda je istražiti teme koje su ljudima teške za komunikaciju. Duo je u leto 2020. snimio prvi album Cats VS Dogs, koji sadrži 11 pesama. Bend je 2021. osvojio prvu nagradu na Majskoj gitarijadi u Požarevcu (RS) kao najbolji novi bend. Prva turneja 2022. uključila je Luksemburg (gdje smo predstavili Novi Sad kao europsku prijestolnicu kulture) i Hrvatsku (Zagreb, Požega, Đakovo), te mnoštvo balkanskih gradova. Bend je tokom godine objavio dva spota za pesme Zbogom i Laž, dok je drugi album u pripremi.

Članak Domaći izvođači na Pin Showcase festivalu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

,,Ova nagrada predstavlja jednu od najprestižnijih muzičkih nagrada na nivou kontinenta, koja je u prošlosti podržala mnoge zvezde u usponu, danas velika imena. Pomisao da se nalazimo u istoj selekciji sa njima nas ispunjava ekstazom i dubokom skromnošću. Naša radost je utoliko veća time što smo prvi bend iz Srbije, i bend koji započinje karijeru na ovim, recimo ex-yu, prostorima, koji je dobio ovu čast. Daćemo sve od sebe da prikažemo svoju izuzetnu scenu u punom sjaju! Pre samo godinu ipo dana, spremali smo promociju prvog albuma, prvi spot, prvu turneju. Danas iza sebe imamo više od 50 koncerata u regionu i šire, mnogo novih prijatelja, nesalomivu podršku. Beskrajno smo vam zahvalni na tome. Sa velikim ponosom možemo reći da smo postali značajna referenca među live bendovima na ovim prostorima. Ukoliko pobedimo (a to neće biti lak zadatak jer je konkurencija izuzetna) želimo da znate da svaki naš uspeh pripada Vama. Hvala što istrajavate uz nas, jedva čekamo da vam sviramo nove pesme još sto godina,” istakao je bend.

Ukoliko želite da glasate za KOIKOI, možete to učini ovde.

Članak Bend KOIKOI nominovan za nagradu Music Moves Europe Music Awards se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Osim muzičkog programa, TAM TAM Music Festival nudi časove joge, radionice tradicionalnog pevanja, sitoštampe, ronjenja na dah, izrade keramike, kao i radionice prepoznavanja lekovitog bilja, šetnje s arheologom i tattoo gostovanje.

TAM TAM posetiocima nudi isključivo vegansku hranu te će na taj način pokušati da približi eco-friendly i DIY stav koji njeguje od samog početka.

Organizatori TAM TAM Music Festivala predstavili su muzički i prateći program za deseto jubilarno izdanje festivala. Tokom proteklih godina TAM TAM Music Festival je iz okupljanja i druženja muzičara izrastao u događaj koji ima reputaciju jednog od najboljih malih festivala u regionu. Ove godine festival se održava od 9. do 17. jula, a ulaznice su dostupne putem stranice ENTRIO.

„TAM TAM je oduvijek bio popularna destinacija za ljubitelje nezavisne glazbe u regiji i više smo nego sretni što smo postali malo indie središte tijekom ovih 10 dana ljeta. Ideja nam je od početka bila biti podrška glazbenicima. Uz lokalne koncertne prostore, nezavisni festivali su zapravo inkubatori za nove talente. Uvijek se trudimo imati veliki postotak novih i mladih umjetnika, a TAM TAM je često mjesto  gdje oni stječu svoje prvo festivalsko iskustvo sviranja pred većom publikom”, izjavio je Juraj Vujnović iz organizacije Pelišnjak koja je organizator festivala.

Bogati muzički i dodatni program za obeležavanje 10 godina postojanja

Ove godine na TAM TAM Music Festivalu svira preko 20 izvođača i izvođačica, uključujući Flamingods, M.O.R.T., Repetitor, Nemeček, KOIKOI, Lelee, The Ballet  Bombs, Nina Bulatovix, Truth#Tribe, Nemanja, Sara Renar, Živa voda, Eine, Čuvarkuća, Crno dete, Fogsellers, Etceteral, Revirgin, Ensh, Peter Piek, JeboTon ansambl te DJ-e Mera Bhai i CiaoCesco.

Osim muzičkog programa, TAM TAM Music Festival obiluje i brojnim radionicama, koje su često besplatne. Tako će ove godine posetioci moći da iskuse svakodnevno opuštanje uz već tradicionalne časove joge u programu „TAM Yoga Flow”, pod vođstvom profesorke i sertifikovane učiteljice joge Ilijane Vujnović. Od radionica se ističu one tradicionalnog pevanja, sitoštampe i ronjenja na dah, a posebnu pažnju su privukle najave o radionicama keramike i prepoznavanja lekovitog bilja. TAM TAM je posetiocima omogućio i da nauče nešto o bogatoj i burnoj istoriji samog mesta Sućuraj i okoline kroz dve jutarnje šetnje s arheologom, profesorom Nikšom Vujnovićem. Za kraj, posetioci će moći i poneti tetovažu kao suvenir iz Sućurja, jer će deo festivala ugostiti i dvoje mladih tattoo artista, Tatuovirke i Blananu.

Prvi muzički festival u Hrvatskoj koji je potpuno veganski 

Ekologija i DIY su oduvek bili dio promišljanja organizatora TAM TAM Music Festivala. Tako su se godinama pre svakog festivala skupljale staklene teglice koje se koriste umesto jednokratnih plastičnih čaša. Od prošle godine TAM TAM svojim posetiocima nudi višekratne brendirane čaše od reciklirane plastike koje se mogu poneti kući kao suvenir. Svake godine organizovano je i čišćenje plaže oko Sućurja. Proteklih godina volonterima se priprema veganska hranu, a od prošle godine su odlučili da će i posetiocima nuditi isključivo vegansku hranu na festivalu, namirnicama koje se nabavljaju većinom od domaćih firmi i OPG-ova. Ove godine će obroci u kampu i igralištu biti pripremani od iskusne veganske kuvarske ekipe Zeleni Vaal.

TAM TAM kamp smešten je u gustoj borovoj šumici na samoj obali kristalno čistog mora, kraj gradske plaže Česminice. U kampu postoji i sva potrebna infrastruktura, poput struje, vode, tuševa, toaleta i suncobrana. Sama blizina mora, borova šuma i mala pozornica obezbeđuje uživanje, ali i zadovoljava osnovne potrebe svakog posetioca festivala.

Posetioci karte (festivalske, polufestivalske, dvodnevne i dnevne) mogu kupiti putem Entria.

Članak Objavljen muzički i prateći program jubilarnog TAM TAM Music Festivala se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ove godine od izvođača iz Srbije MENT tim je odabrao da predstavi međunarodnoj publici i muzičkim profesionalcima Sitzpinker, KOIKOI, Lenhart Tapes, Gazorpazorp,  a u okviru programa koji uređuje austrijski festival Elevate među DJ-evima koji nastupaju našla se i Olgica, DJica srpskog porekla. Ukoliko već niste čuli za nekoga od ovih izvođača, vreme je da se upoznate!

KoiKoi

Sveže ime na šarenolikoj i razigranoj beogradskoj muzičkoj sceni. Publici se prvi put predstavio 2019. godine na kompilaciji Hali Gali – platformi, koja udružuje novu generaciju muzičara i publike neopterećenih pripadnošču pojedinačnim muzičkim žanrovima. KOIKOI su Marko Grabež, Ivana Miljković, Emilija Đorđević i Ivan Pavlović Gizmo – kreativci iz različitih vetrova lokalne scene sa jasnim zajedničkim ciljem stvaranja kvalitetnog indi roka/popa, sa kojim odlučno popunjavaju prazninu među raskošem mainstreama i intimom andergraunda, koja na čitavoj balkanskoj muzičkoj sceni predugo postoji. U početku 2021. godine KOIKOI postaju novi član porodice Mr. Moonleeja, a rezultat je debitantski album ,,Pozivi u stranu”, koji će pisati istoriju indi–rok muzike u regionu.

Lenhart Tapes

Lenhart Tapes je projekat iza kog stoji Vladimir Lenhart, beogradskoj publici poznat po noizz, industrial zvuku koji kombinuje sa različitim orijentalnim, folk zvucima. Nedavno je objavio album Dueti u saradnji sa Novo Doba Festivalom i Pop Depresijom. Album karakterišu i mnogobrojen saradnje među kojima us i one sa umetnicama Mirjanom Raić, Svetlanom Spajić, Zojom Borovčanin i Tijanom Stanković. Na Ment-u, ovaj umetnik će nastupiti zajedno sa Tijanom Stanković gde će predstaviti materijal koji priprema za novi album.

Gazorpazorp

Gazorpazorp je nastao 2016. godine i čine ga Jasmin Rastić, Damjan Nedelkov, Nikola Bajčetić, Miloš Đerković. Nakon prvog EP-a S/t, ali i dosta dobrih svirki koje su nam priredili u poslednjih godina, beogradska četvorka objavila je svoj drugi EP Od vazduha i sunca krajem 2020. godine za slovenačku izdvačku kuću Moonlee Records.

Sitzpinker

Iako najpre prepoznat kao bend koji se našao na Hali Gali kompilaciji, Sitzpinker postoji od 2017. godine kada su objavili svoj prvi EP, dok su još bili srednjoškolci, pod nazivom Podlo poštovanje. Tadašnji sastav činili su Dunja Mijačić, Pavle Trifunović i Danilo Ilić, a pre godinu dana im se priključio i bubnjar Andrej Mladenović. Pesmom i spotom Da li pridobili su pažnju šire publike, pa se taj trend uspešno nastavio i kada su krajem prošle godine objavili dva nova singla – Sudan i Mustang. Kako ističu, nastup na MENT-u ih posebno raduje, jer prvi put nastupaju na ovom showcase festivalu.

Članak Beogradski umetnici na ovogodišnjem MENT-u se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Festival muzičkog otkrića fokusiran na lokalnu, regionalnu i evropsku scenu, MENT se 2022. godine vraća svom tradicionalnom trodnevnom formatu međunarodne konferencije i festivala, koji redovno privlači stotine profesionalaca iz cele Evrope.

Ove godine MENT udružuje snage sa austrijskim festivalom Elevate i slovenačkim festivalom Druga godba, koji će kurirati deo programa i učestvovati na konferenciji. U okviru saradnje sa interdisciplinarnim festivalom Elevate iz Graca, koji će uređivati program u klubovima K4 i Zorica, biće obavljen intervju sa suosnivačima Ronaldom Oreskim i Bernhardom Štajrerom. U okviru saradnje sa festivalom Druga godba biće održan intervju sa direktorom festivala Bogdanom Benigarom, koji u ovoj ulozi proslavlja 30. godišnjicu. Benigar je takođe kustos programa u Cankarjevom domu, glavnom kulturnom i kongresnom centru Slovenije. U saradnji sa Tresk Festivalom, MENT takođe organizuje međunarodni sajam izdavačkih kuća.

Koncertni program koji se prostire na 15 lokacija obuhvata 80 izvođača iz 25 zemalja. Karakteristično eklektična i stilski odvažna postava se kreće od hip-hop i pop ikona u nastajanju, jedinstvenih kantautora, izuzetnih indie, rok i pank izvođača, istraživačkog folka i avanturističkih post-džez odela do neobičnih sonic eksperimentatora i predstavnika raznih evropskih zemalja. scene elektronske muzike.

Na svečanom otvaranju u sredu 8. juna u Kinu Šiška, proslavljeni američki kantautor i producent Iv Tumor debituje u Sloveniji kao glavni izvođač večeri. Među mnogim uzbudljivim nastupima nalazimo ukrajinsku hip-hop ikonu Aljonu Aljonu, francusku avant-pop umetnicu Oklu, britansku kantautorku Martu Skaj Marfi i virtuoznog austrijskog klavijaturistu Dorijana Koncepta.

Ove godine od izvođača iz Srbije MENT tim je odabrao da predstavi međunarodnoj publici i muzičkim profesionalcima Sitzpinker, KOIKOI, Lenhart Tapes, Gazorpazorp,  a u okviru programa koji uređuje austrijski festival Elevate među DJevima koji nastupaju našla se i Olgica, DJica srpskog porekla.

Konferencijski deo programa fokusiran je na edukaciju, umrežavanje, profesionalne debate, prezentacije tehnloških inovacija i druge bitne teme muzičke industrije.

Konferencija će se u četvrtak 9. juna tradicionalno održati u Kinu Šiška, Hotelu M i po prvi put u Muzeju računara u neposrednoj blizini, taj deo programa posvećen je digitalizaciji i novim tehnologijama.  U petak će se održati u centru Ljubljane kod Letnjeg pozorišta Križanke.

Na listi govornika su i predstavnici dve značajne evropske kuće elektronske muzike, Ela Radić (Mixmag Adria, HR) i Freddie Hudson (Inverted Audio, UK), a  održaće se i  intervjui sa Beckie Sugden (ICM Partners/Primari Talent International, UK), agenticom Andersona Paaka, T-Paina, Ghostemanea i drugih velikih imena, i Ronaldom Keizerom (BLIP Agenci, NL), menadžerom popularnog holandsko-turskog rok benda Altın Gun koje ćemo u septembru imati prilike da čujemo u regionu.

U Ljubljanu dolazi veliki broj booking agenata nekih od najznačajnijih evropskih agencija, među kojima su Federico Zanatta (Svamp Booking, DE), Aimee Kearslei (ICM Partners/Primari Talent International, UK), Marjan Lopuh (Analog Agenci, SI) i Lucija Ivšić (Cereal Booking, AU). Biće tu i veliki broj profesionalaca iz zemalja bivše Jugoslavije, među kojima su predstavnici svih showcase festivala iz regiona Zapadnog Balkana: Login Kočiški (PIN konferencija, MK), Vastag Vendel (Indirekt Festival, RS), Predrag Ivanović (Kontakt Konferencija, RS), Kuštrim Duši (Prištinska muzička konferencija, KO) i Mersel Bujak (BAM C, BA).

Na konferenciji će učestvovati predstavnici različitih regionalnih i evropskih festivala: Sharpe Festival (SK), PIN Conference / Taksirat / D Fest (MK), Jazz:Re:found Festival (IT), Wrong Festival (BG), Tallinn Music Week (EE), ESNS (NL), Exit Festival (RS), BUSH – Budapest Showcase Hub (HU), Monkey Week (ES), Velvet Festival (HR), Lovefest (RS), Butik Festival (SI), Punk Rock Holiday (SI), Flaam Festival (SK), WONDEREST Festival (HU), Tak Brzmi Miasto (PL), and regional clubs: Kabinet Muz (Brno), Nova Cvernovka (Bratislava), KC Grad (Beograd), Kvaka 22 (Beograd), Močvara (Zagreb), Turbina (Budimpešta), rhiz (Dunaj), PPC (Graz), Nappali (Pecs), Moszkva Café (Oradea), Azimut (Šibenik), MC Pekarna (Maribor), Trainstation Subart (Kranj), MKNŽ (Ilirska Bistrica), eMCe Plac (Velenje), CMK (Koper) i mnogi drugi.

#LINEUP
Slovenački trap/hip-hop boy band .TRAVNIK, acktivistički makedonski indie punk 21 VEK, austrijski bass entuzijasta AWO OJIJI, harizmatični art punk trio  BALANS, eksperimentalni bubnjar/producent duo C.O.R.N.!, mađarski folk sreće electropop  ДEVA, virtuozni klavijaturista i producent virtuoso DORIAN CONCEPT, harmonika i tuba duo DOVČ-KRMAC, mladi slovenački elektro DVIDEVAT, novi talasa francuskog rocka ÉQUIPE DE FOOT, austrijski eksperimentalni techno FINGERS OF GOD, austrijski veteran FRANJAZZCO, snažni slovenački reper FRAW BLANKA, ambasador slovenačkog jungla FUJITA PINNACLE, nepredvidljivi slovenački DJ GABI98, izvrstan grunge/post-folk kantautor GAŠPER LETONJA, belgisjki indie rock trio HEISA, poliritmične perkusije i sintetički noise HYPERSTITION DUO, slovenački gospodar žičanih instrumenata  IZTOK KOREN, post-tradicionalna čerkeska muzika JRPJEJ, novo lice ljubljanske elektronske queer scene KATCHA, srpski alt rock/indie fenomen KOIKOI, kreator avangardnih vizuala LIARA T’SONI, istraživači hipontičkog soundscapes-a LIP ROUGE, zanosni italijanski neo-soul LNDFK, slatka i hipnotišuća elektronika NOT EXACTLY LOST, srpska techno/house/breakbeat DJica OLGICA, slovenačko violinijsko čudo OSKAR LONGYKA, apokaliptična mađarska elektronska muzika POLLDARIER, obećavajući slovenački kantautor  POPOTNIK, slovenački pijanista, kompozitor i producent ROK ZALOKAR, progresivni death metal SIDEREAN, garažni zvuk novog Beograda  SITZPINKER, ekstravagantni austrijski izvođač TITUS PROBST, češki avant-pop Czech avant-pop TOYOTA VANGELIS, džezirana post-rock elektronika TUKAN, austrijski USCHI ULTRA, buduća slovenaka pop zvezda ZEVIN. 
           
Ukrajinska hip-hop ikona ALYONA ALYONA, slovenački post-folk multi-instrumentalni ANA KRAVANJA & SAMO KUTIN, francuski shoegaze BRYAN’S MAGIC TEARS, austrisjki producent i jazz bubnjar CID RIM, nemački  “brunch pop” act DAS BISSCHEN TOTSCHLAG, gospodar psihodeličnih ritmova DJ FITZ, psihoaktivni post-jazz ECHOES OF ZOO, austrijski progresivni pop FARCE, srpski indie/alt rock omladinci GAZORPAZORP, indie kvartet amsterdamskog undergrounda GLOBAL CHARMING, slovački avant-pop/jazz GOD AND EVE, istraživač modularnog soundscapesa HRTL, slovenački industrijski/synth-pop duo IT’S EVERYONE ELSE, holandski muzički avanturista JACQNOISE, mađarski jazz/hip-hop/fusion trio JAZZBOIS, nova Zvezda slovenačkog pop-rocka KOKOSY, japanski  tribal-psych trio KUUNATIC, srpski čarobnjak magnetnih traka LENHART TAPES, nova britanska kantautorka MARTHA SKYE MURPHY, francusko-japanski umetnik MIKA OKI, litvanski avant-pop pevač/producent MONIKAZE, balkanski folk susreće noise rock NEMEČEK, slovenački bluzer NIKO NOVAK, francuski avant-pop umetnik OKLOU, nemačko-švajcarska krautrock/post-punk alijansa  OMNI SELASSI, opušetna muzika sa ukusom Jadrana PITAJ KLINCE, nova generacija italo-disko PLANET OPAL, slovenački  hip-hop duo PTČ, italijanski kiwi pop predstavnici QLOWSKI, francuski avant-dancehall-via-R&B kolektiv QUINZEQUINZE, slovenački reper SAHAREYA, poljski aktivistički duo SIKSA, češki post-punk SINKS, belgisjki AV elektornski duo SKY H1 & MIKA OKI, slovenački Slovenian transrodni trio SPIRAL MIND, makedonski avant-jazz ansambl SVETLOST + ODRON RITUAL ORCHESTRA, bosanski pop SVOJE, češka synth eksperimentalistkinja URSULA SEREGHY, estonski pop duo VERA VICE, slovenački modular techno duo WARHORSE, američki kantautor/producent YVES TUMOR i  art rock/electro-pop act iz Rumunije ZIMBRU.

Karte za festival I PRO propusnice za konferenciju možete kupiti na linku: https://www.ment.si/en/tickets/

Članak MENT Ljubljana otkriva kompletni program festivala se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Kreativni distrikt, nekadašnja industrijska zona blizu obale Dunava, a danas mesto novih kreativnih pogona, biće lokacija za čak četiri bine na kojima će nastupiti više od 30 mladih muzičkih imena među kojima su Monohrom, Xanadu, Koi Koi, ali i Marko Louis, Skier and Yeti, Peki Pele, Fantom, Luka Rajić, Sitzpinker, Tam, Kene Beri, Nihil, Ba$ha, Spejs Noksi, Bigru Paja Kratak, No filter i Rođeni, MickaLifa, Zoi, Piqued Jacks, Koala Voice, Nemanja, Porto Morto, Šajzerbiterlemon, kao i di džejevi Yusyus, Sebastian Schund, DJ Bend, Stevie Whisper i Feloneezy.

Sve to, kao i druge vrste umetnosti, obuhvata programski segment „Zastave budućnosti“ od 28. do 30. aprila, u okviru programa Evropske prestonice kulture, koji akcenat stavlja na stvaralaštvo mladih, donoseći potpuno novu energiju na prostor Kreativnog distrikta.

„Velika nam je čast da ćemo svirati baš tu, jer smo mi zapravo odrasli u okolini Kreativnog distrikta gde se koncerti i održavaju. Gotovo dve godine nismo svirali i radimo na tome da nadoknadimo ovu pauzu. Sa druge strane, mislim da su ljudi željni sadržaja, pogotovo živih nastupa i gitarske muzike koja po meni pruža najprisniji kontakt sa drugim živim bićima“, rekli su predstavnici benda Monohrom.

S obzirom na to da je umetničko promišljanje dece i mladih na temu aktuelnih društvenih pitanja u Srbiji i Evropi, i podsticanje njihovog kritičkog izražavanja glavni cilj programskog segmenta „Zastave budućnosti”, mladi muzičar Xanadu rekao je da su mladi presudni za formiranje takvog razmišljanja kod šire narodne mase.

„Na nacionalnom nivou potrebno je da nam se kultura češće nalazi u svesti, i to u svim društvenim slojevima. Novi Sad sa svim svojim pređašnjim zaslugama, a naravno i ovogodišnjim, odlično nas kulturno osvešćava i nadam se da će sve postignuto ove godine biti samo uvod za ono što će u budućnosti postati normalnost“, rekao je Xanadu.

Fotografija: Nemanja Knežević

Da od kritičkog izražavanja i uključivanja dece i mladih u pitanja o kulturi, ali i sve ostale društvene teme, zavisi budućnost saglasni su i članovi benda KoiKoi.

„Veoma je važno održavati bilo kakav vid festivala koji uključuje mlade ljude i involvira se u njihov razvoj što u ovom slučaju Evropska prestonica kulture i nudi“, rekli su iz benda KoiKoi.

Fotografija: Nemanja Knežević

Pored muzike, na gotovo 70 događaja, mladi će kroz ples, cirkus, predstave, izložbe, modu i različite aktivacije preoblikovati autentičan prostor industrijskog nasleđa Novog Sada, predstavljajući tako i novo ruho obnovljenih prostora koji započinju novi kreativni život.

Podršku programu „Zastave budućnosti” pružili su: IDEA, DDOR, A1 Srbija .

„Zastave budućnosti“ deo su programskog luka „Budućnost Evrope“, jednog od osam programskih lukova, koji čine programski koncept Evropske prestonice kulture 2022. godine. Detaljan program, programsku knjigu i sve informacije vezane za događaje nalaze se na sajtu projekta novisad2022.rs.

Naslovna fotografija: NSEPK V. Veličković

Članak Više od 30 mladih muzičara pokreće pogone Kreativnog distrikta se pojavljuje prvo na Oblakoder.

U susret predstojećoj svirci razgovarali smo sa Ivanom Miljković o tome šta sve publika može da očekuje, kao i o daljim planovima benda.

Ovo je najveći koncert benda do sada, kako ste znali da je sada pravi trenutak za to? 

Ivana Miljković: Nisam sigurna ni da postoji to – pravi trenutak, pogrešan trenutak, mogu samo da kažem da imamo sreću da nas podržavaju naši prijatelji, kolege-muzičari sa scene, saradnici, publika. Potpuno smo se predali ovom koncertu, potrošićemo poslednji atom energije da napravimo stvarno nezaboravno iskustvo i pažljivo promišljen i izrežiran spektakl. Da rezimiram, mislim da se pravi trenutak gradi više nego što se zgrabi.

Koliko ste i da li ste lično vezani za prostor Doma omladine?  

Lično, ne mogu da kažem da sam više vezana za njega nego za druge koncertne prostore u ovom gradu, premda sam tu slušala nekoliko omiljenih koncerata. Bez sumnje, Amerikana predstavlja akustički najbolju salu u Beogradu koju (u ovom trenutku) možemo da maštamo da napunimo. Pored toga, ona predstavlja i neku vrstu statusnog simbola za Beogradske bendove, ako uspeš da je napuniš, i da tamo začaraš petsto ili osamsto ljudi, možeš sa određenom sigurnošću da smatraš da više ne sviraš samo za prijatelje i porodicu. Za našu malu zemlju, pa čak i mali region, to je ima ozbiljnu težinu.  

Najavili ste audio-vizuelni performans, šta možemo da očekujemo po tom pitanju? 

Za vizuelni spektakl biće zadužen naš dragi prijatelj benda Izvanredni Bob, umetnik i alhemičar svetlosti. Ne bih da odajem previše detalja, ali može se očekivati kombinacija Bobove prepoznatljive ljubavi prema geometriji, u kombinaciji sa opremom i dimenzijama Amerikane. Mogu samo da vas uverim da će biti dramatično i da ćemo izaći sa svime što možemo da obezbedimo. Pa treba da nam i sledeći put bude izazov, da bude još luđe i još veće! 

Po čemu će se još ovaj nastup razlikovati od ostalih? 

Sada smo zaista zagrizli produkciono, mogu da kažem, ono što je na tankoj liniji između izvodljivog i fikcije, i to pažljivo promislili do detalja, okružili se divnom ekipom – od svetla, preko kostima, šminke, i naravno – tehnike. Ceo koncert će biti snimljen, pa se i tome jako radujemo. Iskoristiću priliku i da najavim da ćemo predstaviti po prvi put nov materijal, pa i će biti iznenađenja čak i za naše najbliže!

Nemate predgrupu, da li za to postoji neki određeni razlog? 

Nemamo predgrupu, ali ćemo imati najautentičniji solo nastup na ovim prostorima! Naime kao intimni početak koncerta smo pozvali Ivana Ščapeca iz benda Seine, koji ovog puta svira u svojstvu uzbudljive i dirljive solo tačke po imenu Eine. Njegov glas je magija, reči pažljivo probrane, a zvuk gitare sasvim sebi svojstven. 

Kojom pesmom ćete započeti svirku? 

Koncert počinjemo, kako i album sa prvim singlom, Ogledalo je zrcalo. To je praktično naš zaštitni znak, a pesma koja nam služi kao uvertira operi. Volimo da kad počnemo, praktično odmah svo troje zapevamo, i Zrcalo je recimo naš happy place. 

Kakvi su planovi benda nakon ovog koncerta? 

Nećemo dugo biti besposleni (smeh). Odmah sledećeg vikenda polazimo na mini evropsku turneju – prvo idemo u Budimpeštu, klub A38 gde ćemo nastupati sa našim drugarima Šajzerbiterlemon i praškim elektropop ženskim triom po imenu Viah, zatim u petak idemo za Čakovec gde ćemo svirati sa bendom Skotni Vrag iz Virovitice, koji se jako radujem da čujem uživo, pa se naposletku ponovo nalazimo sa dragim Šajzerima u Bratislavi na festivalu Sharpe. Nedelju posle toga idemo u Split, Šibenik i završavamo ovaj ludi mesec u Novom Sadu, na festivalu Zastave Budućnosti, gde će prestonicu kulture posetiti čitav cirkus performera.

Fotografije: Nemanja Knežević

Članak Potrošićemo poslednji atom energije da napravimo nezaboravno iskustvo se pojavljuje prvo na Oblakoder.

5. proto tip – krećem se

4. tam feat. letnje smrti – Žad

3. KoiKoi – Ogledalo je zrcalo

2. Sitzpinker – Sudan

1.Iva Lorens – Svitanje

Članak Top 5 singlova iz 2021. po izboru naših čitalaca se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Gluma i muzika za Marka čine savršenu kombinaciju jer je, kako kaže, zbog muzike otvoreniji na pozorišnoj sceni, dok mu pozorište donosi britkost na svirkama. Nakon prvog albuma Pozivi u stranu, bend je privukao pažnju autentičnim zvukom, te je usledila i prva turneja, a Marko nam govori da turneje ipak nisu kao na filmu i da je najbitnije imati člana više. Neobičan spoj etno i rok zvuka karakteriše ovaj album, a sve je nastalo iz jam sešna i svako je autor onoga što radi u bendu, bilo da je to vokalno izražavanje ili sviranje instrumenata.

Na glumačkom polju Marko se oprobao u brojnim ulogama kako na filmu, tako i u pozorištu. Kroz njegovu poslednju ulogu Efendi Mite, kog tumači u filmu Nečista Krv – greh predaka, upoznjemo se sa osećajnim i emotivnim mladićem, a Marko nam govori kako je prokletstvo srpske kinematografije i produkcije to što je uloga koju ćeš dobiti često određena time kako te vide i kako misle da se ponašaš i izgledaš. Za potrebe ovog filma išao je na časove jahanja, dok se kroz ostale uloge često i preispitivao, kako na ličnom nivou, tako i na profesionalnom.

Sa Markom Grabežom razgovarali smo o osećaju odgovornosti, stvaranju muzike i pisanju tekstova, omiljenoj pesmi sa prvog albuma i beogradskoj publici.

Kako su tekle pripreme za tvoju poslenju ulogu Efendi Mite u filmu Nečista Krv – greh predaka? Šta ti je bilo najizazovnije?

Marko Grabež: Ono što je najzanimljivije za pomenuti jeste to da smo išli na jahanje svaki drugi dan. To je bio baš predivan period. Naučio sam, koliko – toliko, da jašem. Međutim, prva stvar koju te nauče je da nikada ne znaš da jašeš. Bilo je divno iskustvo, zapravo postoji ceo tretman. Instruktorka Marina nas je sjajno vodila i pokazivala kako da priđeš konju, da ga nahraniš, namestiš sedlo, ceo taj ritual, dok ne izađemo na poljanu. Najlepši momenat mi je bio kada sam jahao kroz šumu, tada osetiš tu slobodu da sam upravljaš konjem.

Kako si savladao vranjanski naglasak?

Kada je o akcentu reč, radili smo sa mojom profesorkom sa FDU-a, Dijanom Marojević. Mnogo nam je pomogla, kao i uvek. Akcenat u filmu je nekako stilizovan, nije to taj pravi vranjanski zato što je to epoha, nisu govorili kao što govore danas. Taj izvorni vranjanski je dosta težak, tako da je namera reditelja i produkcije bila da se uhvati atmosfera, da se vodi računa o kratkim akcentima. To i diktira ritam celog filma.

Na koji način si ti doživeo lik Efendi Mite, s obzirom da se dosta razlikuje od ostalih muških likova u filmu – brižan je, osećajan, poštuje žene?

Meni je drag zato što je negde i pokazatelj da nije sve tako crno – belo. On malo iskače, to je incident za tadašnjeg muškarca, ali dobro je da postoji figura koja samo ima malo više empatije. Glavna razlika u odnosu na druge muške likove je u pokazivanju emocija. I Hadži Trifun i Jovča nose mnogo bola i razumevanja, ali su naučeni da to sakriju. Efendi Mita ima slobodu da pokaže kad je slomljen, kad nekoga voli i kad o nekom brine.

Koliko se ta uloga poklapa sa tvojim senzibilitetom? Da li te ljudi iz filmske industrije možda doživljavaju tako, pa te na taj način povezuju sa potencijalnom ulogom?

Sigurno da me ljudi vide tako. Koliko je divno, toliko je i prokletstvo srpske kinematografije i produkcije, jer često onako kako te vide i kako misle da se ponašaš i izgledaš, to ti je i uloga. Možda jer smatraju da je rizik da eksperimentišu ili da idu iz kontre. Mislim da mnogo veći uspeh film ili serija može da doživi ako pokušaš da pristupiš malo i van prve lopte kastovanja. To ovde nije bio slučaj jer je postojao kasting i mislim da sam ga ja odradio dobro, te da je to bio razlog, ali sigurno da je faktor to i kako izgledaš. Što bi se reklo – svilen.

Pa jesi li svilen ili te samo tako drugi vide?

Uh…Verovatno to kako me vide, to ja i jesam, ali se ti kao čovek konstantno boriš da si složeniji. Onda želiš da budeš malo tough. U stvari ne, šta većina vidi to si, jer to emituješ prema drugima.

U predstavi Ukalupljivanje – tragedija loptanja u Srba, igraš jako zanimljiv lik, tačnije ženski lik, Zorku. Jednom prilikom si izjavio da ti je to jedna od dražih uloga, zbog čega?

Ono što je meni uvek zanimljivo u toj predstavi je što nije primarno šta ko igra. Nekada počinje predstava, a ja sam u fazonu šta ja igram. To što mi pravimo postalo je veće od načela uloge, radnje,.. Nekada predstava sklizne, pa nastane haos, ali meni se sviđa što konstantno pomeramo zadatosti i okvire na koje su ljudi navikli u pozorištu. Čak i kad preteramo, a preterujemo konstantno. Nije toliko bitan lik ili radnja, koliko naša međusobna komunikacija i radost što smo tu i što smo deo tog ludila. Predstava može da uradi sve što je antipozorišno, a da ostane tu gde jeste. To mene uvek raduje.

Predstava je interesantna jer često provučete i aktuelna društvena dešavanja, kako se odlučite kada je vreme za to i na koji način ih dozirate?

Kada govorimo o tim aktuelnostima, moramo da budemo oprezni. Kada se neka predstava ili emisija stalno bavi dnevnim dešavanjima to te toliko pojede, toga toliko ima, da nekada zna da ti se smuči, tako da smo malo sa time olabavili. Sve vreme gledaš i čitaš o aktuelnostima, onda još dođeš i u pozorište gde se obrađuju iste teme. Nema kraja tome. Baš kad je neki punch, onda je super.

Predstava Čitač koju igraš u BDP-u, govori o preispitivanju i odgovornosti. Da li si i ti kroz predstavu preispitivao neke lične stavove ili svoj osećaj odgovornosti prema poslu?

Lični osećaj odgovornosti sam imao baš iz tog razloga jer dugo nisam radio u pozorištu pre Čitača. Imao sam neku prelomnu fazu u sagledavanju svog posla i mog odnosa prema radu. Nekako mi je taj proces došao u pravom trenutku, da sam celim svojim bićem mogao da budem prisutan. Prođu te dečje bolesti, dođe trenutak da sebi kažeš: „E, sada je vreme da se u potpunosti posvetim nečemu“. Dok god radiš nešto na pola, to je dosta mučnije nego da se full involviraš. Ne možeš posle da ispravljaš stvari, mora u toku procesa. Korona nas je zakucala, nema šta drugo, ‘ajde ono all in. To je apsolutno bio savršen setting u pravom trenutku.

Da li je u tom trenutku bilo dvoumljenja oko toga da li da se posvetiš više glumi ili bendu?

Te lomnjave i dileme su bile pre par godina, kada je bend bio u začetku i kada ni ja nisam znao gde ću i šta ću. Kada sam to prelomio, ovo sada je egzekucija i organizacija vremena. Nemam više u glavi dilemu šta želim i kojim putem treba da idem. Mislim da sve može da se uklopi. Sada sam zatrpan obavezama nikad jače, ali mnogo bolje organizujem svoje vreme nego ranije. Bend ima svoj prostor, gluma ima svoj prostor. Nekada se oni spoje, to je onda malo problem, ali u zavisnosti od situacije biraš prioritet. Nije ni on uvek isti. Nije bend hobi, ali nije ni jedina stvar kojom se bavimo. Do sada bend nije trpeo ni zbog čega. Toliko smo svi popaljeni na to, da koristimo svaki trenutak da bend radi, da svira.

Prošle godine si u jednom intervjuu izjavio da si u glumu siguran, a da si u muzici još uvek početnik. Da li se to promenio, nakon novog albuma i brojnih nastupa koje ste imali ove godine?

Ja i dalje mislim da ne znam dobro da sviram gitaru. Znam da komuniciram kroz taj instrument i da prenesem ono što osećam. Tehnika, znanje i prostor koji gitara nosi, a da nije to sviranje na jednoj žici, je kompleksno. Nemam herca da kažem: ja sam gitarista, otuda ta neka nesigurnost. Takođe, ne vežbam koliko bi trebalo. KOIKOI je takav bend da nema potrebe za tolikim tehinčkim znanjem, nema mesta za preveliki gitarski skil, nekako se baziramo na atmosferi, minimalizmu, da se napravi što snažnija atmosfera. Naravno, napredovao sam u međuvremenu kroz koncerte u odnosu na prošlu godinu kad niko nije mogao da nastupa. Nakon turneje pogotovo dobiješ malo više u nogama, prstima, sve je do kilometraže.

Kako gledaš na to da neki bendovi biraju da ostanu poznati malom krugu ljudi kako bi se zadržali u tom čuvenom alternativnom krugu?

Mislim da ne treba da budemo lenji i da se ne trudimo oko toga da nas što više ljudi sluša, to je ona zamka, ako sam alternativa, jasno je što me ne sluša više ljudi. Nije okej, moramo da se trudimo da nas sluša što veći broj ljudi. Ima do toga da stvarno nema medijskog prostora i mogućnosti, ali ne bih da kukam. Sami moramo da se potrudimo da taj svoj proizvod plasiramo što bolje. Mi smo propustili voz klinačkog benda. Bend smo oformili ipak malo stariji. Ako smo se u 27. godini skupili, onda nema vremena za gubljenje.

Da li je slušalačka i gledalačka publika možda malo razmažena?

Kada imaš toliko sadržaja koji je svima dostupan i dolazi iz celog sveta, ti si razmazio i oko i uho. Zašto bi onda slušao nešto domaće ako nije na tom nivou? Ljudi su se razmazili sa razlogom i onda je cilj nas ovde da dođemo do tog nivoa, koliko – toliko.

Pomenuo si i da na sceni nikada ne bi voleo da stojiš ti, privatno. Koliko je za jednog umetnika bitno da sačuva nešto svoje lično, a da opet publiku ne uskrati za iskrenost?

Lično uvek prikazuješ, inače nema identifikacije publike, videće da nisi iskren. Mislim da je to dovoljna doza davanja sebe, ja ne bih ništa van toga. Kada siđem sa scene, ja želim da sačuvam sebe. To više ima veze sa eksponiranjem ili eksploatacijom koja je u javnom prostoru. Muzički ili pozorišni nastup, to je neka vrsta igre unutar zadatih okvira i tada možeš da daš sebe, ali ako nema te igre, ti se izlažeš privatno i onda je anksioznost na nivou. Nije ideja da ja ne dam ništa svoje na sceni, već da je sama scena prostor gde ja mogu sve svoje lično da iskalim kroz lik ili svirku. Ti uvek imaš neki lik, to ne znači da si neiskren.

KOIKOI tekstovi su veoma autentični i sadrže različite etno i mitološke motive, a pored toga, muzika je rok. Kako je došlo do spoja tog etno – rok zvuka?

Mešavina etna i rokenrola – Bijelo dugme. Mi sviramo ono što nas radi. Ne možeš da pobegneš od toga, ako te to iskreno vozi. Kod etno motiva uvek osetiš nameru kada neki bend tendenciozno gazi po tome. Ako već imamo to u krvi i crpimo nešto što je samo sa ovih prostora, onda se sa time treba i poigrati. Posebno kad dođe do toga da ljudi to prepoznaju kao naš izraz. Zapravo, ne znam šta je naš izraz, to je izašlo sad, pa ćemo videti na drugom albumu šta ćemo.

A kako nastaju tako misteriozni tekstovi i pesme?

Tekstove pišemo Ika i ja, ali niko nikad nije došao sa gotovom pesmom. Ika je, na primer, došla sa tekstom za Krinolinu i onda smo melodije na licu mesta pravili. Mene jako raduje što KOIKOI sve radi na probi, sve nastaje iz jam sešna. Jedino što od kuće možeš da doneseš je lyrics, imaš melodiju tog lyrics-a za pevanje ili neki svoj rif, to su sve delovi koje ti sviraš. Nikada nema onoga: e sad ti sviraš ovo, ti ćeš ovo da pevaš… Svako je u tom smislu autor svog instrumenta.

Koja je tvoja najdraža pesma sa albuma?

Menja se to konstantno, ali trenutno mi je najdraža Kada ostari dan. To je moj lyrics, znam odakle sam ga vukao, odakle je ta emocija došla, pa je nekako i normalno da sam posebno vezan za tu pesmu. Nismo imali tekst do samog snimanja, meni dosta sporo ide pisanje pesama. Instrumental je već bio snimljen, a ja tekst još uvek nisam imao. Svi su bili u fazonu da ti pomognem, da ti pomognem, a ja ono tvrdoglavo, sujetno, ne dam na svoj lyrics, a nemam ništa. Jednu noć je samo izleteo tekst, bez mnogo korekcija, i jako mi se dopao. Dopao se i bendu.

Kada stvarate, da li snimate za lajv ili studijski?

Za lajv. Mislim da svi bendovi treba da sviraju za lajv. Ako si bend, moraš na probi da radiš za lajv. Ako sediš kod kuće sa ortakom, programirate muziku, to je verovatno onda više namenjeno studijskom snimku. Ti, čak, ako si bend, tokom snimanja albuma u studiju moraš da adaptiraš muziku za studio. Uvek se u studiju nešto doradi i dopuni da bude bolje za taj format. Lajv je priča za sebe. Najbolji kompliment je kad ti ljudi kazu da su slušali album, ali da im mnogo bolje zvučimo uživo.

Ovoga leta ste imali prvu turneju, kakvi su utisci?

Svi su nam govorili: prva turneja se ne zaboravlja, nijedna neće biti kao prva. Iz kombija u klub, pa u sobu, ustaješ ujutru, voziš…ništa spektakularno, kao sa filmova, ali sav taj hajp da ti se turneja najzad dešava je tu. Svi to sanjaju – turneju sa bendom. U stvarnosti je to dosta iscrpljujuće. Ceo osećaj sumiram već tri meseca, i i dalje sam prepun utisaka. To je i test za bend, da li ćete se slagati… Funkcionisali smo savršeno. Išao je i Strahinja Blažić, naš prijatelj i moj kolega glumac, sa njim sam bio u bendu ranije, tako da je on na turneji bio peti član benda, koji je, na neki način, i najbitniji. Glavna stvar na turneji je imati člana više, nekoga ko je sa druge strane, ko pomaže oko vožnje, mercha, tona na bini, a i dobro je za atmosferu da ne budu samo članovi benda.

Koliko ti muzika pomaže na pozorišnoj sceni i obrnuto? Koliko se te dve profesije zapravo preklapaju?

Pomaže mi jedno u drugom, i obrnuto. Kako sam počeo da sviram, mislim da sam iskreniji na pozorišnoj sceni. Glumačka scena ima mnogo više konvencija, normi, a rokenrol scena ti omogućava da brže dođeš do potpune prepuštenosti. Pozorišna scena ti daje britkost, strukture, kako da uhvatiš pažnji ljudi, što mi mnogo znači i koristi dok sviram.

Da li postoji razlika između beogradske publike i nastupa van glavnog grada?

Sa Beogradom imaš najveću tremu, svi uvek znaju malo više o tebi nego što je sama muzika. To je lokalni kontekst. Svi imamo stav o svima. Uvek su neka očekivanja i sa naše strane i sa strane publike. Kada odemo negde van Beograda, stvarno je nekako olakšavajuće, brže se pustiš jer te manje ljudi poznaje.

Šta možemo da očekujemo na glumačkoj, a sta na muzičkoj sceni u budućnosti?

Trenutno spremam pozorišnu predstavu u Ateljeu 212, čiji sam od skoro član. U pitanju je komad Nine Rejn pod imenom Consent (Pristanak) u režiji Nebojše Bradića. Premijera je zakazana za početak novembra. Priča prati grupu prijatelja, mahom advokata, koji se susreću sa jednim slučajem silovanja i tumače ga sa različitih tački gledišta. Mislim da je jako zanimljiv i aktuelan komad i da je dobar trenutak da se takav komad prikaže kod nas. Pored toga, spremam se za ulogu u novom filmu rediteljke Maje Miloš, koji će krenuti sa snimanjem u januaru. Krenuo sam u teretanu zbog uloge. Imam nekoliko meseci da nešto probam da promenim na sebi, tako da idemo, samo jako!

Kada je o bendu reč, za vikend su najavljene dve svirke. U petak, 8.oktobra, sviramo u Zrenjaninu u klubu Mitraljez, a u subotu, 9.oktobra, u novonastalom klubu Solidgrad u Subotici. U pitanju je industrijski prostor, koji je iskorišćen za potrebe svih vrsta umetnosti. Divna grupa ljudi je pokrenula tu priču i radujemo se što na samom početku njihovog rada možemo da zasviramo u Solidgradu.

Takođe, dobili smo poziv na Europavox showcase festival, koji će biti održan 26. i 27. novembra u Beču. U pitanju je organizacija koja pokriva više zemalja Evrope. Prvi showcase u sklopu Europavoxaa na kom smo nastupali bio je u Zagrebu pre dve nedelje. Stvarno smo odlično odsvirali taj koncert i odmah dobili poziv i za naredni u Beču. Jedva čekamo Beč, jer će nam to biti prva svirka van regiona.

Fotografije: Artinjan Artinović

Članak Marko Grabež: Otkako sviram, iskreniji sam na pozorišnoj sceni se pojavljuje prvo na Oblakoder.