Nesumnjivo lagano raspoloženje donosi Red & Tonic – osvežavajući long drink sa izraženom bobičasto-biljnom gorčinom, sa malinom, crvenim vermutom, mentol bitterom i tonikom. Tu je i Flower Fizz sa notama jagode, francuskim likerom od lincure (gentiane), sodom od sagan-dajlje i džinom. Gimlet BRE je varijacija na Gimlet, jedan od najpopularnijih klasičnih koktela, sa balkanskim prizvukom. U Denisovoj verziji, u formuli Gimlet BRE pojavljuje se rakija od breskve, zajedno sa džinom na kardamomu, suvim vermutom, likerom od breskve i limetom.

Na meniju su i svetao, penušav Cherry 75 – „višnjasta” verzija legendarnog koktela French 75 sa prosekom – kao i ozbiljni Rose Negroni, koji ostaje blizak klasici. Koktel se priprema na džinu sa ružičastim biberom, crvenom vermutu i miksu italijanskih bittera.

Za one koji ne piju alkohol, u Juneu su osmislili bezalkoholnu alternativu – svež i sočan napitak Apple & Sagan sa sodom od sagan-dajlje u kombinaciji sa jabukom. Takođe, uskoro će se u Juneu pojaviti i bezalkoholno vino.

Nove koktele u Juneu možete probati od kraja januara.

Članak Novi kokteli u June Cafeu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

O kakvim se promenama radi, ali i šta je to novo što nam donose Ruke, razgovarali smo sa jednim od osnivača – Markom Radojkovićem.

Po čemu se baš Ruke razlikuju od ostalih barova i zašto je Beogradu bilo potrebno ovakvo mesto?

Marko Radojković: Ruke su bile potrebne nama, a nekako se vremenom pokazalo da to što mislimo da treba nama, treba i Beogradu, a to mislim zato što sam jako skroman (smeh). Pokazaće se da li su Ruke potrebne Beogradu, ali ono što je nas malo mučilo u poslednje vreme je što smo imali utisak da se nešto promenilo na sceni od lokdauna i korone.

Ne bih da zvučim uvredljivo, ali kao da se potpuno izbrisala razlika između DJ nastupa u baru, malom, velikom klubu, većem, manjem kafiću, puštanje muzike sredom, puštanje četvrtkom – generalno, izgubio se koncept shvatanja šta publika u kom trenutku želi da čuje, spremnost da se adaptiraš publici, a ne da samo forsiraš ono što ti želiš da serviraš. Tu ne krivim samo DJ-eve, već i nas, kao ljude koji zovu DJ-eve da nastupaju. Mislim da je komunikacija oslabila, smanjila se potreba da se održava neki standard, jer kada se lokdaun prekinuo, ljudi su bili toliko željni sadržaja da uopšte nisu imali taj kvalitativni nivo koji je ranije postojao, pa se malo izgubilo merilo ko je relevantan.

Zašto Ruke?

Postoji mnogo teorija i mnogi ljudi nas pitaju zašto Ruke, moj odgovor je: što da ne (smeh). Ruke su nešto što koristimo svakodnevno. Kada sam bio mlađi, imali smo u Kišobranu tu foru da smo svi kao Voltorn – crtani koji je sastavljen od manjih robota. Svako od nas je bio neki deo tog robota, ali je robot imao jednu manu – nije imao ruke, a ruke, kao i u svim crtaćima, treba da budu neka devojka u koju smo svi zaljubljeni. Ipak, ovo nije razlog zašto se zovemo Ruke.

Kada smo lupetali različita imena, naš drugar Neven je rekao ruke i kako je to izgovorio, Juca i ja smo znali da je to to. Isto tako, ruke te asociraju na neku manufakturu, a u baru ćemo imati akcenat na puštanju vinila, imaćemo pržionicu kafe, a tu je i destilerija džina, pa i samo šejkovanje koktela je asocijacija na ruke.

Šta je ideja sa samim dizajnom bara? Rekla bih da je različit od estetike Zaokreta ili Sprata.

Hteli smo da napravimo nešto što će biti i fino, čisto i estetski lepo, a u isto vreme prljavo, da ima dovoljno prostora i da ne bude previše detaljno, već da raste zajedno sa ljudima koji će vremenom činiti taj prostor. Želimo da najveći ukras prostora budu zapravo ljudi, zato je i paleta boja dosta svedena da bismo dali prostora mestu da nam kaže na koji način da ga popunimo. Namerno nismo kačili postere i slike, to ćemo naknadno.

Kada je reč o muzičkom programu, kakva je ideja? Po čemu će tu Ruke biti drugačije od Cetinjske?

Ruke će pokušati da od starta imaju, pre svega, razgovor sa svakim DJ-em koji će tamo nastupati i da se od tih DJ-eva zahteva promišljeniji pristup tom konkretnom setu. Program ćemo uređivati Juca, Spacewalker i ja i postoji nekoliko pravaca u kojima će se granati. Jedan su, naravno, lokalni DJ-evi, od kojih će se insistirati da inkorporiraju ploče u svoje setove.

Puštanje sa vinila je iskustvo za sebe, najlakše to mogu da uporedim sa fotografisanjem analognim i digitalnim fotoapratom. Sam proces traženja pesme duže traje, pa je ceo nastup aktivan rad i promišljanje šta će ići sledeće. Koliko god svi misle da smo otvorili mesto koje će imati akcenat na žurkama, mi to uopšte ne želimo, već da možeš da dođeš da sediš, da omiljene DJ-eve iz klubova možeš da čuješ u potpuno novom izdanju i gde će oni moći da puštaju muziku kao da su kod svoje kuće, bez pritiska da mora da se proizvede žurka.

Šta su ostali pravci u kojima će se razvijati muzički program?

Druga strana priče je fokus na dovođenju inostranih selektora, pre svega DJ-eva, i kontaktiranju sa što većim brojem lokalnih i stranih radio stanica, kafića po Evropi koji imaju rezidente. Niko od njih ne mora nužno da bude prominentni klupski DJ, ali da se zna da je dobar selektor.

Treća strana je saradnja sa koncertnim promoterima i klubovima koji će da dovode DJ-eve da imaju set na žurkama, a onda sa većinom tih DJ-eva može da se iskomunicira da, ako nastupaju u petak ili subotu, u Ruke dođu u četvrtak ili u nedelju, pa da ta dva dana u Rukama budu neformalna dešavanja, koja će da budu ili pre party ili after party za te nastupe u petak i subotu u većim klubovima.

Čini mi se da veći akcenat stavljate na koktele, zašto?

Trudimo se da kvalitet serviranih pića bude na višem nivou nego što je naša kultura možda navikla, jer verujemo da to što smo alternativni ne znači da nismo ljubitelji lepog. U Srbiji nekako to i dalje znači, pa je teško spojiti te dve strane i mi se to i trudimo. Priroda koktel bara je da je skučeno mesto, s razlogom, i većina ima malu kvadraturu sa mnogo barmena.

Kompozicija Ruku je dosta slična Zaokretu, koji može da, uslovno rečeno, primi veći broj ljudi, a Ruke imaju i pretenziju da budu koktel bar, pa i dalje pokušavamo da odgonetnemo i damo odgovor na nemoguće pitanje – kako da se svi ljudi kvalitetno usluže, jer za pravljenje koktela je potrebno mnogo više vremena nego za pravljenje drugih pića.

Kojom pesmom bi opisao vajb Ruku?

Gomez – Buena vista, jer je zanimljivo posmatrati suton u Rukama.

Za kakvu vrstu filma ili neki film konkretno bi Ruke bile savršeno mesto za snimanje?

Nestašne godine.

Imaš li nekoga za koga bi baš voleo da dođe u Ruke?

Bajaga kao posetilac! Ne bi mi toliko bilo bitno da neko dođe, nego da bude stalni gost – na primer, da Bajaga često bleji za šankom.

Pomenuo si ploče, šta je tu plan?

Spacewalker će napraviti svoj record shop koji će funkcionisati po principu razmene, pre svega, i on, takođe, i nabavlja ploče, koje su uglavnom retke i većina je iz njegove kolekcije, pa će se truditi da kultura ploča, koja već postoji u Beogradu, ima i fizičku lokaciju, a da nisu samo po kućama i kafićima.

Opiši u tri reči šta očekuje one koji još uvek nisu bili u Rukama?

Očekuje dobar provod!

Fotografije: Nemanja Knežević

Članak To što smo alternativni, ne znači da nismo ljubitelji lepog se pojavljuje prvo na Oblakoder.