Otud smo hteli da popričamo sa njim i da ga upoznamo, misleći da ćemo ući u konverzaciju sa još jednim duhovitim tipom sa neta, a onda smo otkrili da je Viktor jedna renesansna ličnost koja se bavi (ili se bavila) raznim drugim zanimanjima. On je glumac, bavio se operom, sad nastupa i pravi svoju muziku kao pop/rok/rep pevač, i ko zna šta nam još nije rekao. A pritom smo saznali i da je Viktor Vlajić njegovo puno ime.

Tako da, izvolite u salonu i upoznajte ko se krije iza Instagram i TikTok imena ViktorXavi.

View this post on Instagram

A post shared by Viktor Vlajić (@viktorxavi)

Za početak, predstavi se ljudima koji te znaju samo kao onog duhovitog plavog lika sa kul klipovima sa Instagrama i TikoToka, to jest ko je Viktor Vlajić?

Đorđe-Viktor Vlajic je umetnik, pre svega. Imam dva imena. Đorđe crtica Viktor. Volim da komentarišem kako je već tad, eto, bio suđen razvod mojih roditelja, jer ni oko imena nisu mogli da se dogovore. Duhovitost je nuspojava odrastanja u najboljoj ekipi i porodici. Imam 29 godina i većinu svog života sam proveo u Pančevu, a sada živim u Beogradu. Bavim se pevanjem, glumom, sinhronizacijom crtaća, a sada sam, eto, izgleda, influenser…

A ko je, to jest, kako je nastao ViktorXavi, s obzirom na sva tvoja ostala zanimanja i interesovanja?

ViktorXavi. Pa evo, ovako, nadimak mi je Vića, obrneš, Ćavi, napišeš ga malo više kul: Xavi, kao fudbaler. To je to.

Kako si otkrio da si duhovit, odnosno da to što ti radiš i pričaš drugi ljudi gotive?

Pa ja ne mislim da sam najduhovitiji lik, najiskrenije. U mom društvu kapiram da sam top 3, ali je klanje. U porodici top 2, sestra mi je glumica Marija Ocokoljić pa je i ona kao, eto, smešna. Od kad imam Instragram sam kačio ovakav sadržaj na storije, ali nikada nisam mislio da će to zaživeti, nego eto, kao, samo da nasmejem pratioce. Međutim, kada sam konačno krenuo da kačim na TikTok po nagovoru nekih poznanika, krenule su neke ozbiljnije brojke i shvatio sam da možda može nešto i da bude od toga. Uz pomoć mog prijatelja Negujmosrbski (lik mi se javio odjednom i kao, eee ajde da ti pomognem, imaš dobar kontent) blowup-ovao je i Instragram i evo, sad smo na 62k od februara. Ludilo.

View this post on Instagram

A post shared by Viktor Vlajić (@viktorxavi)

Koji je prvi klip koji se zaviralio i koji je imao taj primetan feedback kad si shvatio da je to nešto što ljude zanima?

Prvi klip koji je zaviralio je bio „Odvratan lik”. To su oni kratki klipići gde ulećem devojci sa najlošijom forom, ono kao: „Nisi penal, ali bih te izveo…” uz Marvin Gaye „Lets get it on”.

Kako te ljudi hvale, a kako te kude i kritikuju? Koji su neki najbolji i najgori komentari koje pamtiš?

Imam veeeeliku podršku, što od nekih selebritija, što od ostalih ljudi. Javljaju mi se u inbox sa divnim porukama podrške. Čak sam skoro komentarisao kako retko ima ijedan loš komentar na klipovima, svi su pozitivni što je baš, baš strava. Doduše, par hejtera su fasovali blok. Volim da blokiram, ne svakoga, ali ako bacaš hejt, a nije smešno – bićeš blokiran naaajlaganije. S druge strane, dok smo kod hejta, umeju baš da me nasmeju neki. Skoro sam okačio sliku na stori kako upirem prstom u biftek i stiglo mi je najlaganijih 4-5 poruka „iseci nokte” i „je l’ si to noktom sekao taj biftek”. Plakao sam od smeha. Ta negativa je predivna.

Pošto si operski pevač, kako ta umetnost funkcioniše u današnje vreme? Koliko se ljudi interesuju za operu, odnosno da li postoji način da se ona prevede na jezik današnjice kroz mreže i, na primer, ono što ti radiš?

Bio sam operski pevač, nisam više. Sada se vraćam na staze pop, jazz, rock muzike koju i najviše volim i ukoliko biste želeli da me vidite/čujete, nastupaću u restoranu Sakura svake subote od 14. septembra. Opera je umetnost koju ljudi nažalost ne cene dovoljno iz raznih razloga, ali definitivno je moja velika, velika ljubav, jer sam, između ostalog, na solo pevanju naučio tehniku pevanja.

Koliko ti tvoje pojavljivanje u ulozi influensera i čoveka koji snima klipove za društvene mreže pomaže, a koliko odmaže u glumačkoj karijeri?

Za sada mi nije pomoglo, ali verujem da će uz moje „Glumačke zadatke” i ostali sadržaj ljudi shvatiti da, iako se zezam, i te kako imam smisla za glumu. Glumio sam u par filmova, doduše sve male uloge (pogledajte na IMDb-u) i u pozorištima, ali bih iskreno voleo da se oprobam u nekoj filmskoj priči, komediji, ili čak možda drami, sa nekom jakom glumačkom ekipom.

Uvek ide priča o tome da ljudi sa velikim brojem pratilaca na mrežama ne koriste to dovoljno da bi ukazali na probleme društva i neka bitna pitanja. Koji je tvoj stav o tome?

Pa, iako mislim da je beskrajno glupo što ljudi slušaju tipa Kristijana Ronalda ili Tejlor Svift za političke ili ne znam ni ja kakve savete samo jer su poznati, kapiram taj uticaj. Ja nemam preterano veliki broj pratilaca, ali opet kažem, shvatam da to nosi nekakvu odgovornost. Po mom mišljenju, u politiku se ne treba previše mešati, sve dok ne ugrožava moj ili život mojih sunarodnika, poput cele ove drame oko Rio Tinta. Kada se dešava tako nešto, mislim da SVI treba da ustanu i da kažu jasno i glasno NE. E, tu je sad problem koji su mnoge studije pokazale, a to je da kada napišete „STOP RIO TINTO” ili šta već na Instragram storiju, vama se izluči dopamin i u fazonu ste: „super, eto, to smo rešili”, ali je sve u stvari, naravno, mnogo dublje. Zato mislim da je važno da se narod pozove da izađe na protest kada su ovakve stvari katastrofalnih razmera u pitanju, jer se nikada ništa nije rešilo zato što je random Tijana napisala „Uuuaaa Rio Tinto” na Fejsbuku. A za ostalo me ne vucite za jezik (smeh).

Da se vratimo na humor, ko je najviše uticao na tebe i tvoj humor? Koje vrste humora ne voliš?

Najviše su uticali moji prijatelji, porodica i filmovi/serije. Monti Pajtonovci i cela ta ekipa sa svim svojim izmišljotinama i, naravno, najbolja serija ikada napravljena u bilo kom univerzumu ikada američki (mada i britanski je kul) „The Office”. Tu seriju sam odgledao 11 puta i kao najgora štreberčina čak osvojio 3-4 pab kviza. A kakav humor ne volim… sada mi ne pada na pamet ništa posebno, osim što POLUDIM kad vidim da naši influenseri pokradu POTPUNO nekog Amera ili neki već postojeći video. Nemam čak ništa protiv ni da se iskopira klip (mada je i to dosta tužno), ali dodaj mu malo duše, dodaj mu malo sebe, nemoj samo tako bezdušno da iskopiraš.

Koje duhovite ljude pratiš i voliš na mrežama, sa kojima si sarađivao ili bi voleo da sarađuješ?

Nažalost, ne pratim skoro uopšte srpsku scenu. Od stranih komičara na IG-u, recimo ItalianBach. On je veliki car, a stand up komičari genijalci su, recimo, Chris Delia, Bill Burr, Louis CK, Andrew Santino, Bryan Callen, Andrew Schulz, Matt Rife i drugi. Stand up komičare uglavnom pratim i na podkastima.

Šta voliš da gledaš, slušaš, čitaš?

Baaaš široko pitanje. Baš, baš, baš svašta. Filmovi su mi generalno postali malo dosadni, nemam previše pažnje, krenem da skrolujem usred filma, ali uvek mogu da gledam klasike – Lord of the Rings, Harry Potter, popularne crtaće, drame… A serije: The Office, Rick and Morty, What we do in the shadows… Od muzike BUKVALNO skoro sve. Odrastao sam na 2Pac-u, znam mu skoro sve pesme napamet, ali volim da istražujem, pa završim na, recimo, Facundo Cabral-u, on je poznati pevač iz Južne Amerike za kog skoro niko ne zna, a možda je jedan od najdivnijih tekstopisaca u istoriji. Opera, rep, rok, džez, soul, fank – sve…

Šta bi voleo da uradiš, a još nisi?

Voleo bih da izbacim svoju muziku. Sve što sam dosad pisao bilo je na engleskom i, evo, sad pokušavam na srpskom i polako ide. Biće to neki pop/rok/rep fazon. Post Malone vibes. Ime već imam: XAVI.

Šta je konačni cilj za ViktorXavi-a, a šta je cilj za Viktora Vlajića?

Za ViktorXavi-a je da nastavi da zasmejava ljude, a za Viktora Vlajća da prekine da skroluje i da krene da leže na vreme u krevet.

Članak Duhovitost je nuspojava odrastanja u najboljoj ekipi i porodici se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Dunja Petković snima svoje socialy awkward avanture već neko vreme i kači ih na mreže, a količina pregleda dokazuje da to što radi i te kako ima smisla, i da je onaj njen, sad već slogan, Dunja, pričali smo o ovome već prihvaćen od ljudi. Sem tih kratkih klipova, Dunja svira gitaru, smišlja vickaste pesme i bavi se stand up komedijom.

Ali možda je najbolje da nam se ona predstavi – ko je, šta radi, zašto to radi, a gledajući njene videe, shvatili smo da  je pozvana i da nam da neke bitne životne savete.

Dunja Petković

Za početak, ko je Dunja Petković, osoba koju ne znamo sa Instagrama i TikToka, kad ne snima smešne klipove i skečeve?

Komunikativna sam osoba i volim da provodim vreme sa ljudima, ali ono što mi puni baterije jeste kreativnost. Muzika me ispunjava i volim da pravim svoje pesme, to je nešto što radim „za svoju dušu”. Često imam nalete oduševljenosti kada otkrijem nove hobije, ali to ne potraje dugo, dođem do nekog nivoa znanja te veštine i nakon toga ta stvar kojom sam bila oduševljena skuplja prašinu… Da li vam kojim slučajem treba oprema za fotografisanje, uplaćeni časovi pevanja, full oprema za pripremu esspreso kafe, skejt, električni trotinet, uplaćeni kurs fotošopa?

A ko je Dunjevača, odnosno kako je od Dunje Petković nastala Dunjevača?

Dunjevača je pojačana verzija svega onoga što jeste Dunja. Nastala je iz želje da večno zadržim to unutrašnje dete u sebi.

Kako si se pronašla u komediji, ili je ona pronašla tebe? Kako je izgledalo ispoljavanje tvoje duhovitosti pre nego si imala telefon sa dobrom kamerom za snimanje?

Nisam nikada o komediji razmišljala svesno, tako da bih rekla da je pre komedija pronašla mene. Na razne načine sam ispoljavala duhovitost i pre društvenih mreža, a i dan-danas to radim. Bilo da je to neka šala koju bih rekla ili samo moja „pozitivno luda energija”, jednostavno volim da uveseljavam druge ljude. Moja porodica je jedan period stalno bila pod oprezom kada ulazi u kuću jer sam imala naviku da se sakrijem i da ih uplašim. Takođe sam često i na poslu imala neke ideje za „bezazlene smešne spletke”, npr. kada sam radila u ugostiteljstvu imala sam običaj da konobarima govorim da ih zove gost i onda oni obiđu ceo lokal tražeći ko ih je zvao, da bi shvatili da su „prenkovani”. Svi se na kraju smejemo u tim situacijama.

Kako je izgledao prvi klip koji si izbacila? Da li si u početku sve snimala sa nekom vrstom scenarija, ili je bila improvizacija?

Prvi ikada video koji sam izbacila je bio video koji sam snimila za vreme korone. Nisam tada ni znala kako funkcioniše TikTok, ni šta znači imati „viralan video”, a taj je postao viralan preko noći. Snimala sam iskustvo svog brata koji je bio u izolaciji i mene kako mu sviram ispred vrata sobe, šaljem poruke, donosim hranu i zabavljam ga.

Skoro sve što snimam krene od ideje, ja već vidim kako izgleda ceo video, pa tako unapred i znam kako ću montirati i snimiti. Imam ideje i koje dođu na licu mesta i samo kažem nekome: „Upali kameru, snimamo to i to.”
Ali da upalim kameru i da ne znam šta radim i šta ću reći – nikada nisam tako snimala.

Kako je izgledao onaj prvi klip koji se baš, baš zaviralio, tj. onaj za koji si videla da ima najveći fidbek? I da li se sećaš tih prvih fidbeka? Da li ti je neki posebno značio, odnosno da li te je neki zaboleo?

Prvi klip koji je skupio preko milion pregleda bio je sa mojom drugaricom Jelenom, gde joj se izvinjavam što kasnim jer sam tražila parking, a ona na to odgovara da ja ni ne vozim kola i da prestanem da je lažem.

Nakon toga su mi svi pisali i na drugim klipovima „Dunja, ti čak ni ne voziš” i bilo mi je baš drago što su moje fore prepoznatljive ljudima.

Drugi video koji je takođe dobro prošao i bio prepoznatljiv je video u kojem radim trend „gender reveal”, ali tu Jelena upada sa replikom: „Roditi dete i udomiti psa nije ista stvar”. Par dana od objavljivanja tog videa, neko mi je poslao kopiju mog videa (koji je takođe imao dosta pregleda) koji su snimili momak i devojka i objavili kao da je njihova ideja, bez credit-a, tag-a ili naznake da to nije njihova ideja za video. Sve su rekli isto, od reči do reči, moj scenario… to me je povredilo i tada sam shvatila koliko je bitno zaštiti svoje ideje, identitet i fazon, tako da, i ako dođe dalje do kopiranja, da me to više ne dotiče i da ljudi prepoznaju original.

Kako komuniciraš, ili si makar komunicirala sa ljudima koji nisu baš razumeli da se zezaš?

Očekivala sam ljude koje ne razumeju šta radim, to je normalno. Nisam imala nikakvu komunikaciju sa takvim ljudima (ako pričamo o komentarima, jer mi uživo niko nikada ništa ružno nije rekao), smatram da, ako nekoga zanima da li je to što radim stvarno ili ne, treba da istraži onda tu osobu, pogleda određeni broj videa, pa donese zaključak. Ja sam posle nekog vremena počela da kačim i bloopers-e videa, gde je svako ko je hteo i imao želju da sazna da li se šalim, mogao da dobije odgovor na osnovu tih klipova.

Je l’ postoji neki koren i neka priča u onome – Dunja, pričali smo o ovome?

Postoji poruka koju želim da prenesem ljudima, a to je: Budite to što jeste, nemojte da dozvolite da vas očekivanja drugih ljudi pretvore u nešto što niste vi. Takođe, koliko god da nam drugi pričali neke stvari koje bi trebalo da promenimo, sve dok mi to istinski ne želimo da promenimo kod sebe – džabe sve priče ovog sveta.

View this post on Instagram

A post shared by Dunja Petković (@dunyevaca)

Da li postoji neki skeč koji si mislila da će da pokida, a ispostavilo se da je prošao mlako ili nikako?

Ja uvek, za sve što objavim, idem sa idejom da će da „pokida”, jer zaista dajem maksimum u ovome što radim i samo ono što je po mojim kriterijumima perfektno, to i objavim. Naravno da je bilo videa koji nisu dobro prošli, ali ne bih umela sada da izdvojim koji je tačno video u pitanju. Zanimljiva činjenica je što su većinski baš ti klipovi koji ne prođu, meni zapravo istinski smešni.

Na šta i na koga se ugledaš? Ti snimaš u fazonu neprijatnog i kindži humora. Da li su to stvari koje voliš i da gledaš? Da li postoje neke druge podvrste humora koje voliš?

Zapravo ne pratim toliko komediju, ja za svoju dušu gledam ozbiljne serije i filmove, čitam ozbiljne knjige, moj for you page na TikToku je arts&crafts, vlogovi, zanimljive činjenice i tako neke stvari koje me obično umiruju ili saznam/naučim nešto novo.

Volim crni humor, ali je to nešto što nikada neću snimati za mreže.

Što se komedije tiče, izdvojila bih par serija koje su mi favoriti: The Office, What We Do in the Shadows, Our Flag Means Death.

Od naših komičara/influensera jako cenim i poštujem Miloša Milakovića, sviđa mi se realnost i inteligencija njegovog humora. Smatram da je jedan od retkih influensera koje možemo povezati sa kulturološkom stranom influensinga, pa samim tim mogu reći da mi je on uzor na neki način.

Snimaš pesme, imala si i stend ap nastup, je l‘ možeš malo to da nam približiš? Kako planiraš da radiš, pre nego vidimo to negde sledeći put kad budeš nastupala?

Kombinujem muziku i komediju, pravim pesme o životnim situacijama sa kojima se svi možemo poistovetiti. Poenta mojih pesama je to što do nekog momenta ni ne znate o čemu pevam, dok ne dođe taj punch line gde otkrijete o čemu je pesma. To je čar mog standup-a i iz tog razloga ne objavljujem takve pesme na mrežama, jer bi se izgubila čarolija samog standup-a. Kao da vam je mađioničar pokazao kako je uradio neki trik, a ja to želim da izbegnem.

Da li pratiš komičare koji pevaju? Da li bi snimala album? Evo, pre par godina Bo Burnam je imao sjajan album u tom fazonu, da li pratiš takve stvari?

Ne pratim takve stvari aktivno, naravno da znam ko je Bo Burnam, ali ne istražujem previše u tom području. Valjda zbog želje da u svemu tome što ja radim zadržim originalnost i autentičnost. Nisam za sada razmišljalja u smeru albuma, ali nikad se ne zna, putevi su čudnovati.

Kako dolazi do saradnje sa drugim influenserima, muzičarima? Da li oni tebe cimaju ili ti njih? Kako se dogovorite da im približiš svoju estetiku i smisao za humor?

Do sada se najčešće dešavalo da prvo upoznam te ljude, pa onda dođe i do spontanog dogovara za snimanje. Kada snimam sa nekim, on dobije precizne instrukcije i tekst videa pre samog snimanja. Svi sa kojima sam snimala su razumeli moj fazon, da to sve treba da bude „neprijatno i čudno”.

Šta bi bilo da sve ovo nije dobilo ovaj zamah i popularnost? Da li bi nastavila da snimaš za svoju dušu, par pregleda i 10 lajkova?

Nastavila bih da snimam, ali bih definitivno promenila fazon i tražila bih šta je to što je dobro i što bi prošlo.

Šta bi za tebe bilo ostvarenje tvojih ciljeva?

Da dobijem na lotou.

I za kraj, daj nam par saveta:

Kako da prebrodimo ovo leto kad je svaki dan 50 stepeni?
Ako baš morate da izlazite iz kuće, nemojte.

Šta da radimo ako dođu vanzemaljci?
Skuvajte im kafu, ponudite ih hranom, ipak su dug put prešli.

Ko treba da plati piće na dejtu?
Onaj koji više insistira.

Šta da radim ako mi trudnica ustane u prevozu?
Izađi iz autobusa.

Kako da znam da joj je moja poruka otišla u spam i da je nije videla?
Nije joj otišla u spam.

Članak Sve dok istinski ne želimo da promenimo sebe – džabe sve priče ovog sveta se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Dženina zubarka – kakva moć!

Zašto Džen još uvek nema svoju moć? To je pitanje na koje i sama pokušava da nađe odgovor tumarajući Londonom. U tome joj pomažu prijatelji Kari (fantastična Sofija Oksenham) i Kaš (Bilal Hasna), a odmaže porodica. Na njenom čelu je majka Meri u briljantnom tumačenju Šivon Meksvini – sestra Majkl iz Derry Girls! Ona može da manipuliše tehnologijom iako je kao bumerka uopšte ne razume, što uzrokuje urnebesne interakcije. (Meni se posebno dopada što su Džen i Meri Irkinje u Londonu jer mislim da to dodatno začinjava njihovu karakterizaciju i delikatan odnos.) U prvoj epizodi Dženinoj ekipi se pridružuje mačor sa ulice, metamorfozer Džizlord, koga odlično glumi Luk Rolason. Postepeno upoznajemo i gomilu sporednih a živopisnih likova, kao što su Dženina šefica, Kašovi prijatelji ili duhovi koje Kari kanališe, poput Hitlera i princeze Dajane – ko bi rekao da ću ih ikad pomenuti u istoj rečenici!

Dženina šefica, moj omiljeni lik

Možda i očekivano, u Dženinoj potrazi za moći zapravo se krije potraga za sobom. Ona u prvoj sezoni pokušava da dođe do novca kako bi krenula na terapiju na klinici specijalizovanoj za otkrivanje moći. Ova serija nam prikazuje društvo koje se uprkos supermoćima ipak ne razlikuje od našeg: klase i dalje postoje, a Džen i njena porodica pripadaju jednoj od nižih. Vremenom uspe da dođe do potrebnog novca i u nedavno objavljenoj drugoj sezoni kreće na seanse kod terapeuta upitnog integriteta (Džulijan Baret iz The Mighty Boosh!). Svi njihovi razgovori odvijaju se u Dženinom umu, o kome saznajemo sve više i više. Neću vam otkriti da li Džen razvije moć do kraja druge sezone, samo ću kazati da mi se za sad najviše dopada teorija da ona ima sposobnost da (de)aktivira tuđe moći. Takođe, pored Džen, u drugoj sezoni saznajemo više i o ostalim junacima. Kaš isplovljava u nova ljubavna prostranstva, Kari se najzad posvećuje sebi umesto drugima i dobijamo nove informacije o Džizlordu, o kome doslovce ništa nismo znali u prvoj sezoni, a koji predstavlja pravo srce serije.

Krčeći put kroz Dženinu (pod)svest

Autorka serije Ema Moran svoje likove ne shvata ozbiljno, ali ih takođe ne lišava dostojanstva. Njena autorska blagonaklonost se vidi i, pre svega, oseća. Uzrast glavnih likova sigurno nije slučajan: srednje dvadesete, i zapravo cele dvadesete, služe za okušavanje sreće i pravljenje grešaka. Upravo to rade Kari, Kaš, Džizlord, a najviše Džen. Ali ma šta da urade, serija insistira na tome da treba da prihvate jedni druge onakvim kakvi su – nesavršeni – kao i na tome da su vredni ljubavi i prijateljstva baš takvi kakvi su. Čak i Džen koja je jedina neizuzetna u svetu izuzetnih, što je upravo ono što je čini posebnom – otud i naslov serije.

Dženina majka u epizodi: tačno plus pretačno!

Extraordinary je jedna duhovita, dovitljiva, apsurdna, vizuelno atraktivna i često dirljiva priča sa kvalitetnim saundtrekom koja podseća na nešto starije britanske serije (npr. Misfits ili Utopia), ali od kojih se razlikuje time što konstantno održava lagan ton koji uliva nadu da nije baš sve na svetu odvratno. Upravo je takva serija pogodna za svačiji prolećni repertoar. Dok čekamo da najave treću sezonu, svih 16 polusatnih epizoda ove komedije možete pogledati na striming platformi Disney+. Preporuka ko kuća!

Članak Extraordinary: Lagana inteligentna prolećna komedija se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ako se sećate komedija prošlog veka, one su uglavnom funkcionisale tako da jedan, dva ili više morally complex likova lažu, varaju, kradu, da bi došli do cilja. Cilj je, hajde da kažemo ne uvek, ali skoro pa uvek bio, da se uvuku u gaće nekoj ženskoj osobi (ili osobama). Od klasika „Neki to vole vruće”, pa do svih mogućih „Američkih pita”, imali ste tipove koji su se oblačili u žene, pretvarali da su gej, bogati, siromašni, pametni, glupi, ne bi li ih neke tamo žene primetile. Ovaj koncept je u komedijama pomalo zaboravljen, okarkaterisan kao mizogin i ostavljen na smetlištu istorije. Ipak, dozvolite rediteljki Emi Seligman da ga vrati, sa određenom količinom ironije, naravno.

Rediteljka Seligman, u svojoj novoj komediji „Bottoms”, rešila je da se poigra sa dve, nazovi muške, filmske trope. Prvom, gde likovi lažu da bi bili sa devojkama. I drugom, filma Fight Club, ne bi li sve izokrenula, i priču postavila tako da u filmu imamo dve glavne junakinje koje rade te „pogrešne stvari”.

U filmu pratimo Džosi (Ajo Edibiri) i PJ (Rejčel Senot), dve lezbejke u srednjoj školi, nepopularne i smotane, koje jedva čekaju da završe sa školom jer je pred njima obećani raj koledža, u kom će moći da krenu ispočetka sa svojim seksualnim i životnim istraživanjima. Ipak, dok taj raj ne stigne, obe se lože na dve popularne devojke, čirlidersice (Havana Rouz Liu i Kaja Gerber), i pre nego se završi školska godina, probale bi da im uskoče u krevet. S obzirom na to da se bliži meč američkog fudbala sa susednom školom, situacija je takva da su svi učenici nebezbedni zbog istorije sukoba dve škole, pa devojke žele da se posebno zaštite. Džosi i PJ stoga pokreću časove civilne samozaštite i odbrane, iliti Fight club, na kom lažu za svoju tešku nasilničku prošlost ne bi li postale popularnije, a i, kao što sam već napomenuo, na’vatale svoje navijačice.

Foto: Courtesy of ORION Pictures Inc. © 2023 Orion Releasing LLC. All Rights Reserved.

Negde sam pročitao da je Bottoms Fight club za devojčice. To je možda pogrešna procena, jer je originalno Fight club bio za devojčice isto koliko i za dečake, jer je satirično prikazivao klasu modernih japija u konzumerističkom društvu. A i samo društvo. Ali da, mnogo koledž buzdovana i dijabola je bukvalno shvatilo film o tipovima koji se tuku u podrumima dok im ne popucaju arkade. Sam film je zbog toga predmet sprdnje već godinama. Otud je Bottoms zaigrao na kartu parodije na Fight club, kako radnjom, tako i samom režijom i kadriranjima. Film se zeza na račun svog kultnog prethodnika, ali sa dozom respekta i uvažavanja ka ipak velikom filmu (bez obzira na njegovu tupavu fan bazu).

Rezultat je komedija. Ali prava komedija. Sa smejanjem. Ne ove nove koje se samo na papiru tako zovu, a kao rezultat ne dobijete ništa osim nekog retkog ha-ha na silu. Rediteljka, koliko želi da se poigrava sa konceptom „muških” komedija, toliko ipak i koristi da uzjaše na tom talasu zarad same zabave. Likovi su napravljeni tako da ne idu dalje od klasičnih arhetipova, od štreberki prepametnih za svoje godine, do nadrkanih lepotica, onih sa skrivenim talentima i teškim pričama iza sebe, kako uostalom i treba da bude u komediji jer, kad pravite priču na već izgrađenim temeljima žanra, možete mnogo lakše da se fokusirate na ono što je za komediju najbitnije – na smeh i fore.

I Senot i Edibiri, odnosno njihovi likovi, svakako nisu negativci – daleko od toga, ali u ovom filmu su vratile ono što su nove komedije oduzele svojim likovima, a to je da moraju malo da budu seronje. Pogotovo u teen komedijama jer kroz uzrok, radnju i posledicu komedije, likovi moraju da prođu kroz probleme koje su sami napravili i da dođu do prosvetljenja. A epifanija (ovde dolazi SPOILER ALERT) za vreme fantastične scene u kojoj se naše Bottoms devojke šibaju na živo i mrtvo sa ragbi timom.

Kao što reče neki mim na interntima, nesigurni muškarci su se plašili filma Barbi, dok u stvari treba da se plaše ovog filma. Ipak, Barbi je svakako bitniji i veći film iz svakog mogućeg aspekta, dok je Bottoms film koji nijednog momenta ne želi da bude nešto što nije, samo tupava (i ovo kažem kao najveći kompliment) tinejdž komedija za pametne gledaoce.

P.S. Ako ste uživali u ovom film, vratite se korak nazad u karijeri Eme Seligman i sjajnom filmu Shiva Baby, ankatdžemastoj komediji u kojoj smo prvi put i videli Rejčel Senot. Njih dve su očigledno rešile da zajedno grade karijeru, pa su im (iz zezanja, naravno) nadenuli nadimak Martin Skorseze i Robert de Niro za Gen Z. Malo preterivanja nije na odmet, šta.

Članak Bottoms – blentava tinejdž komedija za pametne gledaoce se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Posebna muzička poslastica je spot Mile Sile, muzičke zvezde u usponu koju u nastavku filma tumači Miona Marković. Savremena srpska muzička zvezda koja živi od milionskih YouTube pregleda, u viralnom vrtlogu Instagrama i TikToka, uz neizbežna vikend gostovanja pred dijasporom, nalazi se u centru novog zapleta koji staru ekipu vodi čak u Beč.

Autor pesme je Coby u produkciji Bassivity digital.

Ekipa filma pustila je specijalni muzički video kao najavu koji možete pogledati na YouTube-u.

Legendarna ekipa predvođena Sergejem Trifunovićem, Borisom Milivojevićem, Nikolom Đuričkom, Sekom Sablić, Majom Mandžukom, Milicom Vujović, Draganom Macom Marinkovićem, Mionom Marković, Vladom Kovačevićem, upotpunjena je i mladim glumcima: Ivanom Zečević, Markom Pavlovićem i Stojšom Oljačićem, ali i poznatim reperima Ivanom Ivanovićem Juiceom i Smoke Mardeljanom. 

Fotografija: Aleksandar Letić

Članak Mila Sila kreće u osvajanje YouTube trendinga se pojavljuje prvo na Oblakoder.