Istraživanje je sprovedeno u periodu od aprila do jula 2023. godine, pri čemu su korišćene kvalitativne i kvantitativne metode istraživanja i prikupljanja podataka. U okviru istraživanja metodologija je sačinjena iz:

• analize dokumenta (desk analize) pomoću koje je analiziran institucionalni i normativni okvir i sve tematske oblasti koje određuju položaj mladih, čije je podatke moguće prikupiti kroz desk istraživanje;

• intervjue sa relevantnim akterima korišćeni su za kvalitativno istraživanje pojedinih tema, sa odabranim učesnicima na osnovu kriterijuma relevantnosti za datu temu;
  
  
• onlajn upitnik za mlade uzrasta od 15 do 30 godina na teritoriji Republike Srbije, koji koristi tip uzorka je namerni, odnosno ciljan na populaciju mladih kao dela opšte populacije u odnosu na godine, a u okviru tog skupa, uzorak je slučajni, stratifikovan na osnovu godina, pola i mesta stanovanja (reprezentativni uzorak za mlade u Srbiji).

Neki od najvažnijih nalaza koje je ovo istraživanje pokazalo su sledeći:

• Kada je reč o uticaju mladih na političke procese i odluke, istraživanje je pokazalo da više od polovine ispitanika (54,2%) smatra da politički sistem u Srbiji uopšte ne omogućava mladima da utiču na političke procese i odluke. Da politički sistem u potpunosti omogućava uticaj mladih na političke procese i odluke, smatra tek 0,7% mladih ispitanika.
  
  
• Stav prema izborima u Srbiji: 76,4% mladih nema poverenja u izborni sistem, a samo 1,6% anketiranih odgovorili su da su izbori u potpunosti fer i pošteni.
  
  
•  Mladi nemaju poverenja ni u jednu od institucija koje su ispitivane u istraživanju. Sa najmanjim poverenjem se ističu mediji, političke partije i političke institucije. Mladi najmanje nepoverenje imaju u Vojsku, Crkvu i kancelarije za mlade.
  
  
• Poverenje u demokratiju je u odnosu na prethodnih nekoliko godina, kada je iznosilo preko 40%, palo na 36,2%, dok je nepoverenje za godinu dana poraslo sa 23,2% na 29,4%. Ovo je najveći pad podrške demokratiji od kada se ovo pitanje postavlja u Alternativnom izveštaju.
  
  
• Gotovo 60% mladih smatra da je Srbiji potreban jak vođa i lider koga će narod slediti, što je najviši rezultat u poslednjih šest godina. Takođe, 24,8% misli da bi Srbija trebalo da bude monarhija.
  
  
• U poređenju sa prethodnim izdanjima Alternativnog izveštaja, pozitivna reakcija na EU ove godine je na rekordno niskom nivou, dok je negativna blizu rekordno visokog nivoa iz 2020. godine.
  
  
• Ove godine, po prvi put, najviše mladih podržalo je povratak kontrole nad Kosovom vojnim sredstvima. Za dve godine podrška ovoj opciji porasla je sa 18,7% na 31,1%.
  
  
• Po pitanju vrste ugovora zaposlenih mladih, zabrinjavajući je podatak da čak 18% mladih radi bez ugovora, to jest „na crno”. Takođe, 43,6% mladih ne zarađuje, a tek 11,8% zarađuje preko 110.000 dinara.
  
  
• Čak 43% mladih bilo je na neplaćenoj radnoj praksi, dok je na plaćenoj bilo oko 13%, što je upola manje u odnosu na prošlu godinu.
  
  
• Mladima najviše nedostaje zdravstveno i seksualno obrazovanje u obrazovnom sistemu (71,7%) i međuljudski odnosi (69,6%). 
• Gotovo polovina (49,2%) mladih planira da se iseli iz Srbije, pri čemu 23,6% ispitanika već planira odlazak, dok 25,6% još uvek nije ušlo u proces planiranja. Svega 11% mladih tvrdi da neće napustiti Srbiju. Viši životni standard je glavni razlog zbog koga bi se mladi odselili iz zemlje (32,2%), a odmah iza njega je dostojanstveniji život (27,7%). Zanimljiv je rast u isticanju važnosti boljih javnih usluga.
  
  
• Čak 42% mladih smatra da nasilje može biti opravdano, što je značajan porast u odnosu na prošlu godinu (27%). Takođe, 49% mladih je bilo izloženo fizičkom nasilju, što je za 9% više u odnosu na prethodnu godinu.
  
  
• Čak 60% ispitanih smatra da je stručna pomoć za brigu o mentalnom zdravlju nedostupna mladima, dok je preko polovine mladih (52,7%) navelo da se često oseća anksiozno, a 72,1% da se često susreće sa stresom.
  
  
• Najveći procenat mladih, njih 59% ističe da se informiše putem društvenih mreža. Visok procenat ispitanika i ispitanica smatra i da može da prepozna lažnu vest – čak 62,8% mladih.
  
  
• Čak 66,8% mladih ispitanika smatra da je kvalitet životne sredine u Srbiji loš.

Ceo izveštaj možete pročitati ovde.

Članak Šta nam otkriva najnoviji alternativni izveštaj o mladima? se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Poslednjih godina svedoci smo toga da se o mentalnom zdravlju mnogo više razgovara, te i da je ova tema konačno prepoznata kao tema o kojoj je bitno pričati naglas. Jedan od fenomena koji se, pri razgovoru o mentalnom zdravlju, najčešće ističe kao prisutan među mladima, pogotovo adolescentima, su anksiozni poremećaji. Sve veći broj mladih ljudi svedoči da su barem jednom u životu doživeli napad anksioznosti, a mnogi od njih gotovo svakodnevno žive sa anksioznošću. Sudeći po brojnim istraživanjima, ali i podacima i izveštajima Svetske zdravstvene organizacije, mentalno zdravlje je zaista postala tema koju je neophodno staviti u fokus kada govorimo o zdravlju uopšte. Ovo je posebno postalo vidljivo nakon pandemije korona virusa, posle koje je broj ljudi koji se suočavaju sa anksioznošću znatno porastao. Iako je pandemija predstavljala jednu novu, izrazito stresnu situaciju za većinu ljudi u svetu, ona je, kako navode mnogi stručnjaci, posebno uznemirujuće uticala na mlade ljude. Porast broja adolescenata koji smatraju da su anksiozni, posledično prirodno nameće sledeća pitanja – zašto su mladi anksiozni, kada se najčešće susreću sa ovim osećajem, ali i kako mogu da ga prepoznaju, i – prevaziđu?

U kojoj meri i zbog čega su mladi anksiozni?

Anksioznost predstavlja, prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, osećanje preteranog straha i zabrinutosti, čiji simptomi su dovoljno jaki da dovedu do značajnog stresa ili značajnog oštećenja funkcionisanja. Kako navodi SZO, tokom 2019. godine čak 301 milion ljudi je imao anksioznost, od čega su 58 miliona činili deca i adolescenti. Pandemija virusa COVID-19 dovela je do porasta anksioznosti i depresije, a izveštaj koji je SZO objavila prošle godine o mentalnom zdravlju apeluje na donosioce odluka da pojačaju posvećenost, pristup i brigu o mentalnom zdravlju.

Da situacija nije drugačija ni u Srbiji, svedoči istraživanje zdravlja mladih koje je sprovela Krovna organizacija mladih Srbije 2021. godine u kom je više od dve trećine ispitanika (68,5%) navelo da je anksiozno. Takođe, prema istraživanju koje je nedavno među svojim čitaocima sproveo Oblakoder, samo 1% ispitanika istakao je da nikada nije osetio anksioznost, dok je preostalih 99% istaklo da je u nekoj meri osetilo. Njih 16,9% smatra da su stalno anksiozni, 49,7% da se često oseća anksiozno, a 31,9% ističe da takvo osećanje imaju ponekad. Ono što su anketirani u najvećoj meri navodili kao uzrok za ovakvo osećanje jesu: život generalno (82,4%), finansije (49,1%), porodica (42,5%), fakultet (41,2%), posao (40,7%) i ljubavni život (36,8%). Među ostalim odgovorima našli su se i zdravlje, prijatelji, politička situacija u državi, drugi ljudi, problem sa samopouzdanjem, buka i usamljenost.

Kada se kod mladih javlja anksioznost i kako se ispoljava?

Osećaj anksioznosti mladi ljudi vezuju za različite periode odrastanja. Sudeći po Oblakoderovoj anketi, kod nekih se anksioznost po prvi put javlja još u najranijem detinjstvu, kod nekih tokom osnovne i srednje škole, dok su je neki po prvi put osvestili tokom studija . Znatan broj ispitanica i ispitanika ističe određenu situaciju kao okidač za pojavu ovog, njima do tada, nepoznatog osećanja.

Kako ističe i psihološkinja Maja Vukašinović iz Psihološkog jezgra Centar, anksioznost se kod mladih uglavnom javlja u situacijama kada su prisutne velike emocije i kada one nisu jasno definisane. Kada smo anksizoni, naše telo nešto oseća, nešto što može da bude automatsko reagovanje na neku situaciju, a da mi sami ne prepoznajemo da smo reagovali na tu situaciju. Pošto nismo prepoznali, doživaljaj te neprepoznate emocije u telu jeste anksioznost.

Međutim, vrlo retko i možemo da dovoljno rano prepoznamo te emocije kao posledice anksoznosti, a samo neke od njih su osećanje besa, iritabilnost, preterana euforija, gubitak interesovanja. Osoba koja je anksiozna preplavljena je strahovima, često se oseća nesamopouzdano, samokritična je i ima opsesije. Neretko je obuzimaju emocije koje dovode do različitih vrsta ponašanja, od nemogućnosti da obavlja svakodnevne aktivnosti, preko gubitka komunikacije sa bližnjima do nemogućnosti da uživa u aktivnostima koje voli.

Nažalost, tek kada se ovakve emocije i misli nagomilaju i krenu da utiču na naše ponašanje, počinjemo da pretpostavljamo da je u pitanju anksioznost i tek tada adresiramo problem.

Kako se mladi bore sa anksioznošću

Prema Oblakoderovoj anketi, čak 67,6% mladih kaže da se često oseća anksiozno, 17,2% njih da konstantno ima taj osećaj, dok 9,9% ističe da su nekoliko puta osetili anksiozne napade, i to u stresnim situacijama. Psihološkinja Maja Vukašinović ističe da mladi, a pogotovo tinejdžeri, tokom odrastanja nailaze na veliki razvojni zadatak, što može rezultirati krizom identiteta.

Kada nemamo jasan idenitet i prelazimo iz jednog doba u drugo, iz detinjstva u zrelost, u tom prelaznom periodu, gde se još nije jasno formirao identitet, naš posao je da ga formiramo. Za to je potrebna podrška porodice i funckionalna porodica je i daje – dete zna da, u kom god stanju da dođe u kuću, bilo da je uznemireno, anksiozno, depresivno, roditelji mirno reaguju i podrška su za sva njegova osećanja. Svesna sam koliko je to u realnosti retko, naglašava Vukašinović.

Kao drugi vid podrške koji je posebno važan je podrška vršnjaka, koja je u periodu odrastanja, kako ističe psihološkinja, još važnija od roditeljske.

Mladi postaju anksiozni kada nemaju prvu i osnovnu podršku, a to je podrška roditelja, koja se gradi od prenatalnog perioda do perioda koji nazivamo adolescencijom. Ukoliko nedostaje i podrška grupe, vršnjaka, a ta grupa vrlo često procenjuje, naziva različitim imenima, na najsurovije načine upućuje šale deci koja su osetljiva, koja nemaju podršku kod kuće, nastaje velika uznemirenost koja je posledica i krize identiteta i realne istorije datog mladog čoveka, koja se tiče njegove porodične istorije, njegovog obrazovanja i odnosa sa vršnjacima u školi i van nje. Danas shvatamo u kojoj meri je ponekad kontekst odlučujući, ističe Maja.

Vukašinović ističe da se anksioznost najbolje razume kroz rad sa psihoterpeutom sa čime se, prema podacima iz Oblakoderove ankete, slažu i ispitanici (njih 88,8%), ali pored toga kao efikasni metod i oni naglašavaju i razgovor sa prijateljima, porodicom i partnerima (70,7%). Osim toga, veliki broj mladih ispitanika (74%) smatra da u prevazilaženju anksioznosti u značajnoj meri doprinosi veća briga o sebi i svojim potrebama. Ipak, kada je reč o realnim koracima koje preduzimaju povodom ovog problema, 29,6% njih odgovara kako redovno idu kod psihologa, 19,6% kako ne ide, ali bi voleli, 17,9% kako, nažalost, nemaju finansijsku mogućnost da trenutno rade na tome, dok je 13,9% njih išlo na terapiju, kojom ipak nisu bili zadovoljni.

Anksioznost kao društveni fenomen

Sudeći po istraživanjima, različitim izveštajima, ali i mišljenjima mnogih stručnjaka, anksioznost je sveprisutan društveni fenomen zastupljen u svim delovima sveta i predstavlja ozbiljnu pretnju po mentalno zdravlje ljudi. Među mladim ispitanicima Oblakoderove ankete, njih 62,6% misli da je u pitanju društveni fenomen koji je posledica savremenog načina života, 26,2% smatra da je u pitanju individualni problem, dok ostatak smatra da je u pitanju kombinacija više faktora. 

Pandemija virusa korona još više je osvetlela ovaj problem i ukazala nam na statističke podatke koji govore u prilog tome da je broj ljudi koji se suočava sa ovim problemom sada već alarmantan. Psihološkinja Maja Vukašinović ističe da je za vreme pandemije po prvi put na svetskom nivou mentalno zdravlje bilo podjednako važno koliko i simptomi zvanične medicine.

U vreme korone, a i posle, imali smo velike probleme sa mentalnim zdravljem, pa i podatke Svetske zdravstvene organizacije, koja je pre korone rekla da će depresija biti drugo oboljenje po brojnosti, na svetu, posle koronarnih. Posle korone, ona je oboljenje koje je na prvom mestu. Sva upustva koja upućuje SZO idu u pravcu svih država na svetu i nevladinih organizacija i tiču se toga kako da se radi sa mentalnim zdravljem svih zaposlenih, ne samo onih koji su anskiozni, naglašava Vukašinović.

Ona dodaje da je posebno naš region upoznat sa ovim simptomima, dugo i pre same pandemije.

Možemo da kažemo da mi imamo dugu tradiciju gubljenja tla pod nogama, jer smo za poslednjih trideset godina izgubili nekoliko država u kojima smo živeli, doživeli ratne posledice u vidu postraumatskog stresnog poremećaja, od kog veliki broj ljudi u našim gradovima nije lečen. Imamo školstvo koje je na prekretnici i na rubu raspadanja; medicinski sistem koji podrazumeva ogroman stres za njegove korisnike; medije koji izuzetno doprinose opštoj uznemirenosti u narodu i utiču da se osećamo uznemireno samo ako smo prisutni u prostoriji u kojoj je uključen televizor; na sve to moramo da dodamo i svetsku tehnološku revoluciju koja je u kratkom vremesnkom periodu doprinela tome da je ceo svet jedno selo u kojem smo svi, kolokvijalno rečeno, intrvenozno priključeni na svoje mobilne telefone koji su stalno sa nama. Kada uzmemo sve ovo u obzir, čak i nije važno da li u svakoj konkretnoj porodici postoji razlog, to je ono što je za psihologiju zanimljivo, ističe Maja.

I šta ćemo sad?

Za razumevanje fenomena anksioznosti jako je bitan kontekst u kom odrastamo, dok sama genetika ne igra presudnu ulogu. Vukašinović ističe kako je najbolji najbolji primer za to, koji psiholozi često i navode, primer blizanaca koji su bili razdvojeni, a od kojih je jedan postao kriminalac, dok je drugi kriminolog, što ide u prilog tome da naša genetska i porodična situacija ponekad ne mora da bude presudna, ali da društvo, mediji, ono kako provodimo svaki dan, da li ga započinjemo telefonom i završavamo istim i da li smo fizički aktivni u značajnoj meri doprinosi.

Kada sve to uzmemo u obzir, ističe Vukašinović, ne čudi, što je anksioznost sveprisutna.

Ipak, ono što je ohrabrujuće je što u moru informacija kojima smo izloženi svakodnevno na društvenim mrežama, postoji veliki broj incijativa, ali i pojedinaca koji govore o važnosti mentalnog zdravlja, pružaju besplatnu psihološku pomoć i edukuju i ohrabruju sve one koje se bore sa ovim problemom. Terapija, koja se pokazuje kao najefikasnija u borbi sa anksioznošću, u neku ruku predstavlja privilegiju, te nije jednako dostupna svim mladim ljudima. Ipak, postoje savetovališta koja, baš iz ovog razloga, pružaju besplatnu psihološku pomoć mladima i studentima. Proces izbora psihoterapeuta i suočavanje sa sopstvenim problemima kako bi se bolje razumeli koreni problema, ne predstavljaju lak zadatak ni za koga, posebno ne za mladu osobu. Upravo iz tog razloga, ustanove i institucije koje komuniciraju sa mladima moraju pokazati veću spremnost za otvorenost ka, najpre, prihvatanju činjence da je mentalno zdravlje nešto što je važno i što ne smemo zanemarivati, a potom i raditi na tome da svaka mlada osoba koja se suočava sa problemom anksioznosti ima mogućnost da na adekvatan način radi na prevazilaženju ovog problema. I van okvira ustanova, možda najvažnije je da upravo otvoreno razgovaramo o ovom problemu i podstičemo mlade ljude da bez srama i stigme razgovaraju jedni sa drugima, sa svojim bližnjima ili, pak, stručnjacima. I da u svemu tome jedni drugima budemo podrška i oslonac.

Ilustracije: Olga Đelošević

Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll’n’Share” Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Članak Koliko smo anksiozni? se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Mladi u medijskom ogledalu 2022 je šesto istraživanje, koje se realizuje od 2017. godine. Kao i prethodnih godina, u fokusu istraživanja jeste slika mladih u medijima, odnosno kako i koliko mediji izveštavaju o mladima u Srbiji.

Istraživanje je podeljeno u tri celine i bavi se:

• Mladi i mejnstrim mediji: Kako su i koliko mladi predstavljeni u mejnstrim medijima?
• Mladi i omladinski portali: Na koji način su omladinski portali izveštavali o temama važnim za mlade?
• Mladi i TikTok: Koje mladi najčešće gledaju na TikToku?

U nastavku pogledajte koji su to neki od ključnih nalaza istraživanja.

Mladi & mejnstrim mediji

• U analiziranim medijima ubedljivo je najmanje zastupljena tema „Mladi, aktivizam i volonterski rad“ (1%),  a najviše zastupljena „Bezbednost mladih“ (43%).
• Zastupljenost lokacija (osim Beograda) bila uslovljena brojem slučajeva crne hronike u kojima se kao akteri pojavljuju mladi.
• Aktuelni događaji su bili najčešći povod za izveštavanje u svim analiziranim medijima. Ovo je često bilo uslovljeno događajima iz crne hronike, što i spada u oblast „bezbednost mladih“.
• O mladima iz osetljivih grupa se izveštavalo malo ili nimalo, a analiza rodnog diverziteta pokazuje da zastupljenost akterki ni u jednom od devet analiziranih medija nije prešla 35%.
• Ukupno posmatrano, skoro u polovini sadržaja (49%) nije ponuđeno nikakvo rešenje za problemske teme.

Omladinski mediji

• Omladinski mediji su dosta izveštavali o  aktivističkim događajima i promovisali aktivističke organizacije. Napredak u odnosu na prethodnu godinu smo pronašli kod plasiranja multimedijalnih sadržaja.

• Izveštavali su i pružili kritički osvrt na teme aktivizma, ekologije, mentalnog zdravlja i o rodno zasnovanom nasilju.

Mladi i TikTok

• Mladi najčešće gledaju zabavne sadržaje i to uglavnom one gde je muzika zastupljena – kroz koreografije; pevanje; ples…
• Mlade zanimaju i snimci koji se bave temama partnerskih odnosa, kuvanjem, izazovima, eksperimentima, porodičnim odnosima. Karakteristično je što su ove teme predstavljene na zabavan način (kroz satirične skečeve ili vlogove).
• Informativnog sadržaja skoro nema: najpraćeniji tiktokeri uglavnom ne objavljuju sadržaje u kojima skreću pažnju na važne društveno-političke teme.
• Pozitivno je što tokom analiziranog perioda nisu registrovane drame i svađe među tiktokerima, a gotovo da nije bilo ni prozivanja ili vređanja drugih kreatora na ovoj mreži ili bilo koga drugog u analiziranim videima (200).

Izveštaj u celosti možete pronaći na ovde. Snimak cele konferencije pronađite na linku.

Članak Kako su predstavljeni mladi u medijima u 2022. godini? se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Na konferenciji će biti predstavljeni rezultati istraživanja Mladi u medijskom ogledalu 2021, koje KOMS objavljuje već petu godinu zaredom. Istraživanje se bavi temom slike mladih u medijima, odnosno kako i koliko mediji izveštavaju o mladima. Pored toga, obrađena je tema omladinskih portala kada su u pitanju teme koje se tiču mentalnog zdravlja mladih, vakcinacije i omladinskog aktivizma, kao i rodna perspektiva Jutjub scene u Srbiji.

Neki od rezultata istraživanja biće predstavljeni na konferenciji kroz kratke i efektne diskusije u kojima će učestvovati ljudi koji su relevantni u oblastima medija, kao i omladinskog aktivizma.

S obzirom na aktuelnu temu dodele državne pomoći mladima u iznosu od 100€, ali i rezultate istraživanja koji pokazuju da su mladi u medijima i programima političkih partija poprilično zanemareni i nezastupljeni, KOMS najavljuje da će ove i slične teme posebno pratiti kroz monitoring izborne kampanje. 

Planirano je da u sklopu konferencije budu održani paneli:

• Predstavljanje istraživanja

• Mladi u mejnstrim medijima

• Mladi u omladinskim medijima

• Mladi i digitalni mediji

• Mladi, mediji i politička participacija

Ukoliko planirate da dođete na događaj popunite kratku anketu: https://forms.office.com/Pages/ResponsePage.aspx?id=4JvQIKoi9USZxxSZDgmPzDZYMpHIcIdOrILOsFEClCFUOFJKTFJJSTExSlo3M01VME04MFVQMEJBVy4u

Praćenje konferencije će biti moguće i uživo na Fejsbuk stranici Krovne organizacije mladih Srbije: https://www.facebook.com/events/360755142552561?ref=newsfeed

Članak KOMS organizuje konferenciju Mladi u medijskom ogledalu 2021. se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ovim putem pozvali su sve mlade da im na kreativan način pokažu kako brinu o svom zdravlju i motivišu time i druge mlade da čine isto. Za najkreativnije, obezbedili su i nagrade. 

Pokažite na kreativan način kako brinete o svom zdravlju. Snimite video ili TikTok, neki izazov ili uputstvo i pokažite jedan deo svog dana, ili rutinu – na koji način jedna mlada osoba vodi računa o svom zdravlju. Kako ostati motivisan? Kako pobediti loše navike i razviti dobre?  

Ukoliko meditiraš, kako meditiraš – koju muziku slušaš ili meditiraš u tišini? 
Koja je tvoja ruta za trčanje, da li preporučuješ neki park ili stazu? 
Da li sam/a sebi pripremaš zdrav obrok, koji je tvoj recept? 
Da li više voliš da treniraš napolju ili unutra?  
Kako izgleda tvoj dan? 

Kome je konkurs namenjen i kako se prijaviti?  

Konkurs je namenjen mladim građanima i građankama Republike Srbije (od 15 do 30 godina), a svi zainteresovani se mogu prijaviti slanjem prijave na mejl konkurs@koms.rs sa naznakom ZA NAGRADNI KONKURS: BRINEM O SVOM ZDRAVLJU, koja sadrži: 

1) ime i prezime 
2) godinu rođenja 
3) kontakt mejl i kontakt telefon 
4) video (format video sadržaja: instagram reels-a, tiktok videa, youtube videa; video dostavljate putem linka videa (ukoliko je objavljen na društvenoj mreži) ili wetransfera) 

Nagrade su sledeće: 

1. nagrada – SMART WATCH 
2. nagrada – FITNES NARUKVICA 
3. nagrada – FITNES NARUKVICA 

Rok za prijavu na konkurs je 7. maj do 23:59 časova, a rezultati će biti saopšteni do kraja maja.  

Za dodatne informacije budite slobodni da kontaktirate programsku asistentkinju Milju Zdravković putem imejla milja.zdravkovic@koms.rs ili na broj +38169738445, radnim danima od 9 do 17 časova.

Članak Nagradni konkurs: Pokaži kako brineš o svom zdravlju se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Šta su Odlučionice?

Odlučionice predstavljaju program tokom kog predstavnici/e jedinica lokalne samouprave (opština i gradova), đačkih parlamenata i organizacija civilnog društva (udruženja) prolaze zajedničke obuke na kojima uče o omladinskoj politici, aktivizmu i načinima uključivanja mladih u lokalne zajednice. Nakon programa oni postaju deo mreže lokalnih koordinatora/ki za dijalog sa mladima, tako što unapređuju saradnju mladih i donosioca odluka. Konkretna aktivnost kojom će lokalni koordinatori/ke započeti svoj zajednički rad, jeste realizacija lokalne inicijative nastale kroz program u svojoj zajednici.

Ko su lokalni koordinatori/ke?

Lokalni koordinatori/ke su predstavnici lokalnih samouprava, organizacija civilnog društva i đačkih parlamenata, koji učestvovanjem u ovom procesu stiču potrebna znanja i veštine za unapređenje saradnje institucija i predstavničkih tela mladih i zajedničkim radom unapređuju položaj i brigu o mladima kroz sprovođenje inicijativa za promene u lokalnim zajednicama.

Da li su dosadašnji procesi dali rezultate?

Dijalog sa mladima na lokalnom nivou do sada primenjuje 16 lokalnih zajednica širom Srbije, koje su nakon obuke o mehanizmima dijaloga sa mladima realizovali lokalne inicijative za promene u svojim zajednicama i unapredile saradnju sa mladima i udruženjima. Ovim pozivom KOMS namerava da proširi mrežu lokalnih koordinatora/ki, kako bi mladi i donosioci odluka mogli da zajedno odlučuju u većem broju lokalnih zajednica. Na ovaj način, ne samo da će sve tri strane imati priliku da zajedničkim radom kreiraju nova rešenja u svojim zajednicama, već će i različite lokalne zajednice imati mogućnost da se međusobno povezuju i razmenjuju iskustva. Podstičemo saradnju unutar opština i gradova ali i njihovu međusobnu saradnju!

Kako izgleda program?

Program Odlučionica se sastoji iz tri koraka: 

1. Konsultativni proces

Ovaj proces realizujemo kako bismo se upoznali sa stanjem omladinske politike u prijavljenim lokalnim zajednicama, mogućnostima za mlade, mladima koji žele da utiču na promene i liderima svojih zajednica (predstavnicima JLS, organizacijama civilnog društva i đačkog parlamenta). U okviru ovog procesa biće održan jedan onlajn sastanak sa svim zainteresovanim mladima i lokalnim koordinatorima/kama, koji će nas upoznati sa prilikama za mlade u njihovoj opštini/gradu. Na ovaj način želimo da se mobiliše što veći broj mladih i uključi u program gde će imati priliku da aktivno učestvuju u kreiranju promena u svojoj zajednici.

2. Obuka

Obuka će biti realizovana za 3 lokalna koordinatora/ke svake lokalne zajednice. Čitav proces obuke vodiće ekspert u oblasti lokalne omladinske politike koji će biti i mentor u procesu kreiranja i realizacije inicijativa. Planirano je da se obuka održi onlajn u skladu sa epidemiološkom situacijom.

3. Kreiranje i realizacija inicijative

U ovom segmentu programa, lokalni koordinatori/ke će imati mentorsku podršku eksperta sa kojim će raditi i na obuci, kao i finansijsku podršku u realizaciji svoje ideje. Period mentorstva za formulisanje i realizaciju inicijativa počinje po završetku obuke i traje do sprovođenja inicijative. Inicijative koje lokalni koordinatori/ke zajednički formulišu, imaće za cilj da umanje probleme sa kojima se mladi iz te lokalne zajednice najčešće susreću, kako bi delujući zajedno sa donosiocima odluka u svojoj opštini/gradu mladi izgradili poverenje u lokalne institucije i učestvovali u promenama. Rok za sprovođenje inicijativa je dva meseca nakon održavanja obuke.

Sve troškove učestvovanja kao i sprovođenja inicijativa snosi Krovna organizacija mladih Srbije.

Svaka inicijativa biće podržana finansijski iznosima do 55 000 dinara. 

Ko i kako može da se prijavi?

Zainteresovane jedinice lokalne samouprave treba da prijave tri osobe kao lokalne kordinatore/ke – jednu iz lokalne samouprave, drugu iz organizacije civilnog društva i treću mladu osobu iz đačkog parlamenta. Prijava sva tri subjekta omladinske politike na lokalnom nivou podnosi se zajednički na jednom formularu koji mora biti potpisan i pečatiran od strane jedinice lokalne samouprave.

Da biste se prijavili na javni poziv dovoljno je da popunite prijavni formular koji možete da preuzmete ovde i da ga pošaljete imejlom na adresu konkurs@koms.rs sa naznakom “Prijava za Odlučionice”. Prijave su otvorene do 5. aprila 2021. godine do 23:59. 

Za sve dodatne informacije se možete obratiti Milici Borjanić na milica.borjanic@koms.rs.

Odlučionice se organizuju kao deo projekta “Glas mladih u demokratskim procesima” koji  KOMS realizuje u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom – BOŠ u okviru programa “Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj Uniji”, uz podršku Švedske.

Članak Otvorene prijave za Odlučionicu 2.0 se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ovo su samo neka od pitanja koja smo pokrenuli u novoj epizodi našeg Salona gde smo o mladima i tržištu rada pričali sa našim gostima Anjom Jokić ispred Krovne organizacije mladih Srbije i Milošem Turinskim iz Infostuda.

Hvala svima koji su učestvovali u realizaciji ove emisije! Posebno zahvaljujemo prostoru Kvaka 22 i agenciji Žiška!

Novinarka: Snežana Pajkić
Produkcija: Marija Todorović
Kamera i montaža: Milena Arsenić
Ilustracije: Olga Đelošević
Zvuk: Marko Đukić, Digimedia

Podržite Oblakoder na Patreonu!

Članak Mladi i tržište rada: Anja Jokić i Miloš Turinski | Salon | E08 se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Poziv je otvoren za mlade koji imaju između 15 i 22 godine i koji su osim za omladinsku politiku zainteresovani i za društvene mreže i vođenje kampanja na istim, i ovim putem bi vas zamolili da sa njima putem svojih kanala komunikacije ili društvenih mreža podelite ovaj poziv.

Zašto baš online Škola insta aktivizma?

Društvene mreže već godinama unazad, kao i u vreme kada je potrebno držati socijalnu distancu, predstavljaju jedno od glavnih sredstava informisanja mladih, ali i perspektivan prostor za aktivizam i pokretanje promena. Upravo zato nam je izuzetno važno da podržimo mlade aktiviste/kinje i kreatore/ke, kao i njihovu energiju koje vidimo kao pokretače promena i obezbedimo im okvir u kome će moći da nauče kako kroz svoje angažovanje na društvenim mrežama i kroz medije započnu promenu u svom okruženju.

Škola omladinskog aktivizma je petonedeljna obuka, u okviru koje će priliku za druženje i učenje dobiti 20 kreativnih mladih osoba od 15 do 22 godina koji su deo udruženja mladih ili za mlade, volonteri ili imaju ideju i inicijativu koju bi želeli da sprovedu u delo. Obuka će trajati od 26.09. do 10.10. dok će radionice biti organizovane vikendom.

U okviru Škole Insta aktivizma mladi će imati priliku da nauče o:

· Online aktivizamu, zagovaranju i omladinskoj politici;

· Kako da komuniciraju sa medijima;

· Kako da vode svoje ili društvene mreže organizacije;

· Kako da vode uspešnu onlajn kampanju;

· Kako da koriste medije i društvene mreže kako bi pokrenuli/le promenu.

Osim što će kroz online radionice i uz primenu kreativnih metoda imati priliku da nauče kako da svoje ideje realizuju, u okviru Škole insta aktivizma imaće priliku i da se druže sa sa svojim vršnjacima iz cele Srbije i da sa njima razgovaraju o svojim interesovanjima ali i preprekama sa kojima se kao mlade osobe susreću. Takođe, nakon završene škole i po završetku radionica biće im uručeni sertifikat o učešću i stečenim veštinama.

Koji je cilj online Škole insta aktivizma?

Naš cilj je da umrežimo 20 mladih koji su motivisani da budu nosioci promena i mladi lideri u svom okruženju i da im pomognemo i naučimo ih kako da svoje ideje i energiju pretvorite u dela. Želimo da im ukažemo kome mogu da se obratite, na koji način mogu kreiranjem sadržaja i kampanjama na društvenim medijima, kao i pravilnom komunikacijom sa medijima da realizujete super ideje, kao što su obnova školskog dvorišta ili organizacija fudbalskog turnira ili kulturnog događaja u njihovom gradu ili opštini.

Prijave su otvorene do 10. septembra 2020. godine, aza učešće na događaju je moguće prijaviti se popunjavanjem online formulara.

Učešće na školi besplatno, a ukoliko imate neko pitanje, možete pisati našoj programskoj asistentkinji Anji Jokić na mejl: anja.jokic@koms.rs ili je pozovi radnim danima od 9 do 17 časova na: +381 69 738 445

Članak Otvoren poziv za učešće na Školi insta aktivizma se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Istraživanje je sprovedeno od maja do jula 2020. godine, korišćene su kvalitativne i kvantitativne metode istraživanja. Ključni nalazi istraživanja su:

• Da mladi uopšte nemaju uticaja na političke procese i odluke misli 53,5%.
• Kao jedan od najvećih problema, 55,1% mladih je navelo mali uticaj na donošenje odluka.
• Pored niskog poverenja mladih u institucije, mladi imaju izuzetno nizak stepen poverenja u političare, čak 76,% mladih ne veruje političarima.
• Da izbori u Srbiji nisu slobodni i fer misli 77% mladih.
• U odnosu na prethodne godine, došlo je do porasta poverenja mladih u demokratiju: 45% misli da demokratija jeste najbolji oblik vladavine, 29% misli da nije, dok 26% ne zna.
• Čak 56% mladih smatra da je Srbiji potreban jak vođa i lider koga će narod slediti.
• Došlo je do porasta nepoverenja mladih u EU: 46% mladih ne podržava ulazak Srbije u EU.
• Najviše mladih, čak 36,3% smatra da Srbija treba da nastavi rad na povlačenju priznanja Kosova dok 20,6% mladih smatra da je potrebno raditi na pomirenju između Srba i Albanaca, a pitanje statusa Kosova ostaviti za kasnije.
• 59% mladih smatra da Srbija ne treba da ima bilo kakvu saradnju sa NATO.
• Fizičkom i verbalnom nasilju bilo je izloženo 64,5% mladih osoba u Republici Srbiji.
• Kada je reč o merama ograničenja kretanja i okupljanja, 41% mladih smatra da su bile stroge koliko je trebalo dok 39% mladih smatra da su bile previše stroge.
• Komunikaciju državnih funkcionera prema građanima čak 35,9% mladih vidi kao jako lošu.
• Da se odseli iz Republike Srbije planira 53% mladih.

Rezultati istraživanja su pokazali da više od polovine mladih želi da se uključi u donošenje odluka, ali smatra da nema trenutno nikakav uticaj na odlučivanje. Zainteresovanost mladih je porasla za čak 15% u odnosu na prethodnu godinu. U odnosu na ranije godine, veći procenat mladih smatra da je demokratija najbolji oblik vladavine.

Krovna organizacija mladih Srbije – zakonski prepoznat krovni savez mladih koji okuplja 108 organizacija članica, objavljuje Alternativni izveštaj u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom uz podršku Švedske.

Članak Održana konferencija za medije povodom Međunarodnog dana mladih se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Na konferenciji je iznet presek istraživanja o izbornoj kampanji koji govori o mladima i njihovoj zastupljenosti na političkoj sceni u Srbiji. Unapređenje položaja mladih u Srbiji, fokus je ovog monitoringa.

Mladi istraživači i istraživačice svakodnevno su pratili koji su problemi mladih: da li su predložene konkretne mere ili su samo data opšta obećanja, ko komunicira sa mladima i u kojoj meri su mladi politički akteri kampanje?

Monitoring je sprovođen od samog početka kampanje, odnosno, od zvaničnog proglašenja izbornih lista. Istraživači su putem onlajn portala, dnevnih novina, zvaničnih sajtova političkih partija i društvenih mreža, pratili oglašavanje izbornih aktera.

Podaci do kojih je Krovna organizacija mladih Srbije došla, govore da na izbornim listama imamo 580 mladih kandidata od ukupno 3419, što statistički predstavlja 17 % od ukupnog broja kandidata. U celokupnom periodu kampanje svi akteri obratili su se mladima 123 puta.  Od ukupno 21 izborne liste samo se 9 obratilo mladima, dok se svega 75 različitih osoba usmerilo na mlade u ovoj kampanji.

Pri obraćanju mladima, politički akteri, naveli su samo 14 konkretnih rešenja i mera i 34 obećanja upućena mladima.

Najviše obraćanja mladima uputila je Srpska napredna stranka (47) zatim, kampanja Bojkot (23), SPS-JS (22), Metla (12), Srpska radikalna stranka (5), Zavetnici (5).

Stefan Đorđević, generalni sekretar KOMS-a, izneo je zaključak o rezultatima ove kampanje, rekavši: „Mladi uprkos svim izazovima sa kojima se suočavaju, nisu bili u fokusu. Možemo da zaključimo da je u ovim obraćanjima bilo još manje konkretnih rešenja, nešto više obećanja, na osnovu čega zaključujemo da političari opet nisu pomogli mladima.”

S jedne strane, akteri jasno prepoznaju probleme mladih, a to su: loši uslovi pri zapošljavanju, skupo obrazovanje, odlazak mladih iz zemlje, participacija, odnosno učešće mladih u donošenju odluka. Đorđević ističe da, „s druge strane, nije ponuđeno nikakvo konkretno rešenje, sve stoji u opštim pričama i obećanjima, odatle dolazi i taj jaz da mladi ne veruju političarima, institucijama i ne vide da im se bilo ko obraća. Tu leži ključ zašto mladi ne glasaju.”

Krovna organizacija mladih Srbije uputila je političkim partijama otvoreno pismo, kako bi im skrenula pažnju na rezultate do kojih su došli ovim istraživanjem.

Treba napomenuti da smo do sada u parlamentu imali četiri osobe koje reprezentuju 17% mladog stanovništva (od 15 do 30 godina), mladi su suštinski bili isključeni iz institucija. Ove liste nam daju za pravo da očekujemo više mladih u parlamentu.

Ono što je na tribini istaknuto kao važno je da mladi ljudi zajedno sarađuju na unapređenju položaja mladih, da pokušaju da prevaziđu stranačke prepreke. Jedino tako mogu da prebrode ovo što se sada dešava.

KOMS je na početku izborne kampanje pozvao sve političke subjekte da u fokus stave mlade, s obzirom na izazove i probleme sa kojima se suočavaju. Zahtevao je da mladi više budu deo političkih procesa i budu uključeni u procesima donošenja odluka.

Naslovna fotografija: Srefan Knežević

Članak Monitoring izborne kampanje: Obećanja neće promeniti položaj mladih se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Akademija omladinske politike je jednosemestralni obrazovni program KOMS-a na kome će 20 odabranih polaznika i polaznica imati priliku da iskustveno uče o omladinskoj politici, upoznaju se sa najvažnijim akterima i instrumentima za poboljšanje položaja mladih, ovladaju veštinama za aktivno učešće u društvu i osnaže se za uspešno zagovaranje kako bi doprineli unapređenju položaja mladih u svojim zajednicama i šire. Program Akademije omladinske politike će realizovati trenerska baza i tim Krovne organizacije mladih Srbije.

Akademija omladinske politike realizuje se pod sloganom: “Nauči. Odluči. Pokreni. Realizuj.”

Svi detalji programa i formular za prijave za ovogodišnju Akademiju omladinske politike nalaze se na sajtu Krovne organizacije mladih Srbije: http://koms.rs/vesti/konkurs-za-odabir-trece-generacije-akademije-omladinske-politike/

Članak KOMS otvorio konkurs za polaznike Akademije omladinske politike se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Da li znate koliko mladih se interesuje za politiku? A koliki broj njih koji se aktivno bave politikom? Koliki je broj žena?  Zašto o položaju žena u politici većinom raspravljaju samo žene? Da li žena ima problem da napreduje, samo zato što je žena? Da li je rodna ravnopravnost u Srbiji moguća? Zašto je žena ponekad samo objekat?

Prošlo je više decenija od kada su žene izborile pravo glasa: prva zemlja koja je dala pravo glasa ženama bila je  Švedska, u Jugoslaviji žene su se za pravo glasa izborile još 1945. godine, u Švajcarskoj tek 1971. godine, a najkasnije u Saudijskoj Arabiji.

U Srbiji većinsko stanovništvo čine žene, od kojih je samo 30% politički aktivno. Ženama treba motivacija za prevazilaženje seksizma i prepreka. Neka od pitanja o kojima se polemiše u javnom diskursu i koja su pokrenuta na ovoj tribini su da li su kvote u političkom učešću bitne, kakav je odnos društva prema ženama i postoji li međusobna solidarnost?

Da ne postoje muške i ženske teme, već teme za koje se u politici vredi ili ne vredi boriti smatra Jelana Vujanović iz Dveri. Krovna organizacija mladih (KOMS) nedavno je organizovala tribinu u kojoj su o učešću žena u politici govorili mladi predstavnici različitih političkih partija. Na  događaju nisu govorile samo žene, već i muški predstavnici političkih partija. Oni su u razgovoru izdvojili najvažnije probleme koji se odnose na učešće mladih žena u funkcionisanju partije.

,,Podeljeni smo u grupe koje diskutuju samo o onome što je toj grupi problem. Srećom, ova debata nema povod nasilja, okupili smo se ovde da bismo pričali o problemu“, na tribini je istakao Pavle Grbović iz Pokreta slobodnih građana.

Tokom razgovora je među govornicima preovladavao stav da je za ovaj problem krivo društvo, dok ostali krive istoriju i tvrde da je položaj žene u Srbiji isti, bez obzira koja partija vlada.

,,Odnos prema ženama u društvu je kriv za sve, zbog toga se veliki broj žena ni ne usuđuje da pristupi stranci. Prema onim koje se usude, dobiju osudu od okoline i razne komentare koji će ih naterati da se povuku iz politike. Takođe, medijska slika nije dobra po ženu. Devojke koje su istaknute u medijima nisu mlade matematičarke ili umetnice, nego starlete. Objekat, a ne subjekat određivanja“, navodi Nina Vujičić iz Narodne stranke.

U Narodnoj skupštini sve žene koje su u partiji svakodnevno dobijaju prozivke bez osnove i bivaju ponižavane samo zbog toga što su ,,žene”. Dušan Stevanović iz Demokratske stranke Srbije smatra da je potrebno osnažiti žene i ukazati na to da su u političkom životu jednake.

,,Sve što treba da uradimo je da sa ženama razgovaramo i da im kažemo da su i one vredne ukoliko žele da se učlane u stranku i da mogu doći do željenog cilja. Ja političare ne delim na žene i muškarce, već kako bi Platon to rekao, na one koji se bave politikom i idiote,’’ dodaje Stevanović.

Tokom debate su postavljena brojna pitanja koja utiču na položaj žena u političkom životu, jer je za razliku od učešća muškaraca, pitanje ženske uloge na udaru velikog broja okolnosti i društveno-ustaljenih normi. Postavljeno je i pitanje, koji je to željeni cilj koje žene u Srbiji žele da postignu, da li su svesne problema, da li žele da ga reše i da li su kvote bitne.

,,Meni se čini da brkamo koncept pozitivne diskriminacije i kvota kao jednog važnog instrumenta koji će učiniti da učešće žena u politici bude uobičajeno. Kvote su pozitivna diskriminacija. Takođe, samo bih podsetila kolege i koleginice da se služimo rodno senzitivnim jezikom,’’ naglašava Branka Vuković iz Demokratske stranke.

Ona dodaje da je ovo pitanje koje treba da ujedini sve stranke, kao i da je ženama u unutrašnjosti mnogo teže, te da je najbolji način da se ovaj problem reši podsticanje ženske solidarnosti.

Posledica za ovaj problem je da u Srbiji živimo u mnogim stereotipima, koji su većinski posledica patrijarhata – zaključili su učesnici debate. Čak i u 21. veku muškarac je i dalje „gazda” u kući, a glavna parola da je batina iz raja izašla. Žena ima ulogu domaćice, brine o deci i  bolesnim ukućanima, što podpada pod obrazac podrazumevanog i neplaćenog rada. Prema statistikama iz 2016. godine stopa nezaposlenosti žena između 15 i 24 godine bila je viša nego kod muškaraca iste starosti, što je posebno bilo izraženo u južnoj i stočnoj Srbiji.

,,Treba nam više međusobnog razumevanja i malo normalnija politička kultura”, dodaje Jelena Vujanović iz Dveri.

U Srbiji postoji tendencija, da iako u određenim sferama dolazi do sve većih uspeha žena, i dalje osećamo jake uticaje tradicionalnih uverenja, što sa globalnom retradicionalizacijom predstavlja problem celog sveta, a ne samo naše države. Ipak, čini se da čak i žene koje obavljaju visoke fukcije u Srbiji nemaju potpunu kontrolu nad svojom ulogom, već da su pod jakim uticajem politički dominantne struje, kojom upravlja muška figura.

Žene mogu, kao i muškarci, da budu deo političke priče. Potrebno nas je samo ohrabriti. Razgovarajmo o ovome i pitajte žene iz vaše okoline da li su i one zainteresovane za politiku.

Autorka teksta: Varvara Vučković

Članak Učešće žena u politici u Srbiji se pojavljuje prvo na Oblakoder.