REMains kroz jezik apsurda istražuje ono što ostaje od sna nakon buđenja – fragmenti, nelogični spojevi, emocionalni tragovi i prizori koji nastavljaju da postoje negde između stvarnosti i podsvesti. Posmatrača poziva da uđe u svet snova bez jasnog početka i kraja, oslanjajući se na intuiciju, asocijacije i lične projekcije.

Snovi koje sanjamo nisu paralelna realnost, već precizna, iako izobličena, mapa savremenog života. Ono što od njih ostaje jesu tragovi istine za koje na javi često nemamo vremena, prostora ili hrabrosti da ih prepoznamo.

Kontrast između vizuelnih jezika dve umetnice gradi se između kontrole i preopterećenja. Jedan jezik funkcioniše kao unutrašnji pejzaž sna, dok drugi predstavlja njegovu eksploziju u kolektivnu, bučnu noćnu moru savremenog života. Zajedno, oni mapiraju rascep između individualne psihe i sveta koji je neprestano proizvodi i preplavljuje.

REMains potpisuju umetnice Marija Nikolić | Veštica i Sofija Ružić | Ruža.

Marija Nikolić | Veštica je vizuelna umetnica sa više od 15 godina iskustva u multimedijalnoj umetnosti. Master umetnosti stekla je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, a zvanje mastera nauka na univerzitetu Politecnico di Milano u Italiji. Od 2022. godine vodi sopstvenu nezavisnu praksu, kroz koju realizuje autorske projekte i saradnje po narudžbini. Njeni radovi predstavljeni su na više od 50 lokalnih i međunarodnih izložbi.

Sofija Ružić | Ruža je master likovna grafičarka i diplomirana grafička dizajnerka. Aktivno izlaže od 2011. godine i do sada je učestvovala na više od 30 grupnih izložbi širom Srbije i inostranstva, od kojih su dve bile samostalne. Tetoviranjem se bavi od 2010. godine, istražujući odnos crteža, otiska i tela kao nosioca slike. Dobitnica je nekoliko nagrada i priznanja iz oblasti grafike i dizajna.

U spornom sumraku valja zabeležiti sledeću činjenicu: San i Stvarnost su blizanci, rođeni u istom trenu, ali ih pod ovim suncem niko nikada nije video zajedno.

San je rođen prvi. Bio je to lik nekako čudan, neuklopljen, uvek malo iskrivljen u odnosu na svet oko sebe. Menjao je lica i sobe brže nego što bi išta moglo da se zabeleži, pa ga niko nije pozivao u društvo. Java je zakasnila minut: nepoljčljiva, racionalna, uvek u pravu i centru pažnje. Gde god bi se pojavila, San bi ostajao u senci, poput nečega što traje samo dok ga niko ne posmatra.

Živeli su u istoj kući, u smenama koje se nikad nisu poklapale. Kad bi San izlazio kroz jedna vrata, Java bi ulazila kroz druga, i u tom prolazu, na trenutak, kuća bi zadrhtala, ostavljajući iza sebe tragove koje ni jedno ni drugo nisu priznavali: fragment tuđeg razgovora, miris sobe koja ne postoji na mapi, ili ruku koja pripada nekom trećem.

Onda se, jednog dana, pojavila Veštica sa Ružom. Zastala je pred Snom, koji se po navici povlačio u ugao, i rekla mu sa ironičnim osmehom:

„Realnost je samo tvrdoglav konstrukt uma, dovoljno uporan da ga nazivemo stvarnošću, ali dovoljno krhka da nestane istog trena čim skrenemo u iracionalno. Java je samo San koji smo se dogovorili da zovemo stvarnim.“

I tada, po prvi put otkako je sveta, San nije osetio potrebu da se sakrije.

Članak REMains: Između sna i stvarnosti se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Centralna ideja izložbe je fantazija o Erosu, ne kao mitskom biću, već kao sili koja istovremeno stvara i razara.

„Stvorila sam mit o tebi“ otvara pitanje Erosa kao projekcije, čežnje i potrebe da se neuhvatljivo oblikuje u sliku.

Radovi Katarine Marković često nastaju iz prostora između tuge i strasti, koje dolaze iz istog mesta u telu. Eros i želja ovde su povezani sa samoćom, kao stanjem u kojem smo najiskreniji prema sopstvenim fantazijama. Izraz „la petite mort“ označava trenutak u kojem, kroz drugog, dolazimo u dodir sa nečim nedostižnim.

Dear Eros je zamišljen kao pismo bez kraja, pokušaj približavanja toj sili koja nas istovremeno lomi i pokreće. Kroz intimne slike istražujem telo kao prostor sećanja, dodira, odsustva i čežnje. Fotografije se kreću između intimnosti i distance, prisustva i praznine, nežnosti i melanholije. Umesto narativa, fokus je na unutrašnjim stanjima, tako da serija postaje vizuelna meditacija o čežnji, kao prostoru susreta i samoće.

Izložbena postvaka nastala je u saradnji sa Anom Vučetom. Izložba je prodajnai cene izloženih fotografija možete dobiti u Art shopu Kula. U Art shopu Kula takođe možete naći još neke izabrane radove Katarine Marković.

Radno vreme galerije je od srede do petka od 16 do 20h i subotom i nedeljom od 14 do 20h.

Katarina Marković je vizuelna umetnica i fotografkinja koja se bavi autorskim i komercijalnim projektima. Tokom godina sarađivala je sa značajnim publikacijama i medijima, među kojima su Elle, Philosophie Magazine, Fisheye Magazine i Arte.tv. Njen rad izlagan je i nagrađivan na međunarodnim festivalima, uključujući Belgrade Photo Month, Grenze Arsenale Fotografici, Roving Photodays i Sarajevo Photography Festival. Trenutno radi kao vizuelna direktorka na The European Graduate School.

Članak Otvaranje izložbe Katarine Marković – Dear Eros u Kuli se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Postoje trenuci u umetničkom razvoju kada forma više ne može da izdrži pritisak sopstvene stabilnosti. Trenuci kada doslednost stila postane teskoba, a savladana tehnika ograničenje. Upravo u toj pukotini, na mestu gde se sigurnost prelama u sumnju, započinje aktuelna izložba Nikše Suzića. Ne kao demonstracija, niti kao kulminacija, već kao ulazak u prostor radikalne nesigurnosti. Ova izložba se ne zasniva na konceptualnoj zatvorenosti, već na stanju koje bismo mogli nazvati limialnim, to jest onim koje se nalazi između prethodnog i budućeg identiteta, između poznatog izraza i još nedefinisane mogućnosti. Suzić se u tom prostoru ne kreće kao neko ko pokušava da ga prevaziđe, već kao neko ko u njemu ostaje, promišlja ga i ispituje njegove granice. Upravo to zadržavanje u nesigurnom, u prelaznom, postaje središnji etički i estetski čin. U materijalnosti radova (beton, drvo, oniks, aluminijum, karton) s jedne strane vidimo svedočanstvo o zanatskoj poznatosti i preciznosti, a sa druge strane o namernom rušenju te stabilnosti. Umesto finalnog oblika prisutna je otvorena gesta, a umesto čvrstih značenja simboli koji sami sebe podvlače crtom ironije, razigranosti ili unutrašnje ambivalencije. Ovde negativ nije samo metoda izrade skulpture, već metafora čitavog procesa: rad nastaje oduzimanjem, odlukom da se krene iz konture, iz nedostatka, iz onoga što nedostaje.

Biografija umetnika:

Nikša Suzić, rođen 1994 godine u Beogradu. Završio master akademske studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, odsek vajarstvo. Učestvovao na nekoliko grupnih izložbi i jedna samostalna :

– Galerija Doma Omladine – Izložba crteža i skulptura malog formata 2016;

– Galerija FLU 2017;

– Galerija Doma Omladine – Interakcije 2018.

– Paviljon Cvijeta Zuzorić – Izložba vajara/ki Srbije 2021.

– Trijenale crteža i male plastike 2021. – Kuća Legata

– Galerija ULUS – Bijenale mladih 2021

– Samostalna izložba „Iz stomaka” , 2022- Galerija FLU

Članak Izložba Nikše Suzića – Nothing to Declare se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Mediji koje koristi su raznovrsni – video, animacija, fotografija, skulptura, slikarstvo… ali vez joj je postao najličniji. Ne zato što je najprecizniji, već upravo suprotno: jer svaki šav nosi napetost ruke, trenutni osećaj, potrebu za smirenjem.

U nastavku razgovaramo o tome kako je do toga došla, šta znače motivi koji se stalno vraćaju i kako izgleda njen proces rada.

U tvojim radovima često se pojavljuju isti predmeti – stolice, sto, sveće… Kako si došla do tih motiva i šta oni danas znače za tebe?

Nikolija Stanojević: Motivi u mom radu imaju pojedinačna značenja, ali tek kada se uklope u jednu scenu, crtež postaje nosilac psihološke naracije. Svaka kompozicija predstavlja unutrašnje stanje anksioznosti, fragmentisani psihološki pejzaž koji se celovito sagledava samo pažljivim posmatranjem. Crteži na papiru jasno prenose tu dinamiku, ali prenošenjem na satensku jorgansku površinu dolazi do ključne promene. Tekstura i materijal unose osećaj zbunjenosti, nesigurnosti i kontradikcije.

U crtežima i vezu pojavljuju se predmeti sa simboličkim značenjem. Stolice predstavljaju unutrašnji dijalog ili sukob, sto je prostor susreta, ali i razdvajanja. Sveće, pribor za jelo, čaše alkohola u raspršenom rasporedu su elementi nesvesnih scena, prekinutih misli i osećanja bez reči, ali duboko upamćenih u telu.

Kako ti motivi funkcionišu zajedno?

Motivi, iako se mogu posmatrati pojedinačno, ne funkcionišu odvojeno – deo su jedne celovite, ritmične kompozicije. Kao što se anksioznost ne može objasniti jednom mišlju, ni motivi ne mogu biti izolovani bez gubitka značenja. Sve je pažljivo izbalansirano, poput mentalne mape u kojoj se sve prožima.

U mom radu ne postoji hijerarhija motiva – svi su jednako važni. Poput snova, scena je bez jasnih granica i logike, značenja se pomeraju, preklapaju, i celina se naslućuje tek dugim posmatranjem. Svako može u tome pronaći svoju priču, jer anksioznost ima mnogo lica i teško je svesti je na jedno značenje. Upravo ta otvorenost interpretacije je suština mog rada.

Soft Armor istražuje granicu između udobnosti i ranjivosti. Šta je bio prvi impuls da počneš da koristiš jorgane kao umetnički materijal?

Prvi impuls nije proizašao iz fokusa na stvaranje umetnosti, već iz potrebe za smirenjem u periodu intenzivne unutrašnje borbe sa hipohondrijom, paranojom i napadima panike. Tada sam počela da vezem, a ponavljanje istih pokreta, ritam igle koja probija nežni saten, delovalo je umirujuće, gotovo terapeutski. U tom trenutku, taj predvidljiv, fizički ritam bio je jedina izvesnost u mom danu. Postepeno, kroz tu potrebu za ponavljanjem, u moj život su ušli i drugi rituali poput svakodnevnog plivanja i vežbanja, svi utemeljeni u istom mehanizmu – ritam, pokret, ponavljanje. Gore. Dole. Igla. Konac. 1, 2, 3… Meditacija uma kroz telo i ruke.

U tom procesu, jorgan se pojavio kao prirodan medij – nežan, zaštitni, blizak telu. Vremenom je postao više od materijala: simbol topline, doma, zajedništva, ali i lične ranjivosti. Njegova uloga se najjasnije prepoznaje u detinjstvu, kada funkcioniše kao barijera od spoljnog sveta, bezbedni mehurić koji daje iluziju kontrole. Upravo taj osećaj, osećaj sigurnosti, bezbrižnosti i tihe unutrašnje borbe, postao je polazna tačka mog umetničkog izraza. Jer koliko god da deluje nežno i udobno, svaki šav na toj površini nosi trag unutrašnjeg haosa iz kojeg je proizašao – i snagu koja je potrebna da se taj haos obuzda.

Da li si oduvek imala odnos prema tekstilu i ručnom radu, ili je to došlo kasnije u tvojoj umetničkoj praksi?

Od malih nogu mi je bilo prirodno da stvaram sopstvenim rukama. Više mi je bilo zanimljivo da pravim delove kućice za lutke, njihovu odeću i druge stvari, nego da se samo igram njima. Kao mala, želela sam da se bavim modnim dizajnom, međutim život me je nekako pre usmerio na izražavanje četkicom i bojom. Osam godina sam se bavila slikarstvom. Nakon toga doživela sam blokadu inspiracije i želje za slikarstvom, što me je prilično obeshrabrilo.

Preselila sam se na šest meseci u Barselonu gde sam studirala modni dizajn. Tamo sam radila nekoliko projekata na mašini, ali sam se intuitivno vratila ručnom radu – mnoge komade odeće sam delom i ručno šila. Pokušala sam da svoje crteže prenesem na jorgane mašinski, ali shvatila sam da svaki pokret ruke nosi deo mene, ne samo trag energije, već i unutrašnju napetost, potrebu za smirenjem i kontrolom. U svaki bod je utkan delić haosa iz kog sam pokušavala da pobegnem. Koliko god ručni rad delovao manje precizno nego mašinski, upravo ta nesavršenost mu daje snagu – jer u svakom šavu je utkana moja borba koja mi je zauzvrat donosila smirenost.

Tvoji radovi deluju jako lično, ali i univerzalno. Postoji li granica između ličnog i umetničkog u tvom radu?

U mom radu ne postoji jasna granica između ličnog i umetničkog. Kada prenosim scenu na saten i jorgan, rad dobija novu dimenziju i složenost, gubi neposrednu čitljivost i postaje gotovo apstraktan. Tada se pojavljuju osećaj zbunjenosti i težine, i pitanje kako nešto tako haotično može biti utkano u tako nežan i intiman materijal – simbol naše zone sigurnosti i udobnosti.

Upravo ta tenzija između haosa i mira, anksioznosti i smirenosti, između forme i sadržaja, centralna je osa mog rada. Kroz sukob ovih suprotnosti nastojim da prikažem unutrašnje ja – ono što volimo i ono čega se plašimo u sebi. Cilj mi je da posmatrač oseti prihvatanje i sigurnost, kao da može da iskaže nešto bez srama, jer umetničko delo neće suditi, već će ga zagrliti – baš kao što je i mene zagrlilo kada mi je bilo najpotrebnije

Anksioznost je važan tematski sloj tvog rada. Zašto ti je to važna tema?

Anksioznost je za mene stanje u kojem ne mogu da sagledam celu sliku, već samo fragmente. Sve se prepliće, odvija istovremeno, bez moje kontrole, kao u mreži sopstvenih misli. Upravo zato mi je važno da kroz svoj rad prenesem taj osećaj.

Mešavina očiglednog i apstraktnog dodatno pojačava unutrašnju napetost – motiv koji na papiru deluje jasno, na satenu se raspada, prepliće, postaje nalik slici iz sna koju pokušavamo da uhvatimo nakon buđenja. Nežni materijal jorgana, koji simbolizuje sigurnost i utehu, u kontrastu je sa nemirom scene koja se na njemu odvija – i baš u toj tenziji leži metafora za anksioznost.

Motivi koje koristim osciluju između svesnog i nesvesnog, konkretnog i simboličkog, i kao takvi podsećaju na slojeve psihe koje pokušavamo da razumemo, nit po nit konfuzije. Koristim konac nežnih boja i nežnu podlogu kako bih stvorila kontinuitet, ali i da nijedan element ne dominira – jer anksioznost nije jednoznačna, ona je rasuta, razuđena, tiha i stalna. Važna mi je jer je univerzalna, ali i duboko lična. Ona je osnova mog rada, jer kroz nju prenosim psihičko iskustvo u vizuelni, opipljiv osećaj – i time pokušavam da tom haosu dam oblik, ritam i na kraju – mir.

Studirala si u Beogradu, Barseloni i Beču. Kako su ta različita okruženja uticala na tvoju umetničku praksu?

Svaki grad nosi svoju energiju i duh ljudi, ali to ne utiče direktno na motive i inspiraciju u mom radu. Život u različitim zemljama mi pre svega donosi iskustvo snalaženja u umetničkom svetu, upoznavanje novih ljudi i stvaranje novih perspektiva, učenje kroz svakodnevni život.

Moja inspiracija, međutim, dolazi iz posmatranja sopstvene psihe, kao i psihe i karaktera ljudi koje svakodnevno srećem i upoznajem na tom putu. Putovanja i promena okruženja mogu podstaći unutrašnje procese kroz nova iskustva, ali moje stvaralaštvo nije direktno vezano za mesta – ono uvek dolazi iznutra

Mediji koje koristiš su veoma raznovrsni – video, animacija, vez… Šta te vodi ka nekom mediju i da li imaš želju da u budućnosti istražiš još neki?

Verujem da svaki umetnik treba da izađe iz ustaljenog šablona i oproba se u različitim medijima, posebno dok je još mlad. Kasnije to eksperimentisanje postaje sve teže – potrebna je hrabrost da promeniš umetnički izraz, naročito ako te je jedan već obeležio ili proslavio.

Do sada sam se izražavala kroz različite medije, najviše kroz slikarstvo, ali trenutno me više privlači direktan rad sa materijalom – tekstil, gips, žica… Vodim se instinktom i stvaram onako kako osećam. Ako ne slušam taj unutrašnji impuls, ne mogu biti zadovoljna svojim radom, a to često preraste u unutrašnji haos i sukob sa samom sobom.

Volela bih da se jednog dana vratim slici, kada osetim potrebu za tim, i možda je povežem sa vezom ili skulpturom. Za mene je medij samo alat – forma koja se prilagođava unutrašnjem sadržaju koji želim da izrazim.

Kako izgleda trenutak kad znaš da je rad završen?

Ne znam. Mislim da retko koji umetnik sa sigurnošću zna kada je rad zaista završen. Uvek postoji osećaj da može još, da se nešto može doraditi ili produbiti. Ali verujem da se u nekom trenutku jednostavno oseti – da je dosta, da je ono što je trebalo biti rečeno, rečeno – i da je vreme da se krene dalje, na sledeći projekat.

Kojom pesmom bi opisala svoju izložbu Soft Armor?

Leonard Cohen – In My Secret Life

Fotografije: Bojana Filipović

Članak Ručni vez, jorgani i svakodnevna borba sa sobom se pojavljuje prvo na Oblakoder.

U radovima Nikolije Stanojević često se pojavljuju isti predmeti: stolice, sto, sveće, viljuške, čaše. Stolice postaju metafora unutrašnjeg dijaloga, sto granica i prostor susreta. Ovi simboli nisu nasumični, oni dolaze iz nesvesnog i nose tragove unutrašnje borbe. Svaki element deo je jedne složene celine. Kao i samo stanje anksioznosti, ne može se objasniti jednom mišlju, već se otkriva kroz mnoštvo impulsa. Stanojević ne uspostavlja hijerarhiju među motivima, svi su jednako važni. Značenja se prepliću, menjaju i ostaju otvorena za tumačenje. Njoj je ta otvorenost ključna jer veruje da anksioznost nema univerzalan izraz. Forma koja bi bila previše zatvorena ograničila bi mogućnost identifikacije. U tom smislu, njeni radovi nisu zatvoreni sistemi, već prostori u koje posmatrač može da projektuje sopstvena osećanja.

Prenos crteža na jorgan donosi i fizičku transformaciju: delo postaje taktilno, slojevito, reljefno. Čitljivost slabi, ali prisutnost slike se pojačava. Posmatrač je pozvan da se zapita kako nešto tako nežno može sadržati toliki nemir? Gde se dodiruju haos i uteha, unutrašnja panika i površinska mekoća? Upravo ta tačka napetosti između forme i sadržaja jeste središnje mesto njenog rada. Cilj nije dati odgovor, već ponuditi prostor u kojem se posmatrač može prepoznati. Bez osude. Kao da ga delo grli. Radovi Nikolije Stanojević zahtevaju vreme i pažnju. Nisu odmah razumljivi i to je deo njihove funkcije. U njima postoji tiha dozvola da nešto ne mora biti odmah jasno. Da može ostati mutno, ali i dalje značajno.

Nikolija Stanojević (r. 2001, Valjevo) je umetnica koja živi i radi u Beču i Beogradu. Završila je studije na Univerzitetu primenjenih umetnosti u Beču. Prethodno je pohađala Školu za dizajn u Beogradu, kao i Univerzitet za umetnost i dizajn u Barseloni, gde se fokusirala na modni dizajn.

Mediji koje koristi u svom radu uključuju video, animaciju, fotografiju, skulpturu, šivenje, vez i slikarstvo. Njena najnovija serija, *Soft Armor*, integriše instalacije, skulpturu, odeću i vez na satenu. Kroz ovu seriju, Nikolija istražuje krhku granicu između udobnosti i ranjivosti koristeći ručni vez na satenskim jorganima, predmetima koji simbolizuju sigurnost i zaštitu. Jorgan te štiti, ali, kako ona primećuje: „ako ti jedna noga isklizne ispod jorgana, nešto bi moglo da te ujede.“

Koristeći nežni saten kao osnovu, vezom prikazuje prizore, često stolice i stolove, koji poprimaju psihološku dimenziju, odražavajući unutrašnje misli i emotivna stanja. Kompozicija prevrnutih stolica na satenu unosi tihu napetost: kako nešto meko i utešno može izazvati nelagodu?

Njen rad poziva posmatrače da se suoče sa sopstvenom ranjivošću bez stida, nudeći ne izloženost, već prihvatanje.

Članak Izložba Nikolije Stanojević – Soft Armor se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Sa Irenom Gajić razgovarali smo o ideji koja stoji iza aktuelne izložbe, ritualima stvaranja i inspiraciji koju pronalazi na raznorazne načine.

Kako je uopšte nastala ideja za ovu izložbu i kako je izgledao sam proces pripreme i selekcije radova koje si izdvojila?

Irena Gajić: Ideja za izložbu je nastala iz potrebe da se neposrednije izražavam u svojoj umetničkoj praksi i da po svaku cenu izbegnem sedenje za kompjuterom. Ja sam profesionalni ilustrator i iako se bavim autorskom ilustracijom ona ima svoja ograničenja. Bila mi je potrebna sloboda. Prva slika je nastala 2021. godine, posle pandemije korona virusa i verujem da je svim ljudima bio potreban neki proces otpakivanja i procesuiranja svega što se desilo. Tako je počelo.

Šta za tebe znače ta „zakulisna stanja” – o čemu si razmišljala dok si radila ove radove?

„Zakulisna stanja” je skovao Vladan Maksimović – moj drug i kustos izložbe posle naših razgovora o slikama. Zakulisna stanja je igra reči na temu različitih scena koje su postavljene na mojim slikama. Svaka slika ima teatralnu, skoro uvek centralno pozicioniranu pozornicu – kulisu, na kojoj se onda pojavljuju arhitektonski elementi praveći kompoziciju koja opisuje kompleksna osećanja i unutrašnja stanja. Koristeći različite izvore svetlosti dobijam guste isprepletane senke koje zapravo prikrivaju kompoziciju od posmatrača. Na neki način slike vas pozivaju da ih gledate ali se ne otkrivaju u potpunosti. I za kraj, posebno zabavan detalj je što se u reči zakulisna krije i reč kula – naziv galerije.

Tvoj stil je jako karakterističan, kako si ga ti otkrila i kako se razvijao kroz vreme?

Moj vizualni jezik je počeo da se formira na Arhitektonskom fakultetu, ponajviše inspirisan tehničkim crtežom – aksonometrijom i naravno različitim arhitektama i umetnicima. I ljubav ne prestaje, od eksplodiranih aksonometrija i zbunjujućih paralelnih prikaza, preko slika i crteža Aldo Rosija do crteža drvenim bojicama i slika pripadnika Memfis grupe. Impresioniraju me oblici i njihovi odnosi i izazivaju dalje asocijacije i imam prosto potrebu da to istražujem. Kroz radoznalost i isporbavanje se razvija stil.

Često koristiš prave linije, zatvorene prostore, arkade…da li to ima veze sa time što si završila arhitekturu, pa na taj način spajaš umetnost i tu profesiju?

Ima veze sa mojim arhitektonskim obrazovanjem. Nekad mi se čini da je arhitektura jedan jezik koji sam naučila i sad se prosto tako izražavam. Arhitektura je jako moćna i kompleksna disciplina i najviše je volim gledajući je sa sigurne umetničke distance.

Kako izgleda tvoj proces rada – od trenutka kada imaš ideju do gotovog rada? Jesi li više od onih koji planiraju sve unapred ili se stvari menjaju u toku rada?

Proces rada na slikama je bio poprilično fizički zahtevan i u fazi samog slikanja ultra precizan. Počinjem od skice koju radim digitalno u Adobe Illustrator-u i počnem sa konceptom, ali prepustim intuiciji da vodi. I kada je skica gotova onda počinje fizički deo posla. Platno zalepim na drvenu ploču i u dve ruke ga premazujem slikarskim đesom i šmirglam ne bih li dobila uglačanu površinu nasuprot prirodnom reljefu koje platno ima. Potom se štampa linijska skica i tek onda se platno stavlja na blind ram. Tada počinjem da slikam površinu po površinu u više slojeva i poslednji sloj se nanosi na maskiranu površinu u brzim potezima da bi površine ispale ultra mat i dobile plakatski izgled. Crna boje uvek ide poslednja i onda za kraj oslikavam linije jako polako ručno.

Važni su ti umetnički uzori poput De Kirika i La Tendenza, šta te kod njih najviše inspiriše?

La Tendenza pokret je osnovao Aldo Rosi i može se reći da mi je on uzor. La Tendenza je otprilike italijanski prelazak u postmodernizam. Ono što je meni odmah bio utisak kod Alda je da on oseća emotivnu stranu arhitekture. Da arhitektura oblikuje nečija osećanja i raspoloženja i život uostalom a ne samo prostor. Isti utisak sam imala se De Kirikom, da oseća pravu moć arhitekture. A onda se kasnije ispostavilo da je na Rosija jako uticao De Kiriko i sad sve ima smisla.

Na koji način se tvoje slike oslanjaju na te reference, a gde izlaziš iz njihovih okvira?

Na razne načine, kroz arkade koje su ultimativna italijanska referenca, kroz ćudljivost i melanholiju dugih crnih senki, kroz zagasitu paletu sa jarkom crvenom.. Imam utisak da su teme koje ja prepoznajem kod Rosija i De Kirika i dalje jako savremene. Naravno ja se tim temama bavim kroz svoje lično iskustvo. Ono što je mene najviše okupiralo tokom rada na ovoj izložbi su teme reda, nereda, doma, transforimacije i introspekcije.

Zašto ti je aksonometrija važna i kako si je počela koristiti u umetnosti?

Aksonometrija je tehički crtež koji je bio karakteristični prilog arhitektonskim projektima u vreme modernizma. Pošto u aksonometriji nema perspektive nema ni posmatrača i to je imalo smisla sa vremenom gde je sve bilo neutralno i ranopravno i pre svega neindividualno. Kada sam ja tokom studiranja naletela na aksonometriju ona je već do tad dobila neki savremeni obrt gde se taj (neprirodno paralelni) prostor koristio da se doda atmosfera tj ljudi i događaj i na nekim crtežima si mogao mnogo da zaključiš o samim ljudima i kako koriste prostor. Na mene je takva aksonometrija najviše uticala – jer je lična, dozvoljava atmosferu, osećanja i humor a opet nije tako laka za čitanje jer paralelne ivice utiču na sagledavanje prostora.

Čini mi se da su stepenice jedan od čestih motiva u tvojim radovima, da li u vezi sa time postoji neka posebna priča ili sam možda samo ja to sama učitala?

I ja sam primetila da su stepenice jedan od glavnih motiva, potpuno nesvesno. Svakako me privlači taj oblik, kao neka zmijica u prostoru koja te prenosi na visinu. Prilično uzbudljivo. Uvek simbol napretka, rasta, avanture, novih znanja.

Ko/Šta te sve inspiriše – bilo iz umetnosti, arhitekture ili iz svakodnevnog života?

Mnogi, za Rosija i De Kirika smo već rekli, Đorđo Grasi, Etore Sotsas, Natali de Paskije, Lazar Vujaklija, Milton Glejzer, Vojo Stanić, Ken Prajs, umetnici precizionizma, postmodernizam, nameštaj, osećanja…

Imaš li neku sliku sa ove izložbe koja ti je posebno draga i zašto?

Prve dve su mi možda omiljene, jer sam učila tehniku još uvek i sve mi je bilo i teže i uzbudljivije zbog toga. Ali iskreno sve ih volim, one su zapisi tog perioda.

Kad ne crtaš, šta voliš da radiš, šta te opušta?

Sve uobičajeno, da provodim vreme sa porodicom, prijateljima, dečkom i našom mačkom. Da brbljam, pijem kafu i jedem slatkiše. Najviše me opušta da se šetam, tad rešim sve probleme i skockaju mi se misli.

Imaš li neki svoj ritual ili naviku kad radiš – ono nešto bez čega ne krećeš?

Kafa.

Da tvoja umetnost ima muziku u pozadini – šta bi sviralo?

Italijanska opera.

Da možeš da izlažeš u bilo kojoj galeriji na svetu, u bilo kom istrijskom periodu, kad i gde bi to bilo?

Volela bih da učestvujem na Venecijanskom Bijenalu na umetničkom izdanju. Sa grupom arhitekata Moderni u Beogradu sam predstavljala Srbiju 2021. godine na arhitektonskom Bijenalu i to mi je jedno od lepših iskustava u životu. Biti u grupi koja radi za jednu ideju na tako lepom mestu, okružen drugim umetnicima i arhitektama je nešto jako posebno.

Fotografije: Milica Mrvić

Članak Zakulisna stanja Irene Gajić se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Izložba počinje motivima urušavanja poznatog sveta. Prikazi napuštenih i razorenih domova, osame i gubitka simbolizuju trenutak kada individua ili društvo izlaze iz postojećeg okvira, a kako se posetilac kreće kroz prostor, susreće se sa radovima imerzivnog karaktera. Instalacije dominiraju, odražavajući specifičnost liminalne faze – prostora između ruševina prošlosti i još neizgrađene budućnosti. Na kraju, posetilac izlazi iz liminalnosti i ulazi u prostor u kojem se uspostavlja novi poredak. Transformacija je završena, a novi svet zauzima mesto starog. Kroz tri faze koje slede tok obreda prelaza, „Between Thresholds” istražuje krize kao trenutke gubitka, ali i kao neophodne prostore transformacije.

Biografija:

Aleksandra Branković (1990) rođena je u Leskovcu, Srbija. Ova multimedijalna umetnica trenutno živi i radi na području planine Rudnik okružena kokoškama, kozama, mačkama i psima. U svojim radovima uglavnom koristi kolaže u kombinaciji sa crtežom i slikanjem, fokusirajući se na izražavanje različitih rodova i drugih identiteta, kao i okruženja u kojima oni žive i stupaju u interakciju.

Diplomirala je slikarstvo na Fakultetu umetnosti u Prištini. Izlagala je na brojnim grupnim izložbama u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Francuskoj. Učestvovala je u sedam umetničkih kolonija i međunarodnih simpozijuma.

Članak Between Thresholds – izložba Aleksandre Branković se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ponedeljak, 24. mart

Protest povodom godišnjice NATO bombardovanja @Generalštab

View this post on Instagram

A post shared by Samoorganizovana grupa studenata – Blokada (@studenti_u_blokadi)

Utorak, 25. mart

The Iron Giant (1999) @bife Ventil

The Iron Giant je američki animirani naučno-fantastični akcioni film iz 1999. godine u produkciji Warner Bros. Igrana animacija, a u režiji Breda Berda u njegovom rediteljskom debiju. Zasnovan je na romanu Teda Hjuza „Gvozdeni džin“ iz 1968. godine, a napisao ga je Tim Mekenlis iz obrade priče Berda. U filmu glume glasovi Vin Dizel, Eli Marijental i Dženifer Eniston.

Audio-Vizuelni i plesni performans „Ljubav i Mi, Ljubavni CV” @UK Parobrod

Audio-vizuelni i plesni performans Ljubav i Mi, Ljubavni CV nas vodi u ispitivanje modernih partnerskih odnosa, koncepata kao što su monogamija, poliandrija, poliginija, poliamorija.

Ispitivanjem prošlosti, kolektivnih i ličnih iskustava, podcrtava istine i vrednosti kojima se vodimo u romantičnim i seksualnim odnosima. Percepcija onoga što nam se desilo i spremnost za varenje prošlosti, otpuštanjem starog identiteta i samorazvoj nas vodi do stvaranja novih načina komunikacija i stupanja u odnose. Izgleda da sa svakim odnosom bivamo bliži sebi i da sa ovom eksperimentalnom interakcijom sada javno, van društvenih mreža, odigravamo ljubavni sastanak, vi sa mnom i ja sa vama.

Scenario i koreografija: Rade Obradović
Muzika: Goran Lončarević
Dizajn/ video produkcija: Svetlana Živanović
Saradnik za koreografiju: Svetlana Đurović
Ples: Rade Obradović i Jasna Kinđić

25.mart u 20:30 časova, UK Parobrod

Sreda, 26. mart

Koncert ŽEN uživo @Kvaka 22

Progresivni indie rock bend ŽEN nastao je 2010. godine u Zagrebu, gde su svoj kreativni dom pronašli u skvotu AKC Medika. Njihov debitantski album „I onda je sve počelo” (2013) objavljen je pod okriljem kvir feminističke izdavačke kuće Unrecords iz Beča, dok je drugi album „Jantar” (2015) nastao u saradnji sa Unrecords i francuskom nezavisnom etiketom Vox Project.

Godine 2017. pridružili su se slovenačkoj izdavačkoj kući Moonlee Records, pod kojom su u novembru iste godine objavili svoj treći album „Sunčani ljudi”

Četvrtak, 27. mart

Prodajna benefit izložba plakata ARTIFADA: BEOGRA @Kula

Kula Cetinjska i Inicijativa za slobodnu Palestinu uz podršku Matrijaršije i Smak Pressa pozivaju vas na prodajnu benefit izložbu plakata ARTIFADA: BEOGRAD. Beograd je nakon Zagreba i Sarajeva treći regionalni grad koji će ugostiti Artifadu. U izložbi učestvuje 26 dizajnera_ica iz svih zemalja bivše Jugoslavije i jedan dizajner iz Baskije.

OTVARANJE izložbe je 27.3. u 19 časova, a izložba traje do 30.3. Na samom otvaranju nastupiće beogradski kantautor Ulična džukela.

Sav profit ide za pomoć nezakonito uhapšenom palestinskom studentu Univerziteta Columbia, aktivisti Mahmudu Halilu.

Kanda Kodža i Nebojša @Karmakoma

View this post on Instagram

A post shared by karmakoma (@karmakoma_belgrade)

Bend upečatljivog imena slušamo još od početka devedesetih kada su nam otkrili da su čitajući stare prevode Dostojevskog došli do „kanda“ i „kodža“, a uz pomoć jednog dečaka iz zgrade u kojoj je živeo tadašnji gitarista Rastko Lupulović dodali i „Nebojša“. Od 1996. godine izdali su devet studijskih albuma i promenili sastav više puta, a u Karmakomi ćemo ih slušati u sastavu: Oliver Nektarijević (vokal), Janko Mostarlić (gitara), Nenad Pejović (gitara), Boško Stanojević (bas gitara) i Vladan Rajović (bubanj).

PPM Enklava predstavlja zbornik pesama učesnika radionice „Paket Aranžman” @KC Grad

View this post on Instagram

A post shared by PPM Enklava (@ppm.enklava)

U četvrtak 27. marta u 19h predstavljamo Paket aranžman – zbornik pesama učesnika radionice 2024. godine. Vidimo se u KC Gradu i ponesite lepe olovke za potpisivanje!

Događaj se realizuje u okviru književnoumetničke platforme Booking.

Petak, 28. mart

Dvica Flora w/ 7OGI & Benjamin, Danilo Kas, Nneco @KC Grad

View this post on Instagram

A post shared by Двица (@dvica.22)

DVICA FLORA – KC GRAD – OD 22 do 03:00! Pozivamo vas da proslavimo buđenje prirode uz interaktivnu floralnu scenografiju.

Koncert: Crno dete @KC Živa

View this post on Instagram

A post shared by жiva | novi beograd (@kc_ziva)

Solistički koncert grupe Crno dete (po prvi put) u Živi. Predah od sveopšte napetosti dok radimo na tome da stvari puknu i preokrenu se – valjda na bolje.

Vrata: 21h

MRAK with Pepper Levain, Kӣr, Edin, blackprotocol, ENDZI, Lollipop Janosz @Drugstore

MAIN ROOM
Pepper Levain
blackprotocol
Edin
ENDZI

SMALL ROOM
Lollipop Janosz
Kӣr

Subota, 29. mart

ARGH + Orfisti – Za nastavnike i profesore @Elektropionir

View this post on Instagram

A post shared by Totalno Argh (@totalnoargh)

Pozivamo te na književno veče u ZNAK PODRŠKE NASTAVNICIMA I PROFESORIMA, na kojem sakupljamo donacije.

SUTRA slavi 6ti rođendan! Issa, Murgaski, Ubica, Bucalo, Saud, Praktikal, Na5a @KC Grad

View this post on Instagram

A post shared by SUTRA / СУТРА (@sutra.club)

Pre šest godina smo pokrenuli ovu priču sa idejom da treba pustiti DJeve da se razmašu u izrazu, otresu ustajale konvencije beogradskog (i šire) klabinga, da imaju poverenja u plesače i ponude im to neko čudnije sranje. Da treba negovati kolektivizam rejv kontinuiteta, stalno iznova izgarati u kolektivnoj radosti. Tada smo rekli: „Sećamo se uzbuđenja koje smo osetili pri prvom susretu sa elektronskom muzikom i cilj nam je da to uzbuđenje širimo svim našim akcijama.”

Šesti rođendan dočekujemo u krugu porodice – po prvi put svi rezidenti SUTRE na rodjendanu. All star postava, spremite se!

Daniel Bell, Marko Nastić, Vlada Janjić @Karmakoma

View this post on Instagram

A post shared by Apgrade (@apgrade)

Apgrade i Karmakoma ponovo udružuju snage i predstavljaju vam Danijela Bela, Marka Nastića i Vladu Janjića!

Apsorbujući uticaje Čikaga i avangardnog minimalizma, Daniel Bell (DBX, Cybersonik) je stvorio zvuk koji je promenio dalji razvoj elektronske muzike. Numere poput Losing Control postale su stubovi žanra, i dok je minimal tehno s vremenom prerastao u globalni fenomen— ponekad razvodnjen i pogrešno tumačen—Bellov rad ostao je merilo za one koji su shvatali da ogoljeni pristup, koji stavlja suštinu ispred spektakla, redefiniše mogućnosti elektronske muzike.

Alter:Etom D.A.V.E the Drummer, Koboyo, Asarri b2b Deeda, Muhi & Kluzo @Drugstore

View this post on Instagram

A post shared by ALTEREGO (@alterego__ae)

MAIN ROOM
D.A.V.E the Drummer
Koboyo
Asarri b2b Deeda
Muhi & Kluzo

SMALL ROOM
All Stars
Panopticon
Stameni
Tosandrra

Koncert: Consecration @Dorćol Platz

Consecration u epizodi „sviramo za publiku” i to u Dorćol Platzu u petak 29. marta. Posle dva spektakularna jesenja nastupa u SKC Novi Sad i SKC Beograd u okviru prvog talasa promocije sedmog studijskog albuma „Smrt, ljubav, smrt”, kultni beogradski sastav Consecration vraća se na binu sa novom setlistom, novom energijom i ambicioznim planovima.

Nedelja, 30. mart

Rokenrol škola: Soliter i Vilis @Dom omladine Beograda

Dom omladine Beograda i tokom 2025. nastavlja sa programom pod nazivom „Rokenrol škola“, u okviru kojeg jednom mesečno organizuje koncerte talentovanih mladih domaćih bendova. Koncerti se održavaju jednom mesečno, nedeljom od 20.00 do 22.00 sata. Publici će se na svakom koncertu predstaviti po dva benda koji čine učenici gimnazija i srednjih škola, iz Beograda i Srbije.

Na drugoj „Rokenrol školi“ u 2025. godini predstavljamo sastave Soliter iz Šeste beogradska gimnazije i Vilis iz Četvrte beogradske gimnazije.

Promocija knjige „Varljiva istorija doma” autora Srđana Gagića @KC Grad

View this post on Instagram

A post shared by Kulturni centar GRAD (@kcgrad)

Promocija knjige poezija Srđana Gagića „Varljiva istorija doma”.

Početak u 19h!

MAGLA – 16 Hour Party: Sol Ortega & Many others @Para

Ready for a ride? Get your seatbelts fastened, we are taking you on a journey!

Ladies and gentlemen, let’s welcome talented Sol Ortega with style. She will deliver a high-intensity techno set, and we can’t wait to experience it within the walls of lovely Para Klub.

Zu (IT) + Kӣr (live) @Karmakoma

Zu je prava zver. Zvanično osnovan u Ostiji, na obali Rima, Italija, 1997. godine, bend je objavio više od 15 albuma i održao hiljade koncerata širom sveta, stekavši kultni status globalno. Prevazilazeći žanrovske granice, Zu je razvio jedinstveni muzički jezik, prateći sopstveni, lični put. Elementi metala, noise-a, prog-a, elektronske muzike, ambijenta, industrijala i savremene muzike transformisani su i preoblikovani u njihov jedinstveni izraz, ne ličeći ni na šta od navedenog.

Nastup će otvoriti srpski elektronski umetnik Kӣr (Bane Jovancević), rezident i programski menadžer beogradskog kluba Drug§tore. Splet drone i post-industrijskih elemenata sa balkanskim folklorom i vizantijskim tradicijama stvara njegov jedinstveni zvuk. Ovaj nastup će se sastojati od elektroakustičnog live seta, koji će predstaviti prepoznatljiv stil Kӣra.

Članak Kulturna dešavanja u gradu /24.3 – 30.3/ se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Kao i prošlog puta, studenti nastavljaju da koriste veštine, zanate, znanje, snalazljivost i spremnost. 

Kroz ovu izložbu žele da pokažu sve aspekte njihovih života u ovom periodu.

Izložba je humanitarnog karaktera, a ulaz je slobodan. 

Članak Izložba studenata Univerziteta umetnosti – stUUdenti se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ovu postavku, ukoliko već niste, imaćete prilike da vidite do 22. decembra u Kuli, a do tada o inspiraciji, boravku u prirodi i najvećim izazovima razgovarali smo sa Andrejom.

Andreja Krstić | Foto: Lazar Kostić

U kom trenutku je nastala ideja za ovu izložbu?

Andreja Krstić: Oduvek me je prvlačila psihologija čoveka, konkretno, snaga uma u prevazilaženju psihofizičkh izazova. Od malih nogu se bavim nekim sportom, dok sam se poslednjih osam godina najviše fokusirao na različite fizičke aktivnosti u prirodi, jer aktivnosti ovakvog tipa nose sa sobom mnogo izazova koji su veoma inspirativni, tako da je ova ideja dolazila i odlazila u više navrata. Ovakva iskustva naučila su me da se kroz odlučnost i istrajnost dolazi do ostvarenja zadatog cilja, a kao nagrada dolazi fizičko i duhovnog pročišćenje.

Trenutak koji je definitivno prelomio da realizujem izložbu sa ovakvom temom i da prenesem osećaj tog „putovanja“, desio se letos, na OCR trci u Ovčarsko-kablarskoj klisuri. Prvi put u životu sam trčao trku, kroz šumu, sa preprekama, dužine 23km. U toku trke imao sam borbu sa grčevima u nogama, ali sam odlučio da ne odustanem i da nastavim dalje. Nakon završene trke, iako sam se fizički iscrpeo, osećao sam se neverovatno dobro – rasterećen, čist. Doživeo sam katarzu.

Priroda i penjanje su ti u velikoj meri inspiracija, kad si počeo da otkrivaš ljubav prema tome i da to za tebe predstavlja nešto mnogo više od puke fizičke aktivnosti?

Moje prvo pravo planinarenje bilo je na Aljasci u Denali nacionalnom parku 2016 godine. Na hajk sam išao potpuno sam. Nisam očekivao da će me uspon baš tako testirati. Morao sam da se probijam kroz gusto žbunje, visoku tundru, jak vetar i konstantnu kišu. Izlazak na vrh nije bio ništa spektakularno jer sam bio u kišnom oblaku. Nije postojala vizuelna satisfakcija, koliko je bila duševna, uspeo sam sam, moj prvi hajk da izguram u takvim uslovima. Tada sam shvatio kako i koliko priroda utiče na mene, kako me pokreće da iz nje crpim inspiraciju.

Sportskim penjanjem sam počeo da se bavim malo pre Aljaske. Nakon prvih popetih smerova u prirodi, navukao sam se na osećaj da si mentalno i fizički sposoban da savladaš strahove i izazove. Ovakave aktivnosti za mene predstavljaju putovanje u središte sebe. Kada sam u takvom okruženju, utiska sam da vreme ne postoji, situacije iz svakodnevnog života postaju nevažne, u balansu sam sa sobom i prirodom, učim da verujem sebi, umom i telom sam prisutan u trenutku. Ono što me najviše inspiriše je realnost prirode, magična i nežna, a sa druge strane sirova i surova. Čisto ogledalo koje ti pokazuje ko si, šta si i od čega si.

Per aspera da astra upućuje na nužan proces koji prethodi postignuću određenog pročišćenja, na koji način ti je taj proces inspiracija u umetnosti? Šta je ono što te tu suštinski inspiriše?

Izložba nazvana latinskom poslovicom jasno sugerše da svako može u njoj da se pronađe na različite načine i da je tema univerzalna, te se lako prepoznaje i u umetničkoj praksi. Ono što me najviše inspriše je ta istrajnost i odlučnost, koja se lako primenjuje i u procesu kreativnog stvaranja. Nijedan takav proces nije jednostavan. Stvaranje umetničkog dela pre svega zahteva umni rad koji je neminovno praćen iscrpljujuće fizičkim. Tu je borba sa nedefinisanim i nedovoljno jasnim idejama, samokritčnim pristupom, odbacivanjem suvišnog i oblikovanjem zadržanog, i konačno dolazak do finalne forme rada, do njegove suštine.

Koliko tebe lično takvi procesi menjaju?

Dosta me menjaju. Osećam da puno utiču na mene i moj mentalni sklop. Neki mogu da liče jedni na druge, ali nikada nisu isti, jer i ja neću uvek isto na njih reagovati, te me svaki izazov i proces čine bogatijim za novo iskustvo.

Kako posmatraš ulogu fizičkog tela i njegovog napora u umetnosti — da li je ono instrument ili medij?

Smatram da fizičko telo može da bude i jedno i drugo u umetnosti, zavisi od uloge i konteksta u koji ga stavljamo. U ovom slučaju je instrument kojim doživljavamo i osećamo izložbu.

Foto: Lazar Kostić

Na ovoj izložbi čitava galerija postaje metaforično planinsko uspinjanje, na koji način ćeš ostvariti taj efekat? Šta je ideja sa samom postavkom?

Galerija Kula je jedan specifičan prostor. Rasprostire se na tri sprata i da bismo pogledali izložbu, uslovljeni smo da se uzlazno krećemo, tačnije penjemo iz prostorije u prostoriju, uskim stepenicama. Time mi je, od starta, komunikacija sa posmatračem bila jasno definisana. Svaki sprat sam tretirao kao zasebnu ambijentalnu celinu, koja se suptilno preliva iz jedne u drugu, dok sam postavku rešio scenografskim pristupom.

Prvi nivo je mračan i težak, ispresecan oštrim geometrijskim oblicima u samom prostoru. Svi zidovi su oslikani tamnom paletom boja dok je rasveta veoma prigušena. Pod je prekriven krupnim crnim kamenjem koje krcka pod nama, dok prostoriju ispunjava mračan, neprijatan ambijetalan zvuk. Ovaj sprat jasno ilustruje početak svakog putovanja, koje je uvek teško i nejasno, prepuno prepreka i izazova.

Penjanjem na drugi sprat ulazimo u svetliji ambijent. Prostorni elementi su prisutni, ali u manjoj količini, nivo je vizuelno ispunjen maglom. Dolaskom na ovaj nivo stupamo na scenu ispred zida oslikanog svetlijom paletom boja koja se gradacijski kreće od tamnije ka svetlijoj od poda do plafona. Geometrijski oblici na slici su obliji i jednostavniji. Po podu je rasuto kamenje svetlije nijanse. Ambijent ovog sprata ilustruje progresivan napredak u borbi sa izazovima, ali smo ovde još uvek u iskušenju da li ćemo nastaviti ili ćemo posustati.

Čineći poslednji napor, penjući se uskim stepenicama, izlazimo na treći sprat. Ovaj nivo je prostorno rešen tako da u njemu može da boravi samo jedna osoba i time se naglašava da je iskustvo putovanja uvek subjektivno. Ambijent je jednostavan, bez elemenata, ispunjen apstraktnim zvukom koji je očišćen od informacija, tako da osećamo samo isceljujuću vibraciju. Svetlo pozicionirano u usitnjenom belom kamenu ne predstavlja svetlo na kraju tunela, već simboliše prisutnost u trenutku, samosvest, pročišćenje. Ono simboliše dolazak do nas samih, suštinu ovakvog psihofizičkog putovanja.

Foto: Lazar Kostić

Mnogi te poznaju po tvom radu na muralima, imaš li neki projekat na kom si radio, koji ti je posebno drag?

Moj najdraži i najveći projekat do sada je Utopia na Silosima. Imao sam veliko zadovoljstvo da oslikam silos visine 28 metara, koji je adaptiran za sportsko penjanje. Jako je teško opisati uzbuđenje i sreću koju sam doživeo kada sam popeo prvi smer preko svog murala. Projekat o kome sam jako dugo maštao!

Kada završiš projekat, poput ove izložbe, da li i ti osećaš svojevrsno pročišćenje, kao kod penjanja kada dođeš do vrha?

Definitivno! Realizacija svake izložbe je veliki psihofizički napor. Danonoćno si u prostoru galerije, veoma fizički aktivan, sa fokusom na mnogo detalja, dok je um opterećen konstantnom proverom šta je još ostalo da se završi. San se zanemari, a spavanje služi samo da se telo restartuje. Konkretno, u realizaciji ove izložbe bilo je dosta izazova. Od rešavanja konstruktivnih i estetskih problema na licu mesta, do prilagodjavanja i istrajnosti u realizaciji ideje od početka do kraja. Dan nakon otvaranja izložbe je trenutak kada si u katarzi. Sve se završilo, urađeno je sve kako je zamišljeno – od postavke do otvaranja. Tada se osećaš rasterećeno, praznog uma. Srećan si.

Foto: Milica Mrvić

Imaš li omiljenu pesmu trenutno za rad, ili da ti ide u pozadini dok radiš?
U suštini, najviše volim da pustim mikseve domaćih i stranih DJ-eva, retko kada radim u potpunoj tišini. Ali, izdvojio bih jednu pesmu koja mi se u poslednje vreme vrti u glavi: „Belo horizonte“ – Cari Cari bend.

Omiljeni snack dok radiš?
Banana, crna čokolada i vruć kakao – sveto trojstvo.

Omiljeni deo dana i zašto?
Power nap, znamo zašto.

Najteži vrh koji si popeo?
Jedan na Aljasci, Denali nacionalni park. Šest sati konstantne kiše, magle, oluje i klizavog terena u regiji gde je veća aktivnost grizli medveda.

Najlepše mesto na kom si ikada bio u prirodi?
Najteže pitanje! Svako mesto me je kupilo na neki način. Moraću da izdvojim više njih. Denali nacionalni park, Dolomiti, Durmitor, planina Bromo na Javi u Indoneziji.

Šta je must da poneseš kada ideš u prirodu?
Upaljač, čeona lampa, vodootporni šuškavac.

Članak Inspiriše me realnost prirode – magična, nežna, sirova i surova se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Otvaranje izložbe biće održano u četvrtak 28. novembra u 19 časova u galeriji Kula, u Cetinjskoj 15.

Njegovo istraživanje unutrašnjih prostora kroz fizičke prepreke postaje univerzalna tema koja može rezonovati sa svakim posmatračem. Inspiraciju za ovaj projekat umetnik pronalazi u sopstvenim iskustvima sa prirodom, planinarenjem i borbom sa fizičkim i mentalnim granicama. Lični doživljaji penjanja, suočavanja s izazovima i postizanja cilja predstavljaju srž ove umetničke vizije. Kroz introspektivan pristup, umetnik istražuje kako prepreke postaju alati za rast i transformaciju, stvarajući univerzalnu priču u kojoj se svaki posetilac može prepoznati.

Izložba nas podseća da su izazovi kroz koje prolazimo neizbežan deo puta ka prosvetljenju i razumevanju — ne samo sveta oko nas, već i nas samih.

Andreja Krstić Chenipe (1993) rođen je u Beogradu. Osnovne i master studije je završio 2017. godine na odseku zidno slikarstvo Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu. Član ULUS-a i ULUPUDS-a od 2017 godine. Chenipe se oslanja na svoju intuiciju dok stvara, inspirišući se sredinom u kojoj se nalazi. Uživa u postizanju harmoničnog odnosa između njegovog dela i fizičkog okruženja. Neprestan izazov pronalazi u novim vizuelnim zadacima, sa pažljivom izradom radova i posvećenošću detaljima, trudeći se da njegova dela istovremeno odišu dinamikom i skladom. Glavni cilj u njegovom stvaralaštvu je implementacija apstraktne umetnosti u javni prostor, kroz izradu dvodimenzionalnih i trodimenzionalnih radova.

Naslovna fotografija: Lazar Kostić

Članak Per aspera ad astra – izložba Chenipe Andreje Krstića se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ponedeljak, 21. oktobar

Predavanje Šta da se radi s Kapitalom? Jugoslovenski odgovor @Muzej Jugoslavije

Muzej Jugoslavije i Departman za studije politike Fakulteta za medije i komunikacije u Beogradu organizuju seriju predavanja pod nazivom „Jugoslavija od periferije ka socijalizmu i natrag”. U fokusu ovogodišnjeg ciklusa koji će trajati od oktobra do decembra 2024. godine biće reči o istorijskim procesima koji su vodili Jugoslaviju od zavisnog kapitalizma u međuratnom periodu ka pokušaju izgradnje socijalizma i izmeštanja s periferne pozicije u međunarodnoj podeli rada nakon 1945. godine, te najzad do perifernog razvoja zemalja nastalih raspadom Jugoslavije u periodu restauracije kapitalizma.

Drugo od ukupno šest planiranih predavanja koji će održati dr Mislav Žitko iz Zagreba organizovano je oko ishodišnog pitanja koje postavlja Žak Bide (Jacques Bidet): Šta treba uraditi s Marksovim Kapitalom? Pomenuto pitanje obuhvata najmanje dva registra. Prvi se tiče problematike značenja i razvoja kategorija marksističke teorije u opsegu od kritike fetišističke iluzije do kritike političke ekonomije. Drugi se odnosi na kapital s malim početnim slovom, te obuhvata kretanje kapitala u kapitalističkim ali i u postkapitalističkim formacijama, dakle, u prelaznim periodima prema drugačijoj organizaciji proizvodnje i potrošnje.

Utorak, 22. oktobar

Arhitektura je muškog roda? @Ministarstvo prostora

Zbog čega se standardi u arhitekturi, koji su mera oblikovanja svih prostora u kojima svi mi boravimo, sameravaju sa muškim, zdravim telom? Šta to znači za sva ostala tela? Kako iz ugla žena izgleda obrazovanje iz oblasti arhitekture i urbanizma? Koliko su žene prepoznate u istoriji izgradnje gradova, u svim svojim ulogama? Da li je danas situacija drugačija? 

Program Njeno pravo na grad počinjemo razgovorom sa arhitekticama i urbanistkinjama različitih generacija – Milenom Zindović, Ivom Čukić i Anđelom Šulić (moderacija: Jovana Timotijević). Kroz refleksiju o sopstvenim iskustvima studiranja, rada, ali i svakodnevnog života biće otovrene brojne teme koje daleko prevazilaze pitanja discpline, a koje će se tokom programa detaljnije rasvetljavati i diskutovati.

Sreda, 23. oktobar

Na kafi sa psihologom – Pandemija usamljenosti @Dorćol Platz

Tema tribine je „Pandemija usamljenosti – da li nas samoća ‘ubija’?”, a sagovornici su Aleksandar Dimitrijević, psihoanalitičar, Anja Simonović , psihološkinja i psihoterapeutkinja Centra za brigu o mentalnom zdravlju mladih (CEZAM) i Dragan Ilić, psiholog i novinar.

Vaše mesto možete rezervisati putem mejla: nakafisapsihologom@hemofarm.com, najkasnije do 23. oktobra do 12 časova.

Predstava Beograd-Berlin @KC Grad

PRODUKCIJA: Pozorište PATOS
TRAJANjE: 60′
UZRAST: 16+
Tekst: Maja Pelević
Režija: Ivona Mitić i Lazar Tešić
Igraju:
ONA Ivona Mitić
ON Lazar Tešić

Četvrtak, 24. oktobar

You either make money, or you make indie flyers @Kula

Stevie Whisper aka Stefan Unković je grafički dizajner, ilustrator, producent i didžej iz Beograda. Njegov širok i eklektičan, ali i dalje prepoznatljiv vizuelni izraz ukorenjen je u dubokoj involviranosti u različite mikrotokove subkulturnog života srpske prestonice još od ranih 2000-tih. Kombinujući iskustva ulične umetnosti, DIY/Punk estetike kao i klasičnog obrazovanja u vizuelnim komunikacijama, njegov stil je u značajnoj meri doprineo definisanju čitave jedne generacije lokalnog underground-a.

Izložba “You either make money, or you make indie flyers” u galeriji Kula u Cetinjskoj 15, predstaviće deo ovog širokog opusa kroz selekciju od preko 120 radova u fizičkom formatu, kao i veliki broj istih u digitalnoj formi. Otvaranje je zakazano za četvrtak 24. oktobar sa početkom u 19 časova, a izložbu ćete moći da posetite do 17. novembra.

Dani katalonskog filma @Jugoslovenska Kinoteka Kosovska 11

Dani katalonskog filma od 24.10. do 27.10.2024. Svi filmovi imaju titlove na srpskom i engleskom.

Beogradski džez festival @Dom omladine

Dom omladine Beograda predstavlja 40. Beogradski džez festival, pod sloganom DŽEZ NASLEĐE. Više informacija ovde.

Umetnički kafe: Dea Džanković @Goethe Institut

Razgovor o knjizi „Ono što nisi bila dobro“

Knjiga „Ono što nisi bila dobro“ predstavlja sintezu poezije i vizuelne umetnosti, gde jedno drugom služi kao vrsta kontrapunkta. Autorka Dea Džanković koristi ilustrovane stranice kao platno na kome se stihovi sa desne strane prepliću s likovnim elementima na levoj, stvarajući dodatne nivoe značenja.

Projekat je započet 2017. godine tokom autorkinog boravka u Berlinu, koji je obeležio početak njenog bavljenja sa poezijom. U tom periodu, suočena sa osećanjem alienacije i besciljnosti, Džanković je poeziju koristila kao sredstvo za emotivno i duhovno prevazilaženje lične krize. Teme koje knjiga obrađuje su refleksija tih iskustava – od anksioznosti, preko krize identiteta i duhovne i emocionalne nestabilnosti, do pitanja ženskog identiteta i seksualnosti. Takođe, knjiga se bavi i duboko ukorenjenim društvenim pitanjima, poput autonomije tela i misli, kroz prizmu osobenih kulturoloških i jezičkih karakteristika.

Unreal Day @MTS Dvorana

U mts Dvorani čitav 24. oktobar biće posvećen Unreal Engine-u i novinama iz Epic Games-a. Upoznaj se sa svim alatima i kreatorima na jednom mestu. Prijavi se za besplatan, otvoreni deo programa, gde će se okupiti profesionalci i entuzijasti iz domena razvoja video-igara, kompjuterske grafike, animacije, filmske postprodukcija, kreativne ekonomije, arhitekture i drugih srodnih disciplina.

BONUS:

Međunarodni festival kratkometražnog igranog filma Filmski Front @Kulturni centar Novog Sada

Od 24. do 27. oktobra biće prikazani kratkometražni filmovi sa prestižnih evropskih filmskih festivala, a ulaz na sve festivalske projekcije je besplatan.

Petak, 25. oktobar

Consecration + Škofja Loka & Suplexx @SKC

Kultna beogradska grupa Consecration poziva vas na promociju albuma “Smrt, ljubav, smrt” koja će se održati u Velikoj sali Studentskog kulturnog centra Beograd u petak 25. oktobra od 20.00. Gosti na koncertu su Škofja Loka i Suplexx.

San Proper @Dim

Dim i Drugstore udružuju snage sa legendarnim San Properom, ikonom čuvenih izdavačkih kuća Rush Hour/Perlon/Dekmantel iz Amsterdama, uz podršku lokalnog izvođača Nikole Vemića.

ISKRA: Toupaz, Sam Purcell, UBICA, XMXMXMXM (live), Andria & Olgica @Iskra

Iskra je sveža iskra na beogradskoj underground muzičkoj sceni, srednji put za sve hrabre ljubitelje muzike. Iskra voli izazove, iznenađenja i ne pridržava se određenih žanrova.

Kondenz – festival savremenog plesa i performansa 2025

Sedamnaesto izdanje Kondenza – festivala savremenog plesa i performansa održava se od 25. do 31. oktobra na četiri lokacije u Beogradu: Bitef teatar, Atelje 212, Centar za kulturnu dekontaminaciju i Kulturni centar Magacin. Slogan sedamnaestog izdanja festivala koji organizuje Stanica Servis za savremeni ples je  „Znakovi (ne)sigurnosti. U slučaju opasnosti, okupimo se.” U svetu gde opasnost postaje signal ali i sredstvo za povlačenje, Kondenz bira da se okupimo, osnažimo prijateljstva i gradimo dugoročne saradnje koje festival neguje od samog početka.

Ulaz na sve programe je besplatan, a prijave na radionice su obavezne putem e-mail adrese stanica.info@gmail.com.

Andrew Meller @Kult

Andrew Meller ovo petka u klubu Kult.

Benefit za Ekoslaviju @Okretnica

Mambuljica+ je jako strava tribjut one man bend Mambuljice i mnogo je zanimljiv.

Zauvar članovi ove družine donose zvuk koji samo može da vam se javi u snovima. Horoskop za ovaj datum kaže da će Zauvar posle pomračenja bubnja, a u fazi retrogadnog basa, Ljuban će izgrebati neke jake ploče. Dođite da budete Zauvarovi svedoci!

L5-S1 je boys band iz sobe br. 11, garažni i alternativni, novo neotkriveno blago takoreći premijera koja će vam prijati. Mislim da će vaši lumbalno sakralni zglobovi biti vrlo vrcavi tokom ove svirke, pa trenirajte svoj core muscles pre ovog datuma, kako bi fizikalna terapija bila još uspešnija.

Čistilište je eskplozivna kombinacija mračnog zvuka, noise-a i art punk-a. Dođite da ih vidite kako reeežžžže ispod mosta, jer možda će ovo biti poslednja prilika za to u Okretnici pre zatvaranja, ne propustite, još malo pa nestalo!!!

Subota, 26. oktobar

Sergej Krstić, Petar Đurić, Micajkov @Ruke

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели ruke (@ruke.beograd)

Sergej Krstić, Petar Đurić, Micajkov ove subote u Rukama.

Pepi & Brka @KC Grad

Nakon godinu dana, DJ Brka se vraca u KC Grad!

I to nije sve, Brka dovodi svog velikog prijatelja, legendu zagrebačke scene Pepija!

Pepi je vanserijski DJ koji je prisutan na regionalnoj sceni više od dvadeset godina. Iako, čest gost najboljih beogradskih i evropskih klubova, Pepi u subotu po prvi put nastupa u KC Gradu!

Težište Pepijevog delovanja je u Zagrebu, gde je ostavio veliki trag u klubovima Masters i Peti Kupe, kao i na radiju Yammat FM gde vodi emisiju Adriatic Coasting.

Karaoke @Kvaka 22

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели ✨Ja Nemam Talenta✨ (@janemamtalenta)

Novi karaoke šou program premijerno 26.10. i naravno da je prvo izdanje KROS DRES maskenbal specijal! Menjamo uloge na veče što znači žvrljanje brokva, mazanje karminom i puno perika.

Nedelja, 27. oktobar

ODMOR

Članak Kulturna dešavanja u gradu /21.10 – 27.10/ se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ponedeljak, 7. oktobar

Dreams (1990) Akira Kurosawa @bife Ventil

Film „Snovi” iz 1990. godine je antologija magičnog realizma, koja se sastoji od osam vinjeta, napisao i režirao Akira Kurosava. Inspiraciju je pronašao u stvarnim, ponavljajućim snovima koje je, kako je rekao, često sanjao. To je bio njegov prvi film u 45 godina u kojem je bio jedini autor scenarija. „Snovi” se bave temama poput detinjstva, duhovnosti, umetnosti, smrti, i grešaka i prestupa koje ljudi čine protiv prirode.

Početak u 18:30h!

Nag, Koridor, Guerra final, Leptirica @AKAB Okretnica

Ponedeljak je najpunk dan. Dodji i đuskaj uz:

NAG (Atlanta, USA) death rock/post punk
KORIDOR (Zg) dark punk
GUERRA FINAL (USA) hardcore
LEPTIRICA (Bg) synth punk

Vrata: 20:00
Koncert: 21:00

Ulaz se ne naplaćuje, ali troškovi postoje i nisu mali. Molimo sve da u skladu sa svojim mogućnostima doniraju i podrže bendove kako bi se isplatili svi putni i propratni troškovi.
Nasilje, mržnja i diskriminacija bilo koje vrste nisu dobrodošli.

Utorak, 8. oktobar

Ruben Brandt, Collector (2018) @bife Ventil

„Ruben Brandt, Kolekcionar” je mađarski animirani krimi-triler iz 2018. godine, koji je režirao Milorad Krstić. To je prvi dugometražni film režisera rođenog u Sloveniji, koji je prethodno osvojio Srebrnog medveda za najbolji kratki film na Berlinalu 1995. godine. Film prati priču o psihoterapeutu koji angažuje kreativne lopove da ukradu slike koje ga proganjaju u snovima.

„Uređeni haos“, samostalna izložba Milana Bulatovića @Galerija savremene umetnosti Pančevo

„Uređeni haos“, samostalna izložba Milana Bulatovića u Galeriji savremene umetnosti, Pančevo, Miloša Crnjanskog 2.
Od 08.10. do 24.10.

Sreda, 9. oktobar

Changeover Festival 2024

Changeover festival se vraća u trećem izdanju od 9.–12. oktobra 2024. godine, da predstavi avanturističku i interžanrovsku muziku iz svih krajeva sveta.

Ove godine, festival će biti održan u Beogradu i Novom Sadu, na preko 10 lokacija. Široki dijapazon lokacija uključuje najznačajnija mesta u oba grada, od mesta susreta andergraund scene do crkava i kulturnih centara.

Tribina: „Islamska filozofija i filozofija egzistencije – Jaspers i Sartr“ @Dom omladine Beograda

Ciklus tribina: „Islam i Zapad – filozofija i sociologija“
Organizacija: Dom omladine Beograda i Centar za religijske nauke „Kom”
Predavač: dr Seid Halilović, član Saveta osnivača Centra za religijske nauke „Kom”

Na sedmoj tribini u okviru spomenutog ciklusa, s nazivom „Islamska filozofija i filozofija egzistencije – Jaspers i Sartr”, predmet kritičke analize biće stavovi uticajnih predstavnika filozofije egzistencije, Jaspersa i Sartra, u kojima oni ispravno zapažaju i opisuju slabosti i ograničenja modernog instrumentalnog razuma. Međutim, oni to stanje smatraju neizbežnom istinom, koju nikada ne možemo ostaviti za sobom.

Otvaranje NOVO DOBA festivala / Fijuk sajam @Bioskop Balkan

Fijuk sajam otvara „ljubilarno” 15. izdanje Novo doba festivala! U bioskop Balkan dolaze neumorni izdavači, izlagači, crtači, slikari iz Beograda, Srbije, regiona. U okviru Fijuka, AKC Matrijaršija predstaviće publikaciju „Ljubilej” i arhivsko izdanje „Novina Novog Doba” (2016-2020), a za vaše raspoloženje će se pobrinuti DJ Limena sa plejlistom „Ludnica na pijac“. Štampaćemo sito uživo, ponesite majice, jakne, šalvare, mantile. Čekamo vas!

Četvrtak, 10. oktobar

Retrospektivna izložba Enriet Valium @Kula

Enriet Valium (Henriette Valium, pravim imenom Patrick Henley) je multidisciplinarni umetnik iz Kvebeka koji je duboko obeležio „underground” kulturu od 1980-ih do danas. Umesto izložbe koju smo zajedno planirali na Novo Doba festivalu 2021. godine, pravimo retrospektivnu izložbu njegovih radova, što je svakako mnogo manje zabavno ali sada jedino moguće. Izložba je realizovana u saradnji sa Valium Empire, Felixe Girard, Le Dernier Cri i Pakitom Bolinom.

21h Koncert/performans: Draga Machine – „Imam šta da ponudim” / “I have something to offer”
Draga Machine je robot koji svira MIDI hitove.

DJ podrška: Carmen Cariñ0 (ŠPA)
Upravo je izašla je iz zatvora zahvaljujući dobrom ponašanju. Stigla je plivajući kroz Mediteran, uz pomoć ribara i puno poverenja u sebe. Došla je u Srbiju, gde je pristala da bude matrijaršijska robinja u zamenu za ritam mašinu, dodeljeni ćošak stola i jedan burek dnevno. Samo bog zna koliko će ostati, uživaj u njoj dok možeš!

Idem @Sprat

Početak oktobra rezervisan je za početak koncertne sezone Sprata. U četvrtak 10. oktobra u Sprat se vraća IDEM, solo projekat Antuna Alekse tromboniste bendova Porto Morto i JeboTon Ansambl i gitarista i pevač benda Trophy Jump.

13. GoetheFEST @Kulturni centar Beograd

Trinaesto izdanje filmskog festivala GoetheFEST, u organizaciji Goethe-Instituta, održaće se u oktobru u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Na ovogodišnjem festivalu pod sloganom „Optimistično dezorijentisani” premijerno u Srbiji biće prikazano sedam savremenih nemačkih igranih filmova.

Beogradski program 13. GoetheFEST-a održava se od 10. do 13. oktobra u Kulturnom centru Beograda.

Petak, 11. oktobar

Marcellus Pittman, Nikola Vemić @Karmakoma

View this post on Instagram

A post shared by karmakoma (@karmakoma_belgrade)

Majstor iz Detroita, Marcellus Pittman, prvi put na Karmakomi! Od Deep House-a do Acid House-a, selimo se u Detroit na jednu noć, pa „pokreni se” i „uđi u ljubavne vibracije”.

Jackie Dagger @Ruke

View this post on Instagram

A post shared by ruke (@ruke.beograd)

Jackie je svestran DJ koji zauzima jedinstveno mesto na evropskoj sceni plesne muzike. On je deo kolektiva, Mystic Stylez, devetočlane DJ ekipe posvećene žanrovima poput Footwork, Grime, UK Funky i drugim vrstama klupske muzike koje potiču iz underground scena SAD-a i Velike Britanije.

Subota, 12. oktobar

Film Pavla Terzića: Bajka bespovratnog vremena @Dorćol Yard

View this post on Instagram

A post shared by @bajka_bespovratnog_vremena

Dokumentarni film „Bajka bespovratnog vremena,”, u režiji Pavla Terzića i produkcije TAG Media, oslikava društveno-politički kontekst devedesetih godina prošlog veka, dočaran kroz prizmu klabinga i tek začete rejv supkulture.

Muzički program:
18h Dragan Kozlica
22h Mark Wee B2B Vlada Eye

Mališor – Bazar malih proizvođača hrane @Gastrošor

Spremamo vam najveći ikad bazar Malih proizvođača, u prekul prostoru na Donjem Dorćolu – u Gastrošoru!

Od 18h stiže DJ Miloš Kaljević i dobra muzika, jedemo kobaje koje će pržiti Dragin kulen i kobasica, degustiramo mantije koje pravi Mustafa iz Novog Pazara, kao i sendviče od dinstanog mesa zvanog Vlaška magija; pijemo Black Turtle i Zzapi pivo, Amanet rakiju i rakiju od batata… a zabavljamo se do 23h uz kvalitetnu hranu i piće!

Danilo Kas @Ruke

View this post on Instagram

A post shared by ruke (@ruke.beograd)

Sa sedištem u Beogradu, gde razvija svoj strastveni pristup plesnoj muzici, Danilo se već afirmisao kao perspektivan umetnik na lokalnoj i regionalnoj sceni.

Nedelja, 13. oktobar

Predstavljanje zbirke poezije Robotka Dragane Mladenović @KC Grad

U nedelju, 13. oktobra sa početkom u 18h, u Kulturnom centru Grad, u okviru književnoumetničke platforme Booking, biće predstavljena nova zbirka poezije Dragane Mladenović “Robotka”, objavljene u izdanju Izdavačke kuće Booka.

Pored autorke, o knjizi će govoriti Stanislava Barać, viša naučna saradnica Instituta za književnost i umetnost u Beogradu.
Cena ulaznice: 200 rsd

Teto važi Flash Day

View this post on Instagram

A post shared by teto važi (@tetovazitattoo)

Dragi naši, letnju proslavu rodjendana pomerile smo na jesen i temperature su idealne za nove tetovaže. Krenulo nam je hoa hoa hoa vreme. Zato dva dana fleš vikenda možemo da se družimo, šaramo i proslavimo. Dođite u studio 12. i 13. oktobra od 12h. Spremile smo mnogo novih crteža po promo cenama (i po neki stari).

Članak Kulturna dešavanja u gradu /7.10 – 13.10/ se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Sa Aleksom smo razgovarali o procesu nastanka ove serije radova koju ćete imati prilike da pogledate u galeriji Kula u Cetinjskoj 15, od 19. septembra do 6. oktobra.

Autorka fotografije: Aleksandra Veljović

Reci nam nešto više o ideji koja se nalazi iza izložbe „Zlo jutro”, kao i šta taj termin znači za tebe?

Aleksa Jovanović: Izložba Zlo jutro proizlazi iz mog preovlađujućeg straha od smrti, koji se manifestovao tokom nesanice i lucidnih trenutaka sna. Iz tog gotovo kriznog i maničnog stanja nastaju crteži koji postaju temelj za dalji razvoj radova u različitim medijima. Što se tiče naziva, ideju sam dobio sasvim slučajno dok sam slušao pesmu Suzana od naše poznate izvođačice Bojane Vunturišević. Nekako je bilo ispravno da projekat dobije taj naziv.

Mnogi elementi iz tvoje izložbe deluju kao da su na granici između jave i sna. Kako si postigao taj efekat i koje emocije si želeo da izazoveš kod posmatrača?

U trenutku kada su nastajali radovi, nisam imao u vidu kakav će utisak ostaviti na publiku. Cela ideja ovog projekta bila je potreba da ispoljim svoja osećanja, misli i stanja. Jedno od tih stanja je trenutak između jave i sna. Verujem da sam, baš zato što sam bio u takvom stanju dok sam stvarao, i uspeo to stanje da prenesem, a kako će publika reagovati – to ćemo tek videti.

U opisu izložbe pominješ lik svog alter ega – aljeksa. Kako si došao na ideju da u svoj rad uključiš ovu figuru? Koju ulogu on ima u tvojoj umetnosti?

aljeks je nastao kroz dugogodišnji rad i različite koncepcije i teme koje sam obrađivao u protekle četiri godine. Samo se pojavio, i bilo je prirodno da tu i ostane. On može da predstavlja naratora mojih ideja i označava početnu tačku vizuelnog sveta koji pokušavam da stvorim.

Autoportret sa nasmejanim licem na praznom polju stvara osećaj zagonetnosti. Šta ti predstavlja to prazno polje, a šta mrtvo drvo u pozadini?

Prazno polje u tom radu predstavlja poligon za nastanak Zlog jutra, dok mrtvo drvo predstavlja sablasni podsetnik prolaznosti.

Kako savremeni svet utiče na tvoju umetnost, da li si imao specifične uticaje ili iskustva koja su oblikovala ovu seriju?

Reagujem na svet oko sebe. Ne bih mogao da izdvojim jednu specifičnu situaciju koja oblikuje moj umetnički jezik. Rekao bih da je to skup stanja.

Kako bi opisao svoj proces stvaranja? Da li imaš određenu rutinu ili rituale kada radiš?

Proces stvaranja ove serije je bio dosta intuitivan i često haotičan. Zbog problema sa spavanjem radove sam radio nocu u svom krevetu u polumraku.

Postoji li neka tema ili motiv koji te posebno privlači i koji se ponavlja u tvojoj umetnosti?

Motiv koji se kroz moju umetničku praksu uvek provlači je anksioznost zbog nepoznatog koje sutra donosi.

Kako bi opisao odnos između tvoje ličnosti i tvoje umetnosti? U kojoj meri tvoji radovi odražavaju tvoj unutrašnji svet i zašto ti je važno da to komuniciraš kroz umetnost?

Cela moja umetnička praksa proističe iz ličnih pitanja, slutnji i razmišljanja. Uvek počinjem rad od sebe i tokom rada često dolazim do zaključka da su to relevantne teme sa kojima bi se mnogi mogli poistovetiti.

Koje poruke ili osećanja bi želeo da posmatrači ponesu sa sobom nakon što vide tvoju izložbu?

Mislim da su osećanja subjektivna stvar i da svako doživljava stvari na svoj način. Tako i ove radove neko može doživeti strašno, a nekome mogu biti bliski. Nemam posebne želje šta očekujem od posmatrača, ali me definitivno zanima njihov utisak.

Kako vidiš budućnost svoje umetnosti? Da li već razmišljaš o novim projektima ili pravcima u kojima bi voleo da ideš?

Imam u planu nekoliko projekata sledeće godine, od kojih su neki saradnje sa hrvatskim umetnikom Karlom Štefanekom i kustoskinjom Martom Radman. Pored toga, nemam jasnu ideju kako će moja buduća praksa izgledati i čime ću se baviti. Tome pristupam spontano.

Naslovna fotografija: Jovana Trifuljesko

Članak Reagujem na svet oko sebe se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Kustoskinja: Urška Kleindienst

Umetnici: Ema Kobal, Lenča Malec, Marko Šajn, Marijo Županov, Sangara Perhaj i Tereza ​​Prepadnik

Dizajn: Žiga Roš

Menadžerka projekta: Jasna Jernejšek

Organizator: DobraVaga / Kino Šiška / KULA

OFF THE HOOK je putujući izložbeni projekat u organizaciji galerije DobraVaga (Ljubljana, Slovenija). Doslovno shvaćen, naziv izložbe ukazuje na identitet DobraVage kao galerije u nekadašnjoj ribarnici, kao i na umetnička dela koja su skliznula sa udice njenih domaćih okvira. Izložba ima za cilj da međunarodnoj stručnoj i široj javnosti pruži uvid u aktuelnu savremenu slovenačku produkciju umetnika koji se predstavljaju u ovoj galeriji.

DobraVaga je izložbeni i projektni prostor, galerija i otvoreni atelje različitih umetničkih jezika, stilova i sadržaja. Program stavlja akcenat na estetske refleksije mlađe generacije umetnika, generacije koja predstavlja spoj mogućnosti, istraživanja i aktuelnih konteksta umetničke produkcije u savremenom dobu. Misija nove umetničke inicijative je da podstakne kreativnost koja ne pristaje na ustaljenu definiciju da svet umetnosti zavisi samo od klasičnog umetničkog tržišta. Zato se DobraVaga fokusira na nove, angažovane i inovativne formate, koristeći ih za aktivnu podršku, podsticanje i promociju svežih izdanja umetničkih priča i originalnih umetničkih praksi.

Članak Međunarodni izložbeni projekat OFF THE HOOK: un/bound se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ponedeljak, 5. avgust

MONDAY BLUES: Loup Garou @Dom omladine

MONDAY BLUES, serijal low-noise bluz koncerata u organizaciji Doma omladine Beograda, prešao je dug put od svog premijernog predstavljanja publici u maju 2017. godine, do jednog od omiljenih letnjih programa publike različitih uzrasta u našem glavnom gradu. U godini u kojoj Dom omladine Beograda obeležava šest decenija postojanja, osma sezona Monday Bluesa predstaviće neka poznata bluz lica, ali i nove saradnje i projekte. Ovog ponedeljka nastupiće alternativni bluz bend Loup-Garou.

Kombinujući različite muzičke pravce, poput swamp bluza, fanka, roka, kao i svinga uspeli su da razviju sopstvenu verziju bluza. Članovi benda oživljavaju duh močvara Luizijane dodajući elemente džeza i psychodelic bluza kao svojevrstan pečat.

Funk Jam Session @Bluz i pivo

Ova ekipa otvara, a njima se kasnije možete pridružiti na sceni, ukoliko svirate ili pevate:

Andreja Hristić – klavir
Ivan Klačar – sax
Dragan Đurić Đura – bubanj
Nikola Marković – bas

Utorak, 6. avgust

A1 Kinoteka: Čovek koji je prodao svoju kožu @Krovna terasa Doma Vojske Srbije

U filmu u kome jednu od glavnih uloga igra Monika Beluči, priča prati mladog, emotivnog i povremeno impulsivnog Sirijca Sama, koji je napustio svoju zemlju i otišao u Liban bežeći od rata. Da bi mogao da otputuje u Evropu i započne život s devojkom koju neizmerno voli, prihvata da bude model mladom i blaziranom umetniku kome dozvoljava da mu istetovira cela leđa.

Pretvorivši svoje telo u prestižni umetnički komad, Sam će shvatiti da ga je njegova odluka odvela do svega osim do slobode. Rečima mlade rediteljke, Tunižanke Ben Hanije, ovaj film je susret dva sveta koji se prožimaju, a upravljani su potpuno različitim kodovima. Sa jedne strane je svet elite u kom je sloboda ključni pojam, a na drugoj je svet preživljavanja koji zavisi od trenutnih događaja i u kojem nema mnogo slobode izbora.

The Jungle Book (1967) @Bife Ventil

Projekcija filma The Jungle Book ovog utorka od 18h u Bife Ventilu.

Sreda, 7. avgust

A1 Kinoteka: Ko to tamo peva @Krovna terasa Doma Vojske Srbije

Projekcija filma Ko to tamo peva na Krovnoj terasi Doma Vojske Srbije.

Ko to tamo peva je srpski film snimljen 1980. godine u režiji Slobodana Šijana, prema scenariju Dušana Kovačevića. Glavne uloge tumače Pavle Vuisić, Dragan Nikolić, Danilo Bata Stojković, Aleksandar Berček, Neda Arnerić i Milivoje Tomić. Radnja prati grupu putnika koji putuju autobusom do Beograda 1941. godine, tokom poslednjih dana Kraljevine Jugoslavije, neposredno pred početak Aprilskog rata.

Četvrtak, 8. avgust

Love fest 2024 @Vrnjačka Banja

Ovogodišnje izdanje Lovefest-a od 8. do 10. avgusta u Vrnjačkoj Banji.

Izložba Anastasije Pavić – MetaFemme @Kula

Oksfordski rečnik definiše (OED) “stereotip” kao pojednostavljenu koncepciju ili ideju koja dobija posebnu važnost od strane određenih grupa. Arhetip je pomalo drugačiji: to je model ili ideal od kojeg se prave kopije. Ako je stereotip kutija, obično premala, u koju se žena stavlja, arhetip je pijedestal, obično previsok, na koje je društvo uzdiže. Neki arhetipovi mogu ujedno biti i stereotipi, dok je obrnuti slučaj dosta ređi. Stereotipi imaju svoj evolutivni ciklus: Rađaju se, rastu, umiru ili se menjaju da bi odgovarali vremenu.
MetaFemme je izložba umetnice Anastasije Pavić, koja istražuje složene odnose između ženskih arhetipova, stereotipa i njihovog uticaja u savremenom cyber prostoru. Naziv izložbe ogleda se u performansu pod istim nazivom MetaFemme, koji predstavlja lik ženskog fiktivnog arhetipa koji je smešten između imaginacije i stvarnosti. MetaFemme je poziv na introspekciju, promenu i oslobađanje od granica i struktura koje oblikuju naš svakodnevni život, ne samo u realnom svetu, već i u virtualnim sferama koje sami konstantno kreiramo i kojima se prilagođavamo.

Umetnica će izvesti performans na dan otvaranja u četvrtak 8.avgusta u 19h.

Marko Đorđević Trio @Bluz i pivo

Sastav:
Aca Pejčić
Gagi Heinrich
Marko Đorđević

O sastavu:
Aca Pejčić svestrani je multiinstrumentalista na domaćoj sceni.
Gagi Heinrich povratnik je iz SAD-a, gde je nedavno magistrirao gitaru i jazz kompoziciju.
Marko Đorđević budući je povratnik iz SAD-a, gde svira sa svojom grupom Sveti, Matthewom Garrisonom, Clarenceom Spadeyjem, a ujedno je i profesor na Berklee-ju.
Njegova virtuoznost i inovativnost prepoznate su širom sveta, a za sebe voli da kaže da je “najbolji golman među bubnjarima i najbolji bubnjar među golmanima.”

Petak, 9. avgust

KC Grad presents – TRAKA w/ Cze, Praktikal, All Stars, wedaworstmusic @KC Grad

Petko i Oliver @Ruke

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели ruke (@ruke.beograd)

Petko i Oliver ovog petka u Rukama.

Subota, 10. avgust

Feloneezy & Tadi @Karmakoma

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели karmakoma (@karmakoma_belgrade)

Feloneezy i Tadi ove subote u Karmakomi.

Secret Garden Disco @Dorćol Yard

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Milica Joksimović (@jasminsane)

Nakon junske pilot epizode, secret garden disco sezonu u dorćol jardu nastavlja ove subote.

Isabel + Afazija @KC Živa

Isabel – bend namerno-neprijatnog zvuka, na raskršću između black metala i hcp-a, u čijem muzičkom stilu disonanca igra ključnu ulogu, kako melodijski, tako i kognitivno.

Afazija – alt rock/punk bend baziran na adolescentnom nestašluku i ljubavi prema
apstraktnim temama koje će neopevane duše da ispiju kao poslednju bocu laka za nokte.

Karta: 300 dinara

Nedelja, 11. avgust

BEG U PRIRODU!

Članak Kulturna dešavanja u gradu /5.8 – 11.8/ se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Mimetički prepoznatljivi pejzaži i arhitekture pojavljuju se u partijama sa ciljem da prenesu frustraciju uzrokovanu netačnim i fragmentiranim pamćenjem. Trošna podloga ili prljav i pocepan papir, na koje je nedovoljno precizno preneta slika iz prošlosti, miriše ustajalo i izgleda staro, čime sugeriše ili podrazumeva neko neopravdano poštovanje, zbog prividnog istorijskog ili bar sentimentalnog značaja. Prizivanjem autentičnosti iskustva, ali ne pružajući dubinu memorijalnog značenja, neki od ovih radova kao što su 4 prozora iz serije „How Long Is Now?“ ili „Baker Beach“ (2023) i „Full Metal Blanket“ (2024) ostaju dvosmisleni ili neodređeni. Umesto da ma prema kom kriterijumu oni ostvare status estetskog predmeta kakvu uživa klasična slika ili grafika na zidu, oni ostaju spotaknuti u toj borbi čim posmatrač uoči odvaljena ulazna vrata ili ram kreveta zakačene na zid. Umesto da bude dokument, rezultat ima nestabilan status. Sa druge strane, nekolicina radova kao što su „Oltar zemlji“ (2023), „Arhetipski ambijenti – Šuma“ (2018) ili „Obala“ (2018), prikazuju isti autobiografski sadržaj presložen i kolažiran iznova, tako da u finalnoj pojavnosti zadržavaju samo sliku kolektivne memorije i poznate arhetipove.

Potreba za katalogizacijom i kolekcioniranjem kao osnovnim arhivskim postupcima objedinjuje ovaj presek umetničkog istraživanja. Kratkotrajan, zadovoljavajući osećaj posedovanja informacije i dokumenata, učini se kao kontrola nad efemerošću i neprepričljivim iskustvima koji me čine čovekom, a iskliznuli su mi iz svesti trenutak nakon što su primećeni. Oni nisu preda mnom da njima manipulišem – preda mnom je ono ostalo đubre (junk) koje čini moje dnevnike (journals).

Mina Rakidžić Dostanić

Mina Rakidžić Dostanić (1991, Beograd) završila je osnovne (2013), master (2015) i doktorske studije (2021) na Grafičkom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Stručna usavršavanja stekla je i na Letnjoj akademiji u Salcburgu u Austriji (2015), u Grafičkoj bazi u Guanlanu u Kini (2016), na Umetničkom institutu Kala u Berkliju u Kaliforniji, SAD (2018) kao i na Akademiji Jan Matejko u Krakovu u Poljskoj (2019). Priredila je jedanaest samostalnih i učestvovala na preko sedamdeset grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je nekoliko nagrada i stipendija. Zaposlena je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu u zvanju docenta.

Članak Izložba Junk Journals u Kuli se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Otvaranje izložbe zakazano je za sredu 3. jul od 19h, a izložba je otvorena do 21. jula.

Fotografija: Sofia Lee

Grafike koje će Sorić predstaviti u Begradu deo su spin-off serije kolaža pod nazivom ​​Meine Freunde haben die schönsten Augen (Moji prijatelji imaju najljepše oči) koje je kreirao na rezidenciji u Berlinu 2018. godine. Ova umetnička serija nastala je kroz umetnikovo predominantno interesovanje za štampane medije, raznovrsne grafičke tehnike i eksperimentisanje sa pronađenim materijalima. Inspirisan tehnikama kolaža i sitoštampe Sorić ovaj ciklus nastavlja da razvija kroz jedan kolaboratnivi fanzin, platnene prišivače i fotografije, što je kasnije evoluiralo u izradu grafika na metalu.

Fotografija: Sven Sorić

Izložba u galeriji Kula u Beogradu predstaviće nekoliko novih Sorićevih radova koji su štampani na savijenom limu u velikim dimenzijama sa svetlosnim elementima. Ovi radovi formiraju prostorne instalacije koje istražuju interakciju između oblika, svetlosti i okruženja. Sorić se u nazivanju svojih radova ne oslanja na određeni konceptualni kontekst, već ih oblikuje na osnovu lične fascinacije zvukom, izgledom ili sentimentalnim značenjem reči. Odabir nemačkog jezika omogućava mu da koristi jezik kao umetnički alat koji je dovoljno poznat da ga razume, ali i dovoljno apstraktan da doprinese estetskom doživljaju radova.

Naslovna fotografija: Meine Freunde Brigada showroom/foto Sven Soric

Članak Izložba Svena Sorića – dein schönes, rotes Blut se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Sanja Stojkov se po prvi put susrela sa tetoviranje tokom srednje škole, kada se kod nje, po prvi put, i javilo interesovanje za ovaj vid umetnosti. Svoju prvu tetovažu na koži uradila je tokom svoje prve godine fakulteta kada je počela da tetovira. Kako kaže, nije ni slutila da će se time baviti narednih 13 godina. Danas, pod svojim umetničkim imenom Neon Black, Sanja je deo tattoo kolektiva Kobra deluks, a u četvrtak, 23. maja u art habu Kula biće otvorena i njena samostalna izložba pod nazivom Super fragment. Tom prilikom, posetioci će moći da vide nove radove, koji će posle izložbe biti dostupni za tetoviranje. Jedan deo novog „flash book-a” (kataloga sa svim crtežima) biće vidljiv na velikim platnima i kroz druge medije sa kojima je Sanja odlučila da se upozna i poigra, dok će ostatak kolekcije biti dostupan putem linka, koji će zainteresovani za tetoviranje moći da dobiju od nje lično.

O svemu što nas očekuje od ove izložbe, ali i o njenom radu generalno razgovarali smo sa ovom umetnicom.

Sanja Stojkov

Sećaš li se prve tetovaže koju si nekome istetovirala? Kakav ti je sada odnos prema njoj?

Sećam se naravno,  bio je neverovatan osećaj. Zapravo se ta tetovaža i dalje odlično drži. U pitanju je portret Džimija Hendriksa. Mislim da sam imala sreće, nisu sve prve bile tako uspešne. Ju, ne bih se nikad vraćala na početak, nije bilo lako i trebalo je dosta vremena dok se nije zakotrljalo!

A koja je tvoja prva tetovaža?

Moja prva tetovaža je papirni brodić, uradili smo ga grupno na nekoj ludoj novoj godini u Budimpešti u kući Jovana Dučića. Uslovi su bili haos, ali je ostalo drago sećanje.

Da li samu sebe tetoviraš? Kakav ti je odnos prema tome?

Pokušala sam nešto sitno par puta, mada mi je draže da iscimam kolege, uvek je neko raspoložen. Takođe, shvatila sam da imam više saosećanja za mušterije nego kad samu sebe tetoviram, tako da nema potrebe da se samopovređujem.

Tetoviraš samo crnom bojom sa minimalnim izuzecima, i spomenula si da tu postoji još dosta prostora za istraživanje na tom polju, šta je ono što te najviše inspiriše i privlači kod crne boje?

Crna me nekako i dalje vrlo inspiriše, s obzirom da mogu i dalje kroz nju da se u potpunosti izrazim, nemam potrebe za velikim iskoracima. Kada mi bude zafalilo malo boje u stvaralaštvu, pitaću nekoga da mi pozajmi, pa ću vratiti.

Šta te još inspiriše i utiče na tvoju estetiku?

Sa razlogom su klišei istiniti, kao i da je inspiracija svuda. Muzika je apsolutno uvek prisutna u različitim oblicima. Šaltam žanrove stalno, istražujem novo i rado se vraćam i poznatom. Koristim je kao osnovno gorivo koje diktira raspoloženje i obrnuto. Pored konstano stimulišuće muzike, crpim dosta inspiracije iz starih fotografija koje su izgubile pripadnost kroz vreme i čudnim putevima interneta. Kolažiram ih u motive i tako im dajem nov život kojima se povrati pripadnost kada budu izabrani za tetovažu. Dosta i sama fotkam.

Takođe, puno ideja zapisujem u hodu, kada vidim nešto inspirativno, čujem, povežem. Stalno se vraćam tim spiskovima, koje posle često ni sama ne mogu da dešifrujem. Ali nekako ako uspem da ih prevedem u ilustraciju, nađu svoj put do mušterije i dobiju na celini sa njihovom pričom.

Šta je bitno da jedna tetovaža ima da bi bila dobra?

Dobro pitanje, mislim da mi se kroz godine istraživanja i građenja tog imaginarnog igrališta, nekako izoštrio pogled za nešto što meni deluje kao da ima elemente da bude dobar crtež i potencijalna tetovaža. Jasnoća, svedenost, likovnost, čvrsta kompozicija i jak i skladan kontrast. Tu učestvuje i moj mali unutrašnji grafički dizajner.

Tako da jasnije znam šta tražim i kako ideju da pretočim u „tačan crtež”. Nauči čovek sve bolje da laže sa što manje informacija. Mislim na svedenost u dvodimenzionalnom monohromnom smislu.

Deo si kolektiva Kobra deluks, koliko je važno za jednog tattoo umetnika da ima dobar kolektiv u kom radi i stvara?

Volim što sam u kolektivu, prošle godine smo napunili 10 godina i to me čini vrlo ponosnom. Naučila sam dosta kroz rad u tolikom sastavu gde su svi različiti, a sa jakim karakterom. Uvek je dinamično, zabavno i kad treba izlazimo jedni drugima u susret. Nisam uvek za masovnost u samom prostoru, ali dokle god ja imam prostora nesmetano da radim, kuća nije tesna.

Kakva je, po tvom mišljenju, tattoo scena kod nas u Srbiji, a kakva u regionu?

Imam utisak da je scena dosta bolja nego što je bila, što je prirodno. Takođe, ima dosta novih kolega koji doprinose duhu vremena, što mislim da je super. Mislim da je u inostranstvu tetovaža dalje daleko prihvaćenija i samim tim i traženija, ali radimo na tome.

U četvrtak, 23. maja, će u Kuli biti otvorena tvoja izložba Super fragment. Koja je simbolika samog naslova? Zašto baš super fragment?

Kad se svi fragmenti ujedine, dobijamo super fragment. Opet deo jedne celine. A sa druge strane, super uz fragment mi malo daluje rasterećenije. Preozbiljno mi je zvučalo samo fragment, nisam rezonovala sa time. Čar je u rasterećenosti u artu, treba se igrati.

Tom prilikom će ljudi videti tvoje fleševe u različitim formatima, zašto si se odlučila za takav koncept?

Odlučila sam se da se upustim u pravljenje izložbe iz nekoliko razloga. Jedan od njih je da se malo izmestim iz zone komfora. Sa dobijenim datumom zacrtala sam da ću da generišem novu količinu flesheva i sastavim nov flash book (katalog sa crtežima) koji su posle dostupni za tetoviranje. Tako da je izložba poslužila kao motivacija. Takođe, povod da istražim neke nove tehnike koje sam dugo želela da probam i da kroz njih sprovedem svoje radove. Ručni vez i tekstil mi već neko vreme leže kao tehnika u kojoj vidim svoje radove da nisu na papiru ili koži, pa mi se učinilo kao logičan nastavak se oprobam u tehnikama izrade tapiserije. Rezultate ćemo zajedno da vidimo.

Koji su ti omiljeni motivi koji se često prepliću i pojavljuju na tvojim fleševima?

Hmm, motivi koji koji mi se ponavljaju, rekla bih na prvom mestu, ptice, pa vatra i srce, pa zaljubljene melaholične žene i bokseri. Hah! Prvi put obraćam pažnju na ovaj spisak, zanimljivo.

Koji savet bi dala ljudima koji žele da počnu da tetoviraju?

U redu je da ne znate sve, imate priliku da pitate bez srama jer se sve uči. Strpljenje od početka i zauvek u svemu i sa svima. Nov alat se savladava (ovo i sama sebe podsećam sad sa mašinom za tapiseriju) i praksa je najbitnija. Takođe, pitajte se da li ulazite u tetoviranje zbog para ili ljubavi. Može i jedno i drugo, ali je bitno znati koji je motiv. I obraćajte pažnju na sve i uvek (opremu, mušterije, higijenu, sebe i na atmosferu) .

Izložba Super fragment će biti otvorena do 16. juna. Radno vreme galerije je svaki dan, osim ponedeljka, od 17 do 21h. Muzička podrška otvaranju izložbe Nevena Jeremić i Little Lu.

Fotografije: Ilya Daesque

Članak Strpljenje od početka i zauvek, u svemu i sa svima se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ponedeljak, 20. maj

Na kafi sa psihologom: Kriza srednjih dvadesetih @Dorćol Platz

“Sve je lako kad si mlad” – stihovi su jedne od najpoznatijih jugoslovenskih grupa koji govore o bezbrižnosti koju je nosila mladost 80-ih godina prošlog veka. Suočeni sa velikim očekivanjima roditelja i zajednice, mladi su danas izloženi pritisku za dostizanje visokih standarda od izgleda do obrazovanja, zaposlenja, izbora partnera, zbog čega mnogi “pucaju” gubeći sebe u udovoljavanju okolini. Kako sačuvati sebe, pobediti strahove koji prate sazrevanje i pronaći svoje mesto pod suncem razgovaraćemo na tribini “Na kafi sa psihologom” koja je posvećena temi “Mladi pod pritiskom – Kriza srednjih dvadesetih”.

Vaše mesto na tribini, koju realizujemo u okviru Festivala internacionalnog studentskog teatra (FIST) i kojom obeležavamo 5 godina projekta „Na kafi sa psihologom“ možete rezervisati prijavom na mejl nakafisapsihologom@hemofarm.com do ponedeljka, 20. maja, do 12 časova.

Predstava 40-60 @Bitef teatar

Cirkusfera predstavlja program 5. savremenog cirkusa da delu.

Utorak, 21. maj

Riso Rhythm & Print vol.2 @Matrijaršija

Pridružite nam se na večeri eksperimentalne umetnosti i muzike. Ova sesija će uključivati mešavinu zvukova i štampanih elemenata, uključujući korišćenje Riso štampača kao ritmičkog instrumenta.

Izvođači:
Nikola Rajić (Novi Obrt): Riso
Heinzela Fließgewässera: gamelino, cifteli
Vukašin Đelić: elektronika
Nemanja Ćirić (newchurch): gitara/bas, bubnjevi
Matthias (alibikonkret): elektronske stvari

Možete očekivati da ćete doživeti očaravajuću kombinaciju atmosferičnih, ritmičnih i bučnih kompozicija koje će prelaziti od industrijske repeticije do blagih ambijentalnih zvučnih pejzaža. Riso mašina će igrati centralnu ulogu, ne samo da će pokazati svoje štamparske sposobnosti, već će i funkcionisati kao ritmički instrument, dodajući jedinstveni sloj izvođenju.

Svaka osoba koja dođe dobiće unikatno umetničko delo stvoreno tokom izvođenja. Vidimo se!

Nayola (2022) @Bife Ventil

Projekcija filma Nayola od 18h u Bife Ventilu.

Sreda, 22. maj

Idem x Porto Morto DJ set @KC Grad

IDEM je solo projekt Antuna Alekse, trombonista bendova Porto Morto i JeboTon Ansambl te gitarista i pjevača benda Trophy Jump.

Ovaj je projekt sa svojih 6 izbačenih singlova i prvim albumom “poyy” u niti godinu dana postojanja privukao veliku naklonost publike i kritike. Tome najbolje svjedoče brojni uspješni nastupi po klubovima i festivalima diljem regije, dvodnevna rasprodana koncertna promocija albuma u zagrebačkim klubovima Vintage Industrial Bar i Močvara te osvojeni Porin za novog izvođača godine i tri Rock&Off nagrade (Veliki prasak, Rock&Off izvođač godine i album godine).

La Femme @Dorćol Platz

La Femme, “Verovatno najveći francuski rok bend trenutno” prema kultnom portalu Pitchfork, nastupiće u Dorcól Platz 22. maja 2024. godine.

Neobični i zarazni sastav La Femme, koji je daleko od svakog „običnog“ benda. Osnovali su ga klavijaturista Marlon Magnée i gitarista Sacha Got pre više od 10 godina. Iza sebe imaju 5 albuma, a proslavila ih je pesma “Où va le monde” sa drugog albuma “Mystère”, dok je poslednji album “Paris-Hawaï“ izašao u maju 2023. godine.

Beldocs 2024

Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs, održaće se 17. put u Beogradu od 22. do 29. maja. Predstavljamo vam bogat filmski i prateći program, kao i brojne novine!

Beldocs organizuje projekcije preko 100 filmova, u 13 programskih celina, na 11 lokacija u glavnom gradu.

Četvrtak, 23. maj

Izložba Super fragment @Kula

Izložba Sanje Stojkov pod nazivom “Super fragment” otvara se u galeriji Kula u Cetinjskoj 15 u četvrtak 23. maja u 19h.

Posetioci će moći da vide nove radove, koji će posle izložbe biti dostupni za tetoviranje.
Jedan deo novog “flash book-a” (kataloga sa svim crtežima) biće vidljiv na velikim platnima i kroz druge medije sa kojima je Sanja odlučila da se upozna i poigra.
Ostatak kolekcije će biti dostupan putem linka, koji će zainteresovani za tetoviranje moći da dobiju od nje lično
Muzička podrška otvaranju izložbe Nevena Jeremić i Little Lu.
Izložba će biti otvorena do 16. juna. Radno vreme galerije je svaki dan, osim ponedeljka, od 17 do 21h.

Mass Culture, Okwaho, Pestarzt, Ground Zero @AKAB Okretnica

Bendovi Mass Culture, Okwaho, Pestarzt, Ground Zero ovog četvrtka u Okretnici.

Petak, 24. maj

Bam bam sila @Strogi centar

Jezgro Bam Bam Kolektiva – BAM BAM SILA ponovo roka u gradu!
Masan afrički gruv ovaj put vas očekuje u najfanki klubu u gradu! Zabeležite datum – petak, 24.maj i spremite se za par sati opasnog gruva: trans zagarantovan, plemenska vatra zajedništva raspaliće vaša srca i noge!!!

INKED IN BLACK (GM) + MONICA @KC Živa

Proboj mladih bendova u KC Zivi u petak 24. maja!

Inked in black je mladi četvoročlani bend iz Gornjeg Milanovca, osnovan u junu 2023. godine. Njihova muzika predstavlja kombinacije roka, grandza, indija i panka. Do sad su imali nekoliko nastupa u svom rodnom gradu i okolini, gde su, izmedju ostalog, delili binu sa bendovima Monah i Cactus Fields. Nedavno su snimili svoj prvi singl u “Down there” studiju koji se zove “Pod kožom”.

Monica predstavlja energičnu i prljavu prekretnicu između stoner rocka, emo panka i post hardkora zalivenu kaktusovim suzama.

Subota, 25. maj

Oblakoderov 6. rođendan @Zaokret x Sprat

Tradicionalno, u subotu, 25. maja, proslavljamo 6. rođendan našeg magazina u barovima Sprat i Zaokret (Cetinjska 15). Tom prilikom premijerno ćemo predstaviti i naše 4. štampano godišnje izdanje, koje smo pripremali u prethodnom periodu.

Osim što ćete moći da nabavite svoj primerak magazina, tom prilikom ćemo sa drugarima iz Matrijaršije od 19h do 21h raditi SITO ŠTAMPU ovogodišnje naslovnice, čija autorka je mlada umetnica Sofija Pašalić. Ponesite svoje stare majice i cegere na kojima ćemo štampati naslovnu ilustraciju!

Kako nijedan rođendan ne može da prođe bez poklona, spremamo vam i TOMBOLU, u okviru koje ćete moći da dobijete različite poklone. Na samom eventu, moći ćete da po simboličnoj ceni od 200 dinara kupite svoj broj za tombolu. U 22h će naši drugari iz Radara voditi tombolu i izvlačiti srećne dobitnike nekih od nagrada koje smo vam pripremili.

Na naša dva stejdža za muziku su zaduženi:

ZAOKET:
Sergej Krstić b2b Ali Güney

SPRAT:
Oblakoder x Radar stage

Vidimo se i dođite na vreme!

Nedelja, 26. maj

Piknik @Muzej afričke umetnosti

U nedelju 26.maja vodimo vas u jedan od najzelenijih krajeva Beograda – Senjak u baštu Muzeja afričke umetnosti. Ovo je sedmi Piknik koji se održava u jednoj od najlepših bašti i prave male Afrike u Beogradu. Pored relaksacije u prirodi i brojnim rekreativnim aktivnostima dostupnim na događaju, vreme na Pikniku može se iskoristiti i za obilazak aktuelne izložbe u Muzeju – “Zdravko Pečar – (Auto)portreti”, uz organizovano vođenje kroz izložbu sa kustosima.

Specijalno za Piknik stiže nam DJ dvojac Colectivo Miramar iz Meksika a tu je i Nevena Jeremić koji nas muzičkim ritmovima uvode u sve toplije dane. Sve posetioce Piknika koje ohrabrujemo da ponesu prostirke i piknik rekvizite, povedu decu, roditelje, ljubimce i da zajedno sa prijateljima uživaju prirodi.

Iva Lorens @KC Grad

Mlada pop zvezda Iva Lorens, finalistkinja ovogodišnjeg takmičenja „Pesma za Evroviziju“, održaće koncert u nedelju 26. maja u bašti Kulturnog Centra Grad, uz pratnju svog benda.

Jedno je sigurno – ovo neće biti tipičan koncert u KC Gradu, planiram da bude posebno i intimno, ali pre svega nezaboravno, budući da je prošlo više od dve godine od mog poslednjeg koncerta u Beogradu. Pesmu „Dom“ ću po prvi put pevati uživo u svom domu, a u planu su i iznenađenja, kako s moje strane, tako i od strane specijalnih gostiju koji su podjednako uzbuđeni da mi se pridruže – izjavila je Iva Lorens.

Kocert u čast Vlade Divljana @Botanička bašta Jevremovac

Grupa (ne)normalni i gudački orkestar Muzikon održaće 26. maja od 20 časova koncert u čast Vlade Divljana u najlepšem beogradsku prostoru za koncerte na otvorenom: Botaničkoj bašti Jevremovac, koja se nalazi u nekadašnjem Divljanovom komšiluku.

Fotoberza @Dorćol Platz

Fotoberza ove nedelje, 26. maja, u Dorćol Platzu.

Članak Kulturna dešavanja u gradu /20.5 – 26.5/ se pojavljuje prvo na Oblakoder.