Kao i još nebrojeno mnogo drugih stihova, knjiga, filmova, tekstova i drugih umetničkih izraza koji veličaju ili kritikuju našu opsesiju novcem. Zamisliti svet u kome novac nije faktor, u kome novac ne postoji, je izazovno jer je novac utkan u gotovo svaki aspekt naših života.

Kada govorimo o dekolonizaciji mašte, dekolonizaciji od kapitalizma i kapitalističkih praksi, bitno je da se osvrnemo na novac kao njegovu esenciju. Novac je postojao i pre kapitalizma i možda je moguće imati drugačije društvo u kome se koristi novac, ali je nemoguće zamisliti kapitalistički sistem bez novca. Moglo bi se reći da u kapitalizmu sve počinje i završava se novcem. Bez novca teško je zamisliti kako funkcioniše sistem transakcija, kako se isplaćuju plate, kako rade pozajmice, kako se podižu krediti i kako plaćaju dugovi.

Čitavi naši životi definisani su novcem, mesec obično počinje dobijanjem plate, od koje najveći deo često odlazi samo na plaćanje stanarine, računa, namirnica, ako imamo sreće ostaće nešto i za razonodu, guštanje. Skoro svaka sitnica potrebana za život u velikom gradu obeležena je cenom, pa valjda izdržimo sa tim ostatkom plate do kraja meseca, kada ponovo možemo da priuštimo sebi neki užitak.

Sa sve rapidnijim razvojem kapitalizma koji podstiče naše konzumerističke navike, na kraju se sve pretvara u prozivod. Došli smo do toga da kupujemo vodu, da plaćamo prečišćivače vazduha, a u nekim zemljama zagrljaji i razgovor polako dobijaju i novčanu oznaku. Proizvodnja se razvijala u smeru smanjenja veka trajanja proizvoda, ali i kvaliteta, zavaravajući nas da danas za manje novca možemo da kupimo više proizvoda nego ranije, ali se ispostavlja da ove cene nisu realistične i da će nas na kraju sve to više koštati.

Novac se prikazuje kao univerzalna mera za vrednost, pa se često i uspeh ljudi i njihovi životi posmatraju i vrednuju kroz prizmu zarade. Za razliku od, na primer, mere za težinu poput kilograma, koja je univerzalna u svakoj zemlji na svetu, vrednost novca nije egzaktna, niti stalna. Nekada je vrednost novca (barem dolara) bila povezana sa rezervama zlata, ali taj takozvani zlatni standard srušen je 1971. godine i od tada vrednost novca zasnovana je na društvenom poverenju baš u taj novac i sistem u kome novac cirkuliše. Vrednost novca se menja i zavisi od mnogih faktora. Samim tim, ali ne samo zbog toga, i cene proizvoda koje kupujemo se menjaju.

U kapitalizmu dolazi do dominacije razmenske u odnosu na upotrebnu vrednost proizvoda. Time postaje sve manje bitno šta može da se uradi sa nekim proizvodom i koliko je koristan, već samo za koliko novca taj proizvod može da se proda. Ovakav način funkcionisanja dovodi i do zanemarivanja realne cene proizvoda. Većina cena danas ne uračunava uticaj koji proizvodnja određenog proizvoda ima na životnu sredinu i šta je potrebno za reparaciju i zaštitu životne sredine, kao što ne uračunavaju ni realnu cenu rada koja je potrebna za dobijanje nekih proizvoda.

Kada mi platimo 500 dinara za novu majicu, ta cena je daleko od stvarne cene. Ovako niske cene u svojoj osnovi imaju za cilj maksimizaciju profita, dok se troškovi koje same kompanije izbegavaju eksternalizuju, odnosno prebacuju se na neki „nevidljivi” subjekt, kao što su siromašni proizvođači naše odeće, ili priroda, pa čak i buduće generacije.

Ovakav vid proizvodnje i formiranja cena na primeru jedne naše majice znači da će se koristiti loši materijali, neki oblik plastike, koji neće dugo trajati, a samim tim mikroplastika će ubrzo stići u prirodu gde će verovatno ostati zauvek. Osim toga, većina proizvoda, pa i ta majica zahtevaju mnogo vode, za čiji tretman će kompanija izdvojiti manje para za prečišćavanje od potrebnog, pa ćemo zagađene reke ostaviti sledećim generacijama da one plaćaju naše neplaćene prozivode.

Alternative upotrebi novca bi mogle da dovedu do toga da se prema životnoj sredini iz koje uzimamo resurse, ali i samom radu potrebnom za proizvodnju proizvoda odnosimo na realniji način i sa više poštovanja.

Alternative novcu

U različitim društvima i tokom različitih delova istorije čovečanstva razvijali su se drugačiji oblici razmene i alternativa novcu. Nenovčana i u različitim vremenskim periodima nejednaka razmena unutar porodice nešto je što se podrazumeva i razlog zašto društvo nastavlja da funkcioniše. Trampa se često u našim školama predstavlja kao praistorijski, zastareli model razmene među ljudima, ali i danas određeni oblici trampe postoje, posebno u manjim sredinama, među ljudima koji se bave poljoprivredom. Pa će tako komšija koji se bavi uzgojem luka i zelene salate povremeno posle berbe i prikupljanja povrća, dati komšiji kilu-dve, dok će ovaj njemu zauzvrat, kada stignu breskve koje uzgaja, odvojiti koju kilu i uzvratiti uslugu.

Trampa se ne mora završiti samo na razmeni fizičkih dobara, ljudi mogu ponuditi svoje veštine da bi zauzvrat dobili nešto što je njima potrebno. Tako je tokom velikih nestašica tokom 40-ih godina u Japanu, Teruko Mizušima, da bi izdržavala svoju porodicu, razmenjivala svoje veštine šivenja za namirnice koje je mogla da dobije od drugih sugrađana. Nakon završetka rata i izlaska iz krize, Teruko je razvila Mrežu volonterskog rada u kojoj su članovi međusobno razmenjivali svoje veštine i namirnice.

Danas se ovakve incijative najčešće nazivaju Bankama vremena. Razvijene su različite platforme gde pojedinci mogu da ponude svoje veštine, pa onoliko vremena koliko ulože pomažući nekome, toliko vremena kredita dobijaju da pronađu neku drugu osobu koja njima može da pomogne, pa bilo to, na primer, u razvijanju sajta, knjigovodstvu, pa i malterisanju, krečenju, ako je incijativa lokalnog karaktera.

Vrednovanje određenog rada kroz vreme potrebno da se taj rad izvrši zapravo je mnogo više fer nego vrednovanje kroz novac, gde često dolazimo do paradoksalne situacije da su najesencijalniji poslovi najmanje plaćeni dok su poslovi koji najmanje doprinose društvu i često najviše zagađuju najviše plaćeni. Kada bi se posmatralo kroz uloženo vreme, videli bismo da je rad jedne čistačice u školi isto, ako ne i mnogo važniji u odnosu na rad jednog investicionog bankara koji ulaže u fosilna goriva.

U momentima ekonomske krize u različitim kulturama su se razvijale alternativne valute, koje su omogućavale zajednicama u krizi da razvijaju privremena rešenja, sa fokusom na tu zajednicu. Članovi zajednice bili bi usmereni jedni na druge, jer je moguće koristiti samo tu valutu, a često alternativne valute imaju i rok tajanja, što sprečava akumulaciju novca i stvaranje nejednakosti. Pored mnogih drugih načina da se izbegne novac, tu je i ekonomija poklona o kojoj smo pisali prošlog meseca.

Zamisliti bilo kakvu alternativnu stvarnost zahteva od nas spremnost da preispitamo dogme u koje verujemo ili narative sa kojima smo odrastali, spemnost da u našim glavama izokrenemo svet na koji smo navikli, da bismo došli do zamisli kako taj svet može da bude bolji.

Pokušajmo da napravimo jedan lokalni misaoni eksperiment, kako bi ovakve incijative mogle da se razvijaju u Srbiji – možemo da zamislimo da zborovi, u koje danas počinjemo da se organizujemo, postanu mesto razmene naših veština. Već sada za rad zborova i funkcionisanje radnih grupa članovi procenjuju gde se njihova znanja i veštine mogu primenti, kako mogu doprineti funkcionisanju i uspešnosti rada zbora. Ovo dalje može da se razvija tako da se građani u okviru mesnih zajednica i svojih grupa za komunikaciju bolje upoznaju, pa kada je nekome potrebna pomoć za, na primer, popravku mašine za sudove, znaju kome mogu da se obrate za pomoć, dok će uzvratiti čuvanjem dece kada je to potrebno. Ovakve prakse na kraju mogu dovesti do stvaranja zdravijih zajednica, u kojima se sugrađani bolje poznaju, više veruju jedni drugima i rado ispomažu, zajednica u kojima novac ne zauzima centralno mesto.

Kako smo počeli stihovima, možemo i završiti stihovima pesme koji kritikuju naš odnos prema novcu:

You can not eat money
When the last tree has fallen
And rivers are poisoned
You can not eat money

Autori: Predrag Momčilović i Tatjana Avramović
Ilustracije: KURS.

Članak Život bez novca se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Na muralu se nalazio citat Jova Kasalice, jednog od partizana koji su učestvovali u oslobađanju Beograda: „Zauzimali smo ulaz po ulaz, zgradu po zgradu. U tome su nam pomagali hrabriji stanovnici ulice, koji su sprovodili borce kroz dvorišta i podrume zgrada.“

Ovaj mural, koji je nosio duboku istorijsku i simboličku vrednost, prekrečen je pre dva dana. Na mestu prekrečenog murala, osvanuo je novi, koji bi, da nije jasno naznačeno da je povodom 80-godišnjice od Oslobođenja Beograda, mogao da bude posvećen apsolutno bilo čemu. Umetnički izraz novog murala ne odražava ni istorijsku važnost ni simboliku koju je nosio prethodni, a uklanjanje originalnog citata Ivana Kasalice dodatno umanjuje značaj ovog podsećanja na hrabre i bitne istorijske trenutke koji se tiču prošlosti Beogarad i naše zemlje.

Članak Na mestu prekrečenog murala osvanuo novi rad umetnika Expo 2027 se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Univerzum priče rađa se u velikom prasku izazvanom kada se dobra ideja sretne sa željom i maštom. Tada nastaje vreme i prostor u kome autor kao vrhovni arhitekta stvara svet u kojem će svoje junake otisnuti na neočekivano i izazovno putovanje do samog središta sopstva i suočiti ih sa njihovim (a često i svojim) najdubljim željama i strahovima.

„Epifanija” je u osnovi zasnovana na idejama mitske strukture Džozefa Kembela i Kristofera Voglera, nadograđenim „Filozofijom kompozicije” Edgara Alana Poa i radovima Umberta Eka, Meri Šeli, Safona i drugih autora. Sastoji se iz dve uzastopne etape od po osam časova: prva etapa je više usmerena na teorijski rad, sa domaćim zadacima analize izabranih dela sa liste koju svaki učesnik pravi na početku kursa, dok je druga posvećena praktičnom radu i primeni svega naučenog tokom prve etape.

Kurs je besplatan, a kao što je na početku teksta rečeno, neophodna su tri uslova: ideja, želja i mašta. Pet osoba koje pronađu najkreativniji način da u motivacionom pismu ili videu dokažu da poseduju sve navedeno, imaće priliku da budu deo prvog herojskog tima koji će proći kurs.

Prijave se mogu slati na e-mail adresu ksinergija@gmali.com, sa naznakom za kurs Epifanija, do 31. januara 2021. Kurs će početi početkom februara u online obliku.

.

Članak Kurs kreativnog pisanja za autore dužih formi se pojavljuje prvo na Oblakoder.

2. Dramska (glumačka) sekcija – Na dramskoj radionici polaznici će imati priliku da istražuju svoj stil kreativnog izražavanja koristeći se jednostavnim i zabavnim igrama Američke škole teatra improvizacije. Učiće se kako se na licu mesta stvaraju scene i karakteri, baveći se temama koje su polaznicima aktuelne i važne. Rad na radionici zaokružiće završni produkt u formi predstave improvizacije koja će se odigrati pred publikom.

3. Filmska (režijska) sekcija –  Istorija filma – kako je nastao film, ko su prve filmadžije, prvi bioskop, nemi film, pojava zvuka, bioskopi. Kako napisati scenario, sinopsis, tritment, dijaloge i likove.

Izučavaće se filmski jezik – filmsko vreme, prostor, planovi, kompozicija kadra, pokreti kamere, proći

čitav proces od ideje do realizacije – pisanje scenarija, snimanje filma, montaža.

4. Sekcija dizajna zvuka – Upoznavanje sa tehnikom, od snimanja do reprodukcije zvuka. Uz vežbe na terenu i snimanje zvučnih efekata i atmosfera u eksterijeru, mladi će steći znanja iz oblasti montaže i miksa zvuka za film. Steći će znanja i upoznati se i sa osnovama muzičke produkcije i snimanjem instrumenata u muzičkom studiju nakon čega će se baviti miksom i masteringom.

5. Muzička sekcija – Kroz muzičke pravce i istoriju muzike, polaznici će moći da se upoznaju sa  kulturom i tradicijom gde će biti predstavljeni različiti načini muzičkog izražavanja. Imaće prilike da se upoznavaju sa instrumentima, komponovanjem i na kraju, snimanjem kreirane numere tokom radionica u muzičkom studiju. Snimljena pesma će biti deo muzičke podloge filma koji nastaje na ostalim sekcijama.

6. Vajarsko – animatorska sekcija – Istorija umetnosti i vajarstva sa praktičnim vežbama oblikovanja kroz oduzimanje gline. Nakon stvaranja modela za animirani film koji će nastati na sekciji, otpočinju predavanja o video animaciji. Principi animacije i vežbe, dovešće do stop motion animiranog filma.

Radionice će startovati 1. novembra i trajati do druge polovine decembra.
Održavaće se vikendima, a ukoliko bude potrebe i u skladu sa situacijom biće premeštene u online oblik. Prisustvo i učešće na sekcijama je, kao i uvek, besplatno.

„Art Kvart – Start“ je u prethodnim godinama značajno uticao na profesionalnu orijentaciju mladih, usmeravajući ih da se odvaže u umetničkom pravcu, te su brojni primeri omladinaca koji su upravo nakon ovih kurseva upisivali srednju umetničku školu odnosno Akademiju umetnosti. Iza vrednog rada omladinaca uz mentorstvo školovanih umetnika je nekoliko filmova, muzičkih spotova, songova, vajarskih instalacija, multimedijalnih izložbi ali i brojna prijateljstva, nove veštine i iskustva.

Podsetićemo da je 2018. godine „Art Kvart – Start“ bio finalista „Amateo” konkursa za amatersko stvaralaštvo na nivou čitave Evrope, odnosno bio izabran u pet najboljih projekata u kojima učestvuju umetnici na nivou celog starog kontinenta. Takođe, projekat je osvojio i nagradu Instituta za javno zdravlje Vojvodine 2019. godine – „Moj doprinos zdravlju zajednice”.

Kroz tromesečni rad na radionicama mladi će imati prilike da se upoznaju sa različitim oblastima savremene umetničke produkcije i kroz različite umetničke tehnike, steći znanja iz pomenutih oblasti, a imaće priliku i da zajedno koncipiraju i osmisle završnu manifestaciju uz podršku mentora, mladih umetnika, i predstave rezultate i dela nastala na projektu.

U najširem smislu, projekat bi zadovoljio potrebe velikog broja mladih iz različitih delova grada i mlade uputio jedne na druge. Sa druge strane, kroz umetničke tehnike i metode, radi se na podsticaju, oslobađanju i afirmiciji mladih u različitim oblastima kulture i umetnosti. Na lokalnom nivou, mladi nemaju mnogo prilike da širem auditorijumu predstave svoje ideje, filozofije, originalno-autorsko stvaralaštvo, a takođe je retkost da se mladi izbore za medijski prostor u kom mogu da iskažu svoje stavove, potrebe, probleme.
Mladi koje interesuje umetnička produkcija, imaće prilike da stvore umetničko delo i unaprede svoja znanja uz podršku mladih i iskusnih mentora, školovanih umetnika u različitim oblastima.

Aktuelne teme, potrebe i problemi mladih, biće ispričane na kreativan, nesvakidašnji i podsticajan način, i pružiće podršku korisnicima u prihvatanju i rešavanju svakodnevnih prepreka. Pružiće i alternativu i diverzifikaciju u sagledavanju problema, kao i načinu na koji mogu da budu rešeni.
Projekat je podržan od strane Gradske uprave za sport i omladinu – Kancelarija za mlade Novi Sad.

Članak Prijave za sedmi Art Kvart – Start! otvorene do 25. oktobra se pojavljuje prvo na Oblakoder.