Mangelos nagrada koja nosi ime značajnog umetnika, rodonačelnika konceptualne umetničke prakse i istoričara umetnosti sa prostora bivše Jugoslavije – Dimitrija Bašičevića Mangelosa, jedinstven je podsticaj za mlade umetnike u domenu savremenog vizuelnog stvaralaštva.

Nagrada se dodeljuje umetnicima mlađim od 35 godina za osoben i izvanredan višegodišnji umetnički rad na umetničkoj sceni u Srbiji, a koji podrazumeva zaokruženo kritičko i estetsko promišljanje i delovanje.

Međunarodni žiri od pristiglih prijava u prvom krugu bira tri do pet finalista/finalistkinja. Sam izbor među finaliste nagrade je svojevrsno priznanje i prilika za razvoj i artikulaciju umetničke prakse kao i povezivanje sa umetničkom zajednicom.

Ove godine se po prvi put uvode novine u procesu rada i označavanju nagrade. Umetnicima i umetnicama odabranim u prvom krugu žiriranja biće dodeljena mentorska podrška od strane profesionalaca iz oblasti savremene vizuelne umetnosti (umetnici, istoričari umetnosti, teoretičari…), koji će im u vidu savetovanja i razgovora pomoći da razviju svoje radove i prezentacije u cilju što kvalitetnijeg predstavljanja žiriju i publici. Takođe, dobitniku ili dobitnici nagrade će biti uručena i statueta, nastala po uzoru na seriju Mangelosovih čuvenih radova sa motivom globusa.

Dobitnici ili dobitniku obezbeđen je studijski rezidencijalni dvomesečni boravak u Residency Unlimited u Njujorku u periodu jun-jul 2025. godine, kao i produkcija samostalne izložbe ili rada po povratku u Srbiju (jesen 2025. godine).

Rezidencijalni program u Njujorku usmeren je na susretanja i povezivanje sa različitim akterima njujorške i internacionalne umetničke scene, te je prilika za internacionalni razvoj karijere. Za boravak u Njujorku obezbeđeni su: troškovi vize, puta, smeštaja i dnevnice, kao i mogućnost da se po sopstvenim predlozima, u dogovoru sa organizatorima iz SAD-a, sretne sa galeristima, kustosima i drugim profesionalcima iz oblasti savremene vizuelne umetnosti. Nagrada D.B. Mangelos deo je internacionalne mreže Young Visual Artists Awards (YVAA).

Žiri za 2024. godinu radi u sastavu: Vladimir Bjeličić (kustos Kulturnog centra Beograda, Beograd), Simona Ognjanović (kustoskinja Muzeja Jugoslavije, Beograd), Jovana Trifuljesko (kustoskinja Muzeja Savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad/Beograd), Marija Vasileva (kustoskinja, Sofija, Bugarska) i Elena Čemerska dobitnica DENES nagrade (YVAA mreža) iz Severne Makedonije.

Žiri će do početka aprila izabrati tri do pet finalista/finalistkinja, koji će se u okviru zajedničke izložbe predstaviti pojedinačnim radovima. Na dan otvaranja izložbe žiri će sa finalistima obaviti intervjue, nakon čega sledi finalni krug žiriranja. Odlučivanje se vrši na osnovu kvaliteta prijava, dosadašnjeg stvaralaštva, intervjua i radova predstavljenih na izložbi finalista.

U razgovoru sa finalistima, članovima žirija će se pridružiti i Natali Angle, direktorka Residency Unlimited.

Uslovi učešća na konkursu:

• Na konkurs se mogu prijaviti umetnici i umetnice rođeni/e posle 31. decembra 1988. godine
• Na konkurs se mogu prijaviti državljani/ke Republike Srbije, kao i umetnici/ce koji/e nisu državljani/ke Republike Srbije, ali čiji su umetnički razvoj/profesionalni angažman vezani za umetničku scenu u Srbiji
• Kandidati i kandidatkinje treba da imaju najmanje tri godine profesionalnog/izlagačkog iskustva, a poželjno je da imaju završene najmanje osnovne studije
• Umetnik/ca mora imati najmanje jedan umetnički rad realizovan tokom prethodne dve godine
• Poznavanje engleskog jezika

Prijava:

Konkursni materijali podnose se putem Google formulara u 4 koraka. Ukratko, za prijavu je potrebno:

• Osnovni podaci (ime, prezime, kontakt, godina rođenja, obrazovanje državljanstvo)
• Kratka biografija na srpskom i engleskom jeziku (do 1500 karaktera)
• Fotografija umetnice/ka (max. 300 dpi, 10 MB)
• Motivaciono pismo (max 1 stranica A4, PDF, 1 MB)
• Portfolio (max. 30 stranica, PDF, 15 MB)
• Izbor tri rada za online prezentaciju (opis na srpskom i engleskom jeziku do 2000 karaktera), foto-dokumentacija (po radu max. 3 fotografije, 300 dpi, 10 MB), video link)

Vremenski okvir:

Otvoren poziv od 23. februara do 23. marta u 17 časova.

Prvi krug žiriranja (izbor do pet finalista /finalistkinja) obaviće se do početka aprila.

Početkom aprila izabrani finalistii finalistkinje započinju rad sa mentorima i na produkciji rada za izložbu.

U prvoj polovini juna je postavka izložbe finalista/finalistkinja u Remont galeriji.

Na otvaranju izložbe finalista biće zvanično proglašenje dobitnika/dobitnice .

Rezidencijalni boravak na Residency Unlimited (NYC): jun – jul 2025.

Samostalna izložba u Beogradu ili produkcija novog rada: jesen 2025.

Konkurs je otvoren od 23. februara do 23. marta u 17 časova.

Link ka sajtu Mangelos nagrade: https://mangelosnagrada.rs/

Članak Otvoreni poziv za Mangelos nagradu 2024 se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Nagrada, koja nosi ime značajnog umetnika, rodonačelnika konceptualne umetničke prakse i istoričara umetnosti sa prostora bivše Jugoslavije, Dimitrija Bašičevića Mangelosa, ove godine će biti dodeljena dvadeset drugi put. Organizuje se i dodeljuje godišnje u saradnji sa Residency Unlimited (Njujork) i uz podršku Trust for Mutual Understanding (Njujork). Dobitniku ili dobitnici sledi studijski rezidencijalni boravak u Njujorku, u trajanju od 8 nedelja i produkcija samostalne izložbe ili rada po povrtaku.

Ovogodišnji žiri čine: Albert Heta (umetnik i koosnivač Centra za savremenu umetnost Stacion u Prištini, direktor obrazovnog programa “Summer school as a school” i RRIPAK – mreže nezavisne kulture), Simona Ognjanović (kustoskinja u Muzeju Jugoslavije), Jovana Trifuljesko ( nezavisna kustoskinja), Pavle Banović (umetnik i dobitnik nagrade „Mangelos” za 2022. godinu) i Vladimir Bjeličić (nezavisni kustos i performer) i Melissa Bianca Amore (kustoskinja, likovna kritičarka i filozofkinja iz Njujorka).

Organizatori Nagrade „Dimitrije Bašičević Mangelos” su Fondacija „Ilija & Mangelos”, Novi Sad i Remont – nezavisna umetnička asocijacija, Beograd.

Nagrada “Dimitrije Bašičević Mangelos” je podržana od strane Ministarstva za kulturu i informisanje Republike Srbije.

Napomena: na otvaranju izložbe biće izveden performans “„ogledaj gore! Ja nisam krošnja- Ja sam Glasnik!” umetnice Sanje Anđelković.

Više o finalistima i radovima:

Željka Aleksić (1989. Knjaževac) studirala je na Akademiji likovnih umetnosti u Beču na odseku za kontekstualno slikarstvo pod mentorstvom  prof. Hans Ašli Šajrl. Diplomski rad „Das Kapital”, za koji je u julu mesecu 2023. godine dobila glavnu nagradu Akademije, odbranila je kod profesorke Despine Stokou. Umetnički rad Željke Aleksić zasnovan je na ličnom životnom iskustvu, inspirisan stvarnim događajima i situacijama. U svojim performativnim i često participativnim radovima, Željka Aleksić se bavi situacijom nesigurno zaposlene žene sa najnižim primanjima. Deluje u javnom prostoru, ne plašeći se konsekvenci, kako bi doprla do ljudi koji nemaju baš mnogo iskustva sa umetnošću.

DAS KAPITAL

Das Kapital je višemedijski projekat, koji umetnica razvija od kada je upisala Akademiju likovnih umetnosti u Beču 2017. godine.Nakon desetogodišnjeg radnog staža, Aleksić prestaje da radi u Srbiji, seli se u Beč i postaje student. Njen status se promenio, ali način zarade za život ostaje prilično isti. Naime, umetnica je morala da radi da bi zaradila dovoljno novca za svoje životne troškove tokom studiranja. Jedan segment projekata Das Kapital je knjiga u kojoj su hronološki poređana originalna dokumetna, kao i fotografije, svedočanstva njenih radnih, umetničkih, studijskih i životnih iskustava, od aplikacije za studenta na Akademiji, prve prijave za studensku vizu, platne liste, te dokumentacije raznih situacija u kojima  se nalazila, obavljajući poslove legalno ili na crno. Do poslenje stranice knjige  na kojoj je predviđeno mesto za diplomu.

Dakle, potvrda  o završenim  studijima je ključni deo, koji pokazuje važan odnos ekonomije, umetnosti i obrazovanja, sa novcem u središtu tog odnosa.

Kolika je privilegija studirati umetnost, posebno ako si student iz takozvanih trećih zemalja.

Da li je obrazovanje besplatno?

I koliko košta postati umetnik?

Sanja Anđelković (1991) je audio-vizuelna i tekstualna umetnica sa fokusom na istaživačke metodologije. Ispituje kako se ideja ‘doma’ menja u istorijskom, geografskom, društvenom i ekološkom kontekstu. Crpi reference iz raznih aktuelnih fenomena i radi sa arhivama iz različitih državnih institucija stvarajući višeslojna dela. Masterirala je umetnost novih medija na Akademiji likovnih umetnosti u Novom Sadu, učestvovala na više umetničkih rezidencija, projekata a dobitnica je i nagrada Fonda Prince Claus (Holandija, 2021), 59. Oktobarskog salona (Srbija, 2022) i Sekundarne arhive (Poljska, 2022). 

Pogledaj gore! Ja nisam krošnja- Ja sam Glasnik!

Pogledaj gore! Ja nisam krošnja – Ja sam Glasnik! je rad  koji referiše na delove  različitih epoha, ali i različitih disciplina. Razmatra spekulativnu zoologiju/entomologiju, ali pretežno istorijske/biološke atribute Magicicada-e septendecim dok na paralelan način analizira pravoslavno pojanje. Veruje se da je specifično leglo XI izumrlo od 1954. Postojale su spekulacije o tome da je leglo ponovo pronađeno 1988 – ove spekulacije nikada nisu potvrđene.

Rad crpi snažnu referencu iz knjige Insect singers: A natural history of the Cicadas (1929). On stvara svoj novi hibridni mit. Ortodoksno proročanstvo u obliku insekata. Reinkarnaciju legla XI (čija bi godina izlaska iz podzemlja bila biološki-istorijski 2022.), koji je došao da nas zavede u čin udvaranja svetu činom najromantičnijeg poziva – izdavanjem spekulativnog proročanstva. Prevodeći novi hibridni mit, od ovih stražarskih vrsta, donosimo vesti o klimatskoj ljubavi u eri oskudice.

Muzika i tekst za ovo eksperimentalno proročanstvo napisani su referencama iz pravoslavnih napeva, ali dekonstruisani prema drugačijem kontekstu, zagonetkama, apstraktnim razmišljanjima o klimatskim promenama, gladi, strepnji, itd. Iza svake horske kompozicije krije se mit o sadašnjem vremenu povezan sa svakim „pozivom/porukom“, pitajući se za budućnost.

Rad se izvodi u dve forme, kao klimatsko-fantastični performans i kao kompjuterski generisana animacija.

***

Marija Mandić (1990)  završila je osnovne studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu na smeru novi likovni mediji (2013). Po završetku studija dodeljena joj je nagrada Mali Princ i nagrada Matice Srpske i Akademije Umetnosti za postignute odlične rezultate na polju umetnosti. Završila je master studije na odseku fotografija i novi mediji (2015) na Fakultetu Umetnosti i Dizajna u gradu Ústí nad Labem (Republika Češka) gde je 2022. odbranila doktorat iz oblasti vizuelnih umetnosti. Na istom fakultetu radila je kao doktorant predavač na master studijama na odseku za fotografiju. Višestruka je stipendistkinja fonda Dositeja za mlade talente Republike Srbije, te stipendistkinja Ministarstva prosvete Republike Češke. Za svoj umetnički rad Bela Pčela nagrađena je grantom VID Fondacije (2021) i nagradom festivala Fotograf (2022). Primarna interesovanja u njenim radovima su odnosi javne i privatne sfere, koje istražuje kroz medije fotografije, teksta, crteža, videa i instalacija u javnim prostorima. U poslednjih nekoliko godina za svoje radove uglavnom koristi analognu fotografiju, nađen materijal i tekst. Teme kojima se bave su se suzile na pojmove sećanja i prošlosti koje najčešće istražuje kroz porodični kontekts. Iako radovi govore o jednoj porodici i njenim mitologijama, Marijin cilj je da ih proširi na šira društvena pitanja.

Bela pčela U kući svoje babe Mandić pronalazi porodično stablo u kojem su za patrijarhalni sistem potpuno očekivano, u vekovima dugu porodičnu liniju upisivana samo imena muških predaka. Potpuno neočekivano, pismo koje objašnjava rodoslov spominje daleku majku svih porodičnih bratstava, najstariju pretkinju porodice, koja se u srpskom jeziku i tradiciji naziva bela pčela. Njen spomen otvorio je pitanja vezana za istoriju i sećanje, ali i ukazao na zapostavljenu poziciju drugih žena u patrijarhalnom formatu praćenja predaka. Zbog toga umetnica odlučuje da evocira prisustvo svoje bele pčele tako što je izmešta iz prostora između ispisanih redova iz kojih se javila, i smešta u prostor porodične istorije i sećanja kojem pripada.

***

Anastasija Pavić (1998) je multimedijalna umetnica, koja živi i stvara u Beogradu. Trenutno je na završnoj godini osnovnih studija na odseku za nove medije Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. U svojoj umetničkoj praksi, Anastasija se bavi savremenim temama poput post-cyber feminizma, konzumerizma, međuljudskih odnosa kao i uticajem tehnološke evolucije u domenu shvatanja sopstva. Učestvovala je na brojnim izlozbama u Srbiji i inostranstvu, od kojih su četiri samostalne. Svoj izraz pronalazi u performansu, videu, fotografiji, pisanju i umetničkoj direkciji.Galerija Novembar je zastupa od 2021. godine.

4ever connected

Kroz formu fiktivnog, romantičnog monologa posvećenog mašinama, Anastasija Pavić istražuje uticaj tehnološkog razvoja na samo-percepciju i društvene odnose. Vizuelni fokus je usmeren ka simulaciji dizajna ženskog anime lika, koji je inspirisan arhetipom elektronskih asistentkinja. Kroz tržišnu potražnju, elektronske asistentkinje imaju potencijal da postanu novi “ideal”, što otvara prostor za refleksiju o njihovom uticaju na standarde lepote i rodne uloge.

***

Nikola Radosavljević (1991) sve nivoe studija završio na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, (2010 – 2020). Druge master studije završio na FLU u Beogradu, katedra za grafiku, 2022.

U svom radu istražuje dominantne sociološke i političke obrasce koji konstruišu mentalne i fizičke karakteristike savremenog društva. Bavi se pitanjima brojnosti kolektiva, preživljavanjem i otporom, kao i načinima na koje indivudalno sprovodimo svoje borbe za opstankom i slobodom.

Dobitnik je više priznanja, među kojima su i Nagrada trijenala grafike, Ural, Rusija, 2019. Nagrada Veliki pečat Galerije Grafićkog kolektiva, i Zlatna igla ULUSa za 2022. godinu,

Učestvovao na više kolektivnih izložbi (Holandija, Nemačka, Argentina, Kina, Švajcarska, Rusija, Nepal, Makedonija, Mađarska, SAD, Indija, Grčka, Kolumbija, Bugarska…).

Radove prikazao na više nacionalnih i međunarodnih izložbi, kao što su: 59. izdanje Oktobarskog salona, KCB, Izložba ,,Rez-linija-otisak”, MSU Beograd, Međunarodno trijenale grafike u Krakovu, Poljska, Kochi Bijenale u Indiji, Međunarodno trijenale grafike u Švajcarskoj, Izložba ,,Ovo (ni)je Užička Republika, Galerija Podroom, KCB,  itd.

Do sada je organizovao trideset i pet samostalnih izložbi.

Usavršavao se na rezidencijalnim programima u Pragu, DAMU institute and SCENlab (2015), Berlinu, Culture world and SC Organisation (2016), Barseloni: Homessesion AiR (2022), Letoniji: Mark Rothko Art Centre, Daugavpils (2023), i mnogim drugim.

BLOW
Višemedijska instalacija Blow, Radosavljevićev je pokušaj da kroz spekulativni ambijent uoči vaspitne promene u vremenima velikih društvenih kriza. Celokupni rad započet je na zamišljanju velike nacionalne katarze, kulminacijom sleda aktuelnih događaja koja dovodi do velike i trajne promene.

Detektujući nijanse društvenog raslojavanja i ujedinjenja nacionalnih i društvenih strujanja u ovom momentu, Radosavljević osvešćuje da se uniformisanost različitih vladajućih sistema urušava pred željom pojedinca. Rad kontrastira ideale i norme nacije nasuprot individualnih potreba svakog od nas, naznačavajući nedostajuće forme empatije i saosećajnosti kao nužni jezik komunikacije i borbe ovog vremena.

Naslovna fotografija: Nikola Radosavljevic, Blow, ambijentalna instalacija, 2021 – 2023

Članak Otvaranje izložbe finalista i proglašenje dobitnika/ce nagrade Dimitrije Bašičević Mangelos 2023 se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Nagrada, koja nosi ime značajnog umetnika, rodonačelnika konceptualne umetničke prakse i istoričara umetnosti sa prostora bivše Jugoslavije, Dimitrija Bašičevića Mangelosa, ove godine će biti dodeljena dvadeseti put. U saradnji sa Residency Unlimited (Njujork) i uz podršku Trust for Mutual Understanding (Njujork), Nagrada “Dimitrije Bašičević Mangelos” se organizuje i dodeljuje godišnje, pojedincu ili pojedinki, u vidu studijskog rezidencijalnog boravka u Njujorku, u trajanju od 8 nedelja.

Ovogodišnji žiri je u prvom krugu žiriranja je odabrao 5 finalista i finalistkinja. To su (prema abecednom redu):

Luka Cvetković
Stefan Lukić
Jelena Micić
Arpad Pulai
Tijana Radenković

U drugom krugu žiriranja članovima žirija se pridružuje i Amy Rosenblum Martin, nezavisna kustoskinja iz Njujorka. Amy je sarađivala sa brojnim muzejima i galerijama uključujući Pérez Art Museum (Majami), The Bronx Museum, MoMA, Guggenheim, The Met, MCA Chicago, The Hirshhorn, National Portrait Gallery (London), MARCO (Monterrey, Mexico), Reina Sofía (Madrid), MACBA (Barselona), MALBA (Buenos Aires), Kunsthaus Bregenz (Austria) a nedavno je bila i gostujuća kustoskinja-saradnica Dr. Nicole R. Fleetwood na izložbi  “Marking Time: Art in the Age of Mass Incarceration” u MoMA PS1. 

Nagrada “Dimitrije Bašičević Mangelos” je podržana od strane Ministarstva za kulturu i informisanje Republike Srbije.

Realizaciju performansa Smiling Firefighters Luke Cvetković omogućila je firma Vatrex Rescue doo koja se bavi prodajom i servisiranjem najsavremenije vatrogasne opreme i vozila.  

Izložba je otvorena za publiku od 6. do 30. jula 2021.

Članak Izložba finalista Nagrade Dimitrije Bašičević Mangelos 2021. se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Nagrada Mangelos je ustanovljena 2002. godine od strane Centra za savremenu umetnost u Beogradu i The Foundation for a Civil Society (FCS) iz Njujorka. Nekoliko godina nakon osnivanja nagrade umetnički organizatori iz susednih zemalja su izrazili interes za preuzimanje ovakve strukture nagrađivanja i njihovom zaslugom uspostavljen je projekat Young Visual Artists Awards project- YVAA (Nagrada za mladog vizuelnog umetnika).

Ovaj umetnički program sa izložbama i nagradama uključuje i šestonedeljno nagradno putovanje u SAD (Sjedinjene Američke Države) za mladog umetnika ispod 35 godina. Mladi umetnik se nagrađuje za osoben i izvanredan umetnički rad, zaokruženo estetsko i kritičko promišljanje. U Njujorku će dobitnik nagrade imati priliku da poseti brojne galerije, muzeje, i da se upozna sa predstavnicima njujorške umetničke scene. Nakon povratka iz Njujorka, nagrađenom umetniku/umetnici se organizuje samostalna izložba.

Od 2013. godine organizaciju Nagrade preuzima galerija Remont i Fond Ilija i Mangelos iz Novog Sada. Nagrada nosi ime značajnog umetnika, rodonačelnika konceptualne prakse i istoričara umetnosti sa prostora bivše Jugoslavije, Dimitrija Bašićevića Mangelosa.

Važno je napomenuti da se žiri za nagradu Mangelos menja svake godine. Ove godine su žiri činili: Teodora Jeremić, Katarina Kostandinović, Dejan Vasić, Natalija Vujošević, Katarina Petrović (prošlogodišnja pobednica) i Rachel Valinsky.

Žiri je nakon celodnevnog većanja odlučio da nagradu dodeli umetniku Žarku Aleksiću za prostornu instalaciju Režim Snova.

Režim snova Žarka Aleksića, prostorna instalacija

Žarko je studirao filozofiju na Univerzitetu u Beogradu, nakon čega je upisao Akademiju likovnih umetnosti u Beču gde je radio kao student asistent. Trenutno je zaposlen na Departmanu za umetnička istraživanja na Univerzitetu u Beču. Njegova multidisciplinarna umetnička praksa je bazirana na ispitivanju svesti, mentalnih procesa i veštačke inteligencije.

Radom Režim Snova Žarko istražuje snove u prenesenom i doslovnom smislu. Centralni deo rada se bavi pitanjem kontrole u kognitivnom kapitalizmu, kao i uslovljenošću mišljenja i snova. Umetnik je i subjekat i objekat eksperimentisanja, što predstavlja problematičnu misao usled insistiranja na subjektivnosti. Prožimajuća veza Žarkovog rada je povezanost psiholoških i ekonomskih stanja, gde su sinapse glavna valuta kognitivnog kapitalizma. Žarko je u galeriju uneo pravi bolnički krevet, čime je posetiocima približio proces naučno-umetničkog istraživanja.

Režim snova Žarka Aleksića, prostorna instalacija

Finalistkinja Sandra Lakićević je završila osnovne i master akademske studije na Slikarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu 2015. godine.Nastavila je školovanje na Internacionalnom master programu iz vizuelnih umetnosti u LUCA School of Arts u Briselu, koji je završila 2019. godine. Sandrin rad povezuje sukob ličnog i univerzalnog, zapamćenog i i zaboravljenog, napisanog i izbrisanog. Konceptualni čin brisanja se se često pojavljuje u njenoj praksi.

Radom izloženim u finalu nagrade Mangelos umetnica upućuje na mnogostruku temporalnost samog medija kao i njegov uticaj na narativnu strukturu rada. Sandra gotovo meditativno pucketa plastičnu foliju za pakovanje i time oblikuje iskustvo vremena izvođača.

Sandra Lakićević, FROM ‘ALREADY NO LONGER’ TO ‘NOT YET’/ 2020 Dvokanalna video instalacija, boja, zvuk, 7’11’. U saradnji sa Angyvir Padilla

Finalistinja Slavica Obradović je diplomirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na Odseku za skulpturu. Slavica se bavi predstavama ljudskog tela u specifičnim procesima fragmentacije, hibridizacije i srastanja, ispitujući kompleksnost međuljudskih odnosa i emotivnih stanja. Umetnica povezuje mitološke priče i bajke sa savremenih društvenim trenutkom, istražujući na taj način očekivanja koja se u realnosti uspostavljaju u odnosu na konstruisanu stvarnost.

Skulptura Recognite je deo serije radova koji se bave stanjima privrženosti koja nanose bol i utiču na srastanje toksičnih emocija sa individualnim identitetom. Slavica radom Recognite upućuje na bol koji nesvesno prerasta u potrebu i istražuje potiskivanje i krhost mentalnog stanja.

Skulptura Recognite Slavice Obradović

Paralelno sa grupnom izložbom u galeriji Remont, Slavica je predstavila svoje radove i na samostalnoj izložbi As if a Monsoon suddenly became silent u galeriji U10. U subotu (25.7.) će biti održan dan otvorenih vrata, gde možete da popricate sa Slavicom i kustoskinjom izložbe Teodorom Jeremić u periodu od 14 do 18 časova. (Obavezno nošenje maski).

Izložba Slavice Obradović u galeriji U10, As if a Monsoon suddenly became silent

Članak Finale Mangelos nagrade u galeriji Remont se pojavljuje prvo na Oblakoder.