Nagrade za životno delo dodeljene su Božidaru Kaleziću, dokumentaristi i nekadašnjem uredniku dokumentarnog programa RTS-a i Mihajlu P. Iliću Ilketu, filmskom reditelju, montažeru, producentu i teoretičaru filma, u čije ime je nagradu primio njegov sin Petar Ilić Ćirilo. Publika je prisustvovala regionalnoj premijeri filma „Na brodu Adaman”, francuskog reditelja Nikole Filibera, dobitnika Zlatnog medveda na ovogodišnjem Berlinalu. U duhu velikog jubileja, kroz nekoliko žurnala Filmskih novosti, prisetili smo se dela bogate istorije Martovskog festivala.

Treći dan 70. Martovskog festivala, četvrtak 30. mart, započeće razgovorima sa autorima filmova čija ostvarenja gledamo u takmičarskom programu. Od 13h u Centralnom holu Doma omladine Beograda zainteresovanim medijima i publici predstaviće se: Tomas de la Taj (Thomas de La Taille), reditelj, „Posle škole“ (međunarodni dokumentarni), Kjara Fabijani (Chjara Fabiani), rediteljka, „Samo pravo“ (međunarodni dokumentarni), Ana Đurović, rediteljka, „Džonika“ (kratki igrani), Strahinja Mlađenović, reditelj, „Svašta!“ (kratki igrani), Marko Cvejić, reditelj, „Pejzaži Panonske paprati“  (dokumentarni preko 50 minuta), Danilo Lazović, reditelj, „Biće b(g)olje“ (kratki igrani), Lazar Strugar, autor i scenarista i Zoran Živančević, producent, „Od sumraka do smisla – Raspad, priča prva“ (dokumentarni preko 50), Dejan Petrović, reditelj, „Prilagođeni“ (dokumentarni do 50). Moderatori razgovora su Đorđe Bajić i Zoran Janković.

U okviru revijalnog programa, 30. marta od 19h u Velikoj sali Doma omladine Beograda biće održana svetska premijera animiranog filma „Avanture karikature“ (2023. / 76’ / Srbija, Severna Makedonija ), po scenariju i u režiji naše istaknute filmske autorke i animatorke Vere Vlajić. U filmskom bloku koji počinje u 21h u sali Amerikana DOB zakazane su svetska premijera dokumentarnog filma „Nehru – Savski geto“ (2022. / 69’ 10’’) koji je režirao Milan Todorović Tenera, i festivalska premijera dokumentarno-igranog filma „Pečat braće Ljubavića“ (2022. / 54′ / Republika Srpska, BiH) u režiji Slobodana Simojlovića. Publika će biti u prilici da, od 17h u sali Amerikana DOB, pogleda i izbor filmova Krakov Film Festival Sales & Promotion.

U okviru pratećeg programa biće održane Radionica za debitante (mentorke Andrijana Stojković, Jovana Nikolić i Sari Volanen), Radionica eksperimentalnog filma (mentori Milica Lapčevič, Vladimir Šojat i Andrzej Marzec i Radionica ANIMACIJA! (mentori Ana Nedeljković i Nikola Majdak mlađi). Za 18h u Centralnom holu Doma omladine Beograda zakazana je promocija monografije „Martovski festival 1954-2023: FIlmski put dug 70 godina” (priređivač prof. Radenko Ranković), kao i tribina posvećena obeležavanju 75 godina postojanja Zastava filma.

U četvrtak, 30. marta u Jugoslovenskoj kinoteci (Kosovska 11) na programu celine LAUREATI MARTOVSKOG FESTIVALA, u okviru kojeg predstavljamo izbor nagrađenih filmova sa Martovskog, mahom iz perioda nekada jedinstvene zemlje i kinematografije, od 18h publika će moći da vidi filmove autora različitih generacija iz Crne Gore. Od 20h biće prikazani filmovi autora VFC Zastava film, čiji su autori i filmovi često dobijali najvažnije nagrade na Martovskom festivalu.

Bogat takmičarski program odvijaće se po sledećem rasporedu u Domu omladine Beograda:

Velika sala

15:00 TAKMIČARSKI PROGRAM

Tišina (selekcija:eksperimentalni film), r. Milan Milosavljević (2’51”), Srbija, 2023. / Svetska premijera; Nula – Seme (selekcija:animirani film), r. Mihajlo Dragaš (7′), Srbija, 2022; Nada (selekcija: dokumentarni film do 50 minuta), r. Miloš Živanović (11’31”), Srbija, 2023. / Svetska premijera; U ramenima (selekcija: kratkometražni igrani film), r. Tara Gajović (20′), Srbija, 2022.; XAR – San Opsidjana / XAR – Sueño de Obsidiana / XAR – Obsidian Dream / (selekcija: međunarodni eksperimentalni film), r. Fernando Pereirados Santos, Edgar Calel (13’13”), Brazil, 2022 / Srpska premijera; Snežana / Snjeguljica / Snow White / (selekcija: međunarodni kratkometražni igrani film), r. Lana Barić (14’40”), Hrvatska, 2022.; ID (selekcija:animirani film), r. Ana Pakljanac (16’48”), Srbija, 2022; Kutija / Škatla / The Box / (selekcija:međunarodni dokumentarni fillm), r. Tomaž Pavković (20′), Slovenija, 2023./ Svetska premijera.

17:00 TAKMIČARSKI PROGRAM

Tok misli (selekcija: animirani film), r. Jelisaveta Nikolić (1′), Srbija,2023. / Svetska premijera; Robi (selekcija:animirani film), r. Sofija Stanković (2’50”), Srbija, 2023; Nestabilni pejzaži (selekcija:eksperimentalni film), r. artterror: Milica Lapčević, Vladimir Šojat (3’10”),Srbija, 2022. / Svetska festivalska premijera; Smešilo (selekcija: animirani film), r. Izabela Radisavljević (3’12”), Srbija, 2023; Čuvam te (selekcija:kratkometražni igrani film), r. Mimi Vlaović (19’59”), Srbija, 2022; Samo pravo / Strada Diritta (La route droit devant) / Go Straight / (selekcija: međunarodni dokumentarni film),r. Chjara Fabiani (27′), Francuska, 2022. / Internacionalna premijera; Vidi moje oči, vidi moje ruke, lice moje (selekcija: kratkometražni igrani film), r. Tara Gajović (20′), Srbija, 2023. / Svetska premijera; Život Daske (selekcija:dokumentarni film do 50 minuta), r. Leona Jarikj (27’31”), Srbija, 2022./ Svetska festivalska premijera.

21:00 TAKMIČARSKI PROGRAM

Dysmorphia (selekcija:eksperimentalni film), r. Isidora Bulatović (14’24”), Srbija, 2022. / Svetska festivalska premijera; Na Kserksovom prestolu / On Xerxes’ Throne / (selekcija: međunarodni kratkometražni igrani film), r. Evi Kalogiropoulou (15′), Grčka, 2022; 9-5 (selekcija: kratkometražni igrani film), r. Maša Šarović (21’06”), Srbija, 2022.; Cveće na drugoj terasi / Flores del Otro Patio / (selekcija:međunarodni kratkometražni igrani film), r.  Jorge Cadena (15’20”),Švajcarska, Kolumbija, 2022. / Srpska premijera; Manifest preživljavanja – Umetnost stvaranja rodbine / Überlebenden-Manifest– Die Kunst der Wahlfamilie / Survivor Manifesto – The Art of Making Kin / (selekcija: međunarodni eksperimentalni film), r. Dan Dansen (11’14”),Nemačka, 2022. / Srpska premijera; Moj crveni film (selekcija: dokumentarni film do 50 minuta), r. Nenad Pržulj (31’49”), Srbija, 2023. / Svetska festivalska premijera.

Amerikana

19:00 TAKMIČARSKI PROGRAM

Gligorićeva Mar del Plata – Kraljeva indijska varijanta (selekcija:dokumentarni film do 50 minuta), r. Ognjen Rakčević (8’45”), Srbija, 2022.; Džimi plovi daleko (selekcija:kratkometražni igrani film), r. Tamara Broćić (6′), Srbija, 2023. / Svetska premijera; Proleće (selekcija: dokumentarni film do 50 minuta), r. Viktor Horvat (13’04”), Srbija, 2021; Život posle smrti (selekcija: kratkometražni igrani film), r. Ognjen Petković (18’21”), Srbija, 2022. / Srpska premijera; Poslednje leto smaka sveta / Ostatnie lato końca świata / First Last Summer / (selekcija: međunarodni kratkometražni igrani film), r. Nastazja Gonera (25′), Poljska, 2021. / Srpska premijera; Recimo da sam bila usamljena / Songeque j’étais solitaire / Consider I was lonely / (selekcija: međunarodni eksperimentalni film), r. Mona Rossi (36′), Francuska, 2022. / Svetska premijera.

Ulaznice su u prodaji na Blagajni Doma omladine Beograda i onlajn. Cena ulaznica je 400 dinara za projekcije u Velikoj sali DOB i 300 dinara za projekcije u sali Amerikana, dok studenti filmskih akademija, kao i do sada, uz indeks mogu besplatno da posećuju projekcije. Ulaznice za program LAUREATI MARTOVSKOG FESTIVALA mogu se nabaviti na blagajni Jugoslovenske kinoteke, po ceni od 300 RSD za termin.

SATNICA: https://martovski.rs/satnica/

Fotografije: Stanislav Milojković

Članak Sinoć je u Domu omladine Beograda svečano otvoren 70. Martovski festival se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Vrlo mi je bilo simp(tom)atično to loženje da će predsednik izaći i nešto reći, slično onim filmskim obrraćanjima naciji kakva se plasiraju po filmovima (level Harison Ford). Jer gledajući sve medije, nigde se nije moglo ni naslutiti, na koju temu će predsednik govoriti, a još manje da li će držati govor u kameru ili sesti sa nekim za sto.

Drugi dan protesta prošao je nešto burnije, predsedništvo je bilo pod blokadom, a predsednik i ministar unutrašnjih dela peglali su šah, tobože ih ne tangira činjenica da jedna određena ekipa ne želi da im dozvoli izlazak sve dok ne sednu za okrugli sto. Ovaj potez me je iskreno podsetio na onu sjajnu anegdotu iz predstave Radovan Treći, kada Radmilović opisuje kako ide po igranci i moli devojke za ples. Pošto svi znamo ko je gospodin Zoran Radmilović , a i da su njegove replike iz gorepomenute predstave uglavnom pune psovki, mislim da je neukusno vući paralele sa predsednikom.

Istog tog drugog dana, uhapšeni su i neki ljudi, prema navodima medija uglavnom mladi momci, što oni koji su gađali policiju kamenicama što oni koji su upadali u RTS. Jedan od njih je i moj fakultetski prijatelj, čovek sa kojim nisam puno vremena provodio ali za koga sam uvek znao da je retko čestit i na mestu momak. I pored toga najupečatljivija će mi ostati slika žene koja čeka da joj puste osamnestogodišnjeg sina iz pritvora. Ako neko do sada nije ukapirao, ova će slika verovatno ostati tihi vizuelni identitet protesta, neka dovoljno jasna opomena, o tome da će verovatno obići svet i imati svoj, nezavisan život, da i ne govorim.

Protesti ipak nisu ostali jedina tema ovog martovskog vikenda. Nedelja je bila i dan kada smo obeležavali 15 godina od, možda jednog od najjezivijih perioda srpske moderne istorije, kada su izvršeni masovna zlodela nad srbima sa Kosmetu, čime se proterivanje Srba sa tih prostora praktično finaliziralo.

Ova dva momenta povezaniji su nego što se zaista čini. Jer kao prema psihološkom sindromu, u odbranu trenutne vlasti krenuli su u najvećoj meri oni koji političkom promenom ništa niti dobijaju niti gube. Godine pogrešno prenetih i još bitnije, pogrešno protumačenih informacija pokazuju svoje prve plodove.

Duboko usađen strah od građanskog rata nošen novospoznatom potrebom za političkom konsolidacijom u ovako bitnim trenutcima za naš narod, stvorili su grupu onih kojima ne treba izričita naredba ili bilo kakva vrsta spoljnog pritiska, oni samoinicijativno brane ono što im se sistematski serviralo kao istina. Neki montipajtonovac bi ovakvo stanje verovatno nazvao PolitZombizam.

Ipak traženje simboličke pozicije sa koje bi mogli da krenu u odbranu svetinje, nije dug, a još manje, mukotrpan posao. Protesti su povezani sa godišnjicom pogroma Srba na Kosmetu! Nemojte se zavarati, onaj montipajtonovac iz prethodnog paragrafa nije umešao prste i ovde, jer se u različitim zapećcima sajber prostora brzo rodila ideja da su Haradinaj i Tači platili opoziciji da napravi haos u Beogradu i time destabilizuje ili u najboljem slučaku potpuno svrgne vladajuču partiju. Verovatno bi nakon toga, došavši na vlast, opozicija sama sebi, odnosno Srbiji uvla takse od 300% na uvoz, jer „ako je šiptar krvav do lakata, drugosrbijanac mora do ramena“.

I za kraj kao neka trešnjica na šlagu već prilično gabaritne torte pojavljuje se sledeći komentar:

Da neko ne bi imao zablude, sve profile čije sam komentare u ovom tekstu naveo sam lično pregledao i mogu sa velikom sigurnošću reći da niti jedan nije lažan. Da se ne bi pronašao neki neverni Toma i prišio mi kako prenosim botove, jer je njima ipak plaćeno da takve stvari pišu.

Elem kao problem se ukazao sporan izbor datuma za protest, jer bismo trebali da se, po svoj logici, tog dana prisećamo žrtava iz strašnog pogroma. Apsolutno tačno! Ne volim laka poređenja i neću ih ovde koristiti, ali je zaista pitanje da li smo kao narod videli nešto toliko brutalno i vanserijski nasilno kao što je taj martovski pogrom. Međutim dobro pitanje bi bilo, da sebi olakšamo misaone procese u budućnosti, kako se pogrom desio, kako je dozvoljeno da Srbi budu ubijani?

Rezolucija 1244, koju je potpisao Slobodan Milošević (a u čijoj se tadašnjoj vlasti nalazilo upravo nekoliko vodećih ličnosti današnje političke scene), definisala je Kosmet kao i dalje sastavni deo SR Jugoslavije, što je bio svojevrstan uspeh. Ipak kao takva ta pobeda je, ispostaviće se, ostala beznačajna jer je ista ta SR Jugoslavija bila prinuđena da skloni svoje bezbednosne snage sa Kosmeta, čime je prema svim pravilima politike, na tom svom delu teritorije, imala autoritet samo na papiru.

Oni koji su pak davali prevelike nade u istu tu rezoluciju i međunarodnu pravdu, verovatno su trebali samo malo dublje da se osvrnu u blisku prošlost i sete se Libije, Iraka, Vijetnama pa na neki način i bombardovanja koje je bilo u toku sve do samog potpisivanja iste te rezolucije. Međunarodna pravda je krhka i vrlo savitljiva i lako prelazi liniju favorizovanja, poput sudija sa svetskog prvenstva prošle godine. Pravdu, u međunarodnim vodama, ima onaj koji je spreman da je plati, na ovaj ili onaj način.

I tako se opet iznova dokazuje da je sećanje u Srba vrlo nepredvidiva, skoro hemijski nestabilna, kategorija. Ponekad se čak čini da je ono vrlo selektivno i da ima rok trajanja. Drugim rečima, ako je opozicija zajedno sa svojim pristalicama “zaboravila” i skrajnula 2004. godinu i martovski pogrom Srba na Kosmetu, zapitajte se da li ste vi zaboravili 1999. i ko je taj pogrom pravno i omogućio.

Članak Banalitika: Protesti kroz printskrinove se pojavljuje prvo na Oblakoder.