Učesnice tribine bile su dramska spisateljica Tanja Šljivar, kreativna producentkinja Ksenija Đurović i glumica Maja Šuša, kao i  moderatorka Maša Seničić.

Upečatljiv utisak samog događaja, kako su i učesnice navele, jeste ubedljiva veća brojnost ženske publike. Postavlja se pitanje: da li su feminističke teme isključivo ženske, ili iziskuju i muško uključivanje?

Maša Seničić i Maja Šuša

Tanja Šljivar je istakla kako su predstave češće stvarane iz muškog ugla i pogleda na svet. Navela je da izuzetnu konzervativnost pozorišta vidi u slučaju kada je pisala tekst o čuvenom slučaju 7 devojčica koje su, 2014. godine posle ekskurzije, ostale u drugom stanju. Ona je u scenariju, kako je navela, isključila sve muške glasove i akcenat stavila na monologe tih sedam devojčica. Ono što su kao argument za odbijanje izvođenja predstave pronalazili u pozorištima, bio je odgovor kako nema dovoljno ženskih glumica.

Takođe je istaknuto koliko je za ženske glumice češća situacija da dobijaju tipske uloge poput uloge majke, ili ljubavnice, iako se one po kvalitetu ne razlikuju od svojih kolega. Štaviše, bilo je reči o tome kako ima više dobrih ženskih glumica.

Tanja je kao bitnu činjenicu i poruku navela da borba i međusobno osnaživanje žena predstavlja osnovu za bilo kakav pomak u vezi ove teme.

Tanja Šljivar i Ksenija Đurović

Ksenija Đurović je konstatovala kako bira da radi sa ženama jer je u procesu rada izuzetno važna saradnja i dogovor. Kao važnu stavku izdvaja borbu, koja može doneti čak i minimalnu promenu. ,,Promena je moguća u promilima. To znači da treba da se borimo i da moramo slaviti male pobede”, rekla je Ksenija.

Maja Šuša je podsetila publiku na to da se borba protiv kanona dešava izvan institucija i ispričala nekoliko neprijatnih situacija koje se često dešavaju mladim glumicama. Njihove kolege često sebi daju za pravo da ih tretiraju nepošteno i nefer, što u njima izaziva nelagodu i osećaj nepravde, koja ih svuda okružuje.

Razgovor je zaključen idejom da je borba jedino što preostaje, i da je udruživanje uvek bolji izbor nego ,,ići sam glavom kroz zid”, kako je slikovito opisala Ksenija Đurović.

Naredna tribina, u seriji koja će se održati pre FIST festivala, zakazana je za 27. februar, u 16 časova, u PaperGirl Galerija Hub-u. Tema tribine biće ,,Rodno i radno pravo”.

Autorka fotografija: Jovana Đokić

Članak Održana tribina Položaj žena u kulturi – žene i pozorište se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Za čitaoce Oblakodera preporučuju 5 naslova i autora koje bi trebalo pročitati.

Jun Fose, Pas i anđeo

„Fose je kao pisac prešao sa opisivanja sveta kakav se ukazuje, sa socijalno-realističkih košmara malih neizbežnih stvari i odnosa iz prvih romana, punih neuroza i panike, na opisivanje sveta kakav istinski jeste, mračan i otvoren.” Karl Uve Knausgor

Biserka Rajčić, Pisma iz Praga

„Biserka Rajčić, pisac tanane opservacije i nadahnutih zaključaka, prevodilac prvoga reda, putnik i saputnik, a uz sve to i veliki usamljenik i čitač, napisala je svoja Pisma iz Praga kao obraćanje onom drugom kome mi svakako nismo potrebni, ali je on nama neophodan (da parafraziramo još jednom nezaobilaznog Matića), kao i velike putopisne etide svima koji, još u znaku velikog zaveta njenog i našeg prijatelja Petra Vujičića, mogu da se prepoznaju, da vole, da čitaju.” Draško Ređep

Maša Seničić, povremena poput vikend-naselja

Već u konceptu svoje knjige, Maša Seničić nagoveštava sukob čoveka sa pravilima i principima savremenog sveta. Postavljajući punkt na svako odredište svojih intimnih preobražaja, junakinja ovih pesama iscrtava svoj odnos sa urbanim, napuštenim i zaboravljenim prostorima, suprotstavljajući im slike željenog sveta, preispitujući zadate pozicije. Povremena poput vikend-naselja, ova poetska mapa, daje putokaze za traženje delova koji nedostaju.

Lidija Deduš, Ništa od najvljivanog kraja svijeta

Druga zbirka Lidije Deduš u pogledu forme, narativnosti i dugog stiha naslanja se na njen pesnički prvenac Apatridi i ostale čudne ličnosti, ali se tematski fokus okreće ka unutra, istražujući ličnu i porodičnu istoriju i fenomen psihološkog nasleđa. Prepoznatljiv humor i parodijski odnos prema stvarnosti prisutan je i u ovoj knjizi, utoliko oporiji, koliko su iskustva o kojima autorka peva intimnija i traumatičnija. Smrt članova porodice, kraj ljubavne veze kao zametka nove porodične zajednice i neostvarivost očekivane sreće, mali su krajevi sveta koji se slute, a nikad u potpunosti ne dešavaju, zahvaljujući vitalizmu i snazi lirske junakinje i nagonu za obnovom koja se u konačnici ostvaruje kroz tekst.

Nikola Petrović, Papir brzo gori

Iako se Petrovićeve kratke priče tematski najčešće kreću u sferi bračnog i porodočnog života, govoreći o izazovima ljubavi i seksualnosti, nežnosti i nasilju i njihovoj neraskidivoj vezi, ovakav opis lako može da vas zavara i navede na pogrešan trag. Eksperimentišući u različitim podžanrovima fantastike i kriminalističke priče, ne zaboravljajući istovremeno na lekovitost humora i intriganstnost apsurda, autor u svakodnevicu uvodi duhove, vanzemaljce, uklete kuće i oživele slike, a svog čitaoca sprovodi kroz groteskni svet pomerenih odnosa svtvarnosi i mašte, iza kojeg iščitavamo aktualne pobleme savremenog čoveka. Bilo da ste ljubitelj Kereta, Kafke ili Kišona, uživaćete u iščašenom svetu Petrovićevih junaka.

Članak Top 5 izdanja Trećeg Trga se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Bašta  Doma porodice Pavlović (koji datira još iz 1882. godine) predstavlja jednu od malobrojnih izvorno sačuvanih i nežno uređenih zelenih oaza dunavske padine, prostirući se na sada već dobro utabanoj zemlji, davno donetoj sa Terazija. Kuća je spomenik kulture i svojevrsni arhiv, a prostor koji je okružuje pun je ptica. Upravo zbog toga se sastajemo tamo, a gospodin Pavlović će nas ljubazno uputiti u bližu i dalju istoriju ovog dela grada; kao i unutar knjige o kojoj će biti reči, sam prostor (njegova struktura i priroda) ključan je deo društvenih kretanja i mitologije jednog mesta. 

Sačekaće vas sirup od zove, primerci pesničke zbirke (koje možete prelistati, kupiti ili ignorisati) i mapa vikend-naselja nastalog unutar narativa knjige. Vremenska prognoza tvrdi da je leto, a to su dobre vesti. Kapija se otvara u 18h (nije stilska figura, zaista postoji kapija), a program počinje u 18:30h. Privremeni izlet trajaće do 20h.

Pre nego što ih vidite uživo, Mašu i knjigu možete naći na sajtu Trećeg Trga, a neke od pesama koje se nalaze u zbirci možete između ostalog pročitati na portalu Strane i u časopisu Prosvjeta. Nešto više o knjizi možete čuti i u emisji Radio Beograda 2 U prvih pet – kulturni događaj nedelje, gde su Snežani Ristić gosti bili Milena Dragičević Šešić i Dejan Vojvodić. 

Maša Seničić (1990) je pesnikinja, scenaristkinja i novinarka. Završila je osnovne i master studije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Sarađivala je na različitim domaćim i međunarodnim projektima, pre svega na filmu kao autor i saradnik, a zatim u pozorištu i na radiju. Ko-selektorka je programa Hrabri Balkan u okviru Festivala autorskog filma i jedna je od osnivača, koordinator i predavač u okviru programa Filmkulture, udruženja za edukaciju u oblasti audiovizuelne kulture (sa fokusom na projekat Kritični kamp). Piše prozu i poeziju koja je objavljivana u domaćim i regionalnim časopisima (Poezija, Polja, Letopis Matice srpske, Zent, Prosvjeta, Dometi…), zbornicima (Rukopisi, Dostojno jest, Ovo nije dom, Čiji grad?) i na onlajn portalima (Agon, Eckermann, Libela, Strane, Kritična masa…), a njena prva zbirka pesama («Okean») nagrađena je Mladim Disom za 2015. godinu. Knjiga poezije «Povremena poput vikend-naselja» nagrađena je na konkursu beogradskog festivala Trgni se! Poezija!, te je objavljena 2019. godine u izdanju Trećeg Trga. Trenutno pohađa Doktorske naučne studije Teorije dramskih umetnosti, medija i kulture (FDU), sa fokusom na teoriju filma i digitalnu humanistiku. Proteklih godina radi kao urednica BeforeAfter portala, kao deo redakcije Milica magazina i na samostalnim projektima/publikacijama. 

Članak Izlet i predstavljanje knjige Povremena poput vikend-naselja se pojavljuje prvo na Oblakoder.