Merlinka festival nije samo prostor za prikazivanje filmova – to je platforma za društveni dijalog, razumevanje i inspiraciju. Pod sloganom „Hrabrost na oči ulazi“, festival slavi angažovanu kinematografiju kao sredstvo koje osnažuje pojedince i zajednice da se suoče s izazovima, bore protiv nepravde i opresije, i podignu glas za ljudska prava svih nas.

Kroz priče o ljubavi, identitetu, hrabrosti i otporu, queer filmovi na Merlinki pružaju publici priliku da uđe u tuđe živote i iskustva, otkrivajući snagu ljudske empatije. Bilo da se radi o mladiću koji traži svoje mesto na ulicama São Paula, ženama koje prkose rodnim normama, ili zabranjenim ljubavima koje prkose društvenim ograničenjima, svaka priča nosi univerzalnu poruku – borba za slobodu i ravnopravnost je univerzalna.

Tokom pet dana festivala na dve lokacije u Uzun Mirkovoj 1 i Kosovskoj 11 biće prikazano 90 igranih, dokumentarnih i kratkih filmova među kojima su višestruko nagrađivani brazilski film „Bejbi“ Marsela Kaetana koji je premijerno prikazan na ovogodišnjoj Venecijanskoj Mostri, norveški filmovi „Seks“ i „Ljubav“ reditelja Daga Johana Haugeruda koji su svoje premijer imali na ovogodišnjem Berlinalu i Mostri, špansko-bugarski film „Ljuben“ Vencija Kostova, dobitnik italijanskog Zlatnog globusa „Vatromet ljubavi“ Đuzepea Fjolerija, holandski film „Zovi me Agnes“ Daniela Donata, italijanski film „Nisam nebitna“ Đeraldin Otije, američki višestruko nagrađivani film „Sportista“ Bendžamina Hauvarda i mnogi drugi.

Festival u četvrtak, 12. decembra otvara film „Marčelo moj“, ostvarenje cenjenog francuskog reditelja Kristofa Onorea. Ovaj film, koji je imao svetsku premijeru na festivalu u Kanu i bio nominovan za Zlatnu palmu, donosi smeo i duhovit pogled na identitet, tugu i sećanje kroz jedinstvenu priču o glumici koja odlučuje da preuzme identitet svog oca, legende filma Marčela Mastrojanija. Reditelj svoj film opisuje kao „najzabavniji i najkomercijalniji projekat do sada“, spajajući autoironiju, porodične odnose i magiju kinematografije. Uloge tumače legendarna Ketrin Denev i njena ćerka Kjara Mastrojani, koja kroz ovaj film pruža jedinstveno svedočenje o svojoj porodici i sopstvenom identitetu.

Ove godine Merlinka festival poseban fokus posvećuje kratkim filmovima iz Irana, zemlji poznatoj po svojoj bogatoj kinematografiji i hrabrosti autora koji kroz umetnost istražuju univerzalne ljudske priče, često uprkos izazovima i ograničenjima. Ovi filmovi pružaju jedinstven uvid u društvo, kulturu i borbu za slobodu izražavanja. Kako bismo ovu umetnost učinili dostupnijom svima, sve projekcije kratkog filma na ovogodišnjem festivalu biće besplatne.

Program festivala Merlinka biće prikazan i u Kulturnom centru Novog Sada od 13. do 16. decembra.

Fotografije: PROMO

Članak Filmski festival Merlinka od 12. do 16. decembra u Jugoslovenskoj kinoteci se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Festival će otvoriti film „Dovoljno odrastao” Gorana Stolevskog čija radnja se odigrava u leto 1999. godine, kada se rađa neočekivana i intenzivna dvadesetčetvoročasovna romansa između sedamnaestogodišnjeg srpskog plesača latinskoameričkih plesova i starijeg brata njegovog najboljeg prijatelja. Deceniju kasnije, njih dvojica se sreću u gorkom ponovnom susretu.

Cenjeni reditelj iz Severne Makedonije biće na festivalu zastupljen sa još jednim ostvarenjem. Film „Domaćinstvo za početnike”, makedonski kandidat za Oskara, koji je na Venecijanskom filmskom festivalu dobio nagradu Queer Lion Award i ušao u širi izbor za Evropsku filmsku nagradu, zatvoriće ovogodišnje izdanje Merlinke.

„Domaćinstvo za početnike” ispituje univerzalne porodične istine, i to kako onih porodica u kojima smo rođeni tako i onih koje smo sami izgradili. Radnja prati junakinju Ditu koja nikada nije želela da postane majka, ali okolnosti je primoravaju da odgaja dve kćerke svoje partnerke, malu napast Miju i neposlušnu tinejdžerku Vanesu. Borba između njihovih prohteva odvija se dok se sve tri neumorno svađaju, postajući nesvakidašnja porodica u kojoj je sukob preduslov zajedništva.

Tokom četiri dana manifestacije, u selekciji inostranih dugometražnih igranih filmova  biće prikazano još osam ostvarenja: američki „Aristotel i Dante otkrivaju tajne univerzuma” reditelja Aitcha Alberta, holandsko-britanski „Srebrna magla” Sache Polak, kanadski „Pre nego promenim mišljenje” Trevora Polaka, francuski „Momci iz provincije” Gaëla Lepinglea, izraelsko ostvarenje „Dve” rediteljke Aster Elkayam, nigerijski „Sve boje sveta su između crne i bele” (Babatunde Apolowo), austrijski „Probiti led” Clare Stern, i norveški film „Norveški san” Leiva Igora Devolda”.

Film „Aristotel i Dante otkrivaju tajne univerzuma” reditelja Aitcha Alberta nastao je na osnovu tinejdžerskog romana Benjamina Alire Sáenza, koji je preveden i na srpski jezik, i fokusira se na prijateljstvo između dva tinejdžera meksičko-američkog porekla u El Pasou 1987. godine, koji istražuju neobično novo prijateljstvo i težak put ka samootkrivanju.

Nakon Berlinala i Tribeca festivala u Beograd stiže film „Srebrna magla” Sache Polak, o 23-godišnjoj medicinskoj sestri Franki koja živi sa svojom velikom porodicom u istočnom delu Londona. Opsednuta osvetom i potrebom da nekome pripiše krivicu za traumatičan događaj koji se desio pre 15 godina, nije u mogućnosti da izgradi duboke veze sve dok se ne zaljubi u jednu od svojih pacijentkinja – Florens. Beže na obalu gde Florens živi sa svojom raznolikom i otvorenijom porodicom. Tamo, Franki nalazi emocionalno utočište kako bi se suočila sa prošlošću.

U ostvarenju „Pre nego promenim mišljenje” Trevora Polaka, koji je premijerno prikazan u Lokarnu, ostali đaci se pitaju da li je novi đak Robin dečko ili devojčica, dok Robin razvija komplikovan odnos sa nasilnikom iz škole, praveći sve opasnije izbore kako bi se uklopio.

Film „Momci iz provincije” Gaëla Lepinglea prati troje likova. Zaposleni u noćnom klubu, Youcef se zaljubljuje u plesača iz putujuće queer trupe tokom leta. Negde, mladić u visokim potpeticama šeta kroz selo koje se sprema da napusti. U izolovanom gradiću, Jonas ima sastanak za erotske fotografije s nepoznatom osobom. Tu su onaj koji ostaje, onaj koji odlazi i onaj koji je u prolazu. Oni su momci iz provincije.

Lezbejski par u filmu „Dve”, rediteljke Aster Elkayam, sanja o tome da ima bebu. Bar prima antidepresive tako da će njena partnerka Omer nositi trudnoću. Njihovo putovanje počinje sa mnogo uzbuđenja i sigurnosti da će njihova ljubav prevazići sve prepreke. Međutim, mnogi neuspešni postupci inseminacije utiču na njihovu vezu. Omer postaje napeta, a Bar je frustrirana svojom ulogom u procesu.

U filmu „Sve boje sveta su između crne i bele”  koji je režirao Babatunde Apolowo, Bambino i Bawa se sreću u Lagosu i odmah se sprijatelje. Tokom svojih dugih vožnji po gradu, razvijaju duboku privrženost jedan prema drugom. Ali u društvu koje homoseksualnost smatra tabuom, osećaju pritisak društvenih normi. Film je nagrađen Teddy nagradom na ovogodišnjem Berlinalu.

Glavna junakinja filma „Probiti led” Clare Stern, devojka Mira u ranim dvadesetim godinama, beži od pritiska vođenja porodičnog vinograda tako što igra hokej na ledu. Kada se nova igračica Teresa pridruži timu, izaziva Mirin rigidni pogled na svet, što dovodi do noći koje će promeniti njihove živote na ulicama Beča.

U središtu ostvarenja „Norveški san” reditelja Leiva Igora Devolda je devetnaestogodišnji poljski imigrant, koji radi u fabrici ribe u Norveškoj i oseća simpatije prema svom kolegi. Počinje štrajk među poljskim radnicima u fabrici, što dovodi do testiranja njihovog odnosa i odnosa prema kolegama.

U selekciji kratkih igranih filmova na programu će biti 34 ostvarenja iz 21 zemlje: Španije, Belgije, Francucke, Čilea, Kanade, Meksika, Kine, SAD, Švedske, Brazila, Mađarske, Tajlanda, Izraela, Irske, Norveške, Australije, Italije, Irana, Velike Britanije, Argentine i Poljske.

Foto: Kadrovi iz filmova

Članak Filmski festival Merlinka od 7. do 10. decembra u Domu omladine Beograda se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Predrag Azdejković, direktor festivala Merlinka, osvrnuo se na posebno značajne segmente ovogodišnjeg programa: „Istakao bih kratke filmove, zato što oni ostanu ignorisani pored velikih festivalskih i holivudskih hitova. Imamo veliki broj kratkih filmova koji su dobili brojne nagrade po festivalima i obrađuju veoma važne i aktivističke, političke i životne teme izazivajući ogromne emocije u 15-20 minuta. Jako mi je drago da imamo i domaće filmove, jer je važno snimati domaća ostvarenja koja se bave LGBT temama i populacijom”.

Na svečanom otvaranju nastupio je Siniša Radin, solista opere Narodnog pozorišta u Beogradu. O odabiru repertoara Radin je rekao: „Pesma Nature Boy mi je došla sama od sebe kada sam pomislio na otvaranje, pre svega jer je lepa tematika – o dečaku koji je rekao bitnu stvar, da je najvažnije na svetu voleti i biti voljen. Kao otvaranje filma Mulen Ruž je popularna u LGBT populaciji i meni je jako draga. Što se tiče Boemske rapsodije, to je remek delo i rokenrola i popularne muzike, a naravno ima i simboliku zbog Fredija Merkjurija“.

Publici se obratila nemačka rediteljka Aleksandra Odić, koja je zvanično otvorila Merlinku: „Ovo je stvarno poseban festival, poseban u svojoj misiji, hrabrosti i istrajnosti. Mislim da je stvarno hrabro promovisati filmove sa queer temama. Jako je hrabro biti aktivan i ukazati na diskriminacije i na marginalizaciju u društvu, u našem globalnom selu”.

Festival je otvorio francuski film „Peter von Kant“ (režija: Francois Ozon) sa Izabelom Ađani, Denisom Menošetom i Kalilom Ben Garbiom u glavnim ulogama. Film je premijerno prikazan na ovogodišnjem Berlinalu, gde je bio nominovan za Zlatnog medveda. U pitanju je adaptacija nemačkog filma „Gorke suze Petre von Kant“ iz 1972. godine, reditelja Rajnera Vernera Fasbindera. Peter von Kant (Denis Menošet) je uspešni i poznati reditelj koji živi sa svojim asistentom Karlom, koga voli da maltretira i ponižava. Preko velike glumice Sidonie (Izabela Ađani) upoznaje i zaljubljuje se u Amira (Kalil Ben Garbia), siromašnog i zgodnog mladića

Tokom četiri dana Merlinka festivala na repertoaru je preko 80 igranih, dokumentarnih i kratkih filmova, među kojima su još i izraelski „Zabrinuti građanin“ Idana Haguela koji je premijerno prikazan na ovogodišnjem Berlinalu, iranski „Drugo ja“ Amira Tavakolija, austrijski „Ajsmajer“ Davida Vagnera nagrađen u Veneciji, portugalski „Varljiva svetlost“ Žoa Pedra Rodrigeša premijerno prikazan u Kanu, odlično ocenjeni holivudski romkom „Burazeri“ Nikolasa Stolera (Preboleti Saru Maršal, Samo ga dovedi, Loše komšije…), kanadski dokumentarac „Agnes u kadru“ Čejsa Džointa nagrađen na Sandens festivalu i mnogi drugi.

Program festivala Merlinka će biti prikazan i u Kulturnom centru Novog Sada od 9. do 12. decembra.

Autor fotografija: Damir Dervišagić

Članak Otvoren 14. Merlinka Festival se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Možete li nam reći malo više o vašem radu koji je prethodio filmu „Drugo ja“? Snimili ste do sada nekoliko kratkih ostvarenja…

Snimio sam pet kratkih filmova pre ovog dugometražnog, i u svima se bavim društvenim temama i međuljudskim odnosima. Trudim se da dočaram probleme u društvu i socijalnim odnosima bez osude. Kao filmski autor, znam da je moja dužnost da ispitam kulturu svog društva i sveta kroz filmove.

Kako ste došli do ideje za film „Drugo ja“?

Ideja za film je došla kada sam se susreo s ljudima o kojima govorim u filmu, shvatio njihov bol i patnju u porodici i društvu. Nakon istraživanja i razgovora sa mnogim ljudima iz ove zajednice, došao sam do zaključka kako mnoga verovovanja na ovu temu zasnovana na tradiciji, pogrešnim načelima i ignorisanju od strane svih ljudi i njihovih porodica, prouzrokuju patnju, bol, depresiju, suicid i seobe. Na ovim osnovama sam razmišljao o stvaranju filma kako bih podigao svet u društvu i među ljudima. Trudio sam se da dočaram realnost života ove zajednice bez predrasuda i osude.

Opredelili ste se da priču ispričate iz perspektive emancipovanih glavnih junaka, koji su otvoreniji za temu od njihovih roditelja. Kako vidite taj generacijski konflikt u Iranu?

Kao i većina ljudi na svetu, naš narod je obrazovan i svestan, u skladu sa razvojem globalne nauke i svesti, naročito na polju društvenih tema i individualnih sloboda. Problemi trans zajednice u svetu se smanjuju sa povećanjem globalne svesti. Kao i svaki drugi problem, i ovaj će biti rešen s protokom vremena i ti ljudi će biti prihvaćeni u društvu.

Čini se da je lik majke znatno senzitivniji od oca?

U filmu lik majke ima više razumevanja od oca, što je povezano sa rodom i materinskim nagonom prisutnim kod svih živih bića. Trudio sam se da prikažem tradicionalnu iransku porodicu i tradicionalne odnose zasnovane na realnosti. U filmu se majka suočava sa izazovom, rastrzana između iranske tradicije i majčinske ljubavi; ona je pasivna i frustrirana zbog tradicionalne atmosfere u društvu.

Kako vidite vašu poziciju u kontekstu iranskog filma, ima li prostora za ovakva ostvarenja?

Uz podršku producenta, mogao sam da prikažem sopstveno razmišljanje o ovoj osetljivoj temi u mojoj zemlji sa više slobode nego drugi reditelji. Zbog društvene klime i vlasti, postoje mnoge restrikcije i tema je osetljiva, pa je i rediteljski rad na ovom filmu bio teži nego da je u pitanju neka druga društvena tema. Srećan sam što sam bio prvi iranski reditelj koji je uspeo da se bavi ovom temom, uzevši u obzir sva ograničenja i osetljivosti, i što nisam emigrirao kao drugi.

Umetnik pripada svojoj zemlji i treba da preduzme korake kako bi unapredio kulturu vlastitog naroda, čak i u takvim okolnostima.

 Kakav je do sada bio festivalski život filma?

Film je učestvovao na 15 međunarodnih festivala. Na većini je bio nagrađen ili u užem izboru za nagrade, a percepcija je bila veoma pozitivna i dobra za film, što mene i glumce čini veoma srećnim. Deo novčanih sredstava donirali smo trans zajednici.

Članak Amir Tavakoli: Trudim se da dočaram probleme u društvu i socijalnim odnosima bez osude se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Nagradu za najbolji igrani film dobilo je francusko ostvarenje „Leto ’85“ Fransoa Ozona. Ovo je priča o ljubavi i prijateljstvu dva tinejdžera Aleksisa i Davida, koji provode leto u Normandiji i ujedno saga o njihovom odrastanju i sazrevanju tokom osamdesetih godina. Aleksis je sa svojim najboljim drugom sklopio pakt prijateljstva – zakletvu za ceo život, a ovo leto on će imati priliku da odraste i pronađe svoju prvu ljubav.

Nagradu za najbolji dokumentarni film osvojio je brazilski dokumentarac „Maria Luiza“ Marsela Diaza po oceni žirija u sastavu Goran Mitrović (montažer) i Horhe Pelikano (reditelj i prošlogodišnji dobitnik). To je priča o prvoj transrodnoj osobi u brazilskim oružanim snagama, koja se posle 22 godine rada, penzionisala zbog invalidnosti, a film istražuje motivaciju za zabranu nošenja ženske uniforme i njenu putanju ka afirmaciji kao transrodne osobe, vojnika i katolikinje.

Reditelj Marselo Diaz se tom prilikom publici obratio putem video poruke:

„Velika je čast dobiti nagradu za najbolji dokumentarni film na Merlinka festivalu, posebno u ovom momentu kada se Brazil suočava sa izazovima u oblasti ljudskih prava. Drago nam je što je film prikazan kod vas i Maria Luiza je veoma srećna, a mi vam šaljemo veliki zagrljaj i nadamo se da ćemo se jednog dana sresti.“

Nagradu za najbolji kratki film dobio je austrijski „Fabiu“ Štefana Langtalera, o čemu je odlučivao žiri u sastavu Stefan Mihajlovski (pisac), Milorad Miki Damnjanović (glumac) i Milica Maletin (rediteljka). Film prati priču osamdesetogodišnjeg penzionera Artura, koji već duže vreme s ljubavlju brine o svojoj teško bolesnoj supruzi Marti, a u tome mu pomažu samo ženske medicinske sestre. Kada se novi muški mađarski negovatelj Fabiu pojavi, njegova rutina je narušena, ali se ubrzo dvojica muškaraca zbližavaju i u Arturu počinju da rastu osećaji želje i potisnute čežnje.

Štefan Langtaler je putem video poruke uputio reči zahvalnosti povodom nagrade:

„Nagrada za najbolji kratki film Merlinka festivala je čast, i neverovatno je koliko smo priznanja dobili za ovaj film koji nije baš lak, ali je veoma ličan jer sam pokušao da opišem kako sam se ja osećao kad sam shvatio da moram da se autujem i promenim nešto. Hvala vam mnogo što ste nagradili naš film i što ste ga prikazali. Drago nam je što su ljudi imali priliku da ga pogledaju i nadamo se da će biti prilike za susret uživo, a do tada vam želimo da svi budete dobro i zdravo.”

Specijalna nagrada za najbolji domaći film, koja se dodeljuje u saradnji sa Filmskim centrom Srbije, pripala je kratkom filmu „Matura“ Gvozdena Ilića. Ovo je priča o tri najbolja prijatelja koja odustaju od maturskog plesa u srednjoj školi. Noć koja sledi razotkriva njihove skrivene i potisnute želje koje bacaju pogled na emocionalnu zbunjenost čitave generacije.

Gvozden Ilić se prilikom uručenja nagrade zahvalio ekipi Merlinka festivala i dodao:

„Ovo je poslednji festival na kojem će film biti prikazan, a prva nagrada što je čini specijalnom. Hvala.”

Za najbolji animirani film proglašeno je ostvarenje „Karusel“ Jasmin Elsen, o čemu je odučio žiri u sastavu Dragan Jovićević (urednik kulture nedeljnika NIN), Kristian Ranđelović (aktivista) i Mirela Srebrić (rediteljka). Ovo je film o dehumanizaciji, prikazan kroz priču ruže koja živi sa puževima u njihovom parku, a koju jednog dana napadnu uljezi, ili obrnuto.

Nagradu publike za najbolji ultra kratki film osvojio je makedonski „Nisam gej“ Martina Čičovskog. Ovo je komični kratki film o dvojici momaka koji odbijaju da priznaju svoju seksualnu privlačnost jednog prema drugom.

ERA nagrada za najbolji dokumentarni film pripala je bosanskohercegovačkom ostvarenju „Nek je što šarenije“ Ade Hasanovića, koje se bavi prvom Paradom ponosa održanoj u Sarajevu 8. septembra 2019. godine i pitanjem koliko su ljudi spremni za ovaj događaj.

ERA nagrada za najbolji igrani film dodeljena je makedonskom filmu „Zmija” Andrejа Volkašinа. Ova je gorko-slatka priča o neobičnom prijateljstvu između nestašnog devetogodišnjeg Marija i ekscentričnog homoseksualca Borče, punom izazova zbog predrasuda i mržnje roditelja u zabačenom makedonskom gradiću.

ERA nagrade dodeljuje LGBTI mreža ERA za najbolje filmove koji dolaze iz zemalja gde mreža deluje, odnosno filmove iz eks-ju regiona, Albanije i Turske. Žiri ERA nagrada čine aktivisti i artivisti Antonij Karadzoski, Stefan Šparavalo, Arber Kodra, Lendi Mustafa i Laura Mandić.

Na ovogodišnjem Merlinka festivalu, koji se održao od 3. do 6. decembra prikazano je više od 80 kratkih, igranih i dokumentarnih filmova. Ova manifestacija se od 2009. godine svakog decembra održava u Domu omladine Beograda, a nastala je sa ciljem da promoviše LGBT kulturu kroz filmsku umetnost i da doprinosi smanjenju socijalne distance prema LGBT populaciji.

Članak Završen 12. Merlinka festival se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Leto ’85, Fransoa Ozon, Francuska, 2020.

Film „Leto ’85“ je priča o ljubavi i prijateljstvu dva tinejdžera Aleksisa i Davida, koji provode leto u Normandiji i ujedno saga o njihovom odrastanju i sazrevanju tokom osamdesetih godina. Iako bi za njegove godine bilo normalno da uživa u avanturama i vodenim sportovima, Aleksis je sa svojim najboljim drugom sklopio pakt prijateljstva – zakletvu za ceo život. Ovo leta on će imati priliku da odraste i pronađe svoju prvu ljubav.

Subota, 5. decembar u 15.30, Velika sala Doma omladine Beograda

Bez ljutnje (No hard feelings), Faraz Shariat, Nemačka, 2020.

Film prati Parvisa, sina prognanih Iranaca, koji se suočava sa životom u svom malom rodnom gradu uživajući u pop kulturi i rejvu, a koji se uprkos prividnom utočištu, i dalje trudi da pripadne. Film je imao svetsku premijeru imao na ovogodišnjem Berlinalu, gde je osvojio Teddy nagradu za najbolji film sa LGBT tematikom.

Nedelja, 6. decembar u 16.00, Velika sala Doma omladine Beograda

Sve što imamo (All We’ve Got), Alexis Clements, Sjedinjene Američke Države, 2019.

Dokumentarac predstavlja rediteljkino istraživanje LGBT ženskih zajednica, kulture i socijalne pravde kroz objektiv prostora koji one kreiraju – od barova i knjižara, do umetnosti i političkih centara. Protekle decenije zatvoreno je više od 100 takvih prostora, što je inspirisalo rediteljku da istraži faktore koji su doveli do gubitka ovih prostora, da spozna zašto neki opstaju i da ih pronađe.

Nedelja, 6. decembar u 15.00, Sala Amerikana Dom omladine Beograda

Članak Filmovi koje ne smete propustiti na 12. Merlinka festivalu se pojavljuje prvo na Oblakoder.