Sama pomisao na Majkl Liga i Bil Lorensa odmah asocira na Snarky Puppy. Prošlo je skoro dvadeset godina od kada je basista i multi-instrumentalista, rođen u južnoj Kaliforniji, Majkl Lig, osnovao globalno priznati kolektiv koji je osvojio četiri GRAMMY nagrade. Kada je reč o klavijaturisti Bil Lorensu, koji je poreklom iz Londona, on je gotovo isto toliko dugo deo ove avanture širom sveta kao i Lig.

Majkl, koji je već tri puta posetio Beograd, dva puta sa svojim bendom Snarky Puppy i jednom sa Bokanteom, najavljuje da će ovaj nastup biti nešto potpuno novo i drugačije. Ovoga puta, zajedno sa Bil Lorensom, predstaviće novi projekat koji istražuje intimnost i dubinu akustičnih instrumenata, suprotno od energičnog zvuka na koji smo navikli.

Album „Where You Wish You Were”, njihov prvi duo album, deluje u isto vreme kao logičan razvoj događaja, ali i iznenađenje. Ono što je posebno iznenađujuće, osim formata dua sa svojim smanjenim i koncentrisanim pristupom, je poseban zvučni i stilski karakter muzike. Majkl Lig ovde preuzima sasvim drugačiju ulogu u odnosu na onu koju ima u Snarky Puppy. On je prvenstveno poznat kao bas gitarista inspirisan džezom i gruvom. Na novom albumu svira niz uglavnom žičanih instrumenata sa tragovima  mediteranskog i orijentalnog porekla, pre svega oud, ali i posebnu konstruisanu akustičnu i električnu gitaru i zapadno-afričku liru, ngoni. Svi ovi instrumenti imaju sposobnost da imitiraju glas, a takođe nude mikrotonske mogućnosti koje daleko prevazilaze norme zapadne muzike. Bil Lorens, koji u svojim projektima, kao i sa Snarky Puppy, često kombinuje klavir i različite sint zvukove, orkestarske aranžmane i digitalne zvučne pejzaže, ovde se u potpunosti fokusira na mogućnosti akustičnog klavira, koji je ‘pripremljen’ dodatnim filcom kako bi se prigušile žice.

Lorens i Lig su se potpuno zaljubili u ideju da urade nešto drugačije od Snarky Puppy, koji je nedavno napunio Vemblijevu arenu u Londonu sa kapacitetom od 12.500 mesta. Duo je imao ideju da svede svoju muziku. Snimanje im je pružilo dugo očekivanu priliku da istraže intimnost, krhkost i jasnoću koja postoji u odnosu između dva muzičara; to je bilo nešto što su obojica želeli da postignu.

Kako je nastala ideja o takvom muzičkom preokretu i šta vas je inspirisalo da istražite zvuk koji je mnogo drugačiji od vaših ostalih projekata? Takođe, Majkle, pomenuo si da si u detinjstvu slušao grčku i tursku muziku, koliko je to uticalo na ovaj album?

Bil: Dvojac je omogućio da istražimo novu slobodu sa naglaskom na prostornost i jednostavnost kompozicija. Tokom snimanja glavna tema je bila manje je više.  Oduvek sam bio fasciniran oudom. Kad sam bio mlađi otputovao sam u Maroko i kupio jednu. Sada kad Majk svira oud možemo da istražimo ekspresivni potencijal instrumenta, ali kroz savremenu perspektivu.

Majkl: Ovaj projekat je započet sa ciljem da se prigrli minimalizam, prostor i sloboda. Uvek sam pripadao većim bendovima (Snarky Puppy, Bokanté, itd.) i želeo sam priliku da komponujem I sviram u intimnijem okruženju. Moja porodica ima korene u Grčkoj i moj brat je muzičar, tako da sam odrastao slušajući folk muziku i čačkajući instrumente koje bi donosio kući. Tada sam prvi put uzeo oud u ruke. Nisam mu se posvetio tada, tek dosta godina kasnije, kada sam proveo neko vreme u Turskoj, pohađao časove i upijao muzičku kulturu tog mesta

Mislim da nas obojicu, Majkla i mene, pokreće ideja o pomeranju granica, što je važno.” navodi Lorens. „Svaka kompoziciona ideja ima veliku težinu, i sve ima veoma specifičnu svrhu. Nije bilo ritam sekcije iza koje bismo se mogli sakriti, stvarno se radilo samo o melodiji i akordima. Instinktivno smo pokušavali da stvorimo mesto gde ljudi žele da idu, koje deluje utešno. Osećamo da sada, možda više nego ikada, postoji potreba za takvim mestima.”

„Mnogo smo više od uloga koje igramo u najpopularnijem bendu čiji smo deo”, rekao je Majkl, a Bil Lorens dodaje: „Bilo je samo pitanje vremena kada ćemo napraviti album sami. Bliski smo prijatelji već 20 godina i radili smo zajedno u toliko različitih projekata – sa Snarky Puppy i u saradnji sa drugim umetnicima. Tako da je jednostavno bilo prirodno da to uradimo.”

Bili ste u Beogradu nekoliko puta, ali u različitim kolektivima – Bokante i Snarky Puppy. Ovaj nastup će biti potpuno drugačiji od prethodnih. Šta može da očekuje beogradska publika?

Bil: Publika može da očekuje slobodu istraženu od strane dva stara prijatelja koji veruju jedan drugom i pokušavaju da stvore nešto potpuno jedinstveno. Imali smo jedan od najnezaboravnijih nastupa u Beogradu. Čuli smo da su ljudi prelazili granice po prvi put samo da bi nas slušali uživo. To je bio podsetnik na potencijal muzike i ono što navodi muzičare da nastave da stvaraju. Jedva čekamo da se vratimo.

Majkl: Publika može da očekuje jedan vrlo iskren, intiman i emotivan koncert koji pokazuje hemiju između dva prijatelja čije drugarstvo traje 20 godina. Vrlo je energična publika! Što je tada bilo neverovatno. Iako je publika uvek bila tako reaktivna, takođe su pomno slušali, tako da mislim da ćemo se lepo provesti i u ovom drugačijem izdanju.

Ne propustite ovo muzičko umeće koje oduševljava i inspiriše publiku širom sveta.

Vidimo se 3. novembra u BitefArtCafe-u!

Ulaznice su dostupne na svim prodajnim mesta Ticket Vision, kao i na sajtu www.tickets.rs.

Fotografija: Promo

Članak Michael League i Bill Laurance stižu na Musicology Sessions se pojavljuje prvo na Oblakoder.

JOSÉ JAMES, međunarodno priznati džez pevač hip-hop generacije, nastupiće sa svojim bendom i beogradskoj publici prirediće dve koncertne večeri 17. i 18. oktobra u BitefArtCafe klubu, gde će predstaviti svoje 12. studijsko izdanje „1978”.

Njujorški vokalista José James kombinuje džez, soul, drum’n’bass i spoken word u svoj jedinstveni brend vokalnog džeza. Dok navodi svoje glavne uticaje kao što su John Coltrane, Marvin Gaye i Billie Holiday, u živim nastupima podseća na ikone džez-soula iz sedamdesetih godina, istovremeno zadržavajući svoj autentičan stil.
Album „1978” nazvan je po godini kada je Džejms rođen i donosi zvuke sedamdesetih godina, ere u kojoj su se džez, soul, disko i hip-hop sjedinili. Na albumu je radio pet godina i kako kaže to je njegovo „najautobiografskije” delo do sada.

Održao je mnogobrojne koncerte po Evropi, Japanu i Sjedinjenim američkim državama, a sarađivao je i sa mnogim poznatim umetnicima kao što su Flying Lotus, Robert Glasper, Lalah Hathaway, Ledisi, Aloe Blacc i Jason Moran. Nastupao je i kao gostujući umetnik sa McCoy Tynerom, Laura Mvulom i Jazz at Lincoln Center, Melbourne Symphony i Royal Concertgebouw orkestrima.

O predstojećim koncertima u klubu BitefArtCafe, José je rekao: „Svaka publika donosi nešto posebno, ali publika u Beogradu je magična! Oni zaista pokazuju ljubav na moćan način. Iskreno, moji fanovi su najbolji i uvek mi pružaju ljubav i podršku. Zaista ih cenim. Poslednji put kada sam svirao u Beogradu bilo je zaista posebno. Jedva čekam koncerte, vibracija će biti moćna u tom prostoru, intimna, uzbudljiva I seksi. Ovo je jedan od najboljih bendova koje sam ikada imao, uzbuđen sam što će ih svi čuti.”

„Umetnici imaju posebnu moć – umetnici imaju slobodu. Na ličnom nivou, muzika nekome mora da znači nešto da bi došao na koncert, kupio kartu ili kupio nečiju ploču. Sviranje uživo je iskrenije, ali i teže. Donosi neku drugu energiju koja nastaje trenutno i pomera grnaice, menja, a kako ćemo reagovati na ove promene zavisi delom od nas na bini, ali i od publike, i sve to u tom jednom trenutku, momentu.”

BILL LAURANCE i MICHAEL LEAGUE, svetski poznati muzičari, nastupiće 3. novembra. Ovaj koncert obeležiće njihov prvi zajednički duo nastup u Beogradu, predstavljajući publici jedinstven zvuk izvan njihovih uobičajenih projekata. Sama pomisao na Bil Lorensa i Majkl Liga odmah asocira na Snarky Puppy. Prošlo je skoro dvadeset godina od kada je basista i multi-instrumentalista, rođen u južnoj Kaliforniji, Majkl Lig, osnovao globalno priznati kolektiv koji je osvojio četiri GRAMMY nagrade. Kada je reč o klavijaturisti Bilu Lorensu, koji je poreklom iz Londona, on je gotovo isto toliko dugo deo ove avanture širom sveta kao i Lig.

Majkl, koji je već tri puta posetio Beograd, dva puta sa svojim bendom Snarky Puppy i jednom sa Bokante-om, najavljuje da će ovaj nastup biti nešto potpuno novo i drugačije. Ovoga puta, zajedno sa Bilom Lorensom, predstaviće novi projekat koji istražuje intimnost i dubinu akustičnih instrumenata, suprotno od energičnog zvuka na koji smo navikli.

Album „Where You Wish You Were“, njihov prvi duo album, deluje u isto vreme kao logičan razvoj događaja, ali i iznenađenje. Ono što je posebno iznenađujuće, osim formata dua sa svojim smanjenim i koncentrisanim pristupom, je poseban zvučni i stilski karakter muzike. Majkl Lig, prvenstveno poznat kao bas gitarista inspirisan džezom i gruvom, na albumu svira niz uglavnom žičanih instrumenata bez pragova mediteranskog i orijentalnog porekla, pre svega oud, ali i posebnu konstruisanu akustičnu i električnu gitaru i zapadno-afričku liru, ngoni. Svi ovi instrumenti imaju sposobnost da imitiraju glas, a takođe nude mikrotonske mogućnosti koje daleko prevazilaze norme zapadne muzike.

Bil Lorens, koji u svojim projektima, kao i sa Snarky Puppy, često kombinuje klavir i različite sint zvukove, orkestarske aranžmane i digitalne zvučne pejzaže, ovde se u potpunosti fokusira na mogućnosti akustičnog klavira, koji je „pripremljen” dodatnim filcom kako bi se prigušile žice. Lorens i Lig su se potpuno zaljubili u ideju da urade nešto drugačije od Snarky Puppy, koji je nedavno napunio Vemblijevu arenu u Londonu sa kapacitetom od 12.500 mesta. Duo je imao ideju da svede svoju muziku. Snimanje im je pružilo dugo očekivanu priliku da istraže intimnost, krhkost i jasnoću koja postoji u odnosu između dva muzičara; to je bilo nešto što su obojica
želeli da postignu.

„Mislim da su muzičari različita bića i da imaju mnogo strana svojih muzičkih ličnosti. Sklon sam da budem povezan sa većim, glasnijim ansamblima i želeo sam da formiram projekat koji omogućava više slobode i intimnosti. Ovaj duo radi upravo to.”

Na ovom snimku pokušavate da pomerite granice između džeza, orijentalne i mediteranske muzike. Koje su sličnosti i razlike između ovih žanrova?

„Zaista nije bilo misije u smislu komponovanja/izvođenja unutar žanrova. Bil i ja smo jednostavno pisali muziku koja nas je zaintrigirala i osećala se iskrenom, bez mnogo obzira kako bi se to nazvalo. Naravno, to je pod uticajem muzike koju volimo i koju konzumiramo, ali nismo pokušavali da se osvrnemo na bilo šta posebno – samo otkrivamo nove stvari u duo formatu.”

Na kraju zimskog dela sezone, 29. novembra, stiže nam japanska senzacija KYOTO JAZZ MASSIVE. Predvođen Shuya Okinom i Vanessom Freeman kao glavnim vokalom, KYOTO JAZZ MASSIVE je podržan moćnim zvukom benda „Echoes Of A New Dawn Orchestra”, šireći svoju jedinstvenu viziju od džez-fanka, broken bita do soulful hausa, kosmičkog gruva i svega što se nalazi između. Projekat koji prkosi žanru, KYOTO JAZZ MASSIVE, koji su osnovala braća OKINO – Shuya Okino i Yoshi Okino, a otkrio Gilles Peterson, konačno se vraća na evropsku scenu posle petnaest godina pauze, proslavljajući svoj 30. rođendan sa svežim materijalom i potpuno novom
postavom.

KYOTO JAZZ MASSIVE je inovativni projekat koji vode dva izuzetno uticajna di-džeja i umetnika na japanskoj muzičkoj sceni Shuya Okino (Kjoto džez sekstet i vlasnik jazz kluba – The Room u Šibuji) i Yoshihiro Okino (vlasnik Especial Recordsa).

Otkriven i nazvan KYOTO JAZZ MASSIVE od strane Gilles Petersona ranih 90-ih, DJ duo koji su formirala braća OKINO, bio je pionir japanskog klupskog džeza i krosover muzike širom sveta. Godine 1994. izašla je njihova prva produkcija, kompilacija pod nazivom „KYOTO JAZZ MASSIVE V.A.”. No, njihov proboj se dogodio nakon što su potpisali svoj prvi singl „ECLIPSE” za nemačku izdavačku kuću Compost, nakon čega je 2000. godine usledio njihov prekretnički album „SPIRIT OF THE SUN”! KYOTO JAZZ MASSIVE je stekao međunarodno priznanje, pošto su i kritičari i publika pohvalili njihov inovativni krosover stil, mešajući elektro, džez, haus, fank i brejk
ritmove.

Ove, 2024. godine će biti 30. godišnjica Kyoto Jazz Massive, obećavaju i najavljujući nekoliko proslava uživo širom Evrope, zajedno sa potpuno novim materijalom i snimcima kao što je LP za saradnju sa „The Echoes Of A New Dawn Orchestra”, uključujući njihovo neverovatno izvođenje KJM klasične slomljene haus himne, Substream.

Nazivu benda „Kyoto Jazz Massive” kumovao je Gilles Peterson: „Kada je prvi put došao u Kjoto na žurku muzičkog magazina „Straight No Chaser“, tražili smo njegov potpis i rekli mu da smo džez di-džejevi sa sedištem u Kjotu. Zatim nam je dao svoj potpis i napisao ime – Kyoto Jazz Massive. Odmah smo odlučili da će to biti ime našeg benda.”

Kako biste opisali svoju muziku u samo nekoliko reči? Da li se muzika koju proizvodite razlikuje od one koju puštate kada nastupate kao DJ?

„Sviramo mnogo različitih vrsta muzike, kao što su džez, soul, bugi, brazilska, latino, haus, hip hop i tako dalje, teško je navesti samo jednu, želimo da je nazovemo „kvalitetnom muzikom“. Ali „džez/krosover muzika“ je najprimenljivije”, rekao je Shuya Okino.

Članak Deset godina koncertnog serijala Musicology Sessions se pojavljuje prvo na Oblakoder.