Konkurs „Dobrodošli u moju zemlju“ u organizaciji Agencije Ujedinjenih nacija za izbeglice  (UNHCR), Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Delegacije Evropske unije u Srbiji i Šeste beogradske gimnazije, srednjoškolcima u Srbiji otvorio je prostor da kroz  priču, pesmu, likovni rad ili kratki film daju svoje umetničko viđenje uključivanja izbeglica u naše društvo, problema sa kojima se suočavaju i njihovog rešavanja.

„Ne sudi, da ti se ne sudi“ je rečenica iz filma koju Luka posebno ističe kao i činjenicu da bi u današnje vreme svako trebalo da se vodi tim geslom. Prema njegovim rečima, ovaj film nastao je kao proizvod ljubavi, mašte i prijateljstva.

Odakle je potekla ideja za film?

Luka Jašćur: Proseforka srpskog jezika Jelena Milanković nam je poslala link za konkurs i kada smo ga pročitali odlučili smo da pravimo film o učenicima migrantima iz naše škole. Uz njenu pomoć smo organizovali prvo snimanje i tako je počeo ceo projekat. Nisam ranije poznavao nikoga od njih, ali smo se prvog dana snimanja upoznali. Nakon snimanja filma, oni su rekli da im se sviđa naše društvo, da se mnogo lepše osećaju kod nas, jer ih je ceo razred jako lepo prihvatio i prebacili su se kod nas u odeljenje. Sada se svakoga dana viđamo i družimo u školi.

Kada si pročitao tekst konkursa, da li si imao predrasude o migrantima?

Nikada nisam imao predrasude o izbeglicama, zato što smo svi svesni njihove priče i koliko je zapravo teško otići iz mesta odakle ste u neku drugu državu, koju ni malo ne poznajete i učiti novi jezik i slično. Ni ja, ni moji drugovi nismo imali predrasude, samo ih mismo lično poznavali. Sada bi mi prijalo da čujem i njihovu priču i da se upoznam sa njima, da vidim šta oni misle o našoj državi, o našem jeziku, da vidim kako su se oni snašli ovde. Postoje ljudi koji i dalje neguju taj nacionalizam i neprihvatanje drugih ljudi koji dođu u Srbiju, pogotovo migranata. Od 2015. mnogo njih je prošlo kroz naš grad i svi su se ustručavali da se upoznaju sa njima, pričaju ili druže. Mislim da to nije lepo i da, ako mi želimo da se lepo osećamo kada negde odemo, bilo bi bilo sasvim fer da i mi njih ovde prihvatimo, kao što i nas prihvataju u drugim zemljama.

Šta si naučio iz prijateljstva sa izbeglicama?

Od izbeglica možemo naučiti kako se suočiti sa veoma tužnim i strašnim stvarima u životu. Oni su od svoje kuće oterani, dok mi i dalje sedimo u svojoj. Zbog toga sam naučio da treba da cenimo život, porodicu, prijatelje.

Kako bi, po tvom mišljenju, trebalo da izgleda odnos lokalne zajednice prema njima?

Mislim da bi svi trebalo više da ih prihvatimo i da se više družimo sa njima. Nije dovoljno samo u školi, možda bi trebalo da posećujemo njihov kamp i da ih zovemo da idu sa nama napolje, da se družimo, jer mislim da se oni osećaju jako usamljeno. Ne znam gde su njihove porodice i kakvo je njihovo okruženje i mislim da bi trebalo više da se družimo sa njima, da se to promeni.

Ovaj intervju realizovan je u okviru programa Youth Media Intercultural Hub koji sprovodi Omladinski program Beogradskog centra za ljudska prava, uz finansijsku podršku Međunarodne organizacije za migracije i Evropske unije. Naš magazin je medijski partner projekta.

Razgovarala: Nikolina Bonić
Izvor fotografija: Gimnazija Sava Šumanović

Članak Iz prijateljstva sa izbeglicama naučio sam da treba da cenimo život, porodicu i prijatelje se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Brojni su naslovi poput: „Poštanska štedionica migrantima dodelila Poklon platne kartice“, „Migranti dobijaju kuće od države, ostaće u Srbiji“, „Migranti povećavaju broj krivičnih dela“… Međutim, nijedna od ovih informacija zapravo nije istinita. Pregršt ovakvih naslova doprinosi sve većem nezadovoljstvu našeg stanovništva, te netrpeljivost građana često kulminira, što se najčešće može primetiti na društvenim mrežama.

O tome svedoči i Fejsbuk grupa „Stop naseljavanju migranata” koja broji preko 300.000 članova. U okviru ove grupe lažne vesti šire se brzinom svetlosti i tako doprinose dodatnom strahu kod ljudi. Nivo ksenofobije toliko je porastao da se veoma lako šire sadržaji i vesti iz drugih zemalja, predstavljenih kao da su se desili u našoj zemlji.

Fotografije: Radio Slobodna Evropa

Ono što je primarna stvar u uspostavljanju tolerancije i socijalizacije, ali i način kako bi se stalo na put lažnim vestima o migrantima, jeste promena medijske slike. Omladinski program Beogradskog centra za ljudska prava tim povodom organizuje program Youth Media Intercultural Hub.

Tom prilikom, četrnaestoro odabranih polaznika iz Beograda, Vranja, Šida i Kikinde saznaće više o inkluziji, interkulturalnosti, etičkim standardima i ljudskim pravima. Pored toga, polaznici će raditi na razvoju veština, kako bi mogli da kritički promišljaju medijske sadržaje i kako bi naučili da (uz pomoć mentora) kreiraju tekst, podkast, reels, istraživanje i medijske sadržaje za društvene mreže i na taj način direktno menjaju postojeću priču.

Na koji način lažne vesti o migrantima doprinose njihovom lošem prihvatanju u našoj državi?

Podsetimo, protekle godine je vođena velika polemika oko doplatne poštanske markice „Krov 2020“ Pošte Srbije, koja se prodavala u toku dve nedelje marta meseca i koštala je 10 dinara. Ipak, informacija da su sredstva prikupljena tom akcijom bila namenjena migrantima je neistinita. Ispred Komesarijata za izbeglice i migrante dematovali su te tvrdnje, rekavši da je reč o humanitarnoj akciji koja se sprovodi već 11 godina i kojom se prikupljaju sredstva za najugroženije porodice izbeglica iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske i interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije.

Naslov koji je takođe bio tema različitih polemika jeste onaj da su migranti povećali broj krivičnih dela. Ipak, ne narušavaju nam migranti sigurnost jer, prema podacima RZS-a, u 2018. godini bilo je više od 90.000 prijavljenih krivičnih dela, a migranti su, prema podacima MUP-a u tom periodu izvršili 101 krivično delo, što nam govori da nam bezbednost i sigurnost najverovatnije ne ugrožavaju migranti.

Svetlana Palić iz Komesarijata za izbeglice i migracije je istakla da od početka migrantske krize pre 5 godina, kada je kroz Srbiju prošlo gotovo milion migranata i izbeglica, do danas nije zabeležen nijedan veći incident. „Za ovih 5 godina nisu zabeleženi nikakvi veći incidenti, osim međusobnih incidenata između migranata. To je policija vrlo brzo rešavala. Nivo krivičnih dela koji se beleži među migrantima je na nivou promila u odnosu na ukupnu populaciju Srbije i broj krivičnih dela”, navodi se u tekstu Radija Slobodna Evropa.

Fotografija: Tanjug arhiva

Kako svedoči istraživanje koje je sproveo Humanitarni centar za integraciju i toleranciju, gotovo 50% građana i građanki Republike Srbije oseća se nebezbedno u prisustvu grupe migranata.

Upravo ovaj podatak iz ankete može jasno ukazati na to da se čak polovina ispitanika oseća nesigurno u prisutvu migranata, iako možda većina ispitanika nikada nije bila u kontaktu sa njima. Postavlja se pitanje: da li i u kojoj meri su mediji svojim neistinitim izveštavanjem kreirali neosnovani strah kod ljudi?

Društvene mreže, glavni kanal širenja informacija – kako ih iskoristiti u pravom smislu?

Prema podacima istraživanja Informisanje u digitalnom okruženju, Centra za medijska istraživanja Fakulteta političkih nauka, glavni kanali preko kojih se građani informišu su sajtovi tradicionalnih medija, a odmah zatim društvene mreže.

U istraživanju se navodi da je mobilni telefon glavni uređaj za pristup vestima, a da su glavni izvori vesti i informacija onlajn mediji i društvene mreže. Međutim, oni su i potencijalni proizvođači nepouzdanih informacija, baš zato što svako može da ih kreira, koristi ili širi. Jedan od ciljeva programa Youth Media Intercultural Hub-a je upravo sticanje veština i relevantnih informacija koje će polaznici moći da prenesu svojim vršnjacima putem društvenih mreža i drugih medija, kao jednog od najkorišćenijih kanala informisanja.

Pored toga, mladi polaznici će imati prilike da se informišu o pravima izbeglica i migranata, a kasnije, nakon što su prikupili dovoljno znanja i tačnih i važnih podataka iz ove oblasti, informišu i druge.

Program se sastoji od dva treninga koja se održavaju uživo, kao i jednog treninga online i rada sa mentorom kog će učesnici/ce dobiti tokom programa. Mladi će, takođe, naučiti više o pravima izbeglica i migranata, o interkulturalnosti i inkluziji, izveštavanju o osetljivim grupama, ali će biti osnaženi i da sami stvaraju medijske sadržaje kako bi dekonstruisali sliku o migrantima i izbeglicama u medijima.

Svi kreirani materijali biće deo Youth Media Intercultural Hub platforme, koja je zamišljena kao sigurno medijsko okruženje za sadržaje mladih.

Na ovaj način, mladi će postati pravi saveznici u borbi protiv stereotipa i predrasuda, lažnih vesti i degradirajućeg diskursa u medijima koji je aktuelan kada su u pitanju migranti i izbeglice.

Fotografija: Beta/ Darko Vojinović

Ono što je interesantno, kada je o stereotipima reč, je upravo pitanje u okviru istraživanja Humanitarnog centra za integraciju i toleranciju: „Da li verujete svemu što pročitate u medijima u vezi sa izbeglicama/migrantima?”, 50,25% ispitanika je odgovorilo da delimično veruje medijima, dok je 47,78% izjavilo da ne veruje. Samo 1,97% ispitanika je navelo da u potpunosti veruje svemu što pročita u medijima.

Iako prema podacima iz ankete građani u potpunosti ne veruju svemu što u medijima pročitaju o izbeglicama/migrantima, njihovi stavovi ne podudaraju se sa različitim predrasudama koje najčešće imaju prema migrantima.

Ono što je zabrinjavajuće jeste veliki broj pretnji koje se mogu pročitati na društvenim mrežama, dok reakcije na govor mržnje neretko izostaju.

Kako bi se svim ljudima pružio jednak tretman, važno je raditi na širenju svesti o ovom problemu. Youth Media Intercultural Hub je program koji pruža mogućnosti za objektivno sagledavanje situacije.

Program će se odvijati u mešovitom formatu. Sastojaće se od treninga, konkretnih zadataka koji se ostvaruju kroz mentorsku podršku, kao i konkretnih sadržaja koji će postati deo platforme Youth Media Intercultural Hub.

Prvi trening zakazan je za drugu nedelju novembra, nakon njega slede online radionice i sastanci sa mentorima/mentorkama i trenerima/ trenericama, kao i drugi trening, čiji će termin biti naknadno ustanovljen zajedno sa polaznicima/cama.

Prijave za Youth Media Intercultural Hub zatvorene su sinoć, a već 16. novembra prijavljeni će dobiti odgovore i upustiti se u ovu zanimljivu i korisnu radionicu.

Projekat sprovodi Omladinski program Beogradskog centra za ljudska prava, uz finansijsku podršku Međunarodne organizacije za migracije (IOM) i Evropske unije. Medijski partner projekta je naš magazin.

Naslovna fotografija: BBC/Lazara Marinković

Članak Youth Media Intercultural Hub: Promena medijske slike o migrantima se pojavljuje prvo na Oblakoder.