Žiri za dodelu prestižne nagrade, koji je radio u sastavu: dr Zoran Đerić (predsednik), dr Dragana V. Todoreskov (članica) i Biljana Puškar (članica), odluku je doneo jednoglasno. Prema propozicijama, u konkurenciji su bile pesme ljubavne tematike, koje su objavljene u periodici, odnosno u posebnim knjigama, između dva dodeljivanja nagrada, od novembra do novembra 2023. godine.

Nagrađena pesma objavljena je u Letopisu Matice srpske, Novi Sad, oktobra 2023. Godine. Milica Špadijer rođena je 1989. Godine u Beogradu. Osnovne i master studije završila je na Katedri za klasične nauke Filozofskog fakulteta u Beogradu (smer klasični jezici), usavršavala se na Kings koledžu u Londonu, na Nacionalnom Kapodistrijskom Univerzitetu u Atini, te na Univerzitetu u Oksfordu. Kao stipendista vlade Republike Grčke provela je godinu dana na Univerzitetu u Janjini. Doktorske studije pohađala je na Fakultetu dramskih umetnosti Univerziteta u Beogradu.

Do sada je objavila zbirke poezije „Šar-planina” i „Novo groblje”. Laureat je nagrade „Mladi Dis” za 2019. Godinu, a sa svojim zbirkama je ušla i u uži izbor za nagrade „Branko Miljković, „Mika Antić”, „Đura Jakšić” i „Jefimijin vez”.

Poeziju, prozu i prevode objavljivala u časopisima Letopis Matice srpske, Polja, Povelja, Koraci, Bosanska vila, Književne novine, Srpski književni magazin, Sent, Buktinja i drugim. Sa grčkog je prevela roman „Kasandra i vuk” Margarite Karapanu, pesničku zbirku „Afrodita u plavom” Petrosa Stefaneasa, kao i izbor iz poezije Tomasa Calapatisa „Ovo mesto”.

Član je Udruženja novinara Srbije i trenutno uređuje časopis „Mali Politikin Zabavnik”. Po motivima iz njene poezije u galeriji „Sanjaj” u Dositejevoj 11 u Beogradu organizovana je grupna izložba šest umetnica pod nazivom „Planine i groblja”, koja će biti otvorena do 25. novembra 2023. godine.

Pesma „Ljubav”, napisana je u duhu narodnih, lirskih, ljubavnih pesama. Ljubavne pesme su stare koliko je staro i osećanje ljubavi. Ovo, osnovno i najjače ljudsko osećanje, iskazano je odgovarajućom melodijom, koja je i po tome nalik na narodnu (naravno, podrazumeva se izvesna distanca, budući da je autorka poetesa doktus, pa i blaga ironija ovog “pevanja”).

Osećanje se iskazuje posredno i diskretno, u slikama i alegorijski. Ljubav je samo nagoveštena, tek se naslućuje. Ipak, u njoj ima ljubavne radosti i sreće. Jezik je jednostavan, baš kao i u narodnim lirskim pesmama, igriv, čak i duhovit. Milica Špadijer je savremena srpska pesnikinja, koja namerno podražava pomenute narodne oblike forme, pa i lirske žanrove, kako bi u njih smestila reflekse ličnog i intimnog sveta, ali ukazujući i na
univerzalna, svevremena pitanja, htenja, raspoloženja i osećanja.

Ljubav

Došao si mi mlad
I došao si mi star
Došao si mi bor
I došao si mi sad
Došao si mi perje
I došao si mi glad
Došao si mi senka
I došao si mi hlad

Ako me vidite novu
Ako me bude stazom
Ako me pregazi voz
Ako me stigne nadom

Neka me pokrije ples
I neka me pojede raž
Neka me umije mir
I neka me sačuva glas

Milica Špadijer

Fotografija: Promo

Članak Pesnikinja Milica Špadijer dobitnica nagrade Lenkin prsten se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Pre nego što večeras pogledamo kako je ovih šest umetnica doživelo Miličinu poeziju, sa ovom pesnikinjom smo razgovarali o motivima za izložbu, poeziji, umetnosti i koricama knjiga, a podelila je sa nama za šta nam je u životu nekada potrebno hiljadu reči, a za šta je dovoljno svega par.

Milica Špadijer / Fotografija: Ema Bednarž

Kako si došla na ideju da organizuješ izložbu „Planine i groblja”?

Milica Špadijer: Zanimalo me je kako bi izgledalo kada bi se moje pesme naslikale. Neka iskustva na tom tragu sam već imala kada je Irena Kuzmanović uradila korice za prvo izdanje Šar-planine, i Suzana Vulović jedan rad vezan za pesmu „Sevastopolj“. Onda sam počela da razmišljam i o drugim umetnicima i tome kako bi izgledalo kada bi se naš rad ukrstio.

Rad Ive Kuzmanović

Zbog čega ti je važno da poeziju koju pišeš i vizuelno prikažeš?

Volim vizuelnu umetnost i njenu konkretnost i njenu apstrakciju, volim što je i beskonačna i ograničena – i u tome veoma slična poeziji. Nisu slučajno korice knjiga toliko važne, baš kao i likovna kritika. Slika i tekst dobro idu zajedno i ponekad više objašnjavaju o svetu.

Kako si se odlučila da izabereš baš ovih šest umetnica, šta je ono što je svojstveno njihovom i tvom stvaralaštvu?

Reč je o umetnicama čiji rad pratim godinama i izuzetno ih cenim. Mislim da delimo želju za dubljim pogledom na svet, za traganjem, za proživljavanjem. Znam da Irena Kuzmanović i ja čak i stvaramo na sličan način, da sam proces rada ne traje dugo i da nemamo rutinu, ali da veoma, veoma dugo razmišljamo o onome što ćemo da naslikamo, odnosno napišemo.

Rad Irene Kuzmanović

Da li postoji neki razlog zašto su u pitanju umetnice?

Razmišljala sam u početku o većem broju stvaralaca, ali na kraju sam se odlučila da to budu samo slikari i vajari. Bilo mi je važno da, kad se već upuštamo u eksperiment, rezultat bude što tradicionalniji u smislu tehnike i tako „suprotstavljen” poeziji koja je po svojoj suštini neuhvatljivija. Ispostavilo se da su osobe koje sam odabrala sve žene, ali to nije bio kriterijum kojim sam se vodila.

Kako je iz tvog ugla izgledao proces pripreme izložbe, koliko je to tebi bilo zanimljivo, da li si možda nešto novo saznala tokom celog procesa?

Potvrdilo se ono što sam već znala – da je najlepše sarađivati sa ljudima koji nisu sujetni, koji su zadovoljni i efikasni. Bavljenje umetnošću se ponekad doživljava kao izgovor za različite vrste suštinski društveno neprihvatljivog ponašanja – ovde ničega od toga nije bilo ni u naznakama. Od konkretnih stvari, naučila sam kako Jovana pravi skulpture od metala, kako se radovi kače na sajle, kako se šmirglaju zidovi…

Portret pesnikinje, rad Jovane Tucović

Da li si ti predlagala umetnicama motive po kojima će stvarati radove ili su one same istraživale tvoju poeziju i tako pronalazile inspiraciju za radove?

Ne, imale su knjige i dogovorile smo se kada bi radovi trebalo da budu gotovi i to je bilo to. Nisam se ni na koji način mešala u sam proces rada. Bilo je nekoliko konsultacija kada bi se javila neka dilema, ali umetnice su imale potpunu slobodu u radu, izboru pesama, tehnici… To je, zapravo, bilo najvažnije – njihovo autentično čitanje mojih stihova. Tokom celog puta imala sam razumevanje Sanje Janković, vlasnice galerije, koja nam je omogućila da ono što je počelo kao istraživanje preraste u izložbu.

Rad Milene Vukoslavović

Za šta nam je u životu potrebno hiljadu reči, a za šta je dovoljno svega par?

Često je potrebno mnogo reči kada nekoga ubeđujemo u nešto što nije istina, a veoma malo kada smo iskreni. Ipak, isto tako znamo da može da ubije i samo jedna „prejaka reč“.

Rad Marije Šević

Koju ti simboliku uočavaš između planine i groblja?

Gore, visoko, dole, duboko. „Šar-planina” i „Novo Groblje” su naslovi moje dve zbirke poezije. Iako podnaslov izložbe „uzvišeno i htonsko” upućuje na čitanje u kojem su planine uzvišene, a groblja htonska, tumačenje može biti i potpuno suprotno. Upravo ta „dvostruka dualnost” tema i motiva poslužila mi je kao inspiracija za istraživanje prijema onoga što pišem kod čitalaca koji su i sami umetnici, ali iz drugačijih oblasti.

Možeš li kroz neki tvoj stih da opišeš kako doživljavaš svaku od šest umetnica?

Mislim da su se one najbolje odredile pesmama koje su odabrale kao inspiraciju, barem trenutno.

Rad Suzane Vulović

Da li nam uskoro pripremaš novu zbirku poezije?

Da, nadam se da će izaći naredne godine.

Članak Umetnost inspirisana stihovima se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Otvaranje 4. Bitef zone – Mirna strana ulice @Skver Mire Trailović

Projekat studentkinja FDU „Na mirnoj strani ulice” okuplja Beograd, Niš, Zagreb, Banja Luku i Sarajevo i otvara ovogodišnje izdanje Bitef zone izložbom 3. juna od 18 časova na Skveru Mire Trailović. Izložba je nastala kao reakcija na zloupotrebu javnih prostora, koji u velikoj meri služe besplatnom reklamiranju govora mržnje podstaknutog ratovima devedesetih, ne samo u Srbiji, već i na širem području Balkana. Studentkinje prve godine Katedre za menadžment i produkciju pozorišta, radija i kulture su zato, zajedno sa kolegama sa umetničkih akademija iz regiona, kreirale izložbu koja objedinjuje prepoznatljive nacionalističke grafite svakog od gradova iz kojih učesnici na projektu dolaze, a koji se koriste za stvaranje razdora među susedima. Menjajući političku poruku kojom grafiti direktno upiru prstom u njhove kolege, studenti i studentkinje svojim umetničkim intervencijama pozivaju na aktivno učešće građana u odlučivanju onoga što će krasiti zidove njihovog grada.

Treći AFŽ – Autonomni Festival Žena @MSUV Novi Sad

Autonomni Festival Žena – AFŽ po treći put u Novom Sadu! Svi sadržaji na festivalu su besplatni i skoro svi su dostupni i osobama sa fizičkim invaliditetom (osim psiholoških radionica koje se održavaju na spratu)!

Utorak, 7. jun

Booking Warm Up / Novo groblje / Milica Špadijer @KC Grad

Predstavljanje nove zbirke poezije Milice Špadijer „Novo groblje” u izdanju Kontrast izdavaštva biće održano u utorak, 7. juna od 19h u Kulturnom centru GRAD u okviru Booking Warm Up programa. Razgovor sa autorkom moderiraće Jovana Milovančević.

Reimagining the Ecology of Art @U10

U utorak, 7. juna, u 18h, u U10 biće održan koncert kamernih ansambla studenata Fakulteta muzičke umetnosti, klase profesora dr um. Nemanje Stankovića. Koncert je sastavni deo programa predstojeće izložbe „Reimagining the Ecology of Art”, koja će biti realizovana u okviru projekta Podium2022. Pored prilike da čujete izvanredna izvođenja mladih studenata, čiji program obuhvata dela kompozitora poput Leklera, Hajdna, Mocarta i Šostakoviča, imaćete priliku da postanete i aktivni učesnici koji će doprineti realizaciji predstojeće izložbe. Naime, kako biste pomogli pri izvedbi izložbe „Reimagining the Ecology of Art” i postali aktivni učesnici u kreiranju jednog dela, potrebno je da na koncert donesete i priložite „potrošne materijale muzičkog sveta”, poput starih ili pokidanih žica, struna, notnih zapisa, ostataka kalafonijuma, delova muzičkih instrumenata koji se ne mogu više upotrebiti, itd.

Sreda, 8. jun

Promocija knjige: Petrovaradin, neobavezne refleksije o vremenu @NGVU

Promocija knjige “Petrovaradin, neobavezne refleksije o vremenu” Srđana Veljovića. Fotografski projekat koji se bavi intimnmošću i estetskim. Proizvodnja lepog života kao subverzivni aktivizam.

Autori tekstova u knjizi su: Ivana Maksić, Silvia Dražić, Aleksandra Lazar i Srđan Veljović. Na promociji će govoriti Milan Rakita i autor, a biće prezentovan i tekst: ,,Petrovaradin – trenuci intimnosti i prijateljstva; bašta, sto, mačka i atelje”, Milene Dragićević Šešić.

50. Eks Teatar Fest @Pančevo

Jubilarni 50. EX TEATAR FEST u organizaciji Doma omladine Pančevo biće održan od 8. do 12. juna. pod sloganom BITI ili ne biti ČOVEK. Selektorka i umetnička direktorka festivala: dr Sunčica Milosavljević

Besplatne karte za sve predstave možete preuzeti na biletarnici Doma omladine Pančevo.

Četvrtak, 9. jun

Čolindan @KC Grad

Čola ponosno ulazi u osmu deceniju, a tim povodom u KC GRadu biće održan Čolindan. Nema potebe za poklonima, ponesite samo dobro raspoloženje. Vidimo se na podijumu za igru.

Ulaz: 350 din

Sarajevo u Beogradu @Centar za kulturnu dekontaminaciju

Sarajevo u Beogradu 9. juna u 18h donosi projekcije filmova B4 i Scream For Me Sarajevo kao i Q&A sa rediteljem filma B4 Alenom Šimićem i scenaristom filma Scream for me Sarajevo Jasenkom Pašićem. Sutradan, 10. juna u 19h biće održano predavanje Pulitzerom nagrađenog fotografa Damira Šagolja.

Petak, 10. jun

GistroPop: Jun @KC Grad

GistroPop pravi uvertiru za leto. Majsko otvaranje bašte je bilo spektakularno, a ništa manje ne očekujem u junu. Svratite u petak 10. juna da zajedno slušamo hitove iz svih epoha i svih žanrova i da pravimo priče kojih ćemo se sećati i na jesen. I ne zaboravite da je ovoga puta sve ranije nego inače – počinjemo u 19h i trajemo do ponoći.

Musicman: Skoča
Ufur: 300 din

DRAGOSLAVIA Live x Belgrade

Dvodnevni festival posvećen dreg umetnosti koji će vam predstaviti preko 20 lokalnih i regionalnih dreg umetnika i umetnica!

Subota, 11. jun

Repetitor @velika bašta Drugstor-a

Veliki koncert Repetitora u Beogradu! Nakon godinu i po dana od izlaska albuma koji je obeležio vreme pandemije, konačno prava promocija za Prazan prostor među nama koji može i da ne postoji i konačno veliki koncert grupe Repetitor.

Gosti: Balans (art punk/bunkerpop) iz Ljubljane

SANCTUARY (Life Classics, DE), Phillie P, DJ Mihajlo @20/44

Sa sedištem u Berlinu poslednjih osam godina, australijski duo Marcelino & LHJ osnovao je Sanctuary sa idejom da podeli svoje muzičke uticaje sa širom publikom. U narednim godinama, par se udružio sa Altered Soul Ekperimentom kako bi bili ko-kustosi dvomesečne večeri u OHM-u, pozivajući širok spektar domaćih i međunarodnih gostiju. Kako nastavljaju da nadograđuju svoje različite projekte, kreirali su Life Classics, gde objavljuju svoje stvari i imaju podkast serijal u kojima predstavaljaju različite goste.

Nedelja, 12. jun

Piknik @Muzej savremene umetnosti u Beogradu

U nedelju 12. juna u parku ispred Muzeja savremene umetnosti u Beogradu od 12 časova počinje nova sezona Piknika! Ovo je peta godina da pod sloganom ,,Odvedimo grad u prirodu” budu organizovana letnja druženja u parkovima i muzejima Beograda.Od programa, pored standardne joga seanse koju drži Olivera, preko radionica za decu, pa sve do 50% popusta na ulaz za izložbu Ervina Vurma u Muzeju savremene umetnosti, Piknik vam nudi pregršt sadržaja. DJ-evi Spacewalker i Igor Jadranin će nam servirati najlepšu muzičku pratnju za uživanje u prirodi, a Zaokret i Burger House piće i hranu da ne morate ništa da nosite.

Rođendan kafe bara Dali @Caffe Bar Dali

Nedelja, 12. jun, je dan kada Kafe bar Dali duva 16 svećica na torti! U to ime napraviće jedan pravi, letnji matine od 17h koji će ulepšati dve legende za dj pultom u bašti – @begefank i @djbko. Takođe, drugari iz @zburgerr-a će spremati svoje, sada već dva puta za redom potvrđeno, najbolje burgere u gradu Beogradu! Pored toga očekuju vas još razne zanimljivosti, kao i pop-up prodaja Oblakoderovog časopisa. Ako niste još uvek nabavili svoj primerak vidimo se u nedelju u Kafe baru Dali!

Čekamo vas sa velikim zadovoljstvom da zajedno sa vama proslavimo još jedan rođendan u Hilandarskoj 20!

IMPERIAL TRIUMPHANT (SAD), NERO DI MARTE (ITA) @KC Grad

Rođen u metropoli: Imperial Triumphant otelotvoruje zvuke Njujorka. Haos, menažeriju, opasnosti i veličanstvenost najvećeg grada na svetu.

,,Mi prikazujemo ovu veliku suprotstavljenost između luksuza visokog društva koji koegzistira sa apsolutnom prljavštinom i urbanim propadanjem. Grad je kao leš diva. Ono što je nekada bilo tako svetlo, veličanstveno i spektakularno, sada je prepuno pohlepnih crva koje se izvijaju ka svom delu ‘uspeha’. Mi to ne podržavamo niti smo protiv. Mi samo sviramo zvukove grada Njujorka kako ih čujemo.”

Od 2012. Nero di Marte je posvećen stvaranju eksperimentalne, ali teške muzike kontaminirane prog-om, death metalom, psihodelijom i savremenom klasičnom muzikom. Rastvaranje ovih različitih uticaja stvara prostor u kome se disonanca, melodija, klaustrofobične i snovne atmosfere instinktivno suprotstavljaju

Članak Kulturna dešavanja u gradu / 6 – 12. jun / se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Punchtown poetry nastao je u januaru 2018. i Štab Pogon je od tad mesto okupljanja pretežno neafirmisanih, energičnih glasova mlade književnosti. Proslavom prve godine postojanja, serijal je počeo da dovodi i afirmisana imena vrlo žive regionalne književnosti, istovremeno ostajući naklonjen promociji mladih pesnika i pesnikinja.

Verni toj ideji, ponosno najavljuju tri gošće: Ognjenku Lakićević, Milicu Špadijer i Mariju Dragnić. Razgovor sa autorkama o poeziji, promocijama i knjigama „Vodič kroz požare”, „Šar-planina” i „Konfabulacije” vodiće urednici serijala Tijana Savatić i Stefan Stanojević.

Ognjenka Lakićević (1975) je rođena u Beogradu, gde i dalje živi. Završila je Filološki fakultet na katedri za anglistiku.
Zbirke poezije: Ispod stepeništa (2002, Mali Nemo), Ulubljenja (internet izdanje), Troje (2016, Samizdat, grupa autora), Ljubavna pisma Guglu (2017, Književna radionica Rašić), Vodič kroz požare (2019, LOM)
Članica alternativne rok grupe Autopark.

Milica Špadijer (1989) rođena dva dana nakon pada Berlinskog zida, tako i živi. Završila je Filološku gimnaziju, osnovne i master studije na Katedri za klasične nauke na Filozofskom fakultetu, a trenutno je na doktorskim studijama Fakulteta dramskih umetnosti. Radi kao novinarka, prevodilac sa grčkog jezika, profesorka grčkog i latinskog i piše za nekoliko internet portala. Dobitnica nagrade “Mladi Dis” za 2019. Objavila zbirku poezije Šar-planina.

Marija Dragnić rođena je u Nikšiću 1990. godine. Diplomirala na Katedri za anglistiku Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu gde je završila i master studije. Pesme su joj objavljivane u književnoj periodici Ars, Zarez, Tema, Polja, Prosvjeta, Poezija, u elektronskim književnim časopisima Eckermann i Agon, na internet portalima Beton, Strane, Libela, astronaut.ba. Dobitnica je druge nagrade na književnom konkursu Ulaznica 2016, prve nagrade na konkursu Ratkovićevih večeri poezije za 2018, i prve nagrade na konkursu PAF – POEZIJA za najbolje neobjavljivane stihove u Crnoj Gori u 2019. godini. Objavila je knjigu poezije Konfabulacije (Bijelo Polje; Beograd, 2019). Urednica je u veb časopisu za poeziju Enklava. Predaje engleski jezik u XIV beogradskoj gimnaziji.

Program počinje u 20 sati, a ulaz je slobodan.

Više informacija na pogledajte ovde.

Članak Punchtown poetry slavi drugi rođendan se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Svet Milice Špadijer je šarenolik – ona je novinarka, pesnikinja, prevoditeljka, mnogi kažu, Fejsbuk persona. Živi sa dve zmije i dve mačke. Do sada ste je verovatno sreli u kafićima Cetinjske 15, mada (verovatnije), na Fejsbuku gde anketira svoje prijatelje u interaktivnim statusima, piše poeziju, prepričava anegdote i nudi jedinstvenu plejlistu za ljubitelje orijentalnih zvukova, pravih kafanskih pesama, ali i IDJ Videos produkcije.

A evo i nekoliko osnovnih biografskih informacija o Milici:

Milica Špadijer (1989) je završila Filološku gimnaziju, osnovne i master studije na Katedri za klasične nauke Filološkog fakulteta u Beogradu, a trenutno je na doktorskim studijama Fakulteta dramskih umetnosti. Piše poeziju koja je objavljivana u elektronskim časopisima za knjiženost Eckermann i Libartes. Sa grčkog jezika prevela je roman „Kasandra i vuk” Margarite Karapanu koju je objavila izdavačke kuće Dereta. Radi kao novinarka Tanjuga, prevoditeljka sa grčkog jezika, profesorka grčkog i latinskog i piše za nekoliko portala.

Srele smo se u Srpskom književnom društvu na dan kada je objavljeno da si osvojila Mladog Disa za 2019. godinu. Tada si mi rekla da uopšte nisi planirala i želela da budeš pesnikinja, već je poezija bila jedini mogući način da kažeš ono što misliš i osećaš. Šta si pod time mislila? Šta to poezijom može da se kaže što ne može drugačije? 

Kad sam rekla da nisam htela da budem pesnikinja, mislila sam na to da nisam ni imala nameru da nešto kažem poezijom. Barem ne nekome. Pisala sam da bi to što mi se dešavalo imalo neku poentu, da bih to sve sebi objasnila i da bi iz toga nastalo nešto novo.

Međutim, primetila sam jedan paradoks koji me užasava, isto koliko sve više nalazim da je izuzetno koristan, ako se upotrebi na pravi način. Uvek imamo moć da se predstavimo u svetlu u kom želimo. Moguće je da ti ljudi zamere zbog nečega što kažeš ili uradiš, a da im se to isto dopadne iskazano i obrazloženo stihovima. Meni je to previše sofistike, ali izgleda da je ljudska priroda jednostavno takva.

Kakav je tvoj odnos prema nagradama i priznanjima uopšte? 

Obožavam nagrade i priznanja, nedavno sam baš imala status o tome kako mi se osvaja prvo mesto na nekom takmičenju. Osim praktičnog dela, koji znači da se sa osvajanjem nagrade povećava i vidljivost tvog rada i dopire do ljudi do kojih inače možda nikad ne bi, i sam osećaj je baš lep. Valjda opet ljudska priroda, a i nisam u životu dobila nešto mnogo nagrada, pa svaku vrlo cenim.

Tvoja zbirka je stigla pod šifrom Volga. Što Volga? 

Moja mačka se zove Volga. Imam i drugu, ona se zove Freja, ali njoj nisam ja birala ime.

Čitajući zbirku nailazimo na zmije, decu, svedočimo dijalozima i promenama identiteta, putujemo raznim meridijanima… Koja bi bila linija koja povezuje pesme u ovoj knjizi? 

Povezuje ih što su sve, osim jedne o meni i mojim iskustvima. Ni ne umem o nečemu drugom da pišem, tako da je velika sreća što se ljudi nekako ipak s tim povezuju. Čini mi se da su iskustva što su ličnija u stvari opštija.

Koliko si dugo pisala ove pesme? Da li planiraš i rezervišeš vreme za pisanje poezije? 

Mislim da je najranija iz 2011. godine. Ne planiram i sasvim sigurno ne rezervišem vreme za to. Zahvalna sam Bogu što sam išta u životu uspela da uradim sa svojim stepenom organizacije.

Ipak, te pesme nastaju određenim procesima koji umeju prilično da traju. Počnu događajem. Onda osetim da mi se formira misao koja nema oblik običnog razgovora sa sobom ili pogrešno čujem nešto, pa mi taj spoj reči otvori neka vrata iza kojih su slike koje onda uzmem. Najsrećnija sam kad se to poveže u pesmu kroz koju mogu ponovo da osetim trenutak kada je nastala.

Šta za tebe predstavlja inspiracija? Postoji li inspiracija ili se manjak iste koristi za prokrastinaciju i odlaganja? 

Meni su inspiracija isključivo ljubav i sloboda, koliko god to bilo najopštije od opštih mesta. Kad nekoga volim ne znam šta sa tim da radim osim da to sve zapišem. I onda ga volim još više. Kad sam zbog ljubavi tužna, uplašena, ljuta, zapišem. Ne boli manje, ali ima više smisla. A sloboda ima veze sa putovanjima i prirodom. Ponekad mi se pored mora ili u nekim neobičnim gradovima učini da se može živeti bez ljubavi. Na sreću ili nesreću, to nikad ne traje dugo.  

Kako se poezija podudara sa Fejsbukom? Sa tvojom se često srećemo na Fejsbuk statusima. Sećam se, recimo, pesme Abdula Asad. 

Moja jako. Taj Fejsbuk, kakav god bio, predstavlja ogroman deo mog života. Preko njega komuniciram sa ljudima koji su mi bliski a daleko, preko njega delim pesme, misli, mimove…

Da nema Fejsbuka, verovatno ne bih nikad ništa ni objavila. Volim tu instant dimenziju interneta i društvenih mreža. Smatram da poezija i treba da obitava u nekom takvom mističnom prostoru ili da se čita na pesničkim večerima. Ponekad mi se čini da je u knjigama nekako zarobljena i ograničena.

Prepoznaješ li uticaj savremenog domaćeg pesnika/inje na svoju poeziju?

Apsolutno, i šaljem joj zagrljaj u Bife Ateljea 212. Ona je možda jedini pravi pesnik kojeg sam upoznala. Neko čije su pesme tako jednostavne i tako bolne, a opet u svojoj suštini pune životne radosti, kakva je i ona. Stopijerka.

Da li si nekad pisala prozu? I planiraš li da ideš u tom smeru? 

Uh, ja bih najviše na svetu volela da mogu da napišem neku priču! Ali čim tu ima nekih likova i nešto treba da se izmišlja, ja se uznemirim. Mislim da za prozu čovek mora da bude malo veći lažov. Tako da sam ja, i to što sam u prozi pisala, opet pisala o sebi – o putovanjima, o Beogradu, i uglavnom kačila na Fejsbuk u vidu statusa. Volela bih jako da se to jednom objavi kao neka vrsta memoara. I onda da osvoji neku nagradu! (smeh)

Fejsbuk, profesura, Sijenka

Nekoliko puta sam čula da si ti Fejsbuk persona, što je baš retko. Mnogo češće čujem da se neko na taj način povezuje sa Instagramom ili Tviterom. Objasni nam svoju duboku povezanost sa Fejsbukom. I zašto mi se čini da to nemaš sa Instagramom?

Mislim da je suština u tome da na Fejsbuku nema avatara i nikova – svi znaju ko si i ne možeš postovati do u beskonačnost, kao na Tviteru. Barem ne a da te ljudi ne hajduju (ko bi to bolje znao od mene).

Još jedna vrlo važna stvar – postoji ravnopravnost i svi smo prijatelji, a ne sledbenici. Nema on mene prati ja njega ne, imam 50.000 pratilaca pratim 8 i slično, kao na Instagramu i Tviteru. Fejsbuk ne dozvoljava toliki kult ličnosti.

Takođe, ono što je meni bilo jako bitno nekad davno kad sam taj profil otvorila, jeste što si mogao da sve držiš koliko toliko privatnim. Znam koliko to sad zvuči besmisleno, ali i dalje možeš podesiti ko će šta da vidi, barem u teoriji. A Instagram profil mi je zaključan – opet iluzija kontrole i privatnosti. Tamo sam aktivna uglavnom kad mi se Fejsbuk smuči. Malo je to i generacijska stvar.

Kako doživljavaš svađanje preko fejsbuk komentara? Ima li to smisla? 

Da nije bilo svađanja preko komentara, nikad ne bih upoznala neke ljude koji su mi sad vrlo bliski…Šalu na stranu, to stvarno može da bude veliki izvor zabave, ako se koristi kako treba.

Gde je nestala Sijenka Špadijer? Planira li da se vrati? 

Sijenka je otišla pošto što je zaokružena izložbom o tom profilu i neće se više vraćati. Služila je svrsi i pokrila jedan period mog života kad sam još mogla i kad mi je bilo potrebno da budem i neko drugi.

Sad smo zaglavili sa Milicom Špadijer, šta da vam kažem.

Trenutno radiš kao novinarka, profesorka, prevoditeljka… Čemu osećaš da najviše pripadaš? 

Sva tri povezuje prenošenje informacija dalje – učenicima, gledaocima, čitaocima. Mislim da najviše volim da prevodim, ali možda mi se samo čini jer se time trenutno najmanje bavim.

Kao neko ko je veoma aktivan šta misliš o prokrastinaciji? 

O prokrastinaciji sve najgore – ništa me toliko ne ubije u pojam kao kad mi dan prođe na internetu. Doduše – što sam starija, to imam i lepše mišljenje o odlaganju nekih obaveza čišćenjem kuće. Eto, možda možemo to nazvati pozitivnom ili bar manje negativnom prokrastinacijom.

Ili ili

Starogrčki ili latinski

Latinski, mada smo mi u srednjoj uvek govorili latinski nam je maternji, grčki nam je prvi jezik.

Cetinjska ili Savamala 

Cetinjska, u Savamali izlazim samo u KC Grad, ako to i dalje tako računamo. Nisam ljubitelj Sauronovih kula.

Buba ili Jala ili Relja ili Vlada 

Preteško pitanje, ali ne tako teško kao Cobi ili Buba Jala, tako da ipak Bosanci u ovom slučaju.

Handmaids Tale ili Killing Eve 

Killing Eve, druga sezona je remek delo.

Dostojevski ili Tolstoj 

Na ovo pitanje nikad nemam odgovor. Tolstoj je kao livada, Dostojevski kao kafana, a ja volim obe.

Frojd ili Jung 

Jung, više magije.

Žižek ili Piterson 

Nisam gledala debatu. O Pitersonu znam jako malo, a čini mi se da i ne zaslužuje toliko pažnje koliko dobija. Žižek je ponekad zanimljiv, mada što bi jedan moj prijatelj rekao ulaz na debatu se plaćao, mogu vam reć da je kapitalizam već pobijedio.

Podgorica ili Beograd

Ja sam rođena u Beogradu i to je moj grad, ali u poslednje vreme sam sve više vezana za Crnu Goru i Podgoricu. Mislim da taj grad krije neverovatan potencijal za ozbiljnije mesto u pop kulturi sa svojim mikrokosmosima, likovima i kontrastima.

Kad se spustite pored Morače, koja je divlja reka divlje smaragdne boje, kao da ste odjednom u potpunoj prirodi, negde daleko van grada. Slično je i sa hladnom Ribnicom, bez ašikovanja.

Kad sam bila mala, Podgorica mi je bila najveća kazna na svetu. Podgoričko letnje nedeljno popodne sinonim za pakao – što zbog stvarne vrućine, što zato što tada bukvalno nema nigde nikoga. Ali ona se poslednjih godina dosta promenila, a i ja sam, tako da sad više odgovaramo jedna drugoj.

Za kraj

Postoji li predmet i/ili mesto za koje si posebno vezana? 

Nekad mi se čini da sam vezana za sve što sam ikada dotakla i videla. Skadarsko jezero, glava aligatora iz Nju Orleansa. Neke karte i poruke. Jedno stepenište u Atini i čitava prelepa Venecija.

Puštala si i muziku u nekoliko lokala po gradu. Šta slušaš ovih dana, a koju pesmu bi pustila nekome ko te zamoli da se tako predstaviš? 

Trenutno me najbolje predstavlja pesma Spalila si sve Bojana Bajramovića.

Preporuka za knjigu i seriju.

Nabrojaću nekoliko serija i knjiga koje sam poslednje gledala/čitala i mogu da ih preporučim i neke za koje mislim da su životno bitne da se pročitaju/pogledaju. 

Serije: Chilling Adventures of Sabrina, Killing Eve, Russian Doll, Love, death & robots.

Knjige: Moj muž i Nikuda ne idem, mislim da je Bužarovska bitna koliko i zabavna, Kasandra i vuk uvek, nije što sam je ja prevela, Črna mati zemla Kristiana Novaka, a nije loša ni Razgovori sa prijateljima Sali Runi.

Životno bitne knjige: Ilijada, Biblija i sve od Šekspira, i True Detective prva sezona.

Gde ćeš biti preko leta? 

Za leto Crna Gora, malo za promenu (smeh).

Fotografije: Milena Arsenić 

Članak Sad smo zaglavili sa Milicom Špadijer, šta da vam kažem se pojavljuje prvo na Oblakoder.