Osim toga 25. oktobra, sa početkom u 19 časova njihova gošća će biti litvanska autorka Laura Sintija Černjauskajte, inače prva litvanska književnica koja je posetila ovaj događaj. U sali „Borislav Pekić” , Laura Sintija će u razgovoru s Ljubicom Pupezin, urednicom IK Štrik, i Vaidom Divjaković, otkriti kako je nastao roman „Disanje u mermer”, koji se 2009. našao na listi dobitnika Nagrade za književnost Evropske unije zbog kojeg se u isto vreme i ježi koža i slama srce.

No, pre svega toga, Štrik je za naše čitaoce izdvojio 5 naslova na koje bi trebalo da obratite pažnju na njihovom štandu na ovogodišnjem Sajmu.

Frida – Hajden Herera

Pred vama je najobuhvatnija biografija čuvene meksičke slikarke Fride Kalo i prva takva na srpskom jeziku. Vešto i saosećajno, cenjena istoričarka umetnosti Hejden Herera uvodi nas u po svemu jedinstven život umetnice koja je iza sebe ostavila jednako originalna i prepoznatljiva dela. Ova zanosna biografija otkriva ženu izuzetne spoljašnje i unutrašnje privlačnosti, umetnicu koja je u svoja dela utkala čulnu živost vlastitog iskustva vezanog za odrastanje u blizini Meksika u vreme Meksičke revolucije, razornu saobraćajnu nesreću koja ju je onesposobila za rađanje, buran brak s Dijegom Riverom, ljubavne veze s muškarcima i ženama, povezanost s Komunističkom partijom, privrženost meksičkoj kulturi i dramatičnu sklonost ka spektaklu.

Frida je knjiga o burnom životu natopljenom tugom izvanredne umetnice, s ilustracijama koje potvrđuju zašto je Frida Kalo postala jedna od ikona XX veka.

Znam zašto ptica u kavezu peva – Maja Anđelou

Znam zašto ptica u kavezu peva autobiografski je roman u kom Maja Anđelou opisuje svoje najranije godine obeležene izrazitom rasnom diskriminacijom, seksualnim nasiljem koje će izazvati duboku traumu i – knjigama.

Roman počinje kada glavnu junakinju, trogodišnju Maju, i njenog brata Bejlija upravo razvedeni roditelji šalju u gradić Stemps kod bake na staranje, a završava se kada Maja kao šesnaestogodišnjakinja postaje majka. Čitamo kako preplašena, zatvorena i ponižena devojčice izrasta u samouverenu, samosvesnu i hrabru devojku spremnu da svoj život živi slobodno. 

Ova knjiga učinila je Maju Anđelou svetski poznatom autorkom i kultnom ličnošću pokreta za građanska prava, a lik Maje izrastao je u sveopšti simbol odrastanja crne devojčice u Americi. Pored toga što je nedvosmisleno nadahnuće za sve ptice u kavezu da puste glas, bez obzira na rasu ili pol, ova knjige je i nežno i dirljivo ispripovedana književnost kakvu je mogao da stvori samo talenat jedinstvene ličnosti kakva je bila Maja Anđelou.

Pre nego što padne noć – Rejnaldo Arenas

Često za ovu knjigu kažu da predstavlja Arenasovu Kubu i kažu to kao da žele da se ograde, da Kuba u stvari nije baš takva kakvu ju je Rejnaldo predstavio u svojoj autobiografiji Pre nego što padne noć: siromašna, zatucana, licemerna, represivna, Ostrvo s kog su skoro svi želeli da pobegnu. I Ostrvo za kojim se pati kad ga zauvek napustiš. Arenas knjigu otvara krajem, zatvara krug koji je počeo da ocrtava u zabačenom seocetu početnom četrdesetih godina prošlog veka, gde je odrastao s majkom, jeo zemlju i slušao bakine mitove.

Onda dolazi oduševljenje Fidelom Kastrom i revolucijom, pa Havana, studije, prva cenzura, prve oštre kritike razgolićene diktature. Proganjanja zbog otvorene homoseksualnosti. Skrivanje rukopisa. Zabrana da se bude pisac u sopstvenoj zemlji. Ozloglašeni zatvor Moro. Na sceni je i čitava plejada pisaca i umetnika Arenasovog doba, svako sa svojom životnom ulogom, s dobrim ili lošim krajem. I tople havanske plaže, ljubavne avanture. I more. Plava sloboda. I kraj, na jednom drugom ostrvu i u drugačijem zatvoru.

Gde je, na kraju, prava istorija, u udžbenicima ili književnosti? Je li istina u datumima i činjenicama ili u ranama na srcu i doživljajima?

Ovo je knjiga Rejnalda Arenasa o njemu i Kubi, njegovoj, jedinoj, pravoj Kubi.

Mini je potreban prostor za vežbu – Dorte Nors

Mina je kompozitorka.

Minu je ostavio Lars, preko SMS-a.

Mina čita Fejsbuk, tamo se njene prijateljice hvale divnim životom.

Minina neurotična sestra joj je za petama.

Mini je potrebno mesto gde će nesmetano komponovati; komšije

se bune zbog buke.

Mini je potrebno utešno mesto.

Mini je Lars obećao to mesto.

Mini je sada uteha jedino Bergman.

Mina zamalo da postane sirena svoje odiseje.

Zauvek.

„U ovom, po formi neobičnom romanu, autorka romana Retrovizor, rame, žmigavac i zbirke priča Posle udarca, Dorte Nors, još jednom na duhovit i u suštini potresan način govori o usamljenosti i potrazi za ljubavlju i bliskošću u savremenom svetu, u kojem je, bučnom poput košnice, teško čuti glas jedne žene. Dorte Nors je, kao i njena junakinja Mina, „pomalo avangardna” – vise pobunjenica protiv prosečnog i prigušujućeg nego pretenciozni kušač strpljenja i automatizovanog reagovanja publike.”
Brana Miladinov

Kuća u plamenu – Kamila Šamsi 

Toliko se toga promenilo od vremena stare Grčke. Svet je danas potpuno drugo čudo. Pa ipak, nešto je uspelo da hiljadama godina ostane jednako snažno, duboko i iskreno – ljubav sestre prema bratu. Zbog te se ljubavi krše svi zakoni koje je nametnulo društvo, bez obzira na posledice.

Kuća u plamenu je savremena obrada Sofoklove Antigone, a svoju tragediju Kamila Šamsi gradi oko Isme, Anike, Parveza, Emona i Karamata. U ovom napetom i potresnom romanu gde se direktno sukobljavaju porodični intimni interesi s interesima države, ljubav i izdaja, miran suživot s verskim fundamentalizmom, ocrtan je samo delić tragičnog haosa savremenog sveta. Haosa koji nastaje kada je u srcu civilizacije moć i sila, a ne ljubav, saosećanje i podrška. Poruka ovog romana istovremeno je i tragična i pročišćujuća: možeš ubiti čoveka, ali ljubav nikada.

Roman Kuća u plamenu Kamile Šamsi dobitnik je Ženske nagrade za književnost (Women’s prize for fiction).

Članak Top 5 knjiga izdavačke kuće Štrik se pojavljuje prvo na Oblakoder.