Poslednji put su Zupan-Popović beogradskoj publici predstavili svoj dupli CD sa delima nemačkog romantizma, nastupajući na sceni SKC-a i na sceni Raša Plaović Narodnog pozorišta u Beogradu, sa projektom „Ljubav na smrt“. Sada neće nedostajati patosa, ali će ipak biti drugi senzibiltet u pitanju: Bartok, Martinu, Farkaš, Taktakišvili. Tradicionalni napevi i plesovi u avangardom kostimu minulog veka. Nacionalni ponos koji slavi folklornu tradiciju – srž narodnog duha, ne ulazeći u anahrone, davno potonule mitove. Tradicija koja je probuđena u modernom dobu i življa je nego ikada ranije – to je bila i ideja panslavizma, koja se čini mnogo savremenijom od današnjih nacionalnih perjanica. Kako se taj duh oseća kroz sasvim različite poetike, otkrićete u kompozicijama dvojice mađarskih kompozitora – Bartoka, pionira nove nacionalne škole i njegovog savremenika Farkaša, koji nastavlja da istražuje puls običajnog.

Otar Taktakišvili je bio istaknuti gruzijski kompozitor, iznikao u muzičkoj familiji kao vunderkind. Sa samo 19 godina javlja se na konkurs za himnu Gruzijske republike i (neznajući) osvaja takmičenje. Kasnije će sasvim slučajno videti kako u koncertnoj dvorani svi ustaju na zvuke njegove kompozicije. Sredinom prošlog veka njegova stvaralačka karijera cveta, pa se pored kamernih dela, ostvaruje i kao izvrsni simfoničar. Narodni kolorit njegova je nepresušna inspiracija.

Svoju jedinu sonatu za flautu i klavir Martinu komponuje u egzilu, u Americi 1945. Njegov autentični muzički jezik nemoguće je uporediti- motorika koja neumorno treperavo pulsira, slavenski kolorit i ironija neoklasicizma čine njegov izraz jedinstvenim. U Češkoj je Martinu slavljen ne samo kao izvanredni umetnik, već je vremenom prerastao u nacionalnog heroja. On naime personifikuje samo naizgled kontradiktorne osobine: s jedne strane ponos narodnom tradicijom, a s druge – moderni kosmopolitski duh.

Marko Zupan živi i radi na relaciji Berlin-Split, gde predaje flautu kao docent na splitskoj Umetničkoj akademiji. Nakon završetka studija u Ljubljani, dobio je stipendiju Ministarstva kulture za nastavak studija u Parizu, u klasi prof. Pjer-Iva Artoa (Pierre-Ives Artoud). Usavršavanje je nastavio na Univerzitetu „Mocarteum” u Salcburgu, u klasi prof. Irene Grafenauer, gde je završio postdiplomske studije. Usavršavao se i na mnogobrojnim kursevima, među kojima su majstorski kursevi kod Orela Nikoleta, Peter-Lukasa Grafa i Emanuela Paija.

Osvojio je brojne nagrade na međunarodnim konkursima, među kojima je prva nagrada na internacionalnom takmičenju u Pikardiji, kao i druga na međunarodnom takmičenju u Beogradu. Zupan je 2008. počeo da radi kao solo flautista u teatru u Kotbusu (Nemačka), a od 2009. je aktivan kao slobodni umetnik. Kao solista ili član orkestra, Zupan je održao brojne koncerte u SAD, Japanu, Kini, Vijetnamu, Alžiru i po celoj Europi.

Minka Popović je u Beogradu završila Fakultet muzičke umetnosti kao student generacije u klasi prof. Nevene Popović, nakon čega je, kao i Zupan, nastavila školovanje na prestižnom Univerzitetu „Mocarteum” u Salcburgu, u klasi prof. Kordelije Hofer. Studirala je i u Berlinu, u Visokoj školi za muziku i teatar „Hanns Eisler”, u klasi prof. Eldara Neboljšina. Pored brojnih nagrada na domaćim i međunarodnim pijanističkim konkursima, jedan od najvećih uspeha Minke Popović su i nastupi na sceni Berlinske filharmonije, u okviru različitih projekata čiji je idejni tvorac Goc Tojč, dugogodičnji solo violončelista tog orkestra.

Od 2019. je radila kao asistent na Univerzitetu „Mozarteum”, a od 2021. je direktor muzičke škole „Pianissimo“ u Salcburgu. Naredne godine postaje „resident pianist“ u „Zlatnoj Sali“ salcburške tvrđave, gde redovno nastupa sa Mocartovim klavirskim koncertima u pratnji kamernog orkestra „Mozart Kammerorchester Salzburg“. Više puta je nastupala kao solista sa Filharmonijom Bad Rajhenhala i Salcburškom filharmonijom, tumačeći klavirske koncerte Betovena i Šopena. Pored solističkog, Minka Popović neguje i kamerni repertoar, te su i nastupi sa Zupanom jedan od rezultata brojnih umetničkih saradnji. Minka Popović je i umetnička direktorka Susačkih glazbenih večeri, muzičkog festivala koji već 17. godinu okuplja muzičke znalce i entuzijaste iz celog sveta na malom ostrvu usred Jadrana.

PROGRAM:

Bela Bartok: Tri pesme iz Čika (Three folksongs from County of Csik)

Bohuslav Martinu: Sonata za flautu i klavir

                                      I Allegro moderato

                                     II Adagio

                                    III Allegro poco moderato

Ferenc Farkas: Rumunski plesovi (Bihari Romanian Folk Dances)

Bela Bartok: Mađarska seljačka svita (Suite Paysanne Hongroise)

Otar Taktakišvili: Sonata za flautu i klavir

Bela Bartok: Rumunske igre (Romanian Folk Dances)

Članak Manifestacija Eastern European Rhapsody 18. marta u Parabrodu se pojavljuje prvo na Oblakoder.