Zatim postoje izvođaci koje misliš da zna ceo grad jer stalno sviraju i stalno su tu, i imaju čak pesme, možda i neka dugosvirajuća izdanja, a onda vidiš da na tim izdanjima imaju po 200 pregleda, i kad pitaš nekog van univezuma Kvake 22 da li je čuo za njih, oni te gledaju zbunjeno.

Sa treće strane, reći za nekoga da je mlad bend ili mladi izvođač je veoma širok pojam, jer šta znači biti mlad ovde, kad imate malo godina ili malo pređene bendovske kilometraže? Pa sam tako dobijao savete da ovde uvrstim klince koji su treći razred gimnazije, ali i četrdesetogodišnjake iz malog grada u Srbiji koji se još uvek nadaju da će pobeda na nekom Bunt rok festivalu da im donese nešto.

Sve ovo gore sam uvrstio, ali i odbacio i rešio da ovo bude neka vrsta preporuke za nove izvođače koje si ti, koji ovo čitaš, eventualno čuo, ali tvoji drugari nisu. Neki od njih već imaju svoje EP-jeve, neki dobro odrađene spotove, a neki još nisu ni videli studio. Neki su ultra komercijalni, a neki duboko andergraundirani.

I kao što BBC ume tamo da napravi tekst, emisiju ili podkast koji će nazvati Sound of 2024, tako ovo može da bude Oblakoderova paralela toga.

U stvari, najviše bih voleo da ovo bude lista onih izvođača čije pesme želim da se pojave sledećeg decembra kad budemo birali najbolje pesme 2024. godine, kao što ćemo ovog decembra, za koju nedelju izbaciti to za najbolje pesme ove, tekuće godine.  

Naravno, neke sam sigurno zaboravio, za neke nisam čuo, neke sam možda namerno preskočio, ali u svakom slučaju – računamo i na sve njih da u budućnosti postanu baš oni za koje ćemo plaćati kartu za koncerte i slušati njihove pesme na ripit.

Chai

Mlada Kikinđanka Teodora Vlahović već neko vreme unazad izbacuje traku po traku pod imenom Chai. Od 2015. na svom Instagramu izbacuje covere svojih idola, a od 2022. su tu i njene stvari u domenu moderne pop i r’n’b muzike sa raznim uticajima, kako novih tendencija, tako i naslušanosti raznih drugih muzičkih decenija. Iza bita i muzike stoji Rap Gorilla koji je od Džipsija već napravio veliku regionalnu atrakciju.

Čuvari stvari

Devojčica sa gitarom nikad dosta, pogotovo kad znaju da rade to što rade, pa vam tako predstavljamo bend Čuvari stvari. Četiri devojke koje sviraju indi-rok i lože se na pank, gotik i grandž – šta može da krene po zlu? Grupa je osnovana 2019. u Beogradu, pevaju na srpskom i u pesmama se bave raznim dilemama i društvenim problemima. Bend čine Ivana Milošević (vokal, bas), Sanja Rajić (gitara), Lena Mikuška (klavijatura, bekvokal) i Galica Pivač (bubanj). Njihov debi singl pojaviće se početkom sledeće godine, a odmah potom i prvo izdanje sa šest pesama.

Erest

Trap je evoluirao, hvala bogu, pa tako danas čujemo sve ono novo, sveže i moderno, ali sa uticajima od pre 20 ili više godina. Tako je Erest koliko i trap, toliko i 2 step i garage, ali i sveden ispod 2 minuta kao većina današnje produkcije, i koliko besan, toliko i melodičan i zaplesan.

Headhop

Bend Headhop već neko vreme stvara na domaćoj sceni. Imaju EP, delili su binu sa drugim nešto poznatijim mladim bendovima, ali kao da fali taj konačni push ka većoj slavi i poštovanju. Ovaj dvojac stvara, kako kažu, psihodelični roots dab, i taj našto sporiji tempo koji gaje predstavlja osveženje na poslovično brzoj i tvrđoj sceni.

Kruz Roudi

Psihodelija koju je Tame Impala gurnula u glavna strujanja indie muzike sveta je rešila da dođe i do nas. Otud vam predstavljamo novosadski bend Kruz Roudi. Oni na domaću alternativnu scenu donose mešavinu muzičkih pravaca i osveženi gitarski zvuk sa indie i fank elementima. Bend je osnovan krajem 2021, koncertno je aktivan od jeseni prošle godine, a čine ga tri veoma različita karaktera, koja su u studiju i na bini u savršenoj harmoniji. U „šteku” imaju pripremljen album prvenac, koji će u narednom periodu izlaziti singl po singl, a koji se za sada može čuti samo uživo.

LU

Iz Šapca nam stiže bend Lu. Nakon što su bili gosti na velikom Bg koncertu grupe proto tip, još više iščekujemo njihov album koji uskoro stiže. Postoji od 2021. godine, a bend čine Mario Đurić (bas), Živorad Popović (bubnjevi) i Ivan Bilan (gitara i vokal). Singl „Ne mogu ništa sam“ snimljen je u Down There studiju tokom proleća ove godine u produkciji Uroša Milkića, koji je u svom stilu kao producent, mentor, snimatelj, član benda i stariji brat usmeravao energiju, bes, strast, očaj i ljubav ove ekipe dvadesetogodišnjaka. Bilan je autor teksta, a kompletan bend zajedno sa Milkićem je zategao muziku i aranžman.

Monica

Iza jednog nežnog ženskog imena, stoji nekoliko mladih kosijanera koji praktikuju sviranje nekolicine tvrđih gitarskih žanrova koje, kako možemo da vidimo, na  osnovu ovih nekoliko demo live snimaka, vešto kombinuju. Monica predstavlja energičnu i prljavu muzičku prekretnicu između stoner roka, emo panka i post hardkor zvuka, zalivenu kaktusovim suzama.

Milica McClure

View this post on Instagram

A post shared by ℳ.ℳ. (@milicamcclure)

Jedna od najmlađih na listi, koja još uvek nema snimak na netu, ali smo poslušali njene demoe i morate da nam verujete na reč. Milica je nastupala par puta na prepad, član je hora u srednjoj i sklopila je bend sa kojim nastavlja da svira. Uzori su joj Grejs Abram, Fleetwood Mac, Last Shadow Puppets I SZA. Šareni uzori, tako da i od muzike ne očekuejmo ništa manje.

Mila

S obzirom na to da su godinama unazad na prste jedne ruke mogle da se izbroje ženske indvidue koje se bave rep muzikom, raduje što će ih, kako vreme odmiče, biti sve više. Kao i Chai, Mila je deo Red Pill produkcijske kuće, a Rap Gorilla stoji autorski iza njenog velikog buljotres hita u nastajanju – Lom. Nešto nam govori da ćemo u sledećoj godini, a i onoj tamo, a i onoj tamo, nastaviti da je viđamo.

NADYA

Spoj tehna i hip hopa, sa jakim ženskim vokalom i stavom od kog se smrzneš na ove prostore su izgurale Bombe Devedesetih pre nekoliko godina. Glavna muška perjanica ove ekipe Gudroslav ima novu muzu i novu reperku koja rimama i stavom udara pesnicom u zube. Ona se zove NADYA i ove godine smo imali priliku da je gledano na Kišobran žurci gde je iskidala kad je podigla atmosferu.

Narator

Bend sa interesantnim spojem hard rock i stonera izlazi na teren i namerava „da doslika publici određenu priču, priču koju svako može da razume i kojoj svako može da doprinese“. Dolaze iz Beograda, a potražite na soundcloud -u njihova tri, malo musavije napravljena snimka, ali iza kojih se krije potencijal.

Ubili su batlera

Nova generacija Hali Gali ekipe stiže, a ovi klinci su najzvučnije ime. Midwest emo, math rock, punk, post-punk i pop punk se sklapaju u jedno u četvorci zvanoj Ubili su batlera. Novobeogradsko-kosjerski kvartet čine Matija Ilić (bubanj), Relja Blagojević (bas gitara, vokal), Damjan Vitorović (gitara, vokal) i Luka Lazarević (gitara, vokal). Njihov demo se već zavrteo, ali ono što mnogo više raduje je to što će naći svoje mesto na novoj  kompilaciji Hali Gali koja izlazi u februaru.

I ovo je samo početak liste raznih izvođača od kojih očekujemo mnogo. Nismo pomenuli Andrejin Krst iz Šapca, bend koji kad želi liči na sve ono što nam dolazi sa ruske doomer-ske scene. Od Hali Gali ekipe nam stiže i dodatak u vidu sastava Daze, a kao beogradska indie rok priča se pojavljuje i Pliš.

Bendovi koji do kraja godine izbacuju albume i o kojima će biti mnogo priče u narednim danima su Ibar i Radio Kašmir. Nismo završili ni sa pominjanjem ženskog hip hopa, ali sa raznoraznim drugim elementima, pa obratite pažnju na Uranovu Sirenu, jedan deo dua Guje iz Oluje.

Pomenućemo bendove čije pesme, EP-jevi stoje već neko vreme tu i čekaju da budu otkriveni od strane publike koja želi malo tvrđe gitare, Zyrion, Direct drive, Reflection,

Savetovano mi je da ovoj listi fali VHS stereo, ali njihov rad je više puta i praćen i sankcionisan je na listi polugodišnjih hitova, mada još uvek su bez albuma. Tu je i sjajni hard core bend Neven, ali ovo je bila njihova breaktrough godina, o čemu smo već pisali u intervjuu sa njima. 

Special thnx to Aleksa Nedić, Zeleni kačket i Ivan Lončarević koji su mi preporučili sve ove nove nade od kojih imamo velika očekivanja za 2024. godinu.  

Članak Nove muzičke nade za 2024. godinu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Balkanrock je osnovan 28. decembra 2006. godine sa vizijom da postane mesto okupljanja za sve ljubitelje rokenrola, metala, panka i alternativne muzike u regionu. U želji da saznamo kako će izgledati žurka i da malo bolje upoznamo rad Balkanrocka, razgovarali smo sa urednkom beogradske redakcije Mladenom Miloševićem. Vidimo se večeras na žurci!

Koliko si dugo deo Balkanrocka i kako si postao?

U Balkanrocku sam evo već pune dve godine. Ne mogu da verujem da je zaista već toliko prošlo, jer mi se čini kao da je pre nekoliko dana bila svira Straight Mickey and the Boyz-a u Elektropioniru, s koje sam napisao svoj prvi izveštaj. Član redakcije sam postao kada sam upoznao tadašnjeg novinara Balkanrocka Sergeja Sokolova. Zajedno smo išli na pesničku radionicu kod Ognjenke Lakićević iz Autoparka i on je jednog dana pomenuo da piše tu i ukratko mi ispričao kako tamo sve izgleda. Sve mi se učinilo veoma zabavnim i kao dobra šansa da kao student novinarstva steknem iskustvo pišući o nečemu što me zanima i što volim najviše na svetu, a to je muzika.

Kako izgleda raditi u Balkanrocku?

To je najopuštenija i najzabavnija stvar koju, osim sviranja sa svojim bendom Danga, trenutno radim u životu. Odem na svirku, provedem se koliko god dobro mogu, sutra ujutru napišem tekst i još se osetim kao da sam uradio nešto korisno. Takođe, nikad pažljivije nisam slušao muziku nego sad kad radim za Balkanrock. Teško da se ovo uopšte može nazvati bilo kakvim radom, ovo je samo uživanje i ništa drugo. Mislim da, do sada, niko nije zažalio što se priključio našem malom kolektivu. Predlažem svima koji vole da slušaju kvalitetnu muziku i da idu na koncerte, da nam se pridruže. Ako im bude bar upola dobro kao meni, znači da su na pravom mestu.

Kako Balkanrock sarađuje sa muzičarima, kako ih pronalazi?

Nema razloga da ih na bilo koji način tražimo, svi mi smo toliko u materiji i muzika čini 90% naših priča da novi i kvalitetni bendovi samo isplivavaju u našoj osnovnoj komunikaciji. Gotovo da ne postoji bend na sceni za koji bar neko iz naše redakcije nije čuo. Saradnja možda nije prava reč u ovom slučaju,jer mi nismo PR-ovi bendova, mi smo tu da što objektivnije i iskrenije komentarišemo njihove nastupe, albume, pesme ili celokupan rad. Mislim da neki bendovi još uvek to ne kapiraju, pa stoga od nas očekuju stalno reči hvale, ali poenta ovoga što mi radimo nije da ih ulepšavamo. Smatram da je ovo što, i kako radimo, dosta bitnije za bendove, nego da pišemo lažne hvalospeve. Kvalitetna svirka biće nagrađena pohvalnom, dok ćemo se kod lošije potruditi da ukažemo na ono što mi smatramo greškama ili lošim aspektima. Shvatite uvek smo tu da pomognemo, a ne da vas saboritamo. Sabotirali bismo vas ćutanjem.

Kako će izgledati rođendanska proslava?

Iz ove tačke nemam nikakvu predstavu, pravo da ti kažem. Ono što znam, jeste da tamo želim da, pre svega, vidim sve ljude iz redakcije koji su u mogućnosti da dođu i da zajedno s njima proslavim ovih prelepih 12 godina, koliko ovaj portal postoji. Naša žurka biće skromna, ali sigurno neverovatno pozitivna i toplo ćemo ugostiti sve ljude koji su nam pružali podršku svih ovih godina. Za dobro raspoloženje će se postarati Miloš Cvetković, naš dugogodišnji novinar, koji će kao DJ Floyd ove večeri biti zadužen za puštanje muzike. Pored žurke, biće upriličena i izložba fotografija fotografa Balkanrock-a.

Biće upriličena i izložba, o kakvoj izložbi je reč?

U Poletu od 22. decembra pa sve do kraja januara naredne godine biće postavljena izložba rok fotografija “Balkanrock muzička priča”. Reč je o postavci gde su se naši fotografi predstavili sa po par radova koji su nastali u poslednjih nekoliko godina. Ekipa koja je učestvovala na ovoj izložbi je izrasla u pravi profesionalni foto reporterski tim i jako smo ponosni na njih. Fotografija je danas jako bitan medij i zaista smo se potrudili da izaberemo karakteristične i reprezentativne fotografije regionalnih bendova koje smo inače ovog puta izlagali. 

Koliko se Balkanrock razvio od svog početka?

Balkanrock je te daleke 2006. prvo krenuo preko foruma jer su tada to bila mesta gde se okupljaju muzičari i ljubitelji muzike. Pored čuvenog yumetala, Balkanrock je bio najposećeniji forum. Brzo je izrastao u sajt koji je jedno kratko vreme pratio lokalna niška dešavanja, a kasnije  prerastao u ozbiljan i respektabilan internacionalni muzički medij. 2008. smo čak i osnovali udruženje građana Balkanrock koji je imao za cilj podizanje svesti o važnosti kulture u izgradnji zdrave društvene zajednice i promovisanje mladih umetničkih potencijala. Naravno aktivno je i dan danas. To se sve desilo pre mog dolaska, ali i za ove dve godine, uspeli smo drastično da napredujemo. Napravili smo novi sajt, pokrenuli kolumnističke rubrike, dobili puno novih i zadovoljnih članova, od nekih se nažalost oprostili i tako. Cenim da naše vreme tek dolazi, jer je ova trenutna ekipa koja radi veoma talentovana i vredna, a duh zajedništva, čini mi se nikad nije bio jači i magičniji.

Šta predstavlja Balkanrock za tebe?

Balkanrock je skupina sjajnih ljudi koji su se okupili s ciljem da uvećaju svoju ljubav prema muzici. On je za mene često utočište i davao mi je energiju i smisao u mnogim trenucima, jer je to bilo mesto na kom sam uvek mogao slobodno da se izrazim i pokažem ljudima neko svoje iskustvo i doživljaj. Takođe, ovde sam uspeo da ekstremno napredujem u samom pisanju. Kao školovani novinar, koga muzika zanima više od bilo čega, pronašao sam pravo mesto, da bez ikakvog stresa i nervoze, razvijem svoje žurnalističke sposobnosti. Što se mene tiče, nisam mogao napraviti bolji izbor od ovog. Hvala Balkanrocku!

Šta misliš, kako će za 12 godina izgledati Balkanrock?

Mislim da ćemo za 12 godina imati svoju zgradu veličine Empire State Building-a i da ćemo jesti najskuplji kavijar, na sastancima piti samo kristal u društvu Kit Ričardsa, koji će naravno tad još uvek biti živ, i zakupljivati aerodrome kako bi naši avioni za Lollapalozu mogli u miru da slete. Bićemo glavne baje u svetu, nećemo valjda da se ograničimo na Balkan i ostanemo samo Balkanrock, postaće Worldrock ili možda čak i Universerock, možda tad otkrijemo da ima života i van ove planete.

Šta bi poželeo Balkanrocku za rođendan?

Poželeo bih mu da nađe neku zgodnu Balkanrockicu i da dobiju mnogo Balkanrokcića i da žive srećno do kraja života, ali pre svega bih poželeo nama koji smo njegovi drugovi, da preživimo ovaj pubertet u koji trenutno ulazi, posle 18. će dete da poraste, da se osamostali, do tada ga moramo čuvati.

Članak Balkanrock slavi 12. rođendan se pojavljuje prvo na Oblakoder.

U Podrumu smo, uoči koncerta na Platou Milana Mladenovića, razgovarali sa Jovanom Kovačević, vokalistkinjom Harlekina i Markom Kovačevićem, klavijaturistom benda.

Četvrtog avgusta imate koncert na Zidiću. Šta očekujete od tog koncerta?

Jovana: Ja mislim da očekivanja nikada ne treba da budu prevelika, kako posle ne bi bilo razočaranja. Najpozitivnije što može da se desi na tom koncertu su novi ljudi koji bi došli da nas upoznaju – slučajni ili namerni prolaznici koji se te večeri nađu na tom mestu i čuju šta mi sviramo.

Koncert na Zidiću je neka vrsta uličnog koncerta sa dobrim ozvučenjem. Da li ga vidite kao dobru priliku da doprete do ljudi koji nisu nužno deo alternativne scene?

Jovana: Svakako. Mislim da tu imamo prostora, pogotovo što mi deluje da su naše pesme spremne i za neku širu publiku. Mislim da imamo prostora zbog ženskog vokala ili zbog melodičnosti pesama, ali, naravno, ne mora da znači.

Marko: Svakako je zanimljivo. Prvo što Zidić već ima taj neki kultni status i zbog toga što je to po danu, u sred centra, na otvorenom. Biće sigurno nekih ljudi koji će da prolaze tuda, pa da zastanu da vide šta se dešava.

Jovana: S druge strane, nadamo se da će da bude ljudi koji će ciljano da dođu kako bi nas čuli. Što je više takvih  ljudi, to nam je draže. Svakako je interesantan i koncept i prostor. Nismo do sada svirali na takvom događaju, do sada su sve bile prave bine i klubovi. Interesantno je i da ti uspeš da, nekome ko je krenuo ko zna gde, skreneš pažnju da ostane i da te posluša.

Harlekin je nastao 2010. godine, ali ste prvi koncert imali 2016. godine. Da li je bilo potrebno da članovi benda steknu još malo zrelosti da bi bend zvučao onako kako danas zvuči?

Jovana: Svakako se desilo to sazrevanje. Da li smo mi to hteli ili ne, to je druga priča. Bend bi verovatno zvučao slično, ali svakako je značilo to što smo malo sazreli i stekli neko iskustvo i sigurnost. Nismo mi imali mnogo svirki za ove dve godine, da kažemo da smo tokom njih stekli ne znam koliko iskustva.

Marko: Sigurno ima i toga, ali je tu bilo i dosta spleta životnih okolnosti. Prošlo je i puno vremena i već je počelo da nas opterećuje što to sve toliko dugo traje. Mi smo 2010. počeli sa probama, znamo se svi od ranije i imali smo neke ideje za pesme i počeli smo da radimo na njima, međutim neki su se odselili, jedan je otišao na brod i nije tu bio godinama, a 2015. se nekako spontano desilo da shvatimo da više nije trenutak za čekanje i zato nam je bilo bitno da krenemo sa koncertima i da objavimo taj prvi album i da se rešimo tog tereta od prethodnih nekoliko godina, da priznamo sebi da je to naš prvenac, da se mi sada time bavimo i da nastavimo dalje.

Koliko je metafora bitna u vašem umetničkom izražavanju?

Marko: Dosta. U principu, sve teme koje pesme obrađuju bi možda mogle da se svedu na par osnovnih pojmova, koji bi bili pojmovi nepravde i usamljenosti. Sami tekstovi su zaista puni metafora. Možda čak i previše u nekim momentima, usled možda i našeg straha da sve to ne ode u preveliku banalnost i patetiku.

Da li planirate da se zadržite na tim temama koje su svakodnevne? I usamljenost i nepravda su nešto što svi osećamo i što svako može da razume, nisu apstraktni pojmovi.

Jovana: Svaka pesma je nastala iz nečega što se nama desilo, nekada iz konkretnih situacija. Nekada je ljudima teže da razumeju o čemu se radi i šta tekst znači, ali lepo je i kada neko skapira pesmu na neki svoj način, makar nemalo veze s onim što smo mi njom hteli da kažemo.

Estetika spotova Harlekina, kao i samo ime benda, direktno asociraju na teatar. Koliko je on značajan za suštinu onoga što Harlekin predstavlja?

Marko: Bitan je i samo ime je došlo odatle. Baš kada smo došli na ideju da osnujemo bend, mahom smo se svi amaterski bavili pozorištem. Sam taj koncept harlekina, maskiranja, nam je vrlo blizak, kao i to kako je sam lik harlekina predstavljen kao atleta ograničenih intelektualnih sposobnosti ili kao neki melanholični zabavljač. Nama je to delovalo dosta simbolično, kao odnos ljudi prema muzici, umetnosti ili međusobni odnos među ljudima. A i zvučalo nam je dobro, zvuči kao ime benda.

Milica Cvetković je radila na dva od vaša tri spota. Da li planirate da nastavite da sarađujete sa njom i na narednim spotovima?

Jovana: Svakako. Ona je neko ko razume šta mi želimo i jako dobro se slažemo sa njom, a pre svega smo jako zadovoljni sa dva spota koje je uradila.

Objavili ste da je spot za pesmu „Potreban” poslednji spot za pesme sa „Tornika” i da ste u studiju. Kada publika može da očekuje novi materijal?

Marko: Ja se nadam da će to da bude krajem leta ili početkom jeseni. Plan je da objavimo dva singla ove godine, nadam se da će da budu i spotovi. Sve vreme radimo na materijalu za novi album, za koji smatramo da će da bude bolji od prvog i da će da ima veći potencijal da nas neko prepozna po njemu. Već naziremo kako bi taj drugi album mogao da izgleda. Ima tu još dosta posla, ali se nadamo da ćemo u prvoj polovini sledeće godine da završimo ceo album.

Nedavno ste imali promenu u postavi. Kako protekla ta tranzicija?

Marko: Ovo nam je prva promena postave. Sa Nemanjom smo dugo svirali, on je otišao svojim putem, opet će da ide na brod, a mi smo sad krenuli i ne možemo da stanemo. Subota je prilika da se svi upoznaju sa Anom, ovo je njena prva svirka s nama. Sada imamo dve devojke u bendu.

Koji su planovi benda za naredni period?

Jovana: Sad je vreme da se zakaže sve za jesen jer nam je uvek u interesu da imamo što više svirki u što više mesta, sa drugim bendovima. Mislim da treba da sviramo i u manjim mestima, gde su to jedina dešavanja i gde će da dođe više ljudi da te čuje, kako bi kasnije, kada se pojaviš na nekom većem festivalu, bilo ljudi koji su već čuli za tebe. Mislim da je to dobar put.

Marko: Sada smo u procesu zakazivanja svirki za jesen. Ja se nadam da ćemo da imamo pet – šest koncerata do kraja godine, da objavimo ta dva singla sa pratećim spotovima i da se nakon toga posvetimo završavanju svih ostalih pesama.  Ono što je izvesno je da ćemo ići u Bijeljinu početkom oktobra, u septembru će biti inđijska svirka sa Dingospo Dali i ima još nekoliko mesta koja treba definitivno da potvrdimo.

Autorka teksta: Jelena Ostojić

Članak Večeras na zidiću: Harlekin! se pojavljuje prvo na Oblakoder.