Autorke teksta, Nina Mrđa i Milica Vrzić, inspirisane romanom Elene Ferante „Moja genijalna prijateljica“ uz pomoć reditelja Nenada Radovića oživele su junakinje Lilu i Elenu. Za domaću publiku Milica i Nina su govorile o na prvi pogled toksičnom prijateljstvu, koje je u stvari životno, realno, beskompromisno i večno:

„Podržavale su se, smejale, patile, svađale, u prelomnim trenucima se nisu slušale. Kroz život su hodale zajedno, rastajale se, pa se ponovo sastale. Na kraju dana, uprkos svemu, one se beskrajno vole… Jer one su prijateljice“.

Ovo je priča o svemu onome što prijateljstvo nosi sa sobom. Zbog toga je ovo priča o svima nama. O svim onim fazama koje smo prošli ili prolazimo sa svojim srodnim dušama.

Predstavljeno bez ulepšavanja i bespotrebnih boja, već onako kakvo jedno prijateljstvo jedino može da bude. Ne poznaje idealno, ali je neophodno i pre svega lepo.

Ukrcajte se u ovaj prijateljski voz. Smejte se, plačite i promišljajte.

Ninu Mrđu, glumicu koja iza sebe ima nemali broj uloga u ostavrenjima poput „Ravna Gora“, „Urgentni centar“, „Zaspanka za vojnike“ trenutno možemo videti na malim ekranima u popularnoj seriji „Igra sudbine“ kojoj se pridružila u trećoj sezoni, u ulozi Lenke. Njena koleginica, Milica Vrzić dramske umetnosti je diplomirala na prestižnom američkom koledžu „Loyola Mormont Univerity“ u Los Anđelesu prošle godine, a od tada glumi i živi na dva kontinenta.

Predstava „Lutke“ će na sceni prostora „Studio“ biti izvedena 27. i 28. februara od 20 časova, dok se ulaznice po ceni od 500 dinara mogu rezervisati i kupiti putem mejla studiocentar@gmail.com.

Članak Održana premijera predstave Lutke se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Priča prati odrastanje dve prijateljice od detinjstva do adolescencije u posleratnom predgrađu Napulja. Život u ovom siromašnom kvartu prikazan je iz dečije perspektive i obojen bajkovitim tonovima. Mračnom atmosferom, izuzetno stilizovanom fotografijom i scenografijom koja podseća na pozorišne kulise, dočaran je surovi svet odraslih i učmalost malograđanskog mentaliteta.

Okružene radničkim sivilom i svakodnevnim brutalnim nasiljem na koje posmatrači reaguju mešavinom užasa i ravnodušnosti, dve devojčice Elena i Lila pronalaze spas i inspiraciju jedna u drugoj. Takođe, na oblikovanje sporednih likova u velikoj meri utiče politička dimenzija, te je tekst društvena kritika Italije nakon Drugog svetskog rata. Socijalni kontekst, betonske ulice i uski hodnici koji odišu atmosferom emotivne rezignacije i beznađa u velikoj meri podsećaju na poetiku autora italijanskog neorealizma. Sa druge strane, magični elementi, poput epizode sa lutkama koje misteriozno nestaju iz mračnog podruma izazivaju osećaj jeze i nelegode.

Elena, čijom je perspektivom priča posredovana, je prema divljoj i genijalnoj Lili oduvek osećala privlačnost i fascinaciju. Međutim, njihov odnos protkan je rivalstvom, izdajom, sukobima, ali i međusobnom podrškom i bezuslovom ljubavlju. Okružene histeričnim kricima žena iz kvarta koje se sukobljavaju oko muškarca koji se poigrava sa njihovom emotivnom sigurnošću, ove bistre devojčice su uviđale i shvatale šta se dešava i zašto.

Vođene potrebom da budu drugačije od svojih neobrazovanih i ekonomski zavisnih majki, one zajedno uče i otkrivaju svet. Dečiji unutrašnji svet straha vizuelno je dočaran fantastičnom sekvencom iz Elenine mašte, u kojoj bubašvabe izlaze iz napuštenih vagona, kamenja, prašine i ulaze u vodu, hranu, zrak, završavajući u ustima njene majke. Sledeći odlučnu Lilu, najpametniju devojku u školi koja nije oklevala da se suprotstavi ni dečacima, Elena je mislila da joj hromost njene majke više neće predstavljati pretnju.

Međutim, do značajnog preokreta dolazi zbog činjenica da su Eleni roditelji dopustili da nastavi obrazovanje, dok je Lila bila prinuđena da napusti školu i bavi se porodičnim zanatom. U veoma upečatljivoj sceni u kojoj devojčice beže posle škole kako bi napokon videle more, prvi put dolazi do smene dominantnih uloga. Dok se Elena hrabro prepušta radosti nepoznatog, Lilu obuzima osećaj nesigurnosti i ona odustaje od sopstvene namere. Do kraja sezone one funkcionišu kao nezavisne celine koje se međusobno dopunjuju i prevazilaze.

Margherita Mazzucco( (Lenu) i Gaia Grace (Lila)

Ambivalantan odnos prema Lili mutio je razum Eleni. Duboko ju je pogađala činjenica da Lila samoobrazujući se uči brže i efikasnije od nje. Sa druge strane, Lilino prisustvo bilo joj je prekopotrebno kako bi napredovala. Takođe, Elenin privilegovan položaj zahvaljujući kom je ostvarivala njihove zajedničke snove boleo je Lilu zbog čega je činila pakosti emotivno se ograđujući.

Upravo ovo surovo nadmetanje, nekada prikriveno nekada otvoreno, podstičući ih na intelektualni i psihološki razvoj, na neki način održava njihovo neraskidivo prijateljstvo.

Elenina perspektiva kao i česta upotreba voice over-a neizbežno će navesti gledaoca da se sa njom emotivno poistoveti. Sa druge strane Lila se u nekoliko navrata predstavlja poput genijalnog entiteta na kom se brutalno prelamaju posledice patrijarhata. Prkosno se noseći sa autoritativnim ocem i suprotstavljajući se Marčelu Solarisu, koji iskorišćavajući položaj moći pokušava u potpunosti da poništi njenu autonomiju, ona ipak biva prinuđena da se uda sa samo petnaest godina. Sezona se završava scenom venčanja na kom Elena u mučnini i vrtoglavici shvata da čak ni Lila nije uspela da pobegne iz rejona i sveta njene majke.

Margherita Mazzucco (Lenu)

Ova dirljiva i emotivno uzbudljiva priča o slojevitosti ženskog prijateljstava i ženskoj emancipacipaciji, koja se dosta verno drži literarnog predloška je prevedena na jezik filma dobila sasvim nove tonove. U narednom periodu očekuju se nastavak u još dve sezone čija je produkcija najavljena.

Autorka teksta: Ivona Đurić

Članak Moja genijalna prijateljica: emotivno uzbudljiva priča o slojevitosti ženskog prijateljstva se pojavljuje prvo na Oblakoder.