Brojni posetioci prisustvovali su promociji i svečanom predstavljanju monografije u gradu u kome je DUK festival i nastao 2015. godine. Retrospektivna izložba „DUK 2015×2025” otvorena je panel razgovorom tokom kojeg su organizatori i učesnici govorili o festivalu koji je obogatio fasade i kulturni život Čačka, ostavljajući za sobom više od 130 murala koji danas čine nezobilaznu galeriju na otvorenom. Publika iz Čačka i cele Srbije obišla je izložbu fotografija murala, video zapisa i svedočanstava, a veče je nastavljeno u CUG baru uz DJ-eve Fokus i ZDVD.

Centralni deo večeri bilo je svečano predstavljanje monografije posvećene prvoj deceniji festivala. Na više od 200 strana, publikacija donosi priču o nastanku jednog društvenog pokreta i razvoju Čačka u grad murala, uz bogatu vizuelnu arhivu, behind the scenes momente i intervjue sa domaćim i međunarodnim umetnicima i organizatorima. Tokom večeri posetioci su mogli da kupe monografiju i limited edition merch, čime se direktno podržava dalji rad festivala.

„Ova monografija je za nas mnogo više od dokumenta, ona je priča o jednom društvenom pokretu koji je kroz decenijski rad, trud i kreativnost stvorio zajednicu i pokazao da umetnost može da obogati javni prostor. Zahvalni smo svim posetiocima izložbe, kao i onima koji nisu mogli da dođu, umetnicima, partnerima i građanima koji su tokom protekle decenije bili deo naše priče i pomogli da Čačak postane jedan od najznačajnijih centara muralizma u regionu” izjavio je Strahinja Babić, direktor DUK festivala. 

Svoje utiske preneo je i umetnički direktor festivala, Vuk Đurić: „Svake godine trudimo se da festival raste i razvija se zajedno sa zajednicom. Reakcije publike večeras pokazuju da je DUK do sada uradio dobar posao i ostavio utisak na ljude. Kupovinom monografije i limitiranog merch-a posetioci direktno podržavaju nastavak našeg rada, što nam mnogo znači i daje nam snagu za nove projekte“ dodao je Vuk Đurić, umetnički direktor festivala. 

U godini obeleženoj izazovima i krizama, DUK zajednica još jednom pokazuje svoju snagu i jedinstvo predstav­ljanjem retrospektivne izložbe “DUK 2015 x 2025” i monografije, koja je realizovana uz podršku više od stotinu ljudi kroz crowdfunding kampanju, ali i zahvaljujući sponzorstvima Recan fondacije, te kompanija Montana Cans, LYBAH, P.S. Fashion i Cvetnjak.

Deset godina DUK festivala obeležilo je stvaranje novog kulturnog pokreta u Čačku. Kroz rad, entuzijazam, volontiranje i zajednički doprinos, mladi su uspeli da transformišu zapuštene gradske prostore u otvorenu galeriju sa više od 130 murala, ugoste više od 100 umetnika iz sveta, od Japana i Nemačke do Perua, i izgrade zajednicu koja je postala simbol urbane kreativnosti, solidarnosti i kulturne promene. DUK je iz inicijative mladih prerastao u jedan od najznačajnijih festivala ulične umetnosti u regionu.

Autor fotografija: Milovan Ilić

Članak Čačak slavi deceniju murala se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Poseban fokus biće na predstavljanju monografije povodom deset godina festivala, publikacije na preko 200 strana koja okuplja fotografije svih murala i priče o nastanku DUK-a. U monografiji se nalaze i intervjui sa domaćim i međunarodnim umetnicima, sećanja na nezaboravne terenske dane, kao i svedočanstva o kulturnoj transformaciji grada.

Retrospektivna izložba „DUK 2015 x 2025” otvara se panel razgovorom i promocijom monografije u 19 časova, a prikazaće radove koji služe kao vremeplov festivala, od prvih ideja grupe entuzijasta do međunarodnog pokreta koji je potpuno promenio vizuelni identitet Čačka. Posetioce očekuju priče iza nastanka murala, anegdote i svedočenja građana o tome kako su zapušteni gradski ćoškovi postali umetnički prostori. Nakon otvaranja izložbe uslediće druženje uz DJ set u CUG Baru. Tokom večeri biće moguće kupiti monografiju po ceni od 6.000 dinara, kao i DUK majice, čarape, cegere i postere.

Fotografija: Irena Jevtović

Deset godina DUK festivala obeležilo je stvaranje novog kulturnog pokreta u Čačku. Kroz rad, entuzijazam, volontiranje i zajednički doprinos, mladi su uspeli da transformišu zapuštene gradske prostore u otvorenu galeriju sa više od 130 murala, ugoste više od 100 umetnika iz sveta, od Japana i Nemačke do Perua, i izgrade zajednicu koja je postala simbol urbane kreativnosti, solidarnosti i kulturne promene. DUK je iz inicijative mladih prerastao u jedan od najznačajnijih festivala ulične umetnosti u regionu.

Naslovna fotografija: Irena Jevtović

Članak U Čačku će biti predstavljene monografija i izložba povodom 10 godina DUK Festivala se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Reprezentativnu i raskošnu monografiju „Goranka“ sa tekstovima i skoro hiljadu fotografija priredili su Nebojša Grujičić i Una Popović, grafički ju je oblikovao Borut Vild, a u zajedničkom koizdavačkom poduhvatu objavili je Izdavaštvo Radio-televizije Srbije, Službeni glasnik, Društvo ljubitelja popularne kulture Popbooks, Galerija Novembar i Muzej savremene umetnosti. Ova monografija je na nedavnom Sajmu knjiga u Beogradu dobila priznanje ULUPUDS-a za izdavački poduhvat godine.

Na promociji monografije pozdravnim govorom će se obratiti Marijana Kolarić, direktorka MSUB, a o monografiji će govoriti Nebojša Grujičić (RTS), Una Popović (MSU), Predrag Popović (Popbooks), Srđan Šaper (Galerija Novembar) i Boris Miljković (autor filma).

Nakon predstavljanja knjige uslediće specijalna pretpremijerna projekcija celovečernjeg dokumentarnog filma „Goranka“, urađenog u produkciji RTS-a. Film „Goranka“ reditelja Borisa Miljkovića daje intimni prikaz života i rada Goranke Matić, otkrivajući kroz razgovore s njom lične priče koje stoje iza njenih kultnih fotografija.

Goranka Matić je na umetničkoj i fotografskoj sceni bila prisutna više od četiri decenije. Ne postoji fotograf sa tematski širim opusom od njenog – od ikoničnih slika Novog talasa i rokenrol scene bivše Jugoslavije, preko portreta protagonista beogradskog likovnog, književnog, filmskog, pozorišnog i političkog života poslednjih decenija XX i prve decenije XXI veka, do prizora političkih i uličnih događaja devedesetih godina, a  uz sve to i autorskih ciklusa. Otud je knjiga „Goranka“ koja sumira njen rad više od foto-monografije – ona je istovremeno i artefakt i svedočanstvo o jednoj epohi i ljudima koji su je stvarali.

Goranka Matić je preminula u januaru ove godine, ne dočekavši nažalost monografiju čijem se objavljivanju radovala i na kojoj je prošle godine započela rad zajedno s priređivačima. Muzej savremene umetnosti u Beogradu je 2021. organizovao veliku retrospektivu Goranke Matić Iskustvo u gužvi (kustos Una Popović),najobuhvatniju dotadašnju interpretaciju njene umetničke prakse, kako one intimne, umetničke tako i one javne, društvene, informativne. Pored učešća u izdavanju monografije „Goranka“, Muzej savremene umentosti će i nadalje nastaviti da promoviše stvaralaštvo Goranke Matić.   

Fotografije: Goranka Matić

Članak Promocija monografije i pretpremijerno prikazivanje dokumentarnog filma – Goranka se pojavljuje prvo na Oblakoder.

U intervjuu za Oblakoder pre nešto više od godinu dana, Andrej je naveo da u bliskoj budućnosti želi da završi doktorski rad i odbrani disertaciju, a paralelno sa usavršavanjem tehnike oslikavanja murala, krene i sa nekim svojim, novim tehnikama likovnog prikazivanja. Zato smo ga na početku ovog razgovora pitali da li je ostvario ono što je planirao?

Planovi su se malo izmenili u međuvremenu. Prijavio sam temu doktorske disertacije u maju, ali sam se onda vratio par koraka u prošlost kako bih završio monografiju. Kada si naišla, u toku je bio finalni dogovor za poslednju stranu, pakovanje i slanje štamparu. Na izložbi ćemo i publika i ja prvi put videti kako monografija izgleda i to je verovatno novina u odnosu na druge promocije koje mesecima unapred imaju sve spremno. Kada je reč o slikama na zidu, uradio sam jedan mural tako što sam isprobao tehniku mešanja akrilnih boja sa velikim procentom vode. Sve vreme dok sam ga radio, padala je kiša, tako da je ona pomagala da ta boja curi sa zida, što se jako svidelo i meni, ali i onima koji su to naručili, tako da je na centralnom gradskom trgu u Apatinu osvanuo mural na kome sam prvi put prmenio tu tehniku.

Po čemu je izložba “Pijanista – pet godina na ulici” zid i delo različita od svega što si do sad radio?

Pre svega je različita zato što se nikada nisam bavio hronologijom, da tako kažem (izbegavam reč retrospektiva jer imam 28 godina, a planiram da radim još mnogo), tj. nekom vrstom preseka stanja. Prostor u kome će biti realizovana je kultan. U Galeriji SKC-a su ponikli mnogi ljudi koje ja poštujem izuzetno, pa samim tim meni ima poseban prizvuk i obavezuje me da joj posvetim posebnu pažnju. S druge strane, to je ono što su ljudi očekivali da vide prošle godine. Reč je o prezentaciji mojih radova, zida i dela, što je podnaslov knjige. Na taj način želim da približim ljudima sam proces nastajanja svih tih dela, jer je to ono što ih interesuje. Kada radim na mostovima, obično usledi pitanje kako to radim. Sada će imati priliku da to vide. Biće emitovani i snimci, video-radovi, radovi sa ulice, ali i objekti i skulpture, kao, na primer, zlatni kontejner, kao i neki originalni artefakti sa izložbi, recimo originalna tabla sa Venecijanskog bijenala koja je bila izlagana u našem Paviljonu.

A zlatni lav?

Obavezno, eno ga na terasi, čeka da ugleda ponovo svetlost jedne galerije i svetlost reflektora. Ono što predstavlja još jedan dodatak je to da pravim svoj atelje, odnosno prenosim ga. Zapravo, on je neka vrsta magacina. Ja sam kao neki hrčak koji stalno nešto donosi, tako da ću jedan deo galerije posvetiti tome.

Možemo li očekivati i dela koja niko do sada nije imao prilike da vidi?

Video-radove niko do sada nije video. Ispostavilo se da je to što nisam imao toliko vremena da budem ažuran sa tim, da ih postavim na vreme i montiram, na kraju ispalo dobro jer se sačuvalo do danas. Tu su razni murali, recimo Galeb Džonatana Livingstona i Poruka u boci. Ono što je specijalna draž u svemu tome je da neće biti oficijalnog dela, već će momci iz Državnog posla prezentovati knjigu na način na koji oni budu želeli. S njima sam otpočeo tu borbu protiv prostakluka i kiča.

Ukoliko se osvrneš na tu, kako ti kažeš, hronologiju, šta misliš, dokle ste stigli sa borbom?

Prestao sam da mislim o tome. Samo radim. Ono što je hronologija donela knjizi je to što sam shvatio, odnosno, grafički dizajneri koji su radili na njoj, Vladimir Kovač i Danira Sovilj, da radova ima mnogo. U jednom trenutku su me pozvali da me pitaju da li sam siguran da ne želim da napravimo dva toma od po 500 strana, jer je prvobitno bilo dogovoreno da ih bude oko 300. Nisam bio svestan koliko sam radio, samo sam proizvodio. Hronologiji sam se posvetio u toj meri da sam nabavio poseban papir, posebne korice, posebno knjigovezačko platno, želeo sam da se napravi kutija, da sve bude na najboljem mogućem nivou, jer ta knjiga treba toliko toga da donese i zaista, očekivanja koja imam su velika.

Kakav si kad radiš na nečemu? Da li se isključiš od svega i svih ili čekaš poslednji trenutak da nešto završiš?

U poslednje vreme, sve radim usputno. Za vreme trajanja RunAway-a, probudim se, odem tamo, onda dođem na fakultet da završim radne obaveze, zatim radim na knjizi i crtanju, uveče montiram snimke, spavam po 2-3 sata i to se nastavlja iz dana u dan. Ne volim kada me nazivaju najboljim umetnikom, od toga se ograđujem. Ja stvaram, a vreme će pokazati šta je umetnost i ko su umetnici, ali zato mogu da kažem da sam jako posvećen svom radu, ako ne i najposvećeniji. Predan sam onome što radim i ništa ne ostavljam poluzavršeno ili nezavršeno. Uvek kada vidim neko svoje delo, setim se kako sam radio, na kakve sam probleme nailazio, setim se svih faktora koji su običnom posmatraču nebitni. Recimo, mural u Apatinu. Četiri dana dok sam radio na njemu, bio je potop. Ja sam neprestano crtao, s kabanicom, ispod nje sam imao jaknu, duks, farmerke, ribarsko odelo, a na sve to i sigurnosni pojas. Sve vreme sam razmišljao kako će mural izgledati kada sija sunce i kada je najlepši dan u godini. Tada nikoga neće zanimati kako sam ja to radio i da li mi je bilo hladno. Tokom celog dana sam crtao, a tokom cele noći radio na prijavi doktorata, koja me je čekala odmah po povratku u Beograd. Malo sam se i razboleo, ali sam sve uspeo da završim na vreme, tako da je ponekad cajtnot i dobar.

Da li je tako bilo i sa knjigom?

Kada je reč o knjizi, sve zasluge idu Vladimiru Kovaču i Daniri Sovilj. Nisam želeo da budem klasičan Srbin koji sve zna najbolje, tako da sam im poslao materijal, a oni su sve dalje osmislili, uključujući i dizajn. Mene je izuzetno radovalo da su mi lektori vraćali tekst sa izuzetno pozitivnim komentarima. Postoji deo u predgovoru gde sam pisao kako je deda koga nikada nisam upoznao, tatin tata, omalovažavao njegova umetnička dostignuća. Sport, literarna sekcija i gluma za njega su bili “ripanje, alanje i vikanje“. Uvek je govorio da je takvih umetnika pun Guberevac. Jedan od komentara koji sam dobio je da bi deda bio ponosan na mene, tako da mi je to jako značilo. Čak me je i razredna iz gimnazije, Ana Dimitrijević, supruga Gorana Dimitrijevića, koja mi je radila lekturu i korekturu engleskog jezika, pošto je knjiga dvojezična, pitala da napiše nekoliko rečenica o meni, pa se javio i direktor moje osnovne škole, koji me nazvao maskotom. Ima tu svega. Na omotnici, na kutiji knjige, piše čuvena rečenica mog prvog pravog učitelja crtanja i arhitekture, Vojina Novakovića Lole, koja glasi: “Je l’ znaš ti kolika su ti muda ako je portret 70 kvadrata?”

Kada si rešio da objaviš knjigu, da li si u glavi imao ideju ili uzor u nekoj knjizi, da si želeo da tvoja knjiga izgleda poput te?

Ne. Ovo je prva knjiga sa ovih prostora sa ovakvom tematikom. Nešto slično je jedino uradio Slaven Kosanović Lunar iz Zagreba koji se već 35 godina bavi street art-om. Aleksandar Đorđević je izbacio “Street Art Belgrade”, ali knjige nekog pojedinca nema. Ja sam i napisao da se nadam da će mi se oprostiti što sam se prvi osmelio na takav potez, ali sam to uradio u cilju promocije ulične umetnosti jer mislim da je to važno. Voleo bih da svako od crtača to uradi, jer bi se tada cela priča podigla na viši nivo. Za sada smo samo oni što šaraju po zidovima.

Fotografije: Andrej Josifovski, privatna arhiva

Članak Pijanista: kako nastaje jedno delo se pojavljuje prvo na Oblakoder.