Snimljen u inspirativnom prostoru Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, ovaj session hvata suštinu petočlane postave, vešto spajajući istočnjačke melodijske tradicije sa zapadnim ritmičkim obrascima, toplim retro prizvukom i modernom psihodeličnom estetikom.

Sa dve gitare koje se prepliću u melodičnim linijama, dubokom i stabilnom bas osnovom, organskim bubnjevima i bogatim slojevima sintova i perkusija, session prikazuje Sekvoyu u njenom najenergičnijem izdanju.

Set obuhvata kompozicije sa izdanja Gathering of Enchanted Herbs, objavljenog u junu za italijanski label Zero Nove Nove, izvedene u svojoj najprirodnijoj formi – toploj, hipnotičnoj i živoj.

Članak Sekvoya predstavlja svoj prvi video iz live sessiona u produkciji Soundbubble Studija se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Pored turista, Novi Sad je postao i omiljena prestonica kulture za 6000 umetnika iz 35 zemalja u 2022. godini pa je tako posle Ibice, Dubaija, Delhija i Bejruta, svetski poznat di-džej Space Motion odlučio da upravo napravi odličnu atmosferu u Novom Sadu za Doček 13. januara kada će nastupiti uz Undercatt, još jedno veliko ime elektronske scene. Ovaj elektro spektakl desiće se u Muzeju savreme umetnosti Vojvodine koji će ugostiti poštovaoce tehna i hausa po uzoru na svetski trend spajanja ovakvih prostora i elektronske muzike. 

Ulaznice za spektakularan program Space Motion & Tribe već su u prodaji na svim Gigs Tix prodajnim mestima, kao i onlajn na njihovom sajtu.

Veliki je doprinos Space Motion-a kada je reč o elektrosnkoj muzici, o čemu govore činjenice da dominira svetskim najuglednijim plejlistama, kanalima za strimovanje, listama za preuzimanje muzike i listama podrške di-džejevima u poslednjih nekoliko godina, zavređujući podršku nekih od vodećih svetskih imena u melodic techno, progressive, trance i tech house žanrovima, sa svojim nepogrešivim vrhunskim bravurama. Neverovatna energija i produkcija Space Motion-a donele su mu međunarodno priznanje među vodećim muzičkim uticajnim ličnostima, ali i među globalnom klupskom zajednicom jer upravo svojom interpretacijom nastoji da uvede novi talas andergraund muzike, ostavljajući svoje verne fanove, pratioce, kolege i kritičare da željno iščekuju njegov sledeći potez. Uz njega će, u okviru programa Space Motion & Tribe, nastupiti i Undercatt koji je nastupao na jednom od najvećih muzičkih festivala elektronske muzike Tomorrowland i koji je 2014. postao deo Solomunove Diynamic porodice.

Pored programa Space Motion & Tribe, na Dočeku 13. januara nastupiće hrvatski lajv tehno sastav ABOP,koji će nastupiti u Radničkom domu. Pozorište mladih ugostiće zvezde iz Londona Haelos,u Srpsko narodno pozorište stižu dobitnica Elle Style Awards priznanja Konstrakta i Zemlja gruva. Rok, indi i alternativni zvuk, svako na svoj jedinstven način, donose Shortparis u Fabrici, Sana Garić u Kulturnoj stanici Svilara i Đorđe David i Ivana Peters u Kulturnoj stanici Barka. Virtuozi klasične muzike Ke Ma i Šihan Vang, uz Silk & Wind Duo, održaće koncert u Novosadskom pozorištu.

Ulaznice za nastup jednog od najvećih džez pijanista današnjice Tigrana Hamasyana u Gradskoj koncertnoj dvorani, afričke r’n’b princeze Nneke, pevačice čiji glas ruši granice i puni velike sale Tijane Bogićević u Kulturnom centru Novog Sada, kao  i za koncerte holandske muzičke dive Sevdalize, svetski poznatog sastava Divanhana, legendarne YU grupe u svečanoj sali NIS-a, već su rasprodate.  Podršku programu Yu grupe na Dočeku pružila je kompanija NIS. Takođe, za koncerte Danice Crnogorčević kao i najboljeg džez benda iz Srbije EYOT, nema više ulaznica.

U okviru Dočeka 13. januara u Kulturnoj stanici Bukovac program za decu prirediće Udruženje umetnika Visoko C, a tamo će nastupiti i sjajne devojke koje čine tamburaški sastav La Banda. Fuziju zvukova u Kulturnu stanicu Rumenka donosi bend Kal, dok će poseban umetnički program prirediti lokalne organizacije u novootvorenoj Kulturnoj stanici Kovilj. Ulaz na njihove nastupe biće slobodan. Više informacija svi zainteresovani mogu pronaći na sajtu docekns.rs.

Članak Space Motion u Novom Sadu za doček srpske Nove godine se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Neki od pionira medijske umetnosti i aktivizma će prvi put biti predstavljeni u Srbiji. Među njima je američki umetnik Bil Vajola, začetnik video-umetnosti  kojom se bavi preko 40 godina, kreirajući specifične ambijente koji su uticali na globalni razvoj videa. Zatim, dela Hermana Niča, koji je bio vodeća ličnost bečkog akcionizma, te radovi radikalnog političkog umetnika Pjotra Pavlenskog. Publika će imati priliku da se bliže upozna sa životom i umetničkim radom Ulaja, jednog od prvih stvaralaca polaroid fotografija, ali i performansa realizovanih kroz saradnju sa bivšom partnerkom Marinom Abramović.

PYOTR PAVLENSKY, Seam (Šav), 2012

Izložba će biti dostupna za posetioce do 30. decembra 2022. godine na nekoliko lokacija: u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, Likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada, i Kreativnom distriktu – BIRO. Kustoskinja izložbe je dr Sanja Kojić Mladenov.

Otvorena forma izložbe podrazumeva integrisanje različitih medijskih, procesualnih i interdisciplinarnih istraživanja, performans i kolektivne akcije, intervencije u realnom i digitalnom prostoru, diskusije i razmene, uz utopijske i društveno-kritičke stavove.

Izložba prezentuje primere nestabilne i emancipatorske umetničke prakse, od avangarde do savremene, medijske i postmedijske umetnosti. Za svoje polazište referiše na rezultate projekta Trajni čas umetnosti, Centra za nove medije_kuda.org usmerenog na mapiranje društvene i umetničke istorije Novog Sada, a kroz predstavljanje mreže protagonista i referenci, umetničke, društvene i političke teorije i prakse koja je uticala na novosadsku neoavangardu šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka.

BILL VIOLA, The Innocents, 2007, courtesy Kukje Gallery, Seoul

Centralni deo izložbe, iz tog razloga, zauzima mapa „Medijske ontologije”, kao ključni segment projekta Trajni čas umetnosti, koja prezentuje istraživačku metodologiju projekta i pokriva polje istorijskih avangardi sa početka dvadesetog veka, preko posleratne neoavangarde, pa sve do savremene umetničke medijske produkcije. Izložba se dalje razvija širim sagledavanjem lokalnih i međunarodnih praksi, prezentovanjem drugih projekata svojevrsnog mapiranja umetničke scene, kao što je East Art Map slovenačke grupe IRWIN, društvenih i interdisciplinarnih pozicioniranja vidljivih u delu Društveni portreti Uroša Đurića, radijskom podkastuFemkanje Bojane Knežević i Katarine Petrović, psihogeografskim mapiranjima grupe diSTRUKTURA, te mrežnih mapiranja prisutnih u projektima Vladana Jolera i Kejt Kroford.

Projekat Mlečni put je zamišljen kao javni segment rada Centra za intermedijsku i digitalnu umetnost MSUV, okrenut mapiranju, afirmaciji i prezentaciji intermedijskih, interdisciplinarnih i hibridnih pristupa umetnosti, kao i nastavku uvođenja novih funkcija Muzeja u odnosu na različite procese u savremenoj kulturi. Stručni saradnici na projektu su Zoran Pantelić i Centar_kuda.org.

ATELJE DT20, Aprilski susreti, april, 1974, SKC, Beograd

Učesnici i učesnice izložbe su: Katarina Allfa, Apsolutno, Arhiva MSUV – projekti u Kineskoj četvrti / Kreativnom distriktu, Atelje DT20, Dimitrije Bašičević Mangelos, Ilia Belorukov, Danica Bićanić, Centar za nove medije_kuda.org, Atilla Csernik, Christo and Jeanne-Claude, Vuk Ćosić, Tibor Bada (Bada Dada), Aleksandar Davić, diSTRUKTURA, Doplgenger, Čedomir Drča / Slobodan Tišma, Uroš Đurić, IRWIN, Vladan Joler / Kate Crawford, Novi_Sad / Isaac Niemand, László Kerekes, Bojana S. Knežević / Katarina Petrović, Katalin Ladik, Sanja Latinović, Mirko Lazović, Hermann Nitsch, Novosadska gradska komuna / Božidar Mandić, Pyotr Pavlensky, Dan Perjovschi, Zoran Popović, Bogdanka Poznanović, Darija S. Radaković, Marica Radojčić, Milica Rakić, Vujica Rešin Tucić, Saša Stojanović, Bálint Szombathy, Judita Šalgo, Predrag Šiđanin, Rastislav Škulec, TOKI Art Space, Ulay, Verbumprogram (Ratomir Kulić, Vladimir Mattioni), Bill Viola, Dragan Vojvodić, Želimir Žilnik, Radionica – Akademija umetnosti Novi Sad / Novi likovni mediji.

Pokrovitelj MSUV je Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Podršku izložbi pružili su Fondacija „Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2022” – „Druga Evropa”, Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji i EU-Japan Fest iz Tokija.

Naslovna fotografija: ULAY, Project Cancer (Projekat producenta – Danijela Hočevara)

Članak Intermedijska izložba Mlečni put – umetnost, vreme, prostor na više lokacija u Novom Sadu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Marija Karan svojom vizijom kroz Balkan Projects nastavlja dugogodišnji rad promocije balkanske savremene umetničke scene, ovoga puta u našoj zemlji, u Evropskoj prestonici kulture. Na jednom mestu će se okupiti i govoriti najrelevantniji umetnici, istoričari umetnosti, filozofi, pisci i pesnici koji su inspirisani temom srpskog Paviljona na Venecijanskom bijenalu „Hod sa vodom“, a koji je nastao u kolaboraciji kustoskinje Biljane Ćirić i umetnika Vladimira Nikolića.

Program koji će biti otvoren za javnost ovog vikenda sastoji se od predavanja, radionica, mentalnih i fizičkih susreta u trajanju od tri dana. Inspirisano vodom, kao mestom pamćenja i zaborava, ovaj program bavi se mogućnošću zamišljanja drugačijih formi bliskosti, postojanja i međupovezanosti.

„Uspeh našeg srpskog Paviljona na ovogodišnjem Venecijanskom bijenalu, koji je proglašen među pet najboljih paviljona na svetu, kroz ovaj javni program naći će svoj put da se podeli sa lokalnim zajednicama“, rekla je Marija Karan, osnivač Balkan Projects-a.

Na javnom programu učestvova će Biljana Ćirić, Klea Haritu, simona dvoržak, Dijego Delas i Leonor Serano Rivas, DžDžDžDžDžerom Elis, Deniz Fereira da Silva, Valentinas Klimašauskas, Kamila Marambio, Manolis Manusakis, Vladimir Nikolić, Neva Lukić, Nevena Radulović, Andrea Palašti i Dunavska transformativna agencija za delatnost (DTAD), Filipa Ramos, Eleni Riga, Maria Montero Sijera, Sijang Zairong.

Saznajte više o učesnicima, rasporedu i još mnogo toga na sajtu Balkan Projects-a i Instagram nalogu.

Članak Javni program Hod sa Vodom u Novom Sadu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ova izložba obuhvatiće prezentaciju umetničkih radova jednog od protagonista neformalne beogradske grupe konceptualnih umetnika, koja je krajem 60-ih i početkom 70-ih godina učinila radikalni otklon od ideologije i prakse socijalističkog modernizma i uključila se u nove umetničke tokove koji su tek nastajali kod nas i na svetskoj sceni. Tada mladi umetnici (Marina Abramović, Era Milivojević, Neša Paripović, Zoran Popović, Gergelj Urkom) okupljeni oko beogradskog Studentskog kulturnog centra kreću u istraživanje novih formi umetničkog izražavanja, kao što su: video, performans, akcija, instalacija itd, sa ciljem provociranja i preispitivanja strukture i funkcionisanja tekuće prakse, kao i aktuelnog društvenog konteksta.

Prva retrospektivna izložba Dragoljuba Raše Todosijevića u MSUV – „Sutra je ponedeljak”, povod je da se ponovo sagleda značajna i obimna umetnička praksa ovog autora, te da se na jednom mestu okupe i prezentuju radovi iz nekih od njegovih ključnih serija, kao što su: Dnevnik, Decision as Art (Odluka kao umetnost), Was Ist Kunst? (Šta je umetnost?), Gott Liebt die Serben (Bog voli Srbe), Fuxus Piano (Fuxus klaviri) i dr. Polazište izložbe je u kontinuiranom delovanju autora u polju društveno-politički angažovane umetnosti, te preispitivanja standarda u umetničkim sistemima, nametnutih i opšteprihvaćenih načela, kao kriterijuma podložnih kritici i novom sagledavanju.

Pored radova iz kolekcije MSUV, na izložbi „Sutra je ponedeljak” biće predstavljena i dela iz umetničkih zbirki Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Muzeja savremene umetnosti Ars Aevi u Sarajevu i Centra za kulturu „Gradac” u Raškoj. U okviru izložbe će biti održano više pratećih programa, vođenja kroz izložbu i razgovor istoričara umetnosti Ješe Denegrija sa Rašom Todosijevićem. Kustoskinja izložbe je dr Sanja Kojić Mladenov. Izložbu prati katalog sa tekstovima kustoskinje i Mihe Colnera, istoričara umetnosti iz Slovenije.

Raša Todosijević je predstavljao Srbiju na 54. Bijenalu savremene umetnosti u Veneciji, izložbom „Svetlost i tama simbola”, u Paviljonu Srbije, 2011. godine, za šta je dobio internacionalno priznanje − UniKredit nagradu Venecije (UniCredit Venice Award), kao prvu i jedinu nagradu koju je naš paviljon do sada dobio na ovoj renomiranoj manifestaciji. Producent izložbe je bio MSUV, Novi Sad, komesar Živko Grozdanić, tadašnji direktor MSUV, kustoskinja i urednica publikacija Sanja Kojić Mladenov, uz dizajn Mirjane Dušić. Nakon izložbe i uručenja nagrade, jednu od monumentalnih instalacija autor je poklonio MSUV. Njegova retrospektivna izložba u Novom Sadu je logični nastavak saradnje i mogućnost da se, posle deset godina, uz obuhvatanje šire produkcije, sagledaju i pojedina dela prezentovana u Veneciji.

Avangardna umetnička praksa predstavlja inovativne metode savremene umetnosti direktno uključene u razvoj socijalnog okruženja. Problemi i pitanja kojima se bavi autor su od 1970-ih godina predstavljali tačke uporišta društvenog i umetničkog konzervativizma, tradicionalizma i nacionalizma, koje je svojim umetničkim delovanjem činio vidljivim i podložnim osvešćenoj kritici. Postojanje angažovanih umetničkih tokova u lokalnoj sredini, koji su se odvijali paralelno sa inovativnim i radikalnim umetničkim praksama na međunarodnoj umetničkoj sceni, potvrđuje praksa Dragoljuba Raše Todosijevića, što njegovo delo smešta u širi kontekst neoavangardne umetnosti. Izložba u MSUV ističe važnost doprinosa ovog autora, međunarodne afirmacije lokalne umetničke scene, a istovremeno i značaja institucionalne brige o zaostavštini savremenih umetnika i njenoj vidljivosti u široj javnosti.

Fotografije: Bijenale u Veneciji

Članak Izložba Sutra je ponedeljak Raše Todosijevića u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Na otvaranju su govorili Branislava Sekulić, direktorka MSUV, Radovan Jokić, savetnik u Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije, dr Gabriele Šor, kustoskinja izložbe i direktorka VERBUND KOLEKCIJE, i dr Sanja Kojić Mladenov, kustoskinja izložbe, MSUV.

Izložba „Feministička avangarda 70-ih”, već 11 godina putuje po Evropi, a Novi Sad je trinaesta stanica na ovom putu. Naziv kolekcije VERBUND potiče od velikog elektroprivrednog preduzeća VERBUND iz Austrije koje je osnovano 2004. godine u Beču, te su došli na ideju da naprave kolekciju radova upravo pod ovim imenom. Radi se o delima nastalim sedamdesetih godina, a izložba obuhvata preko 100 radova i 37 umetnica.

Nastala je kao pozadina drugog feminističkog pokreta, kada lične stvari postaju javne, posebno stvari kao što su trudnoća, rađanje, prekid trudnoće, seksualnost, partnerstvo, borba protiv nasilja prema ženama…

„Od sedamdesetih godina, u umetnosti se mnogo toga promenilo, pogotovo kada su žene umetnice u pitanju. Umetnice se danas okreću novim medijima, fotografiji, videu i nečemu što se sada naziva performans, a ranije se koristio termin akcija”, navodi kustoskinja izložbe i direktorka VERBUND kolekcije, Gabriele Schor.

Sedamdesetih godina 20. veka umetnice su se emancipovale od uloga muze i modela, odbacujući svoj status objekata da bi se afirmisale kao subjekti koji aktivno učestvuju u društvenim i političkim procesima. Jednodimenzionalno pripisivanje uloga majke, domaćice ili supruge bilo je radikalno osporeno – često koristeći strategije ironije.

Osnivačica i direktorka Gabriele Schor, skovala je termin „feministička avangarda” i uvela ga u umetničko-istorijski diskurs sa ciljem da istakne pionirski rad ovih umetnica. Šor je rekla: „Fascinantno je da su ovi radovi feminističke avangarde proizašli iz egzistencijalne potrebe. Izložba je podeljena u pet celina: 1. Svođenje na majku, domaćicu i suprugu; 2. Zatvor, beg; 3. Ženska seksualnost protiv objektivizacije; 4. Diktati lepote; 5. Alter Ego: maskenbal, parodija i igre uloga.”

Na izložbi su prisustvovale i umetnice Anita Münz, Annegret Soltau i Katalin Ladik, koje su na konferenciji za medije govorile o svojim radovima i stvaranju umetnosti sedamdesetih godina. Diskutovalo se i na temu pitanja da li je ženski glas danas radikalniji ili je tada bio glasniji. One su istakle da su i danas, po pitanju položaja žena, aktuelne teme koje su i tada bile prisutne. Ipak, umetnica Anita Münz istakla je da na društvenim mrežama viđa razne influenserke koje žive od toga da se prilagođavaju diktiranim idealima lepote, gde posebno dolazi do mešanja tog komercijalnog dela lepote i prikazivanja sebe na taj način. Bilo je reči i o tome da su se one, kao odraz bunta, često isticale protiv institucija i države, čak su odbacivale i diplome, jer su, kako kaže, profesori tada bili pretežno muškarci.

Katalin Ladik se osvrnula na temu radikalne feminističke umetnosti i dodala da u vreme kad je ona stvarala, ono što su žene tada radile kao bunt protiv ustaljene tradicije i obaveza žena, smatra i te kako radikalnim.

„Gledajući sa ove pozicije, možda je vreme pregazilo preko tih problema, ali mnogi su ostali i dan – danas, a pored toga, pojavljuju se i novi. One žene koje danas imaju neki buntovni stav, su na istom nivou radikalne kao što smo bile i mi. Svako društvo ima neku zabranjenu zonu koju žena ne sme da pređe. Radikalnost žena je i danas aktuelna”, naglasila je umetnica rodom iz Novog Sada, Katalin Ladik.

Katalin Ladik

Pored glavne izložbe, otvorena je i izložba radova iz kolekcije MSUV pod nazivom „Na putu slobode”, na kojoj su prikazani radovi domaćih umetnica, sa sličnom tematikom. Kustoskinja ove izložbe je dr Sanja Kojić Mladenov.

„Izložba „Feministička avangarda 1970-ih. Radovi iz VERBUND KOLEKCIJE, Beč” predstavlja jedinstvenu priliku da se na jednom mestu sagleda umetnička praksa internacionalno priznatih umetnica, koje do sada uglavnom nisu imale priliku da budu predstavljene u našoj sredini. Istovremeno, to je i mogućnost da se napravi paralela sa umetnicama iz lokalnog umetničkog konteksta, prezentacijom umetničkih radova iz kolekcije MSUV kroz izložbu „Na putu slobode”. Želja nam je da ukažemo na postojanje angažovanih umetničkih tokova u lokalnoj sredini koji su se odvijali paralelno sa inovativnim i radikalnim umetničkim praksama na međunarodnoj umetničkoj sceni, kao i da povežemo kritičke umetničke prakse od 70-ih sa aktuelnim tokovima. Narativne celine prisutne na izložbi su: komunikacije – društvena delatnost; telo – seksualnost; priroda – religija; rat – nasilje – migracije. Cilj izložbe je afirmacija ženskog doprinosa razvoju istorijskih umetničkih praksi i ukazivanje na značaj emancipacije muzejskih institucija i šire javnosti”, istakla je Sanja Kojić Mladenov, kustoskinja izložbe Na putu slobode”.

U okviru izložbe će biti održana vođenja i dva prateća programa. U petak, 20. maja, u 18 časova, u Kino Sali MSUV, biće održana promocija knjige Katalin Ladik „Mogu li da živim na tvom licu: romaneskna životna priča / Katalin Ladik”, u izdanju Saveza Feminističkih organizacija „(Re)konekcija” iz Novog Sada. U sredu, 25. maja, u 19 časova, u istom prostoru će biti predstavljena knjiga Jasmine Tumbas, „I Am Jugoslovenka! Feminist Performance Politics During & After Yugoslav Socialism” (Manchester University Press, 2022).

Partneri na projektu su Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad, VERBUND COLLECTION, Beč, Austrijski kulturni forum iz Beograda i Fondacija Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2022.

Pokrovitelj MSUV je Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Izložbu su podržali Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Novi Sad – Gradska uprava za kulturu, Italijanski institut za kulturu u Beogradu, Goethe-Institut u Beogradu, Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji i Eugen Chocolate. Generalni sponzor izložbe je kompanija DM drogerie market Srbija.

Izložba će biti otvorena do 21. juna 2022. godine.

Fotografije: Marko Ercegović, MSUV

Članak Otvorena izložba Feministička avangarda 70-ih u MSUV se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ova izložba jedan je od prvih projekata u okviru programa Novi Sad – Evropska prestonica kulture za 2022. godinu.

Izložba se bavi idejom Evropskog identiteta i društvno-političkom situacijom. Takođe, u fokus stavlja marginalizovane kulturne prostore, posebno prostor jugoistočne i istočne Evrope.

Četrnaest umetnika, umetnica i umetničkih grupa novosadskoj publici predstavilo je svoje radove. Pored performansa Ivane Ivković, radove su predstavili: Nevin Aladağ, Igor Bošnjak, Vajiko Chachkhiani, Lana Čmajčanin, Johanna Diehl, Petrit Halilaj, Janine Jembere, Vladimir Miladinović, Henrike Naumann, Emilija Škarnulytė, Selma Selman, Slavs and Tatars i Adnan Softić. Kustoskinje izložbe su Sanja Kojić Mladenov i Sabina Klemm.

Izložbu su otvorili kustoskinja Sanja Kojić Mladenov, direktorka MSUV Branislava Sekulić i direktor Goethe – Instituta u Srbiji Frank Bauman, koji su pozdravili sve posetioce.

Na samom početku, izložba je trebalo da bude klasična putujuća, međutim, kustoskinje su želele da ukažu na teritoriju koju smatraju značajnom, ali je na mnogim međunarodnim izložbama prilično skrajnuta. „Naš cilj je da ukažemo na ovu scenu i pokrenemo dijalog. Kako nam je ideja bila da tu vrstu drugosti, marginalizacije, prikažemo i pođemo iz pozicije koja nije centralna, želimo da promenimo način funkcionisanja klasičnih putujućih izložbi“, istakla je kustoskinja Sanja Kojić Mladenov.

Kokreativni projekat na dvanaest lokacija na koje ova izložba ide tokom narednih sedam godina, svaki put menja izložbu u osnovi. Nakon sedam godina izložba će doći u Berlin, a to će biti prilika da se vidi drugačija Evropa, rekla je kustoskinja Sanja.

Nakon obraćanja publici, usledio je preformans Monument: Bez izgubljenih, umetnice Ivane Ivković. Njen projekat tiče se rodnih uloga, raspodela moći i odnosa maskulinih/femininih identiteta iz pozicije žene.

Ivana već šest godina radi na ovom projektu, tačnije, 2016. godine na Oktobarskom salonu počela je da radi sa muškim telom kao elementom senzualnosti, ranjivosti i osetljivosti.

„Pokušavam da na jedan drugačiji pogled na muškarca, ogoljenog, pokrenem priču o senzitivnosti muškaraca koja i nije tako bliska nama. Takođe i da promenim percepciju žene koja je uglavnom ta, naviknuta kroz istoriju umetnosti, da bude gola i izložena.“

Odnos prema golom muškom telu u gradovima poput Beča i Berlina je potpuno drugačiji, govori nam umetnica i dodaje da ovi radovi funkcionišu kao ogledalo naše lične senzualnosti i seksualnosti, što može da pokaže u kom je stanju društvo u kom živimo, kao i šta su njegovi tabui.

Novina u Novom Sadu je što pored većinski muške polulacija postoji i jedna žena, što naglašava još veću fluidnost identiteta.

„Ovo o čemu su ovi radovi nije samo borba za jednakost, to je borba za oslobađanje pojedinca, ko god on bio“, naglašava Ivana.

Umetnica je pomenula i osećaj stida sa kojim se svi mi svakodnevno nosimo, ne samo u pogledu našeg intimnog života, već i posla ili bilo kojih odluka u životu.

„Jako je bitno osvestiti stid, to je ona prva impulsivna reakcija, da se on ne bi prenosio. Mislim da je rad na sebi jedino što je nama ostalo u društvu u kom živimo, u tom smislu svaki pojedinac ima odgovornost da se elementarno bavi sobom“, zaključuje ona.

Ono što je interesantno je da većina muškaraca nisu performeri, već statisti, tako da i oni prolaze kroz jedan društveni eksperiment. Izloženi, oni imaju svoj pogled ka publici, tako da i publika postaje učesnik rada jer se isto tako, oseća jednako izloženo.

Izložba Evrovizion. Crossing stories and spaces otvorena je do 27. 02. 2022. godine.

Autor fotografija: Marko Ercegović, MSUV

Članak Otvorena izložba Evrovizion. Crossing stories and spaces se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Performans MONUMENT: BEZ IZGUBLJENIH predstavlja nastavak multimedijalnog istraživanja umetnice, započetog pre nekoliko godina, u kojem stvara performativne tableau vivant situacije (žive slike) u specifičnim kontekstima i mestima. Pitanja identiteta i rodnih stereotipa zauzimaju značajno mesto u delu Ivane Ivković pri čemu ona koristi polunago muško telo kao performativni instrument ili medijum specifične osetljivosti i senzualnosti. Njena dela su uvek bila usredsređena na iskustva gledalaca, odnosno na njihovu emocionalnu i psihološku percepciju ambijenata i događaja.

Ovaj rad problematizuje proces dekonstrukcije i rekonstrukcije rodnih uloga u političkom, etičkom i simboličkom promišljanju biopolitike ženske percepcije. Veća grupa muških izvođača, u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, uz minimalnu koreografiju odigrava scenario koji predstavlja razvijenu kompoziciju Poslednjeg suda – dekonstrukciju ove biblijske predstave kojom se „ponovo oživljava“ trenutak neposredno nakon nje. Posle svake revolucije stvara se novo nebo, ali šta pojedinac radi u tom prostoru novoosvojene i stečene slobode? Ovo delo govori o strahu od nepoznatog, o tome da vidimo sebe suočene sa drugima i o onome što se dešava nakon što smo razumeli drugog u širokom spektru svih izazova prihvatanja i življenja u slobodi.

Kokreativna izložba ifa-e pod nazivom EVROVIZION.CROSSING STORIES AND SPACES bavi se aktuelnom društveno-političkom situacijom u Evropi i idejom evropskog identiteta. U fokusu ima manje vidljive i marginalizovane geopolitičke i kulturne prostore, posebno prostor jugoistočne i istočne Evrope. To su takozvane poluperiferije i mesta raznolikosti, koja u mnogim međunarodnim debatama i izložbenim praksama imaju podređenu ulogu.

Na izložbi će svoje radove predstaviti umetnice i umetnici Nevin Aladağ, Igor Bošnjak, Vajiko Chachkhiani, Lana Čmajčanin, Johanna Diehl, Petrit Halilaj, Ivana Ivković, Janine Jembere, Vladimir Miladinović, Henrike Naumann, Emilija Škarnulytė, Selma Selman, Slavs and Tatars, i Adnan Softić. Kustoskinje izložbe su Sanja Kojić Mladenov i Sabina Klemm.

Izložbu čine i putujuća biblioteka, dostupna svim posetiocima izložbe, internet prezentacija projekta i MAGAZINE PRE-ISSUE koji sadrži početne informacije o projektu. Takođe, u svakom gradu prezentacije biće koncipiran po jedan novi broj magazina, pa tako i EVROVIZION.CROSSING NOVI SAD –  realizovan sa lokalnim partnerima i kroz obuhvatanje svih dodatnih sadržaja i događaja projekta u Novom Sadu. Na kraju se očekuje kolekcija različitih časopisa, kao specifični „arhiv putovanja”.

Za vreme prezentacije izložbe, 26.11.2021 – 27.02.2022, održaće se više pratećih programa u Novom Sadu, dok će u februaru 2022. godine, i u galeriji Menjačnica Goethe-Instituta u Beogradu, biti realizovana izložba umetnice Henrike Nauman.

Institucija za internacionalne odnose u kulturi iz Nemačke, ifa (Institut für Auslandsbeziehungen), koncipira, promoviše i realizuje izložbe o likovnoj umetnosti, dizajnu i arhitekturi širom sveta; od istorije Bauhausa do savremene umetničke prakse i savremene fotografije. Ovu umetničku i kulturnu razmenu inicira odeljenje umetnosti ifa, svojim programima u galeriji u Štutgartu i galeriji u Berlinu, putujućim izložbama, podrškom umetnicima, finansiranjem izložbi, kao i programima za bijenala i konferencije. Organizacija ifa je najstarija nemačka posrednička organizacija za internacionalne odnose u kulturi, podržavaju je Savezno ministarstvo inostranih poslova SR Nemačke, pokrajina Baden-Virtemberg i njen glavni grad Štutgart.

Izložbu organizuje institucija za internacionalne odnose u kulturi iz Nemačke – ifa (Institut für Auslandsbeziehungen), u saradnji sa Muzejom savremene umetnosti Vojvodine i Goethe-Institutom Srbije, i deo je programa „Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2022″.

Fotografije: MSUV, fotograf Marko Ercegović

Članak Performans Ivane Ivković otvara izložbu EVROVIZION.CROSSING STORIES AND SPACES se pojavljuje prvo na Oblakoder.