Nagrade 19. izdanja Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs dodeljene su sinoć u Muzeju devedesetih. Žiriji svih takmičarskih programa nagradili su ostvarenja koja su se izdvojila autorskom originalnošću, filmskom inovativnošću i snažnim društvenim i emotivnim odjekom.

SRPSKI TAKMIČARSKI PROGRAM

Nagradu za Najbolji film osvojio je „Zalazak“ reditelja Miloša Jaćimovića.

Žiri u sastavu, Migel Eek producent i filmski stvaralac iz Španiji, Marlin Edojan (Kanada) je umetnička ko-direktorka i selektorka festivala RIDM i Nikola Stojanović,  filmski reditelj i montažer u obrazloženju kaže:

„Sa izuzetnom vizuelnom senzibilnošću i formalnom preciznošću, ovaj film pretvara gestove brige i ponavljajuće rituale u duboku filmsku meditaciju o vremenu, sećanju i krhkosti zajedničkih prostora. Kroz imerzivnu kameru i majstorsku pažnju posvećenu svetlu, ritmu i fizičkom prisustvu, film stvara iskustvo koje deluje istovremeno intimno lokalno i univerzalno ljudski. Ono što izranja nije samo portret jednog mesta, već i društva u tranziciji i načina života koji opstaju čak i dok polako nestaju. Za izuzetan vizuelni jezik i snažnu emocionalnu snagu, žiri dodeljuje nagradu filmu ‘Zalazak’ Miloša Jaćimovića.“

Nagradu za Najbolju kameru osvojila je Maša Drndić za film „Žene narodnog fronta“.

„U prostoru definisanom ljudskom nesigurnošću i ranjivošću, ova kamera postiže retku intimnost bez zadiranja. Kroz uzdržanu i duboko empatičnu fotografiju, film pretvara ovo okruženje u živi emocionalni pejzaž u kojem tela, gestovi, tišina i pogledi nose jednaku težinu. Vizuelni jezik, bez senzacionalizma, stvara slike izuzetne nežnosti i dostojanstva. Sa senzibilitetom i usklađenošću, kamera ovde učestvuje u činu solidarnosti, dajući filmski oblik iskustvima koja su tako često skrivena od pogleda. Žiri dodeljuje nagradu za Najbolju kameru Maši Drndić za film ‘Žene narodnog fronta’.“ – stoji u obrazloženju žirija.

Nagrada za Najbolju montažu pripala je Mini Simendić za film „Ovaj poželjni stroj“, za koji žiri navodi:

„Kroz samorefleksivnu strukturu, ovaj film uspostavlja veze između jezika, analognog filma i sistema vrednosti, otkrivajući kako se značenje oblikuje kroz procese selekcije, prevođenja i razmene. Krećući se fluidno između lične refleksije i političkog promišljanja, montaža stvara ritam u kojem slika, zvuk i materijalna tekstura neprestano preoblikuju jedno drugo. Umesto da samo organizuje film, montaža aktivno preispituje same uslove komunikacije, migracije i umetničke produkcije. Za rigoroznu upotrebu montaže kao sredstva mišljenja, žiri dodeljuje nagradu za Najbolju montažu Mini Simendić za film ‘Ovaj poželjni stroj’.“

Specijalno priznanje dodeljeno je Ivani Todorović za film „Žene narodnog fronta“.

„Za dubok i saosećajan prikaz zajedničkih iskustava žena, film stvara prostor u kojem ranjivost postaje kolektivna snaga. Smešten u intimni svet bolnice, on pretvara lična svedočenja u univerzalno promišljanje ženskog tela, sećanja, traume i otpornosti. Sa iskrenošću, toplinom i emocionalnom preciznošću, autorka oblikuje duboko humano delo koje poziva na empatiju među generacijama i potvrđuje tihu, transformativnu isceliteljsku moć međusobnog slušanja. Specijalno priznanje dodeljuje se Ivani Todorović za film ‘Žene narodnog fronta’.“

MEĐUNARODNI TAKMIČARSKI PROGRAM

Nagradu za Najbolji film čiji je pokrovitelj DOX TV, žiri u sastavu (Ana Martinoli, producentkinja i redovna profesorka Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, Radiša Cvetković, pomoćnik direktora (izdavaštvo i prikazivačka delatnost) i upravnik biblioteke u Jugoslovenskoj kinoteci, Sobolč Sironji (Mađarska) dodelio je filmu „Ono što treba činiti“, Srđana Kovačevića.  Nagrada se sastoji od diplome i novčanog iznosa od 2000 EUR. 

„Film ‘Ono što treba činiti’ nagrađujemo zbog njegove izuzetne sposobnosti da složene društvene i političke procese pretoči u duboko ljudsku i emotivno preciznu filmsku priču. Bez pojednostavljivanja i bez ideološke patetike, autor gradi prostor u kojem pitanja rada, dostojanstva, solidarnosti i kolektivne borbe postaju univerzalna i urgentna.

U vremenu rastuće nesigurnosti, erozije radnih prava i sve izraženijeg osećaja društvene fragmentacije, ovaj film podseća da političnost dokumentarnog filma ne proizlazi iz parole, već iz pažljivog i odgovornog pogleda usmerenog ka ljudima čiji se glasovi najčešće potiskuju na margine društva.

Posebna vrednost filma leži u njegovoj sposobnosti da svakodnevne situacije pretvori u snažan prikaz mehanizama moći, ali i mogućnosti zajedništva i otpora.“ – stoji u obrazloženju članova žirija 

Specijalno priznanje pripalo je filmu „Srebro“, Natalije Konijarc, za koji žiri navodi:

„Film ‘Srebro’ nagrađujemo zbog njegove izuzetne sposobnosti da izuzetno hrabro iscrpljivanje i preživljavanje pretvori u snažnu refleksiju o odnosu čoveka, prirode i sistema koji neprekidno proizvode nejednakost.

Autor ne pristupa temi rudarenja kao ilustraciji društvenog problema, već kao prostoru u kojem se prepliću istorija eksploatacije, nasleđe kolonijalnih i ekonomskih odnosa moći, ali i svakodnevna borba ljudi da sačuvaju dostojanstvo i osećaj pripadnosti.

Za izuzetnu vizuelnu artikulaciju, sposobnost da kroz precizan filmski jezik spoji lično i političko, lokalno iskustvo i univerzalna pitanja savremenog sveta, posebno pohvaljujemo film ‘Srebro’.“

Drugo Specijalno priznanje osvojio je film „Borovnica bluz“ Andrés Livov.

„Film ‘Borovnica bluz’ nagrađujemo zbog njegove izuzetne sposobnosti da kroz nešto sasvim obično kao sezonsko branje borovnica izgradi nežnu, slojevitu i humanu filmsku priču o radu, pripadanju i otpornosti. Reditelj posmatra ljude različitih generacija u meditativnom, ali i teškom radu na poljima oko kojih su izgrađeni mitovi i gde se lične priče pretvaraju u širu sliku zajednice koja okuplja radnike iz celoga sveta.

Odnos čoveka prema prirodi razvija se u magičnoj melanholiji u kojoj postoji važna, duboko optimistična nota da čak i iz pepela prošlosti možemo pronaći put ka plodnoj i zdravoj budućnosti.“ – zaključuju članovi žirija.

TAKMIČARSKI PROGRAM KRATKOG FILMA

Nagradu za Najbolji kratki film osvojio je film „Žene narodnog fronta“ (The Divine Feminine), a obrazlažući svoju odluku članovi žirija (Šon Parnel(Australija), Maksim Sirlan, filmski stvaralac iz Moldavije, Ana Žugić, rediteljka i montažerka) navode:

„Ovogodišnja selekcija kratkih filmova okupila je duboko lične priče koje otvaraju veoma važna pitanja o društvu u kojem živimo. Nije bilo lako doneti odluku o pobedniku, ali jedan film je na nas ostavio posebno snažan utisak.

Zahvaljujući spoju emocionalne iskrenosti i izuzetne filmske preciznosti, ovaj film u kratkoj formi uspeva da se obrati različitim generacijama i da otvori dijalog o temama koje često ostaju u tišini. Izabrali smo ovaj film jer verujemo da je snažan podsetnik na to koliko je važno da zaista vidimo jedni druge.“

Specijalno priznanje dodeljeno je filmu „Ferrari Studentski Grand Prix“.

„U vremenu urušavanja demokratije i rastućeg straha, ovaj film donosi nadu i inspiriše otpor. Sa izuzetnom hrabrošću i jasnoćom, beleži generaciju koja odbija apatiju i umesto nje bira kolektivnu akciju. Kroz energiju, ranjivost i odlučnost mladih ljudi, film nas podseća da demokratija opstaje samo onda kada se brani – glasno, javno i zajedno. Duboko povezan sa duhom aktuelnih studentskih protesta u Srbiji, ovaj rad postaje više od filma: on je svedočanstvo građanskog buđenja i snage solidarnosti.

‘Studenti će pobediti.’“ – stoji u obrazloženju žirija.

VATROMET TAKMIČARSKI PROGRAM

Žiri koji su činili Ana Vučković, novinarka Radio Beograda 2,  ruski reditelj i direktor fotografije Nikolay N. Viktorov i Aleksandra Sekulić, urednica programa u Centru za kulturnu dekontaminaciju doneli su sledeću odluku:

Nagrada – Kako slušati fontane
„Transformacija javnog prostora razotkriva sudar prošlih estetika i vizija društvenog prostora, suočenih s nametljivim obećanjima novog poretka koji nemilosrdno gazi naše živote. Ovaj proces se odvija kroz pažljivo oblikovanu zvučnu naraciju, koja otkriva elemente dubinske infrastrukture, koju ne vidimo, ali presudne za naše kretanje i doživljaj dinamike javnog prostora u filmu koji se postepeno razvija u filmsku poeziju.“ – stoji u obrazloženju žirija.

Specijalno priznanje – Pamćenje
„Snažna filmska potvrda suočavanja s ratnom traumom i otpor kontinuiranoj normalizaciji ratnog razaranja u svetu, koja se upravo dešava. Korišćenjem originalne i inovativne metodologije koja spaja metaforički sistem dečije vizualizacije i mašte, filmsku erudiciju i arhivske materijale, film oblikuje snažno i potresno iskustvo sećanja.“ – navodi se u obrazloženju.

METEORI TAKMIČARSKI PROGRAM

Žiri u sastavu Jelena Maksimović, montažerka i rediteljka, Temra Pavlović, rediteljka i  Maida Gruden, istoričarka umetnosti doneo je sledeće odluke:

Specijalno priznanje osvojio je film „Kukata Miti“, Danijela Kotera.

„Za ovo hrabro filmsko ostvarenje čija složena i precizna struktura, kroz ponavljanje, parafrazu i razliku, propituje surovosti krčenja šuma na tri kontinenta.

Dodeljujući ovo Specijalno priznanje, pitamo se – ako je šuma istovremeno resurs i srodnik, saučesnik i utočište, mogu li glasovi biti i milovanje i rana, kada se upisuju u tela koja ih proizvode?“

Nagradu za Vizuelnu i narativnu inovaciju osvojio je film „Besane noći“, rediteljskog dvojca, Federika Kamarate i Filipa Foskarinija.

„Za doslednost pažljivog pristupa i formalnu posvećenost, u kojoj tama postaje prostor slojevite teksture i kompleksnosti. Boraveći uz grupu krijumčara na granici Evropske unije, film odbija onu vrstu osvetljenja koja bi njihovu ranjivost izložila reduktivnoj čitljivosti. Odlukom da granicu ili migrante ne postavi u prvi plan kao likove, film se uzdržava od pretvaranja žrtava u počinioce – otvarajući umesto toga naraciju dubljeg saosećanja. Ostajući veran isključivo dostupnom svetlu, ostavlja prostor da se vidi i sluša.“

TEEN 

U okviru TEEN selekcije o nagradama je odlučivao tinejdžerski žiri u sastavu Ljubica Popović, Aćim Vasić, Ana Radosavljević i Andrea Ivković.

Specijalno priznanje u TEEN selekciji dodeljeno je filmu “Yugo ide u Ameriku”, autora Filipa Grujića i Alekse Borkovića, jer je, po mišljenju žirija, izvor nade za zajedničkim i skladnim životom balkanskih naroda.

“Lisica pod ružičastim Mesecom”, Merdada Oskuja i Soraje osvojio je nagradu za najbolji film u TEEN selekciji.

U obrazloženje žiri je naveo sledeće: “Film je na nas ostavio najveći utisak zbog težine poruke koju prenosi, a i pored toga sve prisutne umetnosti kroz koju protagonistkinja pronalazi svoj izraz, beg i spas…uz sve to neosporna hrabrost pomoću koje se film razvija je razlog zašto je najbolji dokumentarni film Teen programa “Lisica pod ružičastim Mesecom.”

NULTI DAN

O najboljem filmu u selekciji Nulti dan odlučivao je žiri u sastavu Hana Fifa, Emilija Vuković i Vid Radičević, koji su publici saopštili odluku o pobedničkom filmu.

U selekciji “Nulti dan” pobedio je film “Plaža za dame“ rediteljke Margo Furnije.
“Ovaj film, osim svoje estetske i pripovedačke unikatnosti ostavlja nešto izuzetno značajno, nadu. I podseća da život ne prestaje posle određenog rođendana, i naravno, da je na moru sve lakše, pa i susretanje sa prošlošću.” – obrazložio je žiri. 

Dodelom nagrada u Muzeju devedesetih, Beldocs je još jednom potvrdio svoju posvećenost autorima koji pomeraju granice dokumentarnog filma i otvaraju prostor za važne društvene, političke i lične teme savremenog sveta.

Danas je poslednji dan 19. Beldocsa. Festival se svečano zatvara u bioskopu Tuckwood Cineplex,  kada će biti uručena i Nagrada publike za najbolji evropski film Međunarodnog i Srpskog takmičarskog programa čiji je pokrovitelj Delegacija Evropske unije u Srbiji, a potom će biti prikazana dva filma: „Još uvek trčimo“, Matije Štifanića i „Beograd bez kompromisa“, Aleksandera Batista Kajzera. Oba filma imaju svetske premijere na Beldocsu i nakon prikazivanja publika će imati priliku da razgovara sa autorima.

Foto: Luka Milanović

Članak Dodeljene nagrade 19. Beldocs festivala se pojavljuje prvo na Oblakoder.

U okviru takmičarskog programa Enter Dok, posvećenog debitantskim dugometražnim dokumentarnim ostvarenjima, prikazano je sedam filmova, a dodeljene su dve nagrade – priznanje mladog žirija za najbolji film i nagrada publike.

Nagradu za najbolji film festivala, prema odluci mladog žirija koji je radio u sastavu Milica Vićić, Simona Živanović i Pavle Hrnčić, osvojio je film „Nerođeni otac“ češkog reditelja Mihala Bema.

U obrazloženju žirija ističe se da film predstavlja hrabro i intimno preispitivanje očinstva iz muške perspektive kojoj se retko daje takva emotivna dubina. „U kulturi koja od muškaraca i dalje očekuje sigurnost i emocionalnu suzdržanost, film se usuđuje da prikaže oklevanje, ranjivost i strah, pokazujući da postati otac nije samo društvena prekretnica, već i dubok egzistencijalni potres. Umesto da očinstvo predstavi kao autoritet ili sudbinu, film ga prikazuje kao sumnju, čežnju, nežnost i neizvesnost. Kroz profinjen i izrazito ličan vizuelni jezik, ostvarenje deluje poput intimnog porodičnog albuma u koji smo pozvani da zavirimo,“ naveo je žiri.

„Ispreplićući lična iskustva i tihe trenutke preispitivanja, film redefiniše savremeno očinstvo i otvara neophodan prostor za muško emocionalno izražavanje, stvarajući delo koje je dirljivo, precizno i duboko humano,“ stoji u obrazloženju nagrade.

Reditelj Mihal Bem prisustvovao je zatvaranju festivala i zahvalio se publici i žiriju na priznanju, ističući značaj ovakvih festivala za autore debitantskih ostvarenja.

Specijalno priznanje mladog žirija otišlo je u ruke rediteljke Viktorije Heli-Hačinson za ostvarenje „Odmor“. Žiri je za ovaj film istakao: „Za dubokoumno razmatranje porodične dinamike i izuzetan vizuelni jezik kojim je spojila temu i obalu francuskog mora“.

Nagrada publike pripala je filmu „Grad je spavao i sanjao o nama“ rediteljke Natalije Ašurovskaje, koja je ujedno i otvorila ovogodišnje izdanje festivala, čime je njen film simbolično zaokružio festivalski program.

Natalija Ašurovskaja se publici obratila putem poruke: „Od srca hvala na ovoj nagradi i na načinu na koji ste prihvatili naš film. Nastao je u jednom krhkom trenutku, iz iskustva generacije koja je ostala bez stvarnosti u koju je verovala. Saznanje da je pronašao put do vaše publike daje mu život i izvan platna. Film je potpun tek kada susretne svoju publiku – a večeras ste ga vi dovršili. Posebno mi znači što ovu nagradu primam na DOK festivalu, koji odiše iskrenom ljubavlju prema filmu.“

Tokom četiri dana trajanja DOK #8 festivala prikazano je ukupno 19 dokumentarnih filmova, uz brojne razgovore sa autorima i gostima, potvrđujući još jednom da dokumentarni film ostaje snažan prostor susreta, dijaloga i savremenih ličnih i društvenih tema.


Naslovna fotografija: Izabela Milanović

Članak Dodeljene nagrade DOK #8 festivala  se pojavljuje prvo na Oblakoder.

U kategoriji izvođač godine trijumfovao je IDEM, čiji je album CIAO (JeboTon/Mudri brk) takođe nagrađen kao najbolji album 2024. godine. Za novog izvođača godine proglašen je bend KI KLOP, dok je za najbolji singl proglašena pesma grupe NEMEČEK – MIRILA (Lack of Records).

„Ove godine uveli smo promenu da se za nagrade mogu nominovati izdanja i izvođači svih nezavisnih izdavača, ne samo naših članova, što je donelo širinu i bolji pregled diskografske godine na regionalnoj sceni. Dominacija upravo ova tri izvođača na listama najboljih izdanja prošle godine pokazala je da smo povukli pravi potez i ovogodišnje nagrade ponovo su otišle u prave ruke. Posebno nas raduje što su u pitanju izvođači koji su ili novi ili kratko deluju na sceni, što pokazuje da i dalje imamo nepresušan izvor novih izvođača u regionu koji tek čekaju da ih šira publika i industrija otkriju. Ovo je jedan od glavnih razloga zbog kojih stalno ističemo važnost podsticanja raznolikosti u promovisanju nezavisne muzičke scene u medijima, na muzičkim festivalima i, što je najvažnije, na digitalnim streaming platformama, gde smo i dalje u drugom planu u odnosu na izvođače koje plasiraju svetski major izdavači. To je takođe jedan od motiva zbog kojih je RUNDA prošle godine pokrenula inicijativu kojom bi se definisao nacionalni plan za muzičku industriju u Hrvatskoj i time unapredila pozicija svih aktera muzičke industrije, a posebno onih koji svojim radom i investicijama najviše doprinose njenom rastu. Cilj nam je da na isti način pokrenemo slične inicijative i na drugim teritorijama u regionu“, izjavio je Dario Draštata, predsednik Runde i predsedavajući izvršnog odbora IMPALA-e.

Uz dodelu nagrada na RUNDA POP UP događaju, predstavljen je rad udruženja RUNDA u proteklih pola godine, kao i prioriteti kojima se udruženje bavi u koordinaciji sa IMPALA-om i svetskim udruženjem nezavisnih izdavača WIN. Prisutnima su predstavljene novosti vezane za projekat BELEM, finansiran od strane EU, u kojem Runda učestvuje kao jedan od partnera, a koji ima za cilj podsticanje razvoja prevođenja muzičkih tekstova kako bi se time unapredili prihodi autora, izdavača, ali i izvođača.

Kroz javne pozive, BELEM projekat dodelio je podsticaje za 40 projekata prevoda i snimanja već postojećih dela na neki od evropskih jezika, a čak 8 autora i izvođača iz regiona uspešno je apliciralo za taj projekat i ostvarilo pravo na bespovratne subvencije za prevode i produkciju.

Predstavljen je i projekat CEE INDEPENDENT MUSIC ACADEMY, koji podržava IMPALA, a koji će krenuti na jesen i za koji vlada veliko interesovanje, sa ciljem edukacije budućih generacija muzičkih profesionalaca, ali i onih koji već rade i žele da unaprede svoja znanja.

Prezentirane su i nove inicijative i projekti IMPALA-e, poput nove šeme za podršku projektima koji podstiču ekološku održivost, jednakost, raznolikost i inkluziju (EDI), pokretanje kampova za izvođače i izdavače, 12 ključnih preporuka za povećanje prihoda i raznolikosti u muzici sa naglaskom na streaming, kao i IMPALA 100 ARTISTS TO WATCH lista, na kojoj se i ove godine našlo 11 izvođača iz regiona po izboru članova Runde.

Upravo su dve sjajne mlade kantautorke sa te liste, NATALEE i NIKA TURKOVIĆ, nastupile na prvom RUNDA POP UP događaju i oduševile sve prisutne u Guliver Baru.

Najavljen je i ovogodišnji RUNDA DIGITAL DAY koji će se održati u Beogradu (23/24. 9.) i u Zagrebu (28/29. 10.), pri čemu će zagrebački događaj ugostiti ceo izvršni odbor IMPALA-e kao i prvi IMPALA summit, a na njemu će biti održan i novi skup partnera projekta BELEM.

U okviru događaja razgovaralo se i o veštačkoj inteligenciji u muzičkoj industriji, a uvid u najaktuelnije stanje na tu temu dali su Dr. sc. Dino Gliha, stručnjak u oblasti prava intelektualne svojine i veštačke inteligencije, te Mladen Milić, direktor Hrvatske diskografske udruge.

„S jedne strane, suočavamo se sa izazovima korišćenja zaštićenih sadržaja za treniranje AI modela bez pristanka nosilaca prava i bez isplate odgovarajuće naknade. Iako autorskopravni režim pruža mehanizme zaštite nosilaca prava, u praksi se problem javlja u sprovođenju – naročito kada su u pitanju manji i nezavisni autori i drugi nosioci prava. S druge strane, postavlja se pitanje etičnog korišćenja AI alata u procesu muzičkog stvaranja. Danas svedočimo brojnim copy-paste primerima korišćenja AI generisanih sadržaja. Takva upotreba AI alata nije nužno protivzakonita, ali ako ljudski doprinos u stvaranju muzičkog dela izostane ili je zanemarljiv, ne može se govoriti o autorskopravnoj zaštiti“, kaže Dino Gliha, i pritom ističe: „Alati su oduvek pratili muzičko stvaralaštvo, pa tako i AI može biti instrument koji podstiče – a ne zamenjuje – kreativnost čoveka-umetnika. Nema razloga da se takva upotreba veštačke inteligencije, uključujući i u muzici, ne prepozna i ne podrži. AI može osnažiti umetnički izraz i povećati stvaralačke mogućnosti. Kako će se veštačka inteligencija koristiti u praksi – zavisi isključivo od čoveka.“

Mladen Milić dodaje: „Hrvatska diskografska udruga i ZAPRAF aktivno učestvuju u raspravama i lobiranju vezanim za donošenje regulative na evropskom nivou koja se odnosi na veštačku inteligenciju, poput AI act-a, ali i donošenje sprovedbenih propisa poput Code of Practice, čija četvrta verzija je trenutno u postupku raspravljanja konačnog teksta. Ovo svakako ne bi bilo moguće bez saradnje sa međunarodnim partnerima poput IMPALA-e i IFPI-ja, ali i sa nacionalnim telima poput Ministarstva privrede i Ministarstva pravosuđa, uprave i digitalne transformacije. Regulativa uvek dolazi nakon tehnologije i nastoji da drži korak i uredi nove odnose koji nastaju kao posledica tehničkih napredaka, izuma i promena koje donose. Razlika koja je očigledna u pogledu veštačke inteligencije jeste da su te promene obimnije i dolaze brže nego kod bilo koje druge tehnologije pre toga. Dela koja su u potpunosti stvorena korišćenjem veštačke inteligencije ne bi trebalo da uživaju autorskopravnu zaštitu i da mogu ostvarivati naknade za korišćenje autorskih i srodnih prava. Mnoge kolektivne organizacije, pa tako odnedavno i ZAPRAF, ne priznaju zaštitu delima nastalim pretežno ili isključivo pomoću veštačke inteligencije. Najveći problem predstavlja sprovođenje regulative, tj. mogućnost pouzdanog razlikovanja dela nastalih korišćenjem veštačke inteligencije od onih kod kojih to nije slučaj. Veliki deo toga kako će muzička industrija nastaviti svoj put i dalje je u rukama ljudi i načinu na koji će podržati svoju lokalnu i širu zajednicu i muzičare – kroz koncerte, streaming ili druge oblike konzumiranja muzike.“

Uz podršku članova Runde, izvođača, novinara i kolega iz muzičke industrije, prvi RUNDA POP UP pokazao je da postoji veliko interesovanje za ovakve susrete kolega, na kojima su uz program i ozbiljnije teme svakako jednako važni druženje, razgovori i neformalni networking – gde se u opuštenoj i prijateljskoj atmosferi svaki kontakt mnogo lakše i brže ostvaruje. Sledeći RUNDA POP UP događaji planirani su za period nakon leta.

Fotografije: Ana Kižlin

Članak Runda dodelila regionalne muzičke nagrade se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Dobitnik glavne nagrade ovogodišnjeg konkursa je Filip Krainčanić za reportažu „Izborni ples u Novom Sadu“, koja na upečatljiv način osvetljava specifičnu atmosferu jednog od najvažnijih političkih događaja godine.
Izložba Press Photo Srbija 2024 osvetljava širok spektar tema koje su obeležile politički i društveni život Srbije tokom protekle godine, demonstrirajući snagu dokumentarne fotografije da beleži, zaintrigira i inspiriše. Na izložbi je prikazano ukupno 150 radova.

Pored glavne nagrade, dodeljeno je ukupno sedam nagrade i četiri pohvale. U kategoriji Blic Vest nagrađena je fotograifja Saše Džambića pod nazivom „Požar u bloku 70“. U kategoriji Ljudi reportaža nagradu je dobio Mitar Simikić za reportažu „Reciklaža života“. U kategoriji Okolina, Boško Bunuševac nagrađen je za fotografiju “Užina“, dok je za reportažu u istoj kategoriji, nagrađen Uroš Arsić za priču „Evakuacija životinja zarobljenih na Krčedinskoj adi“. Za portret godine proglašena je fotografija „Portret Dubravke Đedović Handanović“e Marka Spasojevića za fotografiju. Aleksandar Dimitrijević je u odneo nagradu u kategoriji Sport za fotografiju španskog fudbalera Jamala „Dete je šampion“. U kategoriji Život reportaža, Konstantin Novaković nagrađen je za reportažu „Proslava Novruza”.

Posebne pohvale žirija ove godine dobili su sledeći autori: Nenad Mihajlović je u kategoriji Blic reportaža za priču  „Potraga za nastradalima na železničkoj stanici“, dok je Sanja Knežević u kategoriji Ljudi reportaža nagrađena za seriju fotografija „Can I touch you?“. Nebojša Raus u kategoriji Život dobio je pohvalu za fotografiju „Život u bašti“, a za reportažu u istoj kategoriji pohvaljen je Saša Čolić za rad „Hotel Biševo, a renaissance of socialism architecture“.

Šestočlani žiri činili su: Marija Janković, fotografkinja i urednica fotografije u nedeljniku Vreme, Goran Sivački, fotograf i urednik fotografije, Oliver Bunić, fotograf i urednik fotografije, Predrag Uzelac, fotograf i saradnik na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, Jelena Kovačević Vorgučin, vizuelna umetnica i fotografkinja, Zvezdan Mančić, predsednik Centra za razvoj fotografije i direktor festivala Vizualizator.

Izložbu Press Photo Srbija 2024 možete posetiti u Muzeju primenjene umetnosti do 2. decembra 2024. godine, svakog dana osim nedelje, od 11 do 19 časova.

12. VIZUALIZATOR: Fotografija kroz nove oči Izložba je deo programa 

12. Međunarodnog festivala fotografije Vizualizator, koji ove godine nosi slogan „RE-KREACIJA VIDA: Da pogledamo fotografiju novim očima“, i traje do 9. decembra 2024. godine. Detaljan program festivala dostupan je na sajtu Vizualizator.rs i Instagram stranici @festival_vizualizator.

Festival su podržali OEBS, British Council, ambasade Italije, Holandije, Švajcarske, Sjedinjenih Američkih Država, Kraljevine Norveške i Portugala, NS Plakat, AlmaQuattro, Radisson RED, Turistička organizacija Beograda.

Fotografije: Katarina Filipović, Mia Mašić

Članak Dodeljene nagrade i otvorena izložba Press photo Srbija 2024 se pojavljuje prvo na Oblakoder.

U četiri takmičarske selekcije – igranog, dokumentarnog, kratkog i studentskog filma – 19 će filmova zabilježiti svjetsku, 9 međunarodnu, 3 evropsku, 23 regionalnu i 3 bosanskohercegovačku premijeru.

„Prikazivanje ovih 57 premijera, uz još 15-ak filmova u programima U Fokusu i Open Air koji će tek biti najavljeni, čini Sarajevo Film Festival i ove godine mjestom gdje najšira publika, kao i filmska struka i kritika, može dobiti najprecizniju sliku filmske umjetnosti u Jugoistočnoj Evropi, Ukrajini i Južnom Kavkazu danas. Ove regije su istovremeno u žiži i na margini svjetske pažnje, a Festival pruža jedinstvenu priliku za dublje razumijevanje svih nijansi iskustava sa geopolitičke i umjetničke margine koje često nedostaju u sklapanju kompleksne slike današnjice. Srce Sarajeva je u proteklih 20 godina, otkako se dodjeljuje, postalo zaista vrijedna filmska nagrada koja amplificira glasove iz ove regije i približava ih svjetskoj javnosti, i vjerujemo da će tako biti i ovaj put“, izjavio je direktor Sarajevo Film Festivala Jovan Marjanović.

Ove godine selekcioni tim pod vodstvom Izete Građević, kreativne direktorice Sarajevo Film Festivala, pogledao je 940 filmova: 190 dugometražnih igranih, 280 dokumentarnih i 470 kratkih i studentskih filmova.

„Izbor takmičarskih programa ovogodišnjeg jubilarnog izdanja Festivala urađen je u skladu sa zadatkom koji smo sebi kao festival postavili u vrijeme kada je on pokrenut. Ove selekcije posvećene su novim autorima, originalnim pričama i konceptima. U našoj takmičarskoj areni, po ustaljenoj praksi uvijek spremni na kreativni rizik, uz filmove i autore čiju su vrijednost ove godine prepoznali najveći svjetski filmski festivali: Cannes, Berlin, Venecija, našli smo mjesta i za nekoliko novih naslova, nekoliko svjetskih premijera za koje vjerujemo da im je mjesto upravo u takvoj selekciji. Kao što je poznato, za naše takmičarske programe biramo filmove iz široke regije Jugoistočne Evrope, koju odlikuju šarolike filmske prakse i tradicije, raznolikost u izboru tema, filmskog jezika i kreativnih afiniteta. Zahvaljujući upravo bogatstvu raznovrsnosti, može se reći da naši takmičarski programi i ove godine predstavljaju veliki filmski svijet današnjice u malom“, izjavila je kreativna direktorica Sarajevo Film Festivala Izeta Građević.

Elma Tataragić, selektorica Takmičarskog programa – igrani film, u program je uvrstila 9 filmova, od kojih će u konkurenciji za nagrade 1 film imati svjetsku, 1 evropsku, a 6 filmova regionalnu premijeru. Izvan konkurencije, kao gala projekcija, jedan će film zabilježiti svjetsku premijeru.

„Ovogodišnja selekcija je istovremeno i pozivnica ali i uputstvo, mogućnost i restrikcija, obećanje i prijetnja, sigurno mjesto, ali i izazov. Autorice i autori osam filmova u konkurenciji i jednog filma izvan konkurencije na različite načine izražavaju zabrinutost za svijet danas, jučer i sutra. Selekcija je polifonija različitih i raznovrsnih perspektiva o ratu, historiji, ljubavi, izdaji, o krhkoj budućnosti ali i vječnoj ljudskoj potrebi za pripadanjem. S ovom selekcijom pozivamo vas da razmislite o ambivalentnosti sadašnjeg svijeta koji izgleda da nikada nije bio fragilniji“, izjavila je Tataragić.

Rada Šešić, selektorica Takmičarskog programa – dokumentarni film, za program je izabrala 21 film. U konkurenciji za nagrade 19 je filmova: 3 će filma u Sarajevu zabilježiti svjetsku, 5 međunarodnu, 1 evropsku, 8 regionalnih i 2 filma bosanskohercegovačku premijeru. Dva filma će biti prikazana izvan konkurencije: jedan će imati svjetsku, a jedan bh. premijeru.

„Ovogodišnju selekciju možemo nazvati ‘pecanje u rijeci vremena’. Ovaj metod, kreativno primijenjen u velikom broju izabranih filmova, nudi jedinstvenu autorsku perspektivu korištenja protoka vremena, bilo kroz izuzetan arhivski materijal ili rafinirano filmsko promatranje. Dokumentaristi time nude publici uzbudljivo osjetilno iskustvo i potiču na razmišljanje. Ovo je i godina osobnih priča; polovina selekcije reflektira krajnje personalno ili intimno obiteljsko, no kroz suptilno predočen mikro svijet zrcali se zapravo i uzbudljivi, često provokativan makro svijet okruženja, političkih previranja, socijalnih borbi. Kratki dokumentarci odvažno donose kreativno prožimanje filmskih stilova i otvaranje granica dokumentarne teksture ka drugim žanrovima. Ponosno ističemo čak sedam talentiranih debitantica iz regije čiji će hrabri i nadasve originalni filmski izričaji obilježiti ovu dokumetarističku godinu“, izjavila je Šešić.

U Takmičarskom programu – kratki film, po izboru selektorice Elme Tataragić, ove je godine 12 filmova: 4 će imati svjetsku, 2 međunarodnu, 1 evropsku, a 5 filmova regionalnu premijeru.

„Ova godina donosi uzbudljivu selekciju kratkometražnih filmova koji se takmiče za Srce Sarajeva. Nije neobično da odabranih 12 filmova donosi izuzetno raznovrsne pristupe i svjetove sa temama koje su potpuno različite. No, bez obzira na raznovrsnost, sve autorice i autori postavljaju pitanja identiteta, budućnosti i perspektive u današnjem krhkom svijetu. I ono što je možda najvažnije, ovi filmovi donose dašak slobode i u izrazu, a i u odnosu prema svijetu“, kaže Tataragić o selekciji kratkog filma.

Asja Krsmanović, selektorica Takmičarskog programa – studentski film, u program je uvrstila 15 filmova, od kojih će 9 imati svjetsku, 2 međunarodnu, a 4 filma regionalnu premijeru.

„Od 15 fimova u konkurenciji, uz 11 igranih, u konkurenciji su se našla i tri animirana i jedan dokumentarni film. Ono što posebno raduje vidjeti u ovogodišnjem izdanju programa je sva tematska i stilska raznovrsnost radova, ali i spremnost da se rizikuje, ne pristaje na kompromise, i istovremeno suvereno vlada filmskim jezikom. Od klasičnih problema odrastanja (pa i onih kasnih koje neke od likova uhvate tek u tridesetima), preko porodičnih drama, pitanja identiteta i migracija (ekonomskih i onih uzrokovanih ratovima), klasnih podjela, rodno zasnovanog nasilja, toksičnosti muško-ženskih, ali i porodičnih i prijateljskih odnosa, pa sve do nekih kompleksnijih pitanja čovjekovog postojanja, njegove veze sa prirodom te neminovnog razmišljanja o smrti i kraju svijeta (bukvalnom ili onakvom kakvim ga znamo), ova selekcija pokazuje svu širinu tema kojima se mladi autori/ce bave“, izjavila je Krsmanović.

Takmičarski program obuhvata filmove i autore/ice iz Albanije, Armenije, Austrije, Azerbejdžana, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Kipra, Grčke, Gruzije, Mađarske, Kosova*, Sjeverne Makedonije, Malte, Moldavije, Crne Gore, Rumunije, Srbije, Slovenije, Turske i Ukrajine.

TAKMIČARSKI PROGRAM – IGRANI FILM 2024.

Žiri:

Predsjednik žirija: Paul Schrader, reditelj i scenarist, SAD

Sebastian Cavazza, glumac, Slovenija

Una Gunjak, rediteljica, scenaristica i montažerka, BiH

Juho Kuosmanen, reditelj i scenarist, Finska

Noomi Rapace, glumica i producentica, Švedska

Nagrade:

SRCE SARAJEVA ZA NAJBOLJI IGRANI FILM

Novčanu nagradu, u iznosu od 16.000 €, sufinansira Turistička zajednica Kantona Sarajevo

SRCE SARAJEVA ZA NAJBOLJU REŽIJU

Novčanu nagradu, u iznosu od 10.000 €, obezbjeđuju Ujedinjene nacije u Bosni i Hercegovini u saradnji sa UNESCO-om

SRCE SARAJEVA ZA NAJBOLJU GLUMICU

Novčana nagrada u iznosu od 2.500 €

SRCE SARAJEVA ZA NAJBOLJEG GLUMCA

Novčana nagrada u iznosu od 2.500 €

1. MEĐU BOGOVIMA, Vuk Ršumović (Srbija, Italija, Hrvatska, 2024, 102 min.) – svjetska premijera

2. OBITELJSKA TERAPIJA / ODREŠITEV ZA ZAČETNIKE, Sonja Prosenc (Slovenija, Italija, Hrvatska, Norveška, Srbija, 2024, 122 min.) – evropska premijera

3. ARKADIJA / ARCADIA, Yorgos Zois (Grčka, Bugarska, SAD, 2024, 99 min.) – regionalna premijera

4. REDAKCIJA / REDAKTSIYA, Roman Bondarchuk (Ukrajina, Njemačka, Slovačka, Češka, 2024, 126 min.) – regionalna premijera

5. SELO POKRAJ RAJA / THE VILLAGE NEXT TO PARADISE, Mo Harawe (Austrija, Francuska, Njemačka, Somalija, 2024, 132 min.) – regionalna premijera

6. SVETI ELEKTRICITET / TSMINDA ELEKTROENERGIA, Tato Koteshivili (Gruzija, Nizozemska, 2024, 95 min.) – regionalna premijera

7. TRI KILOMETRA DO KRAJA SVIJETA / TREI KILOMETRI PÂNĂ LA CAPĂTUL LUMII, Emanuel Pârvu (Rumunija, 2023, 105 min.) – regionalna premijera

8. VELIKA SEDMICA / SĂPTĂMÂNA MARE, Andrei Cohn (Rumunija, Švicarska, 2024, 133 min.) – regionalna premijera

9. MAJKA MARA, Mirjana Karanović (Srbija, Slovenija, Švicarska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Luksemburg, 2024, 96 min.) – gala, svjetska premijera, izvan konkurencije

TAKMIČARSKI PROGRAM – DOKUMENTARNI FILM 2024.

Žiri:

Mandy Chang, osnivačica i kreativna direktorica Freemantleove dokumentarne produkcije Undeniable, SAD

Marek Hovorka, osnivač i direktor Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Ji.hlava, Češka

Wang Xiaoshuai, reditelj, scenarist i producent, Narodna Republika Kina

Nagrade:

SRCE SARAJEVA ZA NAJBOLJI DOKUMENTARNI FILM

Novčanu nagradu, u iznosu od 4.000 €, obezbjeđuje Vlada Švicarske

SRCE SARAJEVA ZA NAJBOLJI KRATKI DOKUMENTARNI FILM

Novčana nagrada u iznosu od 2.000 €

NAGRADA ZA NAJBOLJI FILM KOJI TEMATIZIRA LJUDSKA PRAVA

Novčanu nagradu, u iznosu od 3.000 €, obezbjeđuje Kraljevina Nizozemska

SPECIJALNA NAGRADA ŽIRIJA

Novčana nagrada u iznosu od 2.500 €

1. BIANG BIANG EXPRESS / MIÀN MIÀN JÙ DÀO, Nikola Stojanović (Srbija, Kina, 2024, 10 min.) – svjetska premijera

2. TATINA USPAVANKA /TATOVA KOLYSKOVA, Lesia Diak (Ukrajina, Rumunija, Hrvatska, 2024, 78 min.) – svjetska premijera

3. TVOJ ŽIVOT BEZ MENE / AZ ÉLETED NÉLKÜLEM, Anna Rubi (Mađarska, Švedska, 2024, 72 min.) – svjetska premijera

4. GALEB, David Lušičić (Hrvatska, 2024, 29 min.) – međunarodna premijera

5. HETEROTOPIJA, Nikola Nikolić (Srbija, 2024, 7 min.) – međunarodna premijera

6. LOXY, Dimitris Zahos, Thanasis Kafetzis (Grčka, 2024, 87 min.) – međunarodna premijera

7. NAŠA DJECA, Silvestar Kolbas (Hrvatska, 2024, 92 min.) – međunarodna premijera

8. ONO ŠTO ZAHTJEVAMO OD KIPA JE DA SE NE POMJERA / AFTO POU ZITAME APO ENA AGALMA INE NA MIN KINITE, Daphné Hérétakis (Grčka, Francuska, 2024, 31 min.) – međunarodna premijera

9. POVRATAK U JASENOVAC / RE:VISITED JASENOVAC, Admir Rahmanović (Bosna i Hercegovina, Švedska, 2023, 12 min.) – evropska premijera

10. ALICE ON & OFF, Isabela Tent (Rumunija, 2024, 86 min.) – regionalna premijera

11. BOL, Ivan Faktor (Hrvatska, 2024, 22 min.) – regionalna premijera

12. CENT’ANNI, Maja Prelog (Slovenija, Italija, Poljska, Srbija, Austrija, 2024, 87 min.) – regionalna premijera

13. IZMEĐU DELIKATNOSTI I NASILJA / ZARAFET VE ŞIDDET ARASINDA, Şirin Bahar Demirel (Turska, Nizozemska, 2023, 15 min.) – regionalna premijera

14. KOMADIĆI LEDA / FRAGMENTY LYODU, Maria Stoianova (Ukrajina, Norveška, 2024, 95 min.) – regionalna premijera

15. … NED, TASSOT, YOSSOT …, Brigitte Weich (Austrija, 2023, 99 min.) – regionalna premijera

16. PAVILJON 6, Goran Dević (Hrvatska, 2024, 69 min.) – regionalna premijera

17. SLIKA ZA PAMĆENJE / FOTO NA PAM’YAT, Olga Chernykh (Ukrajina, Francuska, Njemačka, 2023, 72 min.) – regionalna premijera

18. KAO BOLESNO ŽUTA / SI E VERDHË E SËMUR, Norika Sefa (Kosovo*, 2024, 23 min.) – bh. premijera

19. KO ĆE POKUCATI NA VRATA MOG DOMA, Maja Novaković (Srbija, Bosna i Hercegovina, Belgija, 2024, 85 min.) – bh. premijera

20. PRASLOVAN, Slobodan Maksimović (Slovenija, Hrvatska, 2024, 112 min.) – svjetska premijera, izvan konkurencije

21. BEKIM FEHMIU, Valmir Tertini (Albanija, 2023, 66 min.) – bh. premijera, izvan konkurencije

TAKMIČARSKI PROGRAM – KRATKI FILM 2024.

Žiri:

Anamaria Antoci, producentica, Rumunija

Flora Anna Buda, rediteljica, Mađarska

Burak Çevik, reditelj i producent, Turska

Nagrade:

SRCE SARAJEVA ZA NAJBOLJI KRATKI FILM

Kvalifikacioni film za nominaciju za nagradu Oscar®

Novčana nagrada u iznosu od 2.500 €

KANDIDATURA ZA NAGRADU EUROPSKE FILMSKE AKADEMIJE U KATEGORIJI NAJBOLJI KRATKI FILM

1. BONACA, Luka Vlaho (Bosna i Hercegovina, 2024, 14 min.) – svjetska premijera

2. GAIA, Enis Čišić, Nermin Hamzagić (Bosna i Hercegovina, 2024, 11 min.) – svjetska premijera

3. RUJNA ZORA, Ivan Đurović (Srbija, SAD, 2024, 25 min.) – svjetska premijera

4. @TIKTOK_COWBOY, Anastaseu Ștefan (Rumunija, 2024, 17 min.) – svjetska premijera

5. ELENE DARIANI, Elene Tavadze (Gruzija, 2024, 15 min.) – međunarodna premijera

6. ŽIVA / ZHYVA, Vladlen Odudenko (Ukrajina, 2023, 12 min.) – međunarodna premijera

7. ZEMLJIŠNA OSVETA / ZEMBEREK, Recep Çavdar (Turska, Španija, 2023, 20 min.) – evropska premijera

8. ČOVJEK KOJI NIJE MOGAO ŠUTJETI, Nebojša Slijepčević (Hrvatska, Francuska, Bugarska, Slovenija, 2024, 13 min.) – regionalna premijera

9. KAO DA NE POSTOJIŠ / SANKI YOXSAN, Azer Guliev (Azerbejdžan, Francuska, 2024, 15 min.) – regionalna premijera

10. ODSUTAN / NOKSAN, Cem Demirer (Turska, 2024, 23 min.) – regionalna premijera

11. TAKO TSUBO, Eva Pedroza, Fanny Sorgo (Austrija, Njemačka, 2024, 6 min.) – regionalna premijera 

12. USPUT / RRUGËS, Samir Karahoda (Kosovo*, 2024, 15 min.) – regionalna premijera

TAKMIČARSKI PROGRAM – STUDENTSKI FILM 2024.

Žiri:

Anna Gyimesi, rediteljica, Mađarska

Delphine Jeanneret, filmska kustosica i predavačica na Odsjeku za film Ženevskog univerziteta umjetnosti i dizajna, Švicarska

Ivan Ramljak, reditelj, nezavisni kustos i selektor za kratki film Rotterdam Film Festivala, Hrvatska

Nagrada:

SRCE SARAJEVA ZA NAJBOLJI STUDENTSKI FILM

Novčanu nagradu, u iznosu od 1.000 €, obezbjeđuje Vijeće za regionalnu saradnju

1. ASISTENCIJA / ASIST, Maria Tsioli (Grčka, 8 min.) – svjetska premijera

2. MENTOR, Tinkara Klipšteter (Slovenija, 2024, 15 min.) – svjetska premijera

3. MIRIS SVJEŽE FARBE / MIRIS SVEŽE FARBE, Nađa Petrović (Srbija, 2024, 14 min.) – svjetska premijera

4. MORAMO RAZGOVARATI O DILAN / DILAN HAKKINDA KONUŞMALIYIZ, Umut Şilan Oğurlu (Turska, 2024, 20 min.) – svjetska premijera

5. NIŠTA LIČNO, TATA, Tamara Pavićević (Crna Gora, 2024, 9 min.) – svjetska premijera

6. PITYLOS, Galatia Lagoutari (Grčka, 2024, 17 min.) – svjetska premijera

7. POSLJEDNJA KAP / AZ UTOLSÓ DOBÁS, Anna Tőkés (Mađarska, 2024, 11 min.) – svjetska premijera

8. SRETAN SMAK SVIJETA / OSTANNII DEN, Anastasiia Mykhalchuk (Ukrajina, 2024, 13 min.) – svjetska premijera

9. SRETNO, SARO!, Isidora Ratković (Bosna i Hercegovina, 2024, 22 min.) – svjetska premijera

10. DOBA ZMAJA / SÁRKÁNYKOR, Marcell Farkas (Mađarska, Austrija, Luksemburg, 2023, 30 min.) – međunarodna premijera

11. IZA LICA / ONKRAJ OBRAZA, Anja Resman (Slovenija, Hrvatska, 2024, 9 min.) – međunarodna premijera

12. AKO PLUTAM / DACĂ VOI PLUTI, Bogdan Alecsandru (Rumunija, 2024, 12 min.) – regionalna premijera

13. DJECA PTICA / A MADÁR GYERMEKEI, Júlia Tudisco (Mađarska, 2024, 11 min.) – regionalna premijera

14. GÜL, Lidija-Rukiye Kumpas (Austrija, 2024, 28 min.) – regionalna premijera

15. HAOS KOJI JE OSTAVILA IZA SEBE / TO CHAOS POU AFISE PISO TIS, Nikos Kolioukos (Grčka, 2023, 33 min.) – regionalna premijera

Članak U konkurenciji za nagrade Srce Sarajeva 54 filma se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ovogodišnji dobitnici prestižnog priznanja su glumica Anica Dobra u kategoriji domaćih stvaralaca, direktor fotografije Fedon Papamihael u kategoriji inostranih stvaralaca, i reditelj Ademir Kenović kome će biti dodeljena Regionalna Lifka.

Glumica Anica Dobra jedna je od najprestižnijih srpskih i jugoslovenskih glumica na evropskoj i internacionalnoj filmskoj sceni.

Anica Dobra, fotografija Nebojša Babić

Fedon Papamihael, nagrađivani direktor fotografije, rođen je u Atini, a potom se preselio sa porodicom u Nemačku gde je 1982. godine završio školovanje na Likovnoj akademiji u Minhenu. Fotoreporterski rad doveo je Fedona u Njujork 1983. godine, kada je polako počeo da ulazi u svet filma. Njegov prvi kratki film, 35mm crno-beli „SPUD” na 35mm, doneo mu je nagradu za najbolju fotografiju na Cork Film Festivalu u Irskoj. Nakon poziva Džona Kasavetesa, njegovog rođaka i kasnijeg saradnika, Fedon se preselio u Los Anđeles. Nastavio je da radi na kratkim i eksperimentalnim filmovima, ali je započeo i karijeru direktora fotografije za Rodžera Kormana, za koga je snimio sedam filmova u roku od dve godine.

Phedon Papamichael, fotografija Elen Glazova

Fedon u svojoj radnoj biografiji ima preko 40 dugometražnih filmova kao direktor fotografije. Među poznatim ostvarenjima na kojima je radio su „Hotel od milion dolara” Vima Vendersa, „Stranputice”, „Potomci” i „Nebraska” Aleksandera Pejna, „Identitet”, „U 3:10 za Jumu” „Hod po ivici”, „Indijana Džons i artefakt sudbine” Džejmsa Mangolda, „W” Olivera Stouna, i mnoge druge. Za rad na hvaljenom crno-belom filmu „Nebraska”, Fedon je dobio nominaciju za Oskara, BAFTA nominaciju i ASC nominaciju, kao i druga priznanja. Pored svog rada na dugometražnim filmovima, Fedon je snimao i režirao preko 100 reklama, muzičke spotove, a radio je i na televiziji. Živi u Los Anđelesu i Atini.

Ademir Kenović (Sarajevo, 1950.) je bosansko-hercegovački režiser, producent i scenarista.Studirao je na Univerzitetu u Sarajevu i diplomirao engleski jezik i književnost 1976. godine. Potom odlazi u SAD gde je studirao film i umetnost na univerzitetu Denison u Ohaju. 1989. godine postavljen je za profesora na Akademiji scenskih umetnosti u Sarajevu. Radio je na mnogim dokumentarnim i igranim filmovima, kao i obrazovnim filmovima za domaće TV stanice. Tokom rata u Bosni i Hercegovini (1992-95.) režirao je i producirao brojne ratne dokumentarne filmove, među kojima je „Sarajevo: Ulica pod opsadom“ prikazan širom sveta i nagrađen BAFTA nagradom. Jedan je od osnivača „Refresh Production“ u okviru koje se bavi produkcijom i distribucijom igranih, kratkih i dokumentarnih filmova i serija. Osim produkcije i režije dugih i kratkih filmova, režirao je brojne promotivne filmove i reklame.

Ademir Kenović, fotografija Almin Zrno

Režirao je filmove „Tajni prolaz” (2004.), „Savršeni krug” (1997.), „MGM Sarajevo” (1994.), „Sarajevo – Ulice pod opsadom” (1993), „Kuduz” (1989.), „Ovo malo duše” (1986.) i mnoge druge.

Festival evropskog filma Palić podržali su Ministarstvo kulture Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Grad Subotica, Evropska unija kroz program Kreativna evropa MEDIA, kao i mnogobrojni prijatelji i medijski partneri.

Sponzor – prijatelj Festivala evropskog filma Palić više od 20 godina je Gorki List, kao nezaobilazan deo naše umetničke scenografije, ali i partner koji podstiče angažovanje publike da istražuje doživljaje prezentovanih filmskih ostvarenja kroz Gorki List nagradu publike.

Članak Odabrani laureati nagrada Aleksandar Lifka na 31. Festivalu evropskog filma Palić se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Grand Prix srpskog takmičarskog programa uključuje diplomu i novčani iznos od 2000 evra, nagrade za najbolju fotografiju i montažu čine diplome i novčani iznosi od po 500 evra. 

Za najbolji film Srpskog takmičarskog programa, čiji je pokrovitelj Filmski centar Srbije, žiri je dodelio nagradu filmu „Kadence za vrt“, autora Daneta Komljena.

U svom obrazloženju žiri kaže: „Žiri je bio oduševljen složenošću estetike i vremenske konstrukcije koji su tečno prikazani kroz detaljne prizore sastavljene od svakodnevnih aktivnosti u ovom filmu. Svideli su nam se tišina i spokoj u trenucima u kojima napuštena priroda prevazilazi stanje prisustva i postaje dom u kome sloboda može da cveta.“

O najboljim filmovima iz Međunarodne takmičarske selekcije odlučivali su Karmen Grej – filmska kritičarka, Luka Papić – reditelj i Kristin Kamdesus – direktorktorka FipaDoc festivala.

Žiri je ove godine odlučio da dodeli posebno priznanje i nagradu za najbolji film.

Za najbolji film Međunarodnog takmičarskog programa, čiji je pokrovitelj DOX TV, proglašen je film „Sunčani sat“ estonske rediteljke Lis Nimik.

„Sa mnogo pažnje i uz precizno kadriranje, prikazujući smene godišnjih doba i svakodnevnicu ruralnog estonskog života, Lis Nimik stvara nenametljiv, ali zanosno živ svet prožet gotovo animističkom snagom” – kaže se u obrazloženju žirija

Specijalno priznanje žirija za Srpski takmičarski program dobio je Nikola Polić za film „Kako biti slobodan?“

„U konkurenciji srpskog takmičarskog programa, jedan film se izdvojio svojom iskrenošću i bliskošću sa protagonistom i njegovom pričom. Ono što na samom početku deluje kao mala, intimna priča o vičnom umetniku koji nikada nije uspeo da se probije, pretvara se u realističan prikaz verovatno nerealističnog pokušaja da se u Srbiji u poslednjih 30 godina živi pristojno i dostojanstveno. Autor stvara uverljiv portret glavnog junaka, njegove porodice i društva kroz kulturne, politične i ekonomske okolnosti.“ – stoji u obrazloženju žirija.

Nikola Polić, koji je dobio veliki aplauz publike posle premijere svog filma, izjavio je: „Pre svega hvala festivalu Beldocs, selektoru, umetničkom direktoru, celom timu, koji nam je ovih 7 dana učinio magičnim. Hvala porodici Kovačević, bez koje ne bih ni bio ovde, kao i žiriju koji nas je ohrabrio ovim divnim rečima“ 

Za Međunarodni takmičarski program specijalno priznanje dobio je kineski reditelj Guo Ženming za film „Dosadni dani i noći“.

„Reditelj je dovoljno smeo da prepusti svoje pesnike igri bez granica koje ne postoje ni za njih same, kao ni za kameru, dok posežu za trenucima povezanosti u svom očaju. Na naše iznenađenje, potpuno smo uplovili u ovo carstvo izvan morala – grubo, a ipak skromno.“ – kaže se u obrazloženju žirija.

„Hvala beogradskoj publici. Bio sam prijatno iznenađen da je ovaj film uopšte prikazan na festivalu, pošto su ga mnogi festivali odbili. Naravno ovo nije film koji je prijatan za gledanje, naprotiv, na momente je nepodnošljiv i neprijatan za gledanje, te u Kini može da bude deo andergraund scene. Ipak ovaj film nudi jedno univerzalno iskustvo usamljenosti ljudskog postojanja, što ukazuje na sudbinu ljudske vrste. Ako nestane strast i volja za životom, kako će se ljudi boriti protiv praznine i tuge pred kraj svojih života? Da sam znao da ću dobiti nagradu, došao bih u Beograd. Hvala Beldocsu, na hrabrom i izvanrednom izboru filmova“ –  poručio je preko video poziva kineski reditelj.

Ove godine za nagradu najbolji kratkometražni film Beldocsa takmičilo se 20 kratkih ostvarenja. Odluku o najboljem kratkometražnom filmu doneli su Iva Rosandić, Filip Grujić, Sofija Pacoli.

Nagradu je dobila Norika Sefa za film „Kao bolesna žuta“

„Kako još jednom progovoriti o kolektivnim traumama – košmarnim istorijama? Možda je jedini preostali način kroz eksplicitnu filmsku formu. U ovom slučaju repetitivnost – strukture, slike, promašenih politika i netolerancije. Još uvek pronalazimo originalan i samosvestan pristup filmu” – navodi se u obrazloženju žirija.

Specijalno przinanje za najbolji kratkometražni film pripalo je ostvarenju „Poljane čekaju, izmaglica se širi“, Dzovhanija Gospodinova iz Luksemburga.

„Za pronalaženje neobičnih formi kroz različite poglede: jedan za istraživača, jedan za svetinje. Ovaj drugi nema za cilj da egzotizuje, već da pokaže drevne karakteristike stvorenja koja umiru/nestaju. 
Prikazuje se umetnost pripovedanja kroz različite jezike” – kaže se u obrazloženju žirija.

Nagrada za najbolju montažu u Srpskom takmičarskom programu pripala je Koroni Švingruber Ilić za film „Izlazak kroz ludaru“, Nikole ilića.

„Normalna osoba u ludom društvu mora da deluje ludo.“  ovaj citat Kurta Voneguta savršeno odgovara filmu u kom se kombinuju različite tehnike, od lične VHS arhive, preko snimaka sigurnosnih kamera, do boja u negativu, uvodeći gledaoca u njegovo okruženje i rediteljevo stanje uma.

Uz naraciju iz off-a koja ima ulogu krupnog plana, film je montiran na impresionistički i zaista impresivan način i priča svoju priču kroz jasnu emociju i precizno pripovedanje.“ – kaže žiri u svom obrazloženju.

Za najbolju kameru u Srpskom takmičarskom programu nagrada 17. Beldocsa pripala

Milošu Radovanoviću za film „Minel“ Tare Gajović.

„Kroz kadriranje kojim se na poetski način obuhvataju (ne)naseljeni prostori, ovaj spretno komponovan film sažima prošlost u sadašnjost. Napušteni predmeti i industrijski otpad progovaraju kroz nemo odustajanje od nekada napredne industrije. Povlače se spone između fabričkih trijumfa prošlosti i nenametljivog postojanja jedne zajednice.

Iz svih ovih razloga, kao i zbog lepote prizora koji navode na razmišljanje, nagradu za najbolju kameru dobija Miloš Radovanović za film Minel u režiji Tare Gajović“ – kaže se u obrazloženju žirija.

Primajući nagradu Miloš je izjavio: „Hvala žiriju za nagradu i ostatku ekipe koja je radila sa mnom na ovom filmu. A posebno bih se zahvalio Gaji, koji nam je omogućio da snimamo fabriku, hvala Simi Ćurkoviću koji je presnimio sve trake sa mnom, Vasiliju Vujičiću montažeru, Ani Žeželj za kolor korekciju, i naravno Tari, bez koje se ovaj film ne bini dogodio. Nadam se da se vidimo sledeće godine s novim filmom!“

Najbolji film u selekciji TEEN ocenjivao je tinejdžerski žiri u sastavu: Nađa Bosanac, Jelena Varga,  Lana Bojić, Sofija Berak,  a nagradu je odneo filmu „Kiks“, reditelja Davida Mikulana i Balinta Reveza iz Mađarske.

„Prikaz odlične kreativnosti, realan i sirov, ovo je film koji nam otvara vrata ka životima ljudi koje vrlo često zaboravljamo ili jednostavno biramo da ne vidimo. Posvećenost autora i emocije koje ovaj film budi u gledaocu čine ga vrednim kako nagrade na ovogodisnjem Teen programu tako i tople preporuke za širu publiku da ga pogleda“ – stoji u obrazloženju žirija.

Posebno priznanje u kategoriji Teen, dobio je britanski film „Copa 71“, reditelja Džejmsa Erskina i Rejčel Remzi.

“Ono što ovaj izvrsan dokumentarac ističe jeste priča koja će zasigurno mnoge devojčice ili žene podstaći da se više informišu o ženama koje su napisale istoriju, ali su zaboravljene zbog svog pola. Intrigantnost i zanimljivost čine da ovaj film ostavlja dubok utisak na gledaoca i navodi ga na dalje promišljanje o temi.” – ističe se u obrazloženju.

Jedan od članova žirija, Vladan Petković izjavio je da bi se složio sa komentarom kinekskog reditelja Ženminga, da je selekcija Beldocsa hrabra i beskompromisna. „Veoma sam zadovoljan nagradama svih žirija i ponosan sam što moj grad konačno ima dokumentarni festival kakav zaslužuje.“

Sedamnaesto izdanje. Beldocs festivala zatvara se večeras filmom „Film je promenio svet“, reditelja Darka Bajića i Siniše Cvetića u 19.30 u Domu omladine Beograda, kada će biti dodeljena i Nagrada publike za najbolji evropski film pod pokroviteljstvom Delegacije Evropske unije u Srbiji. 

O Beldocs-u

Beldocs, jedan od vodećih međunarodnih festivala dokumentarnog filma u ovom delu Evrope, održava se svake godine u maju u Beogradu. Osnovan 2008. godine, ove godine prikazaće 13 programskih celina, preko 100 premijernih projekcija, tokom osam dana trajanja festivala, koji se prikazuju na 8 lokacija. Festival Beldocs dodeljuje 6 nagrada u četiri takmičarska programa. Osim filmskih projekcija organizuje niz panela i Master Class predavanja, a u okviru Industry aktivnosti na radionicama, dodeljuju se novčane nagrade za razvoj budućih filmova. Svake godine okupi preko 150 međunarodnih stručnjaka u audio-vizuelnoj industriji, autora i producenata. Više od 200 partnera u Srbiji, regionu i Evropi, podržava rad Beldocs filmskog festivala. Kreativni tim od preko 20 članova organizuje Beldocs festival, uključujući stručnjake iz oblasti filma, dizajna i umetnosti. Beldocs je od 2017. partner u evropskim projektima: #europeanfilmchallenge, AVA Doc, Moving Cinema, Young4Film i član je Asocijacije dokumentarista Evrope. Više informacija na www.beldocs.rs

Autor fotografija:  Filip Olćan

Članak Dodeljene nagrade 17. Beldocs festivala se pojavljuje prvo na Oblakoder.

NAJBOLJI ALBUM, NAJBOLJI SINGL, NAJBOLJI IZVOĐAČ, NAJBOLJI NOVI IZVOĐAČ.

Za nagrade u svim kategorijama nominovano je ukupno: 49 albuma,  53 singla, 39 izvođača i 19 novih izvođača.

U odabiru najboljih mogli su glasati svi članovi Runde po pravilu jedan član jedan glas, ali da bi se dobio što objektivniji izbor nisu mogli glasati za svoja izdanja ili izvođače.  Uz njih je, sa istom namerom što veće objektivnosti, u glasanje uključen i forum sačinjen od novinara i muzičkih profesionalaca koji prate regionalnu muzičku scenu te je tako ukupno glasačko telo činilo 70 glasača. 

Nakon sabiranja glasova dobili smo i finaliste, odnosno TOP 3, u svakoj kategoriji (navedeni nasumičnim redom, ne po broju glasova).

NAJBOLJI ALBUM – TOP 3 NOMINIRANA

KLINIKA DENISA KATANECA – KAO ZAO KOR (MENART)

LJUBIČICE – DOK ČEKAMO PAD (KROKODIL STUDIO)

PROTO TIP – S IVICE SANJANJA (POP DEPRESIJA)

NAJBOLJI SINGL – TOP 3 NOMINIRANA

LET 3 – MAMA ŠČ! (DALLAS RECORDS)

PROTO TIP – SVE ŠTO BOLI PROĆI ĆE (POP DEPRESIJA)

PIPSCHIPS&VIDEOCLIPS – VEĆINOM (LAA)

NAJBOLJI IZVOĐAČ – TOP 3 NOMINIRANA

KOIKOI (MOONLEE RECORDS)

LET3 (DALLAS RECORDS)

BUČ KESIDI (KONTRA RIGHTS)

NAJBOLJI NOVI IZVOĐAČ – TOP 3 NOMINIRANA

ZHIVA (GLITCH RECORDS)

MARKO BOŠNJAK (AQUARIUS RECORDS)

MITSKO BIĆE (KONTRA RIGHTS)

Ko su dobitnici u svakoj od kategorija saznaćemo na dodeli nagrade RUNDA za najbolje u 2023. godini, u petak, 23.2. u 16:00h, u Kinu Šiška u sklopu jubilarne 10. MENT konferencije,koja se održava od 21.3.-24.3. u Ljubljani.

Nagradu i ove godine podržava MERLIN.

MENT konferencija nedavno je objavila kompletan program koji, kao i sve druge bitne informacije možete potražiti ovde: https://www.ment.si/en

Runda će, osim kroz dodelu nagrade, ove godine ponovo sarađivati na Mentu kao kurator jednog od panela ‘Balkanska streaming odiseja: Retrospektiva posljednjih 5 godina’ (četvrtak, 22.2., 11:15h, M hotel), na kojem će se diskutovati o tome što se promenilo na regionalnoj digitalnoj sceni od dolaska velikih streaming servisa u regiju, koji su trendovi, kako su se izvođači i izdavači prilagodili digitalnoj distribuciji glazbe, a kako ljubitelji muzike te koja je streaming perspektiva za region u idućih 5 godina. Na panelu će govoriti Marta Stupin (Menart, HR), Bojan Musulin (IDJDigital, RS), Jehan Paumero (Believe, FR/HU), a moderira će ga Dario Draštata (Dallas Records, Runda, Impala, HR).

Članak RUNDA dodeljuje nagrade na jubilarnom 10. MENT-u se pojavljuje prvo na Oblakoder.

U obrazloženju nagrade, direktorka Fonda B92 Maja Čečen i direktor Slobodne zone Rajko Petrović poručili su da je grupa fantastičnih ljudi koji su prvi dobitnici nagrade „Olivera Ranđić“ dugogodišnji Oljini, Fondovi i Zonini saradnici koji su gradili Oljom Juniora, strpljivo, pametno i uporno poslednjih 15 godina – program je kroz svoje brojne aktivnosti u osnovnoškolskoj, srednjoškolskoj i visokoškolskoj nastavi, kao i vanškolske programe za srednjoškolce, ušao u živote stotina hiljada dece i mladih, koji uz pomoć filma uče o svojim i tuđim pravima i odgovornostima.

„Godišnjom dodelom ove nagrade želimo da odamo priznanje i našoj Olji i sličnim dobrim duhovima obrazovanja, koji pomeraju stvari u jednoj od najvažnijih oblasti života i nastoje da učenje učine zanimljivim i važnim deci i mladima. Stručni tim Slobodne zone junior koji čine Melita Ranđelović, Vesna Štrbić, Zagorka Aksentijević, Jelena Joksimović, Ilinka Miletić, profesor doktor Dragan Popadić i Aleksandar Vajzner to svakako posvećeno rade iz godine u godinu, na čemu smo im, u svoje i u Oljino ime, beskrajno zahvalni“, rekli su pokretači ove novoustanovljene nagrade.

Melita Ranđelović se u ime dobitnika zahvalila organizatorima istakavši da su svi članovi tima dirnuti ovim gestom Fonda B92 i Slobodne zone. Ona je naglasila da je pred njima i zahtevan zadatak da i ubuduće opravdaju poverenje te da se nada da će u narednim godinama nagrada „Olivera Ranđić“ motivisati mnoge da još posvećenije pristupaju obrazovanju.

Prvi dobitnici nagrade „Olivera Ranđić” i Oljine kolege i prijatelji nastaviće njen rad i podstaći druge, između ostalog i u ulozi žirija za buduće dodele nagrade sa Oljinim imenom, da sa entuzijazmom i verom u suštinsku važnost unapređenja obrazovanja kroz korišćenje inovativnih i kreativnih metodologija i alata nastave da daju svoj doprinos ovoj važnoj oblasti.

Fotografije: Olivera Inđić

Članak Po prvi put dodeljena nagrada Olivera Ranđić se pojavljuje prvo na Oblakoder.

*Pesme su predstavljene abecednim redom:

1. Kiza Bluza – A šta to čekamo

2. Deformitet – Baba

3. Mišael Bob Vidaković – Balkan

4. Konvoj – Balkan Dert

5. Bristol – Beskraj

6. Tibor – Bonvivani

7. Fiction – Broi do 3

8. Alek Remekdelski – Cimali mu ribu

9. Buč Kesidi – Curimo po asfaltu

10. Post Rem – Dajem ti

11. Mimi Mercedez – Dajivé Komì

12. Playdown – Do ambisa

13. Zhiva feat. Bljuzga – Dobar osećaj

14. Ljubičice – Dok čekamo pad

15. Zid plača – Džitra

16. VI čulo – Huligan

17. Lakiko –  Inat u kamenu

18. Mihailo Tatić – Istina (Kad padne mrak)

19. Pretty Loud – Jag Tabilji

20. Pera Brada Potomak – Kataklizma kapitalizma

21. Astrid- – Kostarika

22. Sassja – Ksnmsry

23. Lena – Mali milion

24. Quasarborn – Menja se

25. Keni nije mrtav feat. Zembo Latifa – Nema nazad

26. Armatura tela – Nisam više sam

27. Zimbabveanski Zavod Za Zaštitu Zverova – Normalan čovek

28. SlonOFF – Pizza

29. Šaptač – Potpuno slobodan

30. Oxajo – Put

31. S-alt – Raj=kraj

32. Kruz Roudi – Repriza

33. Nataleé – Rolam

34. The Splitters – Role filmova

35. Tam – Samo ne ovde

36. Xarakiri – Sprotivniot kraj

37. Bagremov med – Šta se događa

38. Narcis. – Sushi.

39. Sunday Stories – Svijet

40. Ruber Cor – Tiho

41. Friki – Tren posle sna

42. Hristina – Usamljeni ljudi

43. Oli Pop – Velika očekivanja

44. Asimetrik – Voli me sad

45. Alen Šenkovski – Za sve kriv RnR

46. Demm – Za tebe v torek ne obstajam

47. ZeroTwo – Zajedno

Dizajn: Nikola Puzigaća

Članak Poznati polufinalisti konkursa za Nagradu Milan Mladenović 2023 se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Iz alternativnog centra ahvaljuju se svim devojčicama koje su se prijavile, jer duboko veruju da svaka od njih zaslužuje podršku i prepoznatljivost u svetu novih tehnologija. „S obzirom na veliki broj kvalitetnih prijava, odlučile smo da umesto 5 jednokratnih stipendija u iznosu od 25,000 rsd, dodelimo 7 stipendija, a u saradnji sa međunarodnom Sajber školom  KIBERone, obezbedile smo još 3 stipendije u vidu celomesečne obuke u ovoj školi. Ovom prilikom želimo da im se zahvalimo na tome što su prepoznali važnost učenja i usavršavanja devojčica u oblasti IKT-a.”, navode u saooštenju.

Dobitnice novčanih stipendija „Super devojčice u IKT-u 2023.“ su:

1. Vasilisa Novaković, Beograd

2. Olivera Vucelić, Kragujevac

3. Irena Nikolić, Bor

4. Maša Otašević, Užice

5. Gordana Teofilović, Beograd

6. Milica Krstić, Niš

7. Anđela Vuksanović, Kruševac

Dobitnice celomesečne obuke u školi KIBERone su:

1. Vera Vučićević, Beograd

2. Tea Žirović, Zrenjanin

3. Jovana Mulćan, Neuzina

Takođe, KIBERone škola obezbedila je 30 nagrada u vidu jednodnevne obuke za naše stipendistkinje.

Zahvaljuju se komisiji za odabir stipendistkinja za Super devojčice u IKT-u koju su činile: Jelena Jaćimović, ilustratorka; Slađana Savić, asistentkinja na Hemijskom fakultetu u Beogradu; Maša Peruničić, programerka i aktivistkinja Femix-a i Rok kampa za devojčice.

Takođe i svim donatorima/kama i ljudima dobre volje koji su na različite načine podržali ovu inicijativu i doprineli da se podrže Super devojčice u IKT-u.

O Međunarodnom danu devojčica u IKT-u:

Međunarodni dan devojčica u IKT-u je ustanovljen na nivou Ujedinjenih Nacija i obeležava se svakog poslednjeg  četvrtka u aprilu. Prvi put je obeležen 2001. godine u Nemačkoj i od tada je u aktivnostima koje su posvećene ovom danu učestvovalo više miliona devojčica širom sveta. Obeležavanje Međunarodnog dana devojčica u IKT trebalo bi da podstakne i ohrabri devojčice da prilikom odabira budućih profesija, ali i hobija ne podležu stereotipima i biraju zanimanja iz sektora informaciono komunikacionih tehnologija. Ovo je jedan od načina kojim se evojčice ohrabruju I osnažuju da se rukovode sopstvenim talentima i željama, uprkos očekivanjima često nepodržavajuće sredine.

Članak Rezultati konkursa za stipendiranje Super devojčica u IKT-u 2023 se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Tokom četiri festivalske večeri prikazano je 15 najnovijih ostvarenja iz oblasti dokumentarnog filma. U okviru takmičarske selekcije dodeljena su dva priznanja: nagrada publike i nagrada žirija publike koji je bio sastavljen od tri ljubitelja filma koji su glasali za najbolji debitantski film.

Žiri u sastavu Maja Pravdić, Arsenije Vujović i Uroš Stambolić dodelio je nagradu za najbolje ostvarenje u okviru takmičarskog programa Enter DOK. Nagrada za najbolji film festivala odlukom ovog žirija pripala je filmu „Moj prijatelj Tomi“ kanadskog autora srpskog porekla Nema Stankovića. Radnja filma „Moj prijatelj Tomi“ prikazuje istinitu priču o 40-godišnjem muškarcu Tomiju Liju (Tommy Lee) koji živi sa veoma strogim i religioznim roditeljima iz Koreje. Tomi nikada nije kuvao, bio na ljubavnom sastanku, poljubio devojku, ne poseduje račun u banci. Kada njegov najbolji prijatelj Nem odluči da Tomija odvede na epsko putovanje otkriva se čitav svet napetosti, strahova i trauma iz prošlosti.

Nagrada za najbolji film na osnovu glasova publike pripala je ostvarenju „Mavena“ Andrije Lekića. Radnja filma „Mavena“ sastoji se od četiri priče snimljene u periodu od osam godina: krvna osveta i njene posledice, fenomen virdžine, ljubav između sestre i brata koji ima trajno oštećenje mozga i poslednji dani oca u terminalnoj fazi maligne bolesti.

Autori oba ostvarenja bili su prisutni na zatvaranju i zahvalili se publici na glasovima kao i na neverovatnom iskustvu koje su imali na DOK festivalu.

Nakon svečane ceremonije uručenja nagrada prikazan je dokumentarac „Neki drugi Lik“ reditelja Metjua Bauera.

Metju Bauer je bio gost festivala i povodom srpske premijere svog filma rekao: „Čuo sam da je ovo sjajan festival i da ću se dobro provesti u Srbiji. Večeras ćete imati priliku da pogledate film koji se zove The Other Fellow ili kako ste ga vi preveli Neki drugi lik i veoma mi je interesantan vaš prevod. Ovaj film je o životima mnogih ljudi u svetu čije pravo ime je Džejms Bond. Ovo ostvarenje prikazuje kako izgleda kada nosite ime jednog od najpoznatijih ljudi u svetu. Želim da se zahvalim organizatorima i MegaCom filmu, kao i Igoru Toholju koji je uvrstio moj film program“.

Autor fotografija: Filip Olćan

Članak Dokumentarci Moj prijatelj Tomi i Mavena najbolji na DOK #5 festivalu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Sama ceremonija 95. dodele Oskara održaće se 12. marta u Dolbi Teatru u Los Anđelesu, a voditelj će posle nekoliko godina ponovo biti komičar Džimi Kimel.

“Everything Everywhere All At Once” vodi sa najviše nominacija, ima ih 11. The Banshees of Inisherin” i “All Quiet on the Western Front” imaju po devet.

Iako je većina favorita ispoštovana nominacijama, prve reakcije su da bode oči to što ove godine nema žena u kategoriji „najbolja režija“, iako se do poslednjeg trenutka verovalo da nekoliko njih mogu biti nominovane (Charlotte Wells, Sarah Polley…)

Ovo je lista nominovanih za 2023. godinu.

Najbolji film

“All Quiet on the Western Front”
“Avatar: The Way of Water”
“The Banshees of Inisherin”
“Elvis”
“Everything Everywhere All at Once”
“The Fabelmans”
“Tár”
“Top Gun: Maverick”
“Triangle of Sadness”
“Women Talking”

Najbolji glumac

Austin Butler (“Elvis”)
Colin Farrell (“The Banshees of Inisherin”)
Brendan Fraser (“The Whale”)
Paul Mescal (“Aftersun”)
Bill Nighy (“Living”)

Najbolja glumica

Cate Blanchett (“Tár”)
Ana de Armas (“Blonde”)
Andrea Riseborough (“To Leslie”)
Michelle Williams (“The Fabelmans”)
Michelle Yeoh (“Everything Everywhere All at Once”)

Najbolja režija

Todd Field (“Tár”)
Dan Kwan and Daniel Scheinert (“Everything Everywhere All at Once”)
Martin McDonagh (“The Banshees of Inisherin”)
Ruben Ostlund (“Triangle of Sadness”)
Steven Spielberg (“The Fabelmans”)

Sporedna ženska uloga

Angela Bassett (“Black Panther: Wakanda Forever”)
Hong Chau (“The Whale”)
Kerry Condon (“The Banshees of Inisherin”)
Jamie Lee Curtis (“Everything Everywhere All at Once”)
Stephanie Hsu (“Everything Everywhere All at Once”)

Najbolja sporedna muška uloga

Brendan Gleeson (“The Banshees of Inisherin”)
Brian Tyree Henry (“Causeway”)
Judd Hirsch (“The Fabelmans”)
Barry Keoghan (“The Banshees of Inisherin”)
Ke Huy Quan (“Everything Everywhere All at Once”)

Najbolja originalna muzika

“All Quiet on the Western Front”
“Babylon”
“The Banshees of Inisherin”
“Everything Everywhere All at Once”
“The Fabelmans”

Najbolji adaptirani scenario

“All Quiet on the Western Front”
“Glass Onion: A Knives Out Mystery”
“Living”
“Top Gun: Maverick”
“Women Talking”

Najbolji originalni scenario

“The Banshees of Inisherin”
“Everything Everywhere All at Once”
“The Fabelmans”
“Tár”
“Triangle of Sadness”

Najbolji zvuk

“All Quiet on the Western Front”
“Avatar: The Way of Water”
“The Batman”
“Elvis”
“Top Gun: Maverick”

Najbolji dokumentarni film

“All That Breathes”
“All the Beauty and the Bloodshed”
“Fire of Love”
“A House Made of Splinters”
“Navalny”

Najbolji animirani film

“Guillermo del Toro’s Pinocchio”
“Marcel the Shell With Shoes On”
“Puss in Boots: The Last Wish”
“The Sea Beast”
“Turning Red”

Najbolja šminka i maska

“All Quiet on the Western Front”
“The Batman”
“Black Panther: Wakanda Forever”
“Elvis”
“The Whale”

Najbolja montaža

“The Banshees of Inisherin”
“Elvis”
“Everything Everywhere All at Once”
“Tár”
“Top Gun: Maverick”

Najbolji vizuelni efekti

“All Quiet on the Western Front”
“Avatar: The Way of Water”
“The Batman”
“Black Panther: Wakanda Forever”
“Top Gun: Maverick”

Izvor: Danas

Članak Objavljene nominacije za Oskara 2023 se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Na ovogodišnji konkurs prispelo je 260 radova. Žiri koji je brojao 33 člana iz redova agencija, oglašivača i stručnjaka iz akademske zajednice imao je priliku da pogleda, zaista impresivan broj radova, što govori u prilog stabilnosti srpske advertajzing scene, koja uprkos izrazito nepovoljnim okolnostima i dalje ima snage i energije da stvara kvalitetnu komunikaciju i da otkriva nove forme, prilagođene realnosti.

Kriza je iznedrila i nova rešenja i pristupe, pa se iz velikog broja radova izdvojilo i dosta svežeg, novog i originalnog.

Dobitnik UEPS-ovog Grand Prix-a za 2022. godinu je: kampanja Superhero, agencije McCann Beograd, klijent Mastercard. Superhero je takođe dobitnik nagrade Dragan Sakan New Idea.

Nagrada Think Big koja se dodeljuje mladim, malim i srednjim agencijama, pripala je agenciji Konteent Media.

Sa najviše osvojenih bodova UEPS-ov oglašivač godine postao je Mastercard, dok je UEPS-ova agencija godine – Leo Burnett, drugi put zaredom. Podsetimo, ovo prestižno priznanje ranije su dobili Communis, New Moment New Idea Company, Ovation BBDO i McCann i Leo Burnett. Prethodnih godina, nekoliko puta uzastopno Oglašivač godine bio je A1 Srbija (ranije VIP Mobile), Jaffa d.o.o., Telenor Banka, Grand prom d.o.o.

Na svečanosti je uručeno i priznanje „Otkrivanje“ za one koji se bave profesionalno komunikacijama, ali nalaze način da kvalitetno komuniciraju na neke važne teme. Ove godine dobtnik je besplatni online magazin Oblakoder.

Tokom svečanosti prve dobitnice srpskog Young Lions Keti Zaharijev i Milica Radović najavile su Young Lions Srbija za 2023. godinu.

Spisak dobitnika možete pogledati ovde.

Tekst preuzet sa sajta Advertiser Serbia.

Članak Dodeljena UEPS priznanja za 2022 se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ove godine se za dve nagrade takmičilo 14 ostvarenja iz Srbije i regiona. Nagradu Mladi autor koje se ove godine dodelila najboljem reditelju dobio je reditelj filma Krotki, Jovan Dimoski. I ove godine se žiri sastojao od umetnika iz Valjeva koji žive i rade u inostranstvu: reditelja Zoran Đorđević i fotografa i snimatelja Dušan Đorđić i Nenad Stevanović. Oni su dodelili novčanu nagradu reditelju, a sliku Miodraga Pešića Peše su odlučili da dodele glumici Aniti Ognjanović. Specijalno priznanje žirija dobila je i glumica Iva Milanović za film Animus Milice Spasojević.

Deo iz saopštenja: Bilo je izuzetno teško izabrati ovogodišnjeg pobednika. Ali, bilo je zadovoljstvo pogledati i shvatiti da pored toga što naš Valjevski festival uporno raste i pretvara se u odraslo biće, svake godine imamo sve bolje filmove. Ne samo tehnički, do savršenstva napravljene, već i priče koje su pre svega znakovi upozorenja na sadašnjost koja nas vodi u krajnje neizvesnu budućnost. Naši mladi filmski autori postaju sve više budni i primećuju stvarnost, pa te priče i emocije sjajno prenose na bioskopsko platno. Kad kažem “naši” neizostavno mislim i na drage kolege iz današnnjih država koje su nekada bile “Od Vardara, pa do Triglava.” Nije skromno reći da su ove godine svi autori pobednici. Pravila nalazu da ipak odredimo jedan film, a to je “Krotki” Jovana Dimoskog. To je upravo taj filmski isprican znak koji nas upozorava na sadasnjost koja nas vodi u losu buducnost. Znak koji bi mogao da bude i demantovan ako bi vecina od nas promenila pre svega sebe. Film koji obavezno treba svako od nas da pogleda i razmisli.

O dobitniku nagrade Slobodan Golubović Leman za najbolji film odlučivao je žiri u sastavu producentkinje iz Hrvatske Sabine Krešić, glumice Maje Šuša i dramaturga Dragana Nikolića.

Predstavnica žirija Maja Šuša je u ime žirija na ceremoniji uručila nagradu reditelju Jovanu Dimoskom za film Krotki.

Deo iz saopštenja žirija: Film koji je ostavio najjači utisak na žiri uspeo da uradi ono što ne uspevaju i neki dugometražni filmovi. Dramaturgija je jasna i precizna, likovi su razvijeni, upečatljivi, od najamnje sporedne role do glavnjaka. Fotografija, bilo da je dnevna, mada je u većini filma to noćna fotografija, bilo da je u eksterijeru ili enterijeru vrloje puna i nabijena. U montažnom postupku svaki rez je na mestu i bez greške, sve u svemu utisak koji je ovaj film ostavio na žiri je takav da deluje kao da se ne radi o studentskom filmu već o ekipi koja iza sebe ima mnogo više iskustva  i znanja. Sve ovo bilo bi od manjeg značaja da film KROTKI nema mnogo više na značenjskom nivou jer govori nam o novim  izgubljenim mladim generacijama. O predgrađu koje je naša realnost, naša suština i naša sudbina.

Na festivalu su u revijalnom programu prikazani filmovi Heroji radničke klase Miloša Pušića Heroji Gorana Nikolića, Usekovanje Siniše Cvetića, Punim plućima

Radislava Jovanova Gonza, Rampart Marka Grbe Singha, Kristina Nikole Spasića i Posle zime Ivana Bakrača.

Osim ovih, na festivalu je prikazan izbor krathih eksperimentalnih filmova mladih autora.

I ove godine, festival je propraćen muzičkim programom: u subotu su u MMF Avanturi nastupali bendovi Keni nije mrtav i Proto tip, a za zatvaranje festivala DJ UV.

Festival organizuje udruženje VAKUM uz podršku Ministarstva kulture i Grada Valjeva, a u saradnji sa Centrom za kulturu Valjevo, Modernom galerijom i MMF Avanturom.

Članak Dodeljene nagrade na devetom izdanju Valjevskih filmskih susreta se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Nakon svečane parade, usledio je vatreni performans, a potom i sam čin ceremonije otvaranja, gde je skrenuta pažnja na važnost svih problema kojima je zajedničko kretanje. Kao četiri najvažnije teme o kojima se govori na 28. FEP-u istaknute su izbeglička kriza, ekološka kriza, ograničenje putovanja i sloboda pokreta u prirodi.

Prisutne je pozdravila direktorka FEP-a Sonja Petrović i zahvalila svim volonterima, učesnicima, organizatorima i publici, nekima koji su tu već skoro 30 godina, a i svima onima koji su tu prvi put:

„Uprkos brojnim izazovima, i ove godine uspeli smo da dovedemo pozorište u naš grad. Baš kao i puž koji na leđima nosi svoju kućicu, tako i mi godinama migriramo, ali imamo jasan put i cilj, a to je put pozorišta. Uživajte u ova četiri festivalska dana i pomno upijajte svaki segment programa. Nadamo se da ćete i se i sa 28. FEP-a vratiti puni utisaka i novih znanja i saznanja.“, poručila je Petrovićeva.

Na otvaranju Festivala obratila se gospođa Marianne Gade Topac, visa savetnica za politiku i konzularna pitanja Ambasade Danske u Srbiji. Osvrnula se na važnost postojanja organizacija kao što je FEP u malim sredinama:

„Čast mi je biti gost na ovakvom Festivalu, koji uprkos ograničenjima koje postavlja mala sredina, uspeva da dovede trupe iz čitavog sveta, a posebno mi je drago što na Festivalu nastupa i internacionalna trupa Ikarus, uz koju sam i ja zavolela pozorište. Hvala vam što postojite i nadam se da se vidimo i sledeće godine!“

Gostima se obratila i direktorka KC Bačka Palanka Olja Nađ, kao predsednik SO Bačka Palanka Milan Čavić. Kao predstavnici važnih institucija u Bačkoj Palanci istakli su značaj FEP-a i poručili da će njihova podrška svake naredne godine biti sve veća.

Festival je svečano otvoren autorskom pesmom „Čistimo planetu“ šestogodišnje Lole Urban, unuke osnivačice Festivala ekološkog pozorišta za decu i mlade, uz poruku značaja očuvanja naše planete.

Nakon ceremonije otvaranja odigrana je prestava „Odjeci slavlja“ internacionalne trupe Ikarus Stage Arts, a nakon programa za decu usledio je muzički program na kom su nastupili predvodnici alternativne rok scene grupa Repetitor i dobropoznati Bačkopalančani Santos Brothers.

28. FEP održava se do nedelje 21. avgusta. U okviru takmičarskog programa biće odigrano 10 predstava pozoršnih trupa iz zemlje, regiona, Slovenije, Austrije i Danske. Najbolja predstava biće nagrađena nagradom „Dobro drvo“ u tri kategorije – nagrada stručnog žirija, koji ove godine čine koreografkinja Jovana Rakić, umetnički direktor Dječijeg pozorišta Republike Srpske Duško  Mazalica i pedagoškinja i aktivistkinja za ljudska prava Maša Avramović, nagrada dečijeg žirija i nagrada publike. Osim takmičarskog programa, priređen je celodnevni edukativni i kreativni program – radionice, tribine, projekcije filmova, kao i večernji muzički program.

28. Festival ekološkog pozorišta za decu i mlade podržan je od strane Švajcarske vlade, u okviru projekta „Kultura za demokratiju“, koji sporovodi Hartefakt fond. FEP su podržali i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, kao i Opština Bačka Palanka.

Više informacija pronađite na www.fep.org.rs.

Autorka fotografija: Jovanu Semiz

Članak Počeo 28. Festival ekološkog pozorišta za decu i mlade u Bačkoj Palanci se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Nagrada publike pripala je jednominutnom filmu „Polen” autora Vajsa Majevskog iz Litvanije.

Tročlani žiri za jednominutne, koji su činili Ivana Marinić Kragić, rediteljka i producentkinja iz Zagreba, Peter Cerovšek, filmski autor i direktor festivala FeKK iz Ljubljane i Petar Mitrić, filmski kustos i producent iz Subotice, dodelio je tri specijalna priznanja ostvarenjima „TKO” autora Olivera Smita iz SAD, „Svakodnevni šou” reditelja Mustafe Bengernauta i Bukef Muhameda Tahera iz Alžira i “Postavi pitanje super 8 magičnoj kugli” reditelja Džonatana Rajlsa iz SAD.

Žiri je nagradu za najbolji strani jednominutni film dodelio animiranom filmu „Prihvatiti sebe”, rediteljke Tatjane Tjo iz Uzbekistana. U pitanju je „film čvrste i jasne strukture, koji kroz likovno snažan animacijski postupak u jednom minutu na veoma emotivan način otvara priču o odrastanju i prijateljstvu, odnosno samoći i izolovanosti.”

Nagrada za najbolji domaći jednominutni film, dodeljena je animiranom filmu „Maramice“, reditelja Lazara Bačkonje; „Duhovit i nepretenciozan, film u kojem  autor na apstraktan način pruža drugačiji pogled na običnu svakodnevicu.”

Grand Prix za najbolji jednominutni film pripao je igranom filmu „Prevod”, reditelja Omera Faruka Barana iz Turske, „koji je snimljen u jednom kadru, dok veštom režijom i minimalističkim pristupom  film progovara na aktuelnu temu globalnih ratova i migracija.”

Odluku o najboljim kratkometražnim filmovima u takmičarskom program „9413”, doneo je Jurij Meden, kustos Austrijskog filmskog muzeja u Beču.

Specijalno priznanje pripalo je srpskom ostvarenju „Kontrafaza” autora Igora M. Toholja, za koje član žirija konstatuje da je u pitanju „film konstantno uzbudljive, čak šokantne vizualne energije i neobične, kompleksne strukture koja na savršen način odgovara istraživanju jedne relevantne teme.”

Za najbolji kratkometražni film festivala proglašen je španski dokumentarni film „Dajla, bioskop i zaborav” autora Artura Duenjasa Herera, uz sledeće obrazloženje:

„Dajla nas podseća na osnovni potencijal i moć filma i bioskopa: da nas preveze na mesta gde verovatno nikada nećemo otići, da nam pokaže kako život izgleda negde drugde, da stvori empatiju, da podigne političku svest.”

Nagrađeni autor filma koji govori o zaboravljenom izbegličkom kampu u Alžiru koji naseljavaju izbeglice ostale nakon španskog povlačenja iz Afrike, kao poslednje tamošnje kolonije, Arturo Duenjas Herera, koji je bio prisutan na dodeli nagrada ističe da je duboko uveren da film ima snagu da menja stvari na bolje:

„Pokušao sam ovim filmom da prikažem težak život zaboravljenih izbeglica u tom kampu, jer smatram da film ima snagu da promeni neke stvari. U Srbiju sam došao namenski zbog festivala, boravio sam neko vreme i u Beogradu sa željom da upoznam vašu zemlju i zaista sam oduševljen i srdačnošću ljudi, ukazanim gostroprimstvom, ali i kvalitetom i organizacijom samog festivala“, rekao je Duenjas.

Osnivač i organizator festival Mister Vorky je Nezavisni filmski centar Vorky Team iz Rume, koji neumorno nastavlja svoju misiju propagande života i dela velikana filmske umetnosti – Slavoljuba Slavka Vorkapića, u saradnji sa Kulturnim centrom „Brana Crnčević“ i Gradskom bibliotekom „Atanasije Stojković”. Pokrovitelji festivala su Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Opština Ruma.

Članak Dodeljene nagrade za najbolje filmove na festivalu Mister Vorky se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Pravo prijave imaju dramske serije i komedije iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije, Crne Gore, Sjeverne Makedonije, Kosova i Slovenije, premijerno prikazane u periodu od 1. aprila 2021. do 30. aprila 2022. godine.

Serije za program Sarajevo Film Festivala prijavljuje producent/vlasnik prava, a za mogućnost nominacije za nagrade potrebno je prijaviti sve epizode serije.

O nominacijama i nagradama odlučuje Strukovni žiri, sastavljen od više od 400 filmskih profesionalaca iz regiona.

Nagrade će biti dodeljene u dve kategorije: za dramske serije i za komedije. U kategoriji dramskih serija, dodeljuje se 8 nagrada: za najbolju dramsku seriju, najbolju glavnu glumicu, najboljeg glavnog glumca, najbolju žensku epizodnu ulogu, najbolju mušku epizodnu ulogu, za Zvezdu u usponu, za najbolju režiju (za epizodu) i za najbolji scenario (za epizodu).

U kategoriji komedija dodeljuje se 5 nagrada: za najbolju komediju, najbolju glavnu glumicu, najboljeg glavnog glumca, najbolju režiju (za epizodu) i za najbolji scenario (za epizodu).

Sarajevo Film Festival nagrade Srce Sarajeva za TV serije je uspostavio prošle godine, s ciljem promocije i odavanja priznanja najkvalitetnijim regionalnim televizijskim serijama prikazanim u proteklih godinu dana.

„Nominirane, a onda i dobitnike nagrada u kategoriji TV serija bira više stotina profesionalaca iz struke iz celog regiona, koji ovim priznanjima valorizuju kvalitet regionalne produkcije. Ovaj region ima izvrsne autore koji se bave važnim temama na zanimljiv način. Sarajevo Film Festival kao centar filmske industrije okuplja njihovu snagu i talent, najboljim projektima povećavajući vidljivost i prodaju na međunarodnom tržištu”, izjavio je Jovan Marjanović, direktor Sarajevo Film Festivala.

Pravilnik, uslovi i online formulari za prijavu objavljeni su na web stranici Sarajevo Film Festivala.

Ceremonija dodele nagrada u kategoriji TV serija biće održana na 28. Sarajevo Film Festivalu, koji se ove godine održava od 12. do 19. avgusta.

Fotografije: SFF

Članak Otvorene prijave za TV serije za nagrade Srce Sarajeva 28. Sarajevo Film Festivala se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Priznanje je pokrenuto u Švedskoj 2015. godine na inicijativu Raul Valenberg akademije da bi se promovisalo delovanje mladih koji svojim dobrim delima čine svet humanijim i pravednijim.

Nosioci kampanje za nominovanje mladih iz Srbije i promociju ove nagrade su Ambasada Švedske u Beogradu i C31 – Centar za razvoj kulture dečijih prava uz podršku Švedskog instituta i Raul Valenberg akademije iz Stokholma. Tokom prošlogodišnje kampanje, koja je prvi put imala međunarodni karakter, dve devojke iz Srbije bile su dobitnice ovog priznanja.

„Nagrada ’Mlada hrabrost’ ustanovljena je u znak sećanja na švedskog diplomatu Raula Valenberga koji je tokom Drugog svetskog rata spasio nekoliko desetina hiljada Jevreja u Budimpešti. Njegova humanost i moralna hrabrost inspirišu i podstiču svakoga od nas da učinimo neko dobro delo i budemo društveno odgovorni. Pozdravljam što mladi iz Srbije imaju priliku da po drugi put budu nominovani za ovo prestižno priznanje“, rekla je ambasadorka Švedske u Srbiji, Nj. E. Anika Ben David.

Mladi iz Srbije ponovo su pozvani da učestvuju u nominacijama zahvaljujući dugogodišnjoj uspešnoj saradnji ambasade Švedske i C31 – Centra za razvoj kulture dečijih prava u promociji aktivne uloge mladih u građenju demokratskog društva. To je ujedno i dobra prilika da se govori o pravim vrednostima i da se istaknu humana dela koja čine mladi ljudi.

Nominacije sa podacima o kandidatu i kratkim obrazloženjem otvorene su do 15. marta 2022. godine, a možete ih slati na promotion.belgrade@gov.se sa naznakom „Za nagradu Mlada hrabrost“.

Članak Mlada hrabrost – nagrada za mlade humanitarce se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Nakon projekcije filma „Nečista krv“ Milutina Petrovića, kojoj je prisustvovao i glumac Tim Sejfi, uručene su nagrade najboljima na 14. LIFFE-u. Dobitnik Gran prija „Živojin Žika Pavlović“ za najbolju režiju za film „Oaza“ je mladi reditelj Ivan Ikić.

„Hvala posebno Darku Bajiću koji je kao profesor trpeo sve moje studentske filmove. Ovo je moj drugi Gran pri „Živojin Žika Pavlović“ i neobična mi je čast zbog toga. Hvala svima koji su gledali film i onima koji će to tek učiniti i hvala leskovačkoj publici koja je dolazila na Festival.“, izjavio je Ikić na ceremoniji uručivanja nagrade. Ivan Ikić je na ovom Festivalu nagrađen i 2015. godine za režiju filma „Varvari“.

Dobitnici druge i treće nagrade za najbolju režiju 14. LIFFE-a su Danilo Šerbedžija reditelj filma „Tereza 37“ i Antoneta Almat Kusijanović rediteljka filma „Murina“. Antoneta i Šerbedžija zahvalili su se putem video linka, kao i Srđan Dragojević dobitnik specijalnog priznanja žirija.

Publiku i organizatore su u video poruci pozdravili Dalibor Matanić pobednik u kategoriji „Divlji film“ za režiju filma „Zora“, kao i najbolja glumica Festivala Lana Barić, koja je nagrađena za ulogu u filmu „Tereza 37“, a takođe, i Sandi Pavlin, dobitnik priznanja „LIFFE“ za najboljeg glumca, za ulogu u filmu „San Remo“.

Gran pri „Radomir Bajo Šaranović“ za najboljeg mladog reditelja u selekciji Studentski film uručen je Isidori Ratković sa Akademije u Sarajevu za film „Zašto ne zaplešete?“. Druga nagrada za najboljeg mladog reditelja otišla je u ruke Matiji Lukaču sa FDU-a za režiju filma „Polica 21“, a treća nagrada dodeljena je Nikoli Vučiniću sa Akademije na Cetinju, reditelju filma „Velika dostignuća“.

Sinoć je posthumno uručena nagrada „Živojin Žika Pavlović“ za doprinos afirmaciji regionalne filmske umetnosti u svetu – Goranu Paskaljeviću, prošlogodišnjem dobitniku ovog priznanja, koji je na dan dodele 25. septembra 2020. godine preminuo. U ime njegove porodice nagradu je primio, Goranov dugogodišnji prijatelj i distributer njegovih filmova Petar Jakovljević rekavši: „Znam da je Goranu ova nagrada beskrajno značajna.“

14. LIFFE je zatvorio reditelj Stefan Arsenijević, koji je u Leskovac stigao nakon trijumfa u Karlovim Varima sa filmom „Strahinja Banović“.

„Dolazim na LIFFE od samog početka i veliko mi je zadovoljstvo da gledam kako iz godine u godinu raste, sa koliko entuzijazma i ljubavi Darko Bajić, Dragan Jović i Leskovački kulturni centra grade LIFFE, koji je postao značajno mesto susretanja publike sa rediteljima iz regiona, od studenata do etabliranih kolega. Posebno je velika stvar što je Festival održan i ove godine uprkos pandemiji i to nam je pokazalo kolliko nam je nedostajalo kolektivno isksutvo gledanja filma. Proglašavam 14.LIFFE zatvorenim i vidimo se sedeće godine u Leskovcu”, istakao je Stefan Arsenijević.

14. LIFFE je održan od 16. do 21. septembra, publika je bila u prilici da uživo i onlajn pogleda najznačajnija ostvarenja regionalne kinematografije nastala između dva Festivala.

Članak Ivan Ikić dobitnik Gran prija za film Oaza na 14. LIFFE-u se pojavljuje prvo na Oblakoder.