Niko Nikolić je kantautor iz Beograda koji u svojim pesmama spaja indi-pop i rok sa lokalnim balkanskim motivima. Sa svojim bendom uživo stvara prepoznatljiv spoj gitara, moćnih i šarenih aranžmana, kao i Nikovog izražajnog pevanja.

Nakon debi albuma Drugo mesto (2020), Niko se vraća sa novim izdanjem Privatni indigo (2024), koje objavljuju Zeleni kačket i POP Depresija. Pesme sa ovog albuma oblikuju fantaziju posmatranu kroz prizmu svakodnevice: grad, selo, odnosi i unutrašnje dileme pretaču se u amerikana–folk–rok vožnju. Album je sniman u intimnoj kućnoj atmosferi, uz produkcijsku podršku Srđana Popova i bliskih prijatelja.

Karte su dostupne online (link) i u mestima Zaokret, Škart, MIR.

Članak Samostalni koncert Nika Nikolića u Sprat baru  se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Nakon što su osvojili festivalske pozornice širom Evrope, od Roskildea do Trans Musicalesa, YĪN YĪN dolaze po prvi put u Srbiju i obećavaju veče ispunjeno egzotičnim zvukovima, hipnotičkim ritmovima i neodoljivom energijom. Publiku očekuje jedinstveno muzičko putovanje koje spaja istok i zapad, retro i moderno, analogno i digitalno. Ovom prilikom promovisaće novi album Yatta koji će ugledati svetlo dana u januaru.

Early bird ulaznice su rasprodate. Pretprodajna cena ulaznica je 2900 dinara i mogu da se kupe putem Gigstix-a, dok će na dan koncerta, ukoliko ih ostane, koštati 3500 dinara. Fizičke ulaznice dostupne su i u Katakombe baru (Knez Miletina 45, Dorćol). Ulaznice: https://shorturl.at/6Y21h

YĪN YĪN je psihodelični funk kvartet iz Mastrihta (Nizozemska) koji poslednjih godina osvaja evropsku i svetsku scenu svojim plesnim, eklektičnim i žanrovski neuhvatljivim zvukom. Bend kombinuje elemente tajlandske i laoske funk muzike sedamdesetih, disco groove, surf gitaru i elektroniku u prepoznatljiv muzički koktel. Njihov debitantski album The Rabbit That Hunts Tigers (2019) privukao je veliku pažnju zbog originalnog pristupa i svežine, dok je nastavak The Age of Aquarius (2022) dodatno učvrstio njihov status jedne od najuzbudljivijih live atrakcija, a isto se može reći i za Mount Matsu (2024). Poznati su po energičnim nastupima na festivalima poput Roskilde, Trans Musicales i ESNS, gde njihovi koncerti prerastaju u prave plesne ceremonije. Članovi benda dolaze iz različitih muzičkih pozadina – od indie rocka do elektronske produkcije – što njihov zvuk čini još raznovrsnijim. Publici donose egzotičnu, a istovremeno savremenu mešavinu istočnih melodija i zapadnih plesnih ritmova. Kritika ih opisuje kao bend koji uspeva da napravi most između prošlosti i budućnosti muzike. Do sada su obišli gotovo celu Evropu, a sve češće nastupaju i na drugim kontinentima. Njihov vizuelni identitet i scenski nastup dodatno naglašavaju psihodeličnu dimenziju njihove muzike. YĪN YĪN su bend koji svojim koncertima briše granice između žanrova, kultura i kontinenata. Prava je greota propustiti.

Dva dana ranije, takođe u organizaciji Hengtajma, YĪN YĪN će nastupiti u zagrebačkom klubu Boogaloo.

Članak Thai funk senzacija YĪN YĪN sredinom marta premijerno u Srbiji se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Nakon beogradskog koncerta, bend Dolores će nastupiti 7. novembra u SKCNS Fabrici u Novom Sadu, zajedno sa Machom Ravel.

Za veliki beogradski koncert, Dolores pripremaju posebnu setlistu na kojoj će se naći novi hitovi, neobjavljene numere, stare pesme u novim aranžmanima za ceo bend, kao i omiljene obrade ovog sastava.

Dvojac Dolores koji čine filološkinje Ana Srećković Endži i Marija Vukčević nastao je tokom pandemije, 2020. godine, a autorskim pesmama su brzo osvojile srca publike. Dolores nije samo muzički projekat, već glas nove generacije žena koje bez zadrške pišu i produciraju ono što osećaju, ali i ono što publika intuitivno prepoznaje i voli. Inspirisane su direktno egzistencijalnim i introspektivnim motivima: slobodom, ljubavlju, pravdom, a njihov zvuk predstavlja jedinstven spoj retro synth popa, novog talasa i savremene alternative.

Njihov debi album „Šta te radi“ iz 2023. godine pisale su i producirale same, a produkciju nekih pesama sa albuma potpisuje i Petar Wagner Fantom. Ovaj album predstavlja emotivni vodič kroz stvaran život i donosi spoj jakih aranžmana, snažnih vokala i tekstova o svakodnevnim emocijama sa kojima gotovo svi mogu da se poistovete.

Kroz nežne i iskrene tekstove, Dolores obrađuju teme poput mentalnog zdravlja, odnosa i svakodnevnih borbi, pretvarajući lične emocije u univerzalno iskustvo.

Nedavni singlovi „DISKOnekt“ – omaž disku osamdesetih i „Ko gasi svetlo“ – emotivna downtempo numera, na kojoj gostuje sastav Retrospektiva, pokazuju da je duo spreman za novu fazu i da stvaraju muziku koja se sluša „na repeat“.

Ulaznice su u prodaji na prodajnim mestima servisa Tickets, kao i online, po ceni 1400 dinara.

Naslovna fotografija: Ivana Despotović

Članak Pop sastav Dolores ovog petka u Beogradu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Britansko-nemački duo oličavaju moderni romantizam — spajajući melanholiju, izolaciju i lepotu u muziku koja zvuči i nostalgično i savremeno.

Ulaznice po ceni od 2500 RSD / 21 EUR su u prodaji! Ugrabi ih prvi pre nego što cena poraste.

Oflajn sa jedinstvenim i nezaboravnim dizajnom i bez provizije:

Zappa Bar (Dorćol, Beograd)
Fomin Bar (Vračar, Beograd)
Crni Ovan (Novi Sad)

Ili putem linka: https://tickets.rs/event/lebanon_hanover_21137

Članak Lebanon Hanover u Zappa Barki se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Vizelj je trendseterski beogradski rok’n’rol bend, poznat po tome što su pioniri novog beogradskog underground zvuka, po energičnim nastupima uživo i nezaboravnim radijskim hitovima. Ljudi koji dođu na koncert Vizelja retko (nikad) ne izađu isti kao što su ušli.

Članovi benda su: Veljko Milinković (gitara i vokal), Aleksa Nedić (bas i vokal), Jelisaveta Todorov (bubnjevi i perkusije) i Pavle Petrović (klavijature, sampler, gitara, usna harmonika). Kako definisati ono što je neuhvatljivo? Od klasičnog roka, psihodelije, novog talasa i sirovog panka, do elektronskih bitova i brejkova sa fank bas linijama – Vizelj je istinska postmoderna tvorevina koju je teško svrstati u bilo koju kategoriju. Osnovani 2013. godine, postali su muzički ambasadori svoje generacije, zaslužni za pokretanje najvećeg alternativnog umetničkog festivala u Beogradu – Hali Gali, kao i istoimene kompilacije koja predstavlja novu generaciju punk-rock bendova iz regiona.

Njihov prvi album „Naj bolji“ objavljen je 2017. godine i sadrži jednu od njihovih najpoznatijih pesama „Nosorog“. Ovim izdanjem predstavili su svoj autentični „kvazi-pank“ pristup – pun kontradikcija, neočekivanih i smeoih lirskih konstrukcija, zaraznih refrena, humora i ironije.

Godine 2022. objavljuju drugi studijski album „Ne vidim te od dima“, na kojem gitara ustupa mesto britanskim elektronskim formama, uz poziv na ples i zadržavanje pank stava. Vizelj su poznati po bučnim i haotičnim nastupima uživo, često improvizovanim, koji nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Evropa ih je prvi put videla uživo 2019. godine na turneji po Velikoj Britaniji i Irskoj, a izabrani su i među 100 najperspektivnijih nezavisnih izvođača Evrope u okviru selekcije IMPALA „100 artists to watch” za 2023. godinu.

Od 2023. godine nastupali su na brojnim regionalnim i evropskim festivalima, delili binu sa izvođačima poput: Shame, Lucy Kruger & the Lost Boys, i dr.

Među najzapaženijim nastupima izdvajaju se: Liverpool Sound City (UK), Arsenal i EXIT festival (Srbija),Europavox i Velvet (Hrvatska), MENT (Slovenija) i FUSION (Nemačka).

The Sisters of Mercy su započeli svoj muzički put 1980. godine u Leedsu, kao projekat dvojice prijatelja, Andrewa Eldritcha i Garyja Marxa, koji su želeli da čuju svoje pesme na radiju.

Zanimljivost je da ime benda dolazi od pesme Leonarda Cohena. Prvi singl benda, „Damage Done” (A strana) / „Watch” / „Home of the Hit-men” (B strane) snimljen je iste godine kada su osnovani, a od tada bend prolazi kroz brojne promene u postavi i muzičkom stilu.

Njihov prvi album, „First and Last and Always”, objavljen je 1985. godine i postavio je temelje za njihov dalji uspeh. Album je snimljen sa postavom koja uključuje Eldritcha kao vokalistu, Craiga Adamsa na basu, Waynea Husseyja na gitari i nezaobilaznog „Doktora Avalanchea”, ritam mašinu koja je postala zaštitni znak benda. Drugi album, „Floodland” (1987.), donosi pesme koje su obeležile njihovu karijeru, poput „This Corrosion” i „Lucretia My Reflection”. Eldritch je preuzeo kreativnu kontrolu nad produkcijom, što je rezultiralo sofisticiranijim zvukom. Treći album, „Vision Thing” (1990.), predstavlja njihovo poslednje studijsko izdanje. Bend je ubrzo nakon toga prestao da snima nove albume zbog nesuglasica sa izdavačkom kućom. Iako od tada nisu objavili novu muziku, nastavili su da nastupaju uživo i izvode neobjavljene pesme.

The Sisters of Mercy su poznati po svojoj energiji na sceni i specifičnom vizuelnom identitetu. Njihovi koncerti su prava poslastica za ljubitelje kvalitetne muzike, a Eldritchova harizma i moćni vokali ostavljaju snažan utisak na publiku već punih 45 godina. Osigurajte svoje ulaznice na vreme i doživite najveće hitove ovih legendi uživo!

Događaj organizuje agencija Hangtime u sklopu programa Leto za Hengovanje:

24.7. The Sisters of Mercy, Vizelj @Hangar
26.7. Static X, Dope @Hangar
4.8. Dying Fetus, Rivers of Nihil @Bašta KST-a
24.8. Blind Guardian @Hangar

Članak Vizelj uz The Sisters of Mercy na otvorenom u Luki Beograd! se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Osnivač Cómeme kolektiva i lejbla, Matias Aguay, koji je minimalističkim latino zvukom uzdrmao klubove od Berlina do Buenos Ajresa, dolazi u subotu 14. juna da još jednom raspleše beogradsku publiku. Njegov povratak prati i novi singl „El Internet“, nostalgična i angažovana klupska traka koja najavljuje novi album na britanskom lejblu Rekids.

Aguayo je jedan od onih umetnika koji su svojim pristupom oblikovali čitavu scenu – ne samo kroz muziku, već i kroz specifičnu estetiku, filozofiju zajednice i neobične nastupe u kojima često uzima mikrofon u ruke.

Matias se priseća starih beogradskih izlazaka, govori o estetici Cómeme-a, novom albumu i svojoj opsesiji snimanjem koja traje još od detinjstva.

Ovo ti neće biti prvi put u Beogradu. Bio si ovde nekoliko puta kada je Cómeme još uvek bio svež na sceni, pa si imao priliku da osetiš koliko je tvoj zvuk bio uticajan ovde. Šta ti je ostalo u najboljem sećanju iz našeg grada? Da li si još uvek u kontaktu sa nekima od ljudi odavde?

Matias Aguayo: To je bilo davno i jako sam srećan što se vraćam jer imam samo lepe uspomene na boravke ovde. Prošlo je mnogo vremena, pa se ne sećam svih detalja, a i kontakti su vremenom izbledeli. Nadam se da ću sada uspeti da se ponovo povežem sa ljudima, a činjenica da me dugo nije bilo ovde daje mi priliku da podelim sve ono što sam naučio tokom te duge pauze. Sećam se dugih, vrelih i živahnih žurki, teške ali preukusne hrane, jakih i magičnih pića, dugih razgovora o našim različitim životima i istoriji, dugih šetnji pored vode i kupanja pod vrelim suncem, u jednom drugačijem vremenu, koje je delovalo jednostavnije. Uzbuđen sam što ću podeliti nova iskustva i razmene, mnogo se toga desilo u međuvremenu, postoji jaz koji treba popuniti, i nadam se da ću ostaviti snažan utisak koji će mi omogućiti da vas češće posećujem.

Cómeme je od samog početka imao prepoznatljiv vizuelni identitet, što se kasnije prenelo i na spotove i modu umetnika koji su ga činili. Odakle dolazi ta ljubav prema vizuelnom bogatstvu i boji? Pogotovo kada to spojimo sa tako minimalističnim zvukom.

Mislim da minimalistički i siroviji pristup muzici nikada nije bio u kontrastu sa šarenolikim dizajnom i modom koji ga prate – jer verujem da plesna muzika mora ostaviti prostor za plesače, za maštu, mora postojati prostor koji može biti ispunjen. Iako više volimo tu sirovost, uvek postoji i sofisticiranost i dubina – u pravom smislu te reči – koja se nalazi ispod površine. Oduvek smo verovali da ozbiljnost nije isto što i dubina. Uradio sam pesmu „drums & feathers“ još davno, čak i pre Cómemea, jer smo u toj našoj maloj zajednici verovali da su to najosnovniji elementi ljudske kulture – naša muzika su bubnjevi, a naši plesači i njihovi kostimi donose perje koje krasi proslave.

Objavio si numeru „El Internet“, sa vizuelno nostalgičnim spotom u kom se pojavljuje Clippy, maskota iz Microsoft Office-a. Možeš li nam reći nešto o nadolazećem albumu i po čemu se razlikuje od tvojih prethodnih radova?

„El Internet“ je tok misli koji proizilazi iz ličnih iskustava života u muzici kroz menjanje vremena – od magičnih otkrića putem ultra kratkih talasa radija, preko pronalaženja videa moderne popularne muzike i plesa sa svih krajeva sveta, do toga kako smo tu muziku donosili na naše ulične žurke, kako smo se kretali gradom i pretvarali ga u plesni podijum – sve do današnjeg korporativnog haosa, i možda kako iz njega izaći. Imam još mnogo posla na ovom albumu, ali mogu reći da mi je cilj da inspirišem druge muzičkom slobodom u vremenima kada deluje da je sve pod obavezom da se stvara muzika po unapred zadatim šablonima, koje diktira dominantni mejnstrim.

Postoji nekoliko tvojih starih pesama o kojima bismo voleli da čujemo priče, ali hajde da izaberemo samo jednu – „So In Love“ sa tvog prvog albuma Are You Really Lost? Kako je ta pesma nastala?

Nikada zapravo ne planiram da napravim album, jednostavno pravim mnogo muzike, i u nekom trenutku pronađem ritam, estetiku, temu – nešto što povezuje različite trake – i tada shvatim: „Oh, ovo zapravo zvuči kao album.“ I onda to počne da dobija konkretniji oblik. Uradio sam kasetu sa pet pesama u kratkom roku, koje zapravo nisu bile zamišljene kao album, već kao poklon mojoj tadašnjoj devojci. Kada praviš poklon, ne postavljaš sebi komplikovana pitanja i ne očekuješ previše – ono što je bitno jeste ljubav i trud koji ulažeš, i to je oslobađajući osećaj, što se čuje i u muzici – muzika je previše transparentna da bi mogla da se pretvara. Kada sam napravio te pesme, shvatio sam da nešto sve to povezuje, pa sam nastavio da idem tim prirodnim putem. Ljubav, veze – to je svakodnevni rad, bez vikenda: ponedeljak, utorak, sreda, četvrtak, petak, subota, nedelja. Kada sam to izvodio uživo, pevao bih pesmu „My Best Friend“ od Rhythm & Sound sa Love Joys preko nje, ponavljajući dane u nedelji – na španskom.

Najbolji deo tvojih setova je kada uzmeš mikrofon. Možeš li nam reći nešto o tvojoj vezi sa pevanjem? Kako je bilo biti u tvom društvu dok si bio dete? Da li si često zabavljao komšije muzikom?

Pevanje mi je oduvek bilo prirodno. Još kao dete sam snimao kasete na kojima pevam i sviram na svemu što sam mogao da nađem. Ideja snimanja – tada na kasete – uvek je bila prisutna i razvijala se. U nekom trenutku mi je prijatelj pozajmio četvorokanalni kasetni rekorder, pa sam mogao više, a zatim sam počeo da radim na kompjuteru – tada je to bio Commodore Amiga – i tako se sve razvijalo. I da, roditelji, komšije, prijatelji i ljudi iz škole su bili primorani da slušaju moje glupave muzičke eksperimente. Nedavno sam pronašao kasetu iz vremena kada sam imao 12 godina i zapravo ne zvuči mnogo drugačije od onoga što radim sada.

Fotografije: Sandra Stein

Članak Mikrofon, kasete i latino minimal se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Kada se mešavini izvanredne gitare i vokala doda i njen neverovatan scenski nastup, jasno je zašto je nezaustavljiva sila u svetu savremenog bluza. Nije iznenađenje što iza sebe ima brojne nagrade i priznanja iz najviših krugova muzičke industrije. Tokom poslednjih 25 godina, Ana je kroz stalne turneje, nagrade i priznanja pokazala nepokolebljivu posvećenost muzici. Razvila se kao jedna od najdinamičnijih i najsvesnijih autorki i gitaristkinja današnjice.

Njen poslednji studijski album, Power, objavljen 5. maja 2023. za ArtisteXclusive Records, donosi upravo tu dinamiku — snažnu i ličnu priču o opstanku kroz veru, odlučnost i istrajnost. Pesme su nastale u izazovnim okolnostima koje su stavile na probu Aninu odanost muzici i njenu volju da izdrži kroz teške trenutke. Prošle godine Ana je pokrenula još ambiciozniji projekat: FANTASTAFUNK, potpuno novi, žanrovski šarolik big bend sastav sa 11 muzičara. Funk, gospel i soul spektakl.

Bruce Springsteen ju je nazvao „pakleno dobrom gitaristkinjom“, a nominovana je za sedam Blues Music Awards nagrada. Bila je jedina žena gitaristkinja u postavi legendarne Experience Hendrix turneje (2014–2018), uz imena kao što su Buddy Guy, Eric Johnson, Jonny Lang, i Kenny Wayne Shepherd.

Pojavljivala se na naslovnicama časopisa Vintage Guitar i Guitar Player. Njeni albumi Can You Stand The Heat (2013) i Unconditional (2011) proglašeni su za „Pick of the Week” od strane USA Today, a emitovani su i na NPR Music. Album POWER je 2023. dospeo na prvo mesto Billboardove Blues liste — liste najprodavanijih albuma u SAD-u.

Ana se nalazi u odabranoj grupi vrhunskih savremenih bluz-rok gitarista. Jedan od razloga za to je njena spremnost da uvek radi više i ide dalje kako bi usavršila svoj zanat. Ana i njen moćni bend konstantno putuju i nastupaju na vodećim bluz, džez i rok festivalima širom sveta. Zvanično je podržana od strane Fender, D’Angelico, Jim Dunlop i DR Strings. Scenu je delila sa velikanima poput B.B. Kinga, Joe Bonamasse, Gary Clark Jr.-a i mnogih drugih.

Povodom predstojećeg koncerta porazgovarali smo sa bluz divom, Anom Popović.

Stvaraš muziku više od dve decenije. Šta te i dalje drži radoznalom i kreativno gladnom?

Sve. Sve što još nisam stigla da uradim, pomešano s novom muzikom – čak i onom koju slušaju moja deca – svaki put me zapali nečim novim. Svesna sam da je lako izgubiti inspiraciju; to mi je zastrašujuće, kao kletva za muzičara.

Šta bi iznenadilo tvoje fanove da saznaju o tebi i tvom životu van scene?

Obožavam svog malog psa Enza – ukrao mi je srce iako nisam bila „pseća osoba“. Volim šetnje, šoping, kafu i izlaske. Klasična žurka – što luđe, to bolje. Ibiza prošle godine bila je pun pogodak. Beograd takođe ume da priredi dobar provod. I obožavam putovanja.

Da tvoja muzika opisuje neki grad ili mesto, koje bi to bilo i zašto?

Nemoguće je da opiše samo jedno mesto. Album „Trilogy“ bio je Nju Orleans, Memfis, Nešvil; „Blue Room“ – novobeogradski blokovi preneseni u ruralni Memfis; „Unconditional“ – Nju Orleans; „Power“ – Detroit, Los Anđeles, Dalas… Volim da upijem kulturu grada i da me način na koji ljudi sviraju inspiriše.

Kad bi mogla da sretneš bilo kog muzičara iz bilo koje ere, ko bi to bio i koji savet bi potražila?

Mnogo njih. Gledam puno dokumentaraca – „Sly Lives“ koji je režirao Questlove, „Summer of Soul“, fenomenalan film o Dylanu… Toliko inspiracije, a retko srećni krajevi. Kako izbeći isti ishod? Danas droge nisu tolika prepreka kao sedamdesetih, ali ostati relevantan, hladne glave i „debele kože“ – to tražim da naučim.

Koji je tvoj životni moto?

Učim decu onome što želim da ponesu od mene (i prevrću očima kad počnem), ali to je:
„Grlite se“ – (a oni treba da odgovore) – „Volite se.“

I: „Pružite sebi zadovoljstvo.“ To znači – radiš vredno, zaradiš, pa onda počastiš sebe i druge. Samoljublje, da bi mogao da voliš sve ostalo.

Ima li novih projekata, saradnji ili pravaca zbog kojih bi se beogradski fanovi mogli radovati?

Novi album je u fazi masteringa, spremamo omot i spotove. Izlazi u septembru i jedva čekam da ga sviramo uživo, posebno s velikim bendom.

Svirala si širom sveta – od Nju Orleansa do Tokija. Po čemu se publika u Beogradu razlikuje?

To je povratak kući. Znaju me od samih početaka. Pratili su svaki moj korak – od „devojke s gitarom“ koja je uzimala časove kod Točka, do formiranja prvog benda HUSH; neki se čak sećaju i proba u garaži. Pratili su sve moje postave i muzičke faze. Zato je to sasvim posebna publika.

Ulaznice za koncert su dostupne putem sajta tickets.rs kao i na njihovim prodajnim mestima.

Članak Ana Popović se vraća u BitefArtCafe se pojavljuje prvo na Oblakoder.

John Maus je muzičar, kompozitor i filozof rođen 1980. godine u Ostinu u saveznoj državi Minesota. Iako se na prvi pogled uklapa u okvire synth-popa, od tog je hladnog minimalizma izgradio plašt beskonačnih značenja, iskrene lepote i apsurdnog humora kroz tri ključna albuma od 2006. godine naovamo. Muzika mu je izuzetno promenljiva – iako se često opisuje kao retrofuturistička zbog korišćenja bubnjarskih mašina i sintisajzera iz 80-ih, Johnova muzika daleko je ličnija od puke nostalgične rekonstrukcije. Njegove pesme nose filmski kvalitet, s patosom koji se rađa iz pokretačkih bas-linija, lebdećih arpeđa i, naravno, njegovog dubokog, rezonantnog vokala. Moroder je trasirao put, ali Maus više teži kadenci inspirisanoj renesansnom polifonijom i eksperimentisanju post-panka. To je spoj muzičkih ideja radikalan koliko i njegova namera.

Maus je „čovek van svog vremena” koji pokušava da shvati nečovečnost savremenog sveta kroz jezik punk rocka. Njegov cilj je iskren dok poseže za naizgled nemogućim. Upravo ta težnja – da postane deo veće mnoštvenosti, da se pojavi, postane, poveže – pokreće njegove pesme i njega samog. Najpoznatiji je po svojoj jedinstvenoj kombinaciji lo-fi synth-popa, filozofskih tekstova i teatralnih live nastupa koji često uključuju intenzivno i emocionalno izražavanje. Studirao je muziku na Kalifornijskom institutu za umetnost (CalArts), gde je sarađivao sa Arielom Pinkom, a kasnije je doktorirao političku filozofiju na Univerzitetu u Honoluluu.

Muzički izraz mu često evocira zvuk 80-ih, ali ga kombinuje s postmodernim, ponekad distopijskim lirskim temama. Prvi album „Songs” objavio je 2006., a veću pažnju dobija s albumima „Love Is Real” (2007.) i „We Must Become the Pitiless Censors of Ourselves” (2011), koji su ga pozicionirali kao kultnu figuru nezavisne muzičke scene.

Nakon duže pauze vratio se albumom „Screen Memories” (2017.) i pratećim izdanjem „Addendum” (2018.), nastavljajući da istražuje konceptualne teme poput smrti, tehnologije i političkog otuđenja. Maus je poznat i po introspektivnim intervjuima u kojima tematizuje granice umetnosti i znanja. Njegov rad balansira između akademskog i muzičkog sveta, često izazivajući slušaoce da razmišljaju o dubljim značenjima iza prividno jednostavne pop muzike.

Dan pre toga Hengtajm organizuje koncert Johna Mausa i u zagrebačkom Vintage Industrial Baru.

Ulaznice: https://shorturl.at/WpdnA

Članak Ekstravagantni John Maus premijerno u Srbiji se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Psihodelične rok verzije tradicionalnih turskih narodnih pesama umotane u plesne pop aranžmane, ali i hipnotički šou, čine Altin Gün jednom od najoriginalnijih pojava na svetskoj sceni. Atipični predstavnici anadolskog roka oživljavaju duhove prošlosti kroz savremenu produkciju, koja dovodi do katarze. Njihova smela fuzija predstavlja muziku budućnosti, onu koja ne poznaje okvire, granice, niti univerzume. Slobodu u izražaju osvešćuju na svih pet albuma: „On”, „Gece”, „Yol”, „Âlem”, „Aşk”, ali ponajviše na nastupima uživo, jer najčešći komentar na njih jeste: ektaza. Altin Gün u prevodu znači „zlatni dan”. Baš takav će i biti u Luci Beograd 30. maja 2025.

Ulaznice po ceni od 3.900 dinara dostupne su putem Ticket Vision prodajne mreže in a tickets.rs.

Naslovna fotografija: Sanja Marušić

Članak Altin Gün u Luci Beograd se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Domaća publika pamti nastup DJ Deep-a na Lovefest-u 2023. godine kada je zatvorio festival. Nešto manje od godinu dana nakon toga je posetio Karmakomu prvi put, potom se vratio na Lovefest, a sada već pravimo tradiciju njegovim povratkom u Beograd.

Legenda francuskog hausa preko 20 godina preko svog lejbla Deeply Rooted plasira zvuk po kom je prepoznatljiv. Izdavao je za Tresor, L.I.E.S, Truants, Rekids…

U petak imamo priliku da prisustvujemo nesvakidašnjoj žuci po tome što će jedan od lokalaca, programski urednik Lovefest-a, Nikola Vemić, imati priliku da izvede celovečernji b2b set sa DJ Deep-om. Svakako nije prvi put da neko od velikana pozove nekoga sa domaće scene da mu se pridruži u butu, ali je retko da se pred žurku dogovore da celo veče provedu zajedno razmenjujući trake.

Karmakoma se sprema za još jedno krcato veče, a vi kartu nabavite na vreme.

Pratite Karmakomu na Instagramu i Fejsbuku.

Članak DJ Deep se vraća u Karmakomu ovog petka se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Inspiraciju crpi iz trip-hopa, dark jazza, evropskih filmskih soundtrackova iz 60-ih i 70-ih, pa i iz muzike poput one Angelo Badalamentija, što zajedno daje poseban „blok-pop“ zvuk koji je sam osmislio kao lakšu oznaku za svoju muziku.

Petar će novi album po prvi put predstaviti uživo u beogradskom klubu Karmakoma, a ovo je, između ostalog, i njegov prvi solo koncert na srpskom jeziku. Nama je to bio povod da razgovaramo o muzici, inspiraciji i njegovom dosadašnjem iskustvu.

Ćao Petre, kako si ovih dana, da li su se slegli utisci nakon izlaska novog EP-a? Kako si ti lično zadovoljan?

Petar Martić: Ćao! Zapravo baš se svašta dešava. Spremam se sa ekipom za koncert u Beogradu i za nekoliko lajv snimanja, a paralelno vežbam i solo verziju istog tog materijala za koncerte u Evropi.

Nemam mnogo vremena da analiziram, ali sam zadovoljan zvukom koji smo napravili. Cela ekipa je bila na visini zadatka.

Veliki pozdrav za sve muzičare koji su učestvovali u snimanju i Gorana La Planta koji je odradio sjajan mastering.

Naziv EP-a „Café Bar Almira“ zvuči vrlo specifično, možda pomalo nostalgično, ima li sam naziv neku posebnu priču? Da li je to stvarno mesto ili metafora?

Ta pesma je pisana u Italiji prošlog leta, gde sam dosta vremena proveo u malim provincijskim gradićima. Tamo ima mnogo tih cafe barova, gde uglavnom sede penzioneri, piju kafu i raspravljaju se. Obožavam tu estetiku. A većina tih mesta ima bas ta ženska imena u nazivu. Hteo sam nekako da to muzički obeležim.

Na ovom EP-u dominiraju bluz i džez elementi, što predstavlja značajan zaokret u odnosu na tvoj prethodni rad. Šta te je navelo na ovu muzičku transformaciju?

Crpeo sam dosta inspiracije iz trip-hopa, takozvanog dark jazza, razne alternativne lo-fi muzike iz 90h, kao što su Arthur Russell ili Elliot Smith. Iz muzike iz evropskih filmova 60-ih i 70-ih. Mislim da može da se čuje i uticaj Angelo Badalamentija, koji je radio muziku za sve filmove Dejvida Linča, i za Twin Peaks naravno. Pesma „Cafe Bar Allmira” bi dobro zvučala na bini onog bara iz serije. Ovo sto sam nabrojao možda može da zvuči eklektično, ali mislim da žanrovi više ne postoje, sve se izmešalo. Ili ti se sviđa muzika, ili ne, a kom žanru pripada nije ni važno. Ja muziku koju pravim zovem blok-pop. To nije samo naziv prethodnog EP-a, tako generalno vidim svoj zvuk, smislio sam mu i žanr da bude lakše.

Kako se ovaj EP razlikuje od prethodnog „Blok Pop“? Da li je „Café Bar Almira“ logični nastavak trilogije ili predstavlja neki zaokret?

Većina tog materijala je bila napisana u isto vreme, početkom prošle godine kad sam odlučio da probam da pišem na srpskom jeziku. Dosta toga se naravno dorađivalo i kasnije, ali za mene je sve to jedan album podeljen tematski na manja izdanja. Oduvek sam izbacivao muziku u većim formama, ali sam sad odlučio da probam malo drugačije, postepeno, da ne čekam godinu dana dok napišem novi LP.

Još jedna stvar – obožavam da smišljam nazive i omote za albume. Što više albuma napraviš – više naziva i omota možeš da smisliš.

Da li se sam proces rada razlikovao u odnosu na tvoja prethodna izdanja?

Jeste. Sa prvim EP-em je bilo dosta nepotrebnog cimanja, snimao sam ga čak 3 puta. Jednu od verzija sam pravio u Londonu. S obzirom na to da je materijal donekle inspirisan UK scenom, odlučio sam da ga tamo završim. Radio sam u stidiju sa Kwake Bass, britanskim producentom sa kojim rade Dean Blunt, Sampha, Tirzah i dosta drugih lokalnih andergraund zvezda. Sve je prošlo super, čak se pričalo o tome da ga izdamo na lejblu Rough Trade, Young ili još negde. Za nekoliko dana upoznao sam gomilu likova iz industrije. Ali kad sam se vratio u Beograd i sve preslušao, shvatio sam da mi se ništa ne sviđa kako je to ispalo (smeh). Sve sam uradio ispočetka sam u kućnim uslovima, izmiksovali su drugari-kolege. To je za mene vrlo tipična priča (smeh).

Na drugom EP-ju nisam hteo da ponavljam iste greške, sve smo radili u kućnom studiju sami, moj drugar producent Lipelis i ja.  Mislim da je u muzici najvažnija iskrena emocija. Nema tog studija i tih majstora, koji mogu da izvuku iz tebe nešto što ne možeš ni ti sam. Ako muzika radi svoj posao, nije bitno kako je napravljena. A ako ne radi, onda tad tek nije bitno, nema joj pomoći. Bubanj svira krivo, ali sa gruvom, bas kasni, mikrofon hvata zvukove u pozadini, negde smo ostavili i demo vokale. Demo vokal snimljen na telefon u 4 ujutru mrtav pijan može da zvuči bolje od bilo kog studijskog tejka na vintage mirkofon iz 70-ih. Probao sam i jedno i drugo. Vibe above anything else.

Najavljuješ nastup u beogradskom klubu Karamkoma. Šta publika može da očekuje od tog koncerta, s obzirom na to da je svako ko je bio na tvom nastupu mogao da doživi jedno autentično iskustvo?

Ovaj koncert mi je mnogo bitan, jer je ovo moj prvi solo nastup sa live bendom na srpskom, u Beogradu. Biće tu i instrumentala, i poneka pesma na ruskom, ali većina toga je materijal na srpskom koji sviram prvi put. Tako da ga posmatram kao neki debi, iako sam imao stotine svirki u životu. Što se tiče zvuka, svaki moj koncert bude drugačiji. I zato što imam dosta baš različitog materijala, i zato što uvek sviram sa nekom drugom ekipom. Ovo drugo nije toliko koncepcija, koliko slučajnost, uvek neko negde zapali ili nije slobodan, pa budu ne samo razlličiti muzičari, nego i različiti instrumenti. Bilo je svirki sa klarinetom, harmonikom, trubačima, perkusijama, scretch di-džejevima i ne znam šta sve nije. Ovog puta pratiće me bubanj, saksofon i kontrabas, moj omiljeni spoj, u stvari. Cela ekipa je multitalentovana i iskusna, spremamo sjajan žanrovski blend.

Brutalizam Novog Beograda bio je inspiracija za prethodni EP. Šta te privlači toj estetici i kako je ona uticala na tvoj muzički izraz?

Brutalizam Novog Beograda je za mene večita inspiracija. Odrastao sam u 23. bloku i dan-danas tu živim. Pre sam mogao satima da šetam blokovima i gledam šta se oko mene događa. Dok sam živeo u Rusiji dolazio bih par puta godišnje i moja dnevna rutina je izgledala baš tako. Godinama sam razmišljao kako bi ove velike betonske zgrade zvučale kad bi bile pesme. Umeju da izgledaju vrlo surovo i zastrašujuće, ali su svejedno vrlo lepe i elegantne. Bar meni. Mislim da su arhitektura i muzika generalno dosta slični i oduvek sam hteo da nekako spojim te dve stvari. Tako se pojavila ideja za Blok Pop kao žanar.

Šta te je zapravo inspirisalo da kreneš da stvaraš muziku i na srpskom jeziku?

Preselio sam se u Beograd početkom 2022, svirao sam koncerte u Dragstoru, KC gradu, KC Živi, a opet sve na ruskom. Ideja da stvaram na srpskom je uvek postojala, ali i bila odložena za kasnije. A onda sam pomislio – kad ako ne sada?

Grafit „Čekam te u bloku” koji je i cover prošlog EP-a, kasnije je postao svojevrsni simbol studentskih blokada i sada glasi: „Čekam te u blokadi”, kako si doživeo tu transformaciju?

Drago mi je da je moj rad na neki način postao barem mali deo ovih važnih događanja. Pozdrav i podrška za naše studente! I generalno mislim da je uvek zanimljivo kad nečije delo pronađe neke nove interpretacije. Muzika, jednom kada je objaviš, više ne pripada tebi, nego slušaocima i oni su voljni da rade sa njom šta hoće. Verujem da je tako sa mnogim umetničkim delima, ne samo sa muzikom.

Kako balansiraš između različitih muzičkih žanrova i projekata, od pank-roka do džez-hip-hopa?

Previše volim muziku da bih pravio nešto isto celog života. Zato već godinama skačem od projekta do projekta i od benda do benda. Nije uvek lako, ali je definitivno zabavno.

Tvoja karijera obuhvata iskustva iz Rusije, Engleske i Srbije. Kako su ta različita kulturna okruženja oblikovala tvoj muzički izraz?

Prvo sam živeo na raznim mestima, a posle bio te sreće da i sviram svuda po svetu. Mislim da je to jako bitno za muzički razvoj – nova iskustva, novi bendovi i festivali, lokalne scene i tako dalje. Svugde možeš nešto da pokupiš i naučiš. Moj prehodni bend Pasoš nikad ne bi postojao da nisam išao na male pank svirke od po 30 ljudi u Bornmutu, gde sam studirao. Nikad nisam razumeo da neko ko se bavi muzikom nije konstantno gladan za novim stvarima, a takvih ljudi ima dosta.

Kako vidiš svoj trenutni umetnički pravac i šta planiraš za budućnost?

Videćemo. Fokusiran sam na ove koncerta što slede, a onda imam dosta nastupa u Rusiji preko leta. Možda neki novi EP uradimo za to vreme.

Šta Petar sluša ovih dana, a da nije novi EP?

Uf, ja baš opsesivno slušam muziku, mnogo toga, teško mi je da nešto izdvojim. Slušam dosta library jazz-a, to je kao moj neki basic saoundtrack. Isaac Hayes često u poslednje vreme. Nedavno sam pronašao kul lejbl iz Amsterdama, zove se South of North. Tu ima dosta eksperimenata sa krautrokom, psihodelijom i dabom, skoro svaki bend kida. Serge Gainsbourg uvek. Serge je najveći baja, jedan od glavnih muzičara za mene. Prva ploča koju sam kupio je njegov album „Histoire de Melody Nelson” kod nekog dede na buvljaku u Parizu.

Daj nam neki hint za top 3 stvari koje svako treba da zna/ponese pre nego što dođe na nastup u Karmakomu?

Neka svako povede po 3 prijatelja! Em će vama biti zanimljivije, em ćemo mi napuniti klub.

Fotografije: Promo

Članak Previše volim muziku da bih pravio nešto isto celog života se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Naslovna fotografija: Danilo Mijatović

Članak Ana & The Changes predstavljaju novi album se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Beogradski bend Izleti otvoriće veče novim materijalom sa predstojećeg EP-a, dok Putan Club donosi svoj prepoznatljivi feministički elektro-pank nastup koji briše sve žanrovske granice.

Izleti je post-pank bend iz Beograda čiji stil kombinuje klasičan post-pank sa dens notom. Uz dodatak ritam mašine, njihova muzika poprima još energičniji karakter, povremeno koketirajući sa garažnim zvukom. Beogradski bend Izleti predstaviće nove pesme sa predstojećeg EP-a, potvrđujući svoju reputaciju jednog od najaktivnijih i najperspektivnijih imena na lokalnoj sceni. Njihov rad je posebno zanimljiv za širu priču o savremenom DIY muzičkom izdavaštvu u Srbiji, budući da svojim novim projektima šire sopstvene umetničke horizonte.

Putan Club je duo iz Italije i Francuske koji kombinuje elektronsku muziku, industrijski zvuk, avangardni rok i tehno u snažnim i subverzivnim nastupima. Njihovi koncerti su definicija savremenog otpora – divlji, feministički i van svih granica. Nakon Azije, Afrike i brojnih evropskih festivala, dolaze u Beograd da još jednom potvrde svoju reputaciju. Njihov rad je primer 100% DIY pristupa – uvek su odbijali da rade sa buking agencijama, oslanjajući se isključivo na sopstvene kontakte i inicijative, čime su redefinisali tipične tokove koncertnih turneja. Zahvaljujući toj filozofiji, iza sebe imaju priče o nastupima na mestima širom sveta – u gradovima i regionima koje mnogi evropski bendovi i ne razmatraju kao deo svoje mape.

Ulaznice:

Pretprodaja preko Tickets.rs – 500 RSD (ograničeno na 50 ulaznica)
Na ulazu – 1000 RSD
Studenti sa indeksom – ulaz besplatan

Naslovna fotografija: Mickael Liblin

Članak Izleti i Putan Club u Karmakomi se pojavljuje prvo na Oblakoder.

KoiKoi su sa jednim studijskim albumom i dva pojavlivanja na Hali Gali kompilacijama tik pred pandemiju osvojili srca domaće publike, a od tada njihovi spotovi, singlovi i album osvojili su brojne nagrade u zemlji i regionu.

Bend je poznat po žensko-muškom višeglasnom pevanju koje prati njihovo poigravanje sa indi rokom, post-pankom i elektro popom. Njihovi nastupi su razlog što za KOIKOI sada znaju i publike u Francuskoj, Nemačkoj, Slovačkoj, Estoniji, a zemlje regiona od Slovenije i Hrvatske, do Makedonije čekaju povratak beogradskog sastava.

Članovi benda, Marko Grabež (gitara, vokali), Emilija Đorđević (bas gitara, vokal), Emilija Đonin (klavijature, vokal), Ivan Pavlović Gizmo (bubanj, semplovi) posebno se raduju ovom koncertu s obzirom da je promocija njihovog prvog albuma bila upravo na mestu na kome se nalazi Karmakoma, nekadašnja bašta kluba Drugstore.

„Jako se radujemo predstojećem koncertu u Karmakomi i što se vraćamo nekom manjem formatu klubskog prostora od dvesta ljudi jer je to najneposredniji i najintimniji osećaj koji bend može da doživi sa publikom“ – kaže Marko Grabež.

Iz benda poručuju:

„KOIKOI – svira novi album koji nije još ni izašao. Ko čuje, čuo je. Do jeseni. KOIKOI je spremio drugi album „O sreći u snovima” koji izlazi na jesen. Prvi singl nas očekuje već u maju, ali kako bend neguje poseban odnos prema beogradskoj publici, pripremili smo nešto posebno. Prostor današnje Karmakome je mesto na kome je bend prvi put izveo svoj album pre 4 godine i vraćamo se na isto mesto kako bi ovog puta premijerno izveli svoj drugi album. Dođite da premijerno čujete novih 10 pesama i da zajedno otvorimo KOIKOI 2.0 fazu.“

Karte za koncert će uskoro biti dostupne na sajtovima Gigstix i Resident Advisor po ceni od 1500 RSD za ograničen broj Early Bird karata, 2000 RSD za sledeću cenu u pretprodaji i 2400 RSD nakon toga. Klub otvara vrata u 20:00.

Pratite Karmakomu na Instagramu i Fejsbuku.

Naslovna fotografija: Nemanja Knežević

Članak KOIKOI prvi put sviraju nove pesme u Karmakomi se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Osnovani 2013. godine, sa korenima u filmskoj umetnosti, Boy Harsher u svoju muziku unose napetost i minimalizam karakteristične za filmski izraz — zvuk koji je emotivan, hladan i intenzivan. Od probojnog EP-ja Lesser Man (2014) do albuma Careful i The Runner, izgradili su prepoznatljiv identitet u okviru darkwave underground scene. Pesme kao što su Pain, Fate i Autonomy danas odjekuju u klubovima širom sveta.

Boy Harsher nisu samo muzika — njihovi nastupi su imerzivni, magnetizujući i sirovi. Pulsirajući sintovi, minimalistički vizuali i Jaeina električna scenska prisutnost uvlače publiku u svet anksioznosti, žudnje i bekstva.

Na vrhuncu svoje kreativne snage, Boy Harsher ponovo dolaze u Beograd po još jednu moćnu noć u senkama. Ne propustite jedan od najvažnijih bendova mračne alternativne scene.

Predgrupa na koncertu biće Worm Man — lokalni projekat iz Opova koji kombinuje visceralnu mračnu elektroniku, sintetičku tenziju i oštre vokale inspirisane hardcore i black metal zvukom.

Ulaznice onlajn

Tickets.rs (RSD): https://tickets.rs/event/boy_harsher_us_19905  

TicketsCloud (EUR): https://cutt.ly/KrdeVvYS

Ulaznice oflajn   

Sa jedinstvenim i nezaboravnim dizajnom i po povoljnijoj ceni u Beogradu: 

Zappa Bar (Kralja Petra 41) 

Bar Bife (Maršala Birjuzova 2-4)

Naslovna fotografija: COURTNEY BROOKE

Članak Boy Harsher — jedno od ključnih imena savremenog darkwave zvuka uživo u Beogradu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

U pametne telefone i rokovnike valja upisati 24. jul (četvrtak), a lokacija je Hangar (Luka Beograd). Early bird ulaznice po ceni od 4500 dinara mogu se kupiti putem Gigstix-a, a fizičke su dostupne u Katakombe baru (Knez Miletina 45). Pretprodajna cena biće im 5000 dinara, a ako ih ostane, na dan koncerta će koštati 5500 dinara.

The Sisters of Mercy su započeli svoj muzički put 1980. godine u Leedsu, kao projekat dvojice prijatelja, Andrewa Eldritcha i Garyja Marxa, koji su želeli da čuju svoje pesme na radiju.

Zanimljivost je da ime benda dolazi od pesme Leonarda Cohena. Prvi singl benda, „Damage Done” (A strana) / „Watch” / „Home of the Hit-men” (B strane) snimljen je iste godine kada su osnovani, a od tada bend prolazi kroz brojne promene u postavi i muzičkom stilu.

Njihov prvi album, „First and Last and Always”, objavljen je 1985. godine i postavio je temelje za njihov dalji uspeh. Album je snimljen sa postavom koja uključuje Eldritcha kao vokalistu, Craiga Adamsa na basu, Waynea Husseyja na gitari i nezaobilaznog „Doktora Avalanchea”, ritam mašinu koja je postala zaštitni znak benda. Drugi album, „Floodland” (1987.), donosi pesme koje su obeležile njihovu karijeru, poput „This Corrosion” i „Lucretia My Reflection”. Eldritch je preuzeo kreativnu kontrolu nad produkcijom, što je rezultiralo sofisticiranijim zvukom. Treći album, „Vision Thing” (1990.), predstavlja njihovo poslednje studijsko izdanje. Bend je ubrzo nakon toga prestao da snima nove albume zbog nesuglasica sa izdavačkom kućom. Iako od tada nisu objavili novu muziku, nastavili su da nastupaju uživo i izvode neobjavljene pesme.

The Sisters of Mercy su poznati po svojoj energiji na sceni i specifičnom vizuelnom identitetu. Njihovi koncerti su prava poslastica za ljubitelje kvalitetne muzike, a Eldritchova harizma i moćni vokali ostavljaju snažan utisak na publiku već punih 45 godina. Vidimo se 24. jula u Hangaru – osigurajte svoje ulaznice na vreme i doživite najveće hitove ovih legendi uživo!

Članak The Sisters of Mercy krajem jula u Beogradu posle 13 godina se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Weird Fishes i ZHIVA su se već nekoliko puta susretali na svojim muzičkim putanjama – Katarina Vukoman je gostovala na Zhivinom prvom albumu u pesmi „Pola“, a i neko vreme su delili istog bubnjara. Ovaj put su Weird Fishes odlučili da ugoste ZHIVU u novom singlu „Panika“. Muziku i tekst su zajedničkim snagama osmislili Katarina Vukoman i Peđa Todić, a nisu menjali oprobani recept ni kada je reč o produkciji i aranžmanu, pa su ceo posao još jednom prepustili Marku Beniniju.

„Spot je ovog puta snimljen u Sarajevu, što nam je posebno drago, jer će možda otvoriti vrata za druge vidove regionalne saradnje, a pre svega koncerte u bliskoj budućnosti. ’Panika’ govori o intenzivnim, pa i toksičnim odnosima sa kojima svi mogu da se poistovete, na ovaj ili onaj način. Koga pesma ironično kritikuje, a kome pruža podršku, ostaje na publici da odluči“, poručuje duo Weird Fishes. 

„Ne samo da su mi Weird Fishes jedan od omiljenih domaćih bendova, već su mi i jako bliski prijatelji. Samim tim sam bez razmišljanja prihvatila predlog da ‘uskočim’ u ovu pesmu. Mnogo volim njihovu tamu, melodičnost i liriku. Želim nam još mnogo zajedničkih pesama“, kaže Iva Pažin ZHIVA.

Zhivinim fanovima će estetika ovog video projekta biti prepoznatljiva, jer su režiser Petar Dolić i snimatelj Ismar Begtašević autori spotova za njene poslednje singlove „Nije moj problem“ i „Rebra“. Pored autora pesme, spotu je posebno dinamičnu notu svojim plesnim pokretima dao mladi umetnik iz Sarajeva Asadullah Nekemi.

Manivi donosi „Ponovo gotovo“, koja ima dinamičan aranžman i kombinuje instrumente sasintetičkim zvukovima i hipnotišućim beat-om, dok tekst istražuje začarani krug odnosa koji se neprestano raspada i ponovo sastavlja. „Kada misliš da je gotovo, onda stvari krenu malo bolje, onda volimo se ponovo“ –stihovi su koji savršeno opisuju emocije u turbulentnoj vezi.

„’Ponovo gotovo’ je pesma za sve one koji su se barem jednom našli u tom začaranom krugu gde dvoje ne mogu zajedno, ali ne mogu jedno bez drugog. Htela sam da pesma ima moćan ritam i zaraznu melodiju, ali da istovremeno nosi dozu melanholije u sebi“, kaže Manivi.

Manivi & Weird Fishes će 13. marta udružiti snage i publici u klubu Karmakomi pružiti nezaboravno veče indie pop & neosoul gruva. Ulaznice su dostupne na tickets.rs po ceni od 1.000 dinara.

Fotografije: Ismar Begtašević i Marko Dašić

Članak Pred zajednički koncert u Karmakomi, Weird Fishes i Manivi objavili dva singla se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Poznati su po svom nezavisnom pristupu produkciji i istraživanju različitih žanrova, s naglaskom na dream pop, shoegaze i indie rock. Njihov novi album Post Heaven dolazi nakon značajne lične i profesionalne prekretnice – raskida, koji ih je, paradoksalno, učinio jačim bendom. Album je emotivna odiseja kroz elektronski folk, rock i plesnu muziku, hvatajući složenost njihovog odnosa kroz zvuk.

Iako više nisu par, Jeffrey i Headford kažu da nikada nisu bolje funkcionisali kao bend. Pesme poput AUX i You’re Deadspajaju akustične melodije, post-rock i IDM u snažan, emotivno nabijen zvučni pejzaž. Post Heaven je iskreni muzički memoar – odraz njihovog zajedničkog puta, ispunjen sirovom emocijom i muzičkom slobodom.

Jadu Heart će se pridružiti Fontaines D.C. kao specijalni gosti na njihovom predstojećem koncertu, donoseći publici moćan spoj intimnih priča i hipnotišuće energije.

Fontaines D.C. osnovani su 2014. godine u Dablinu, članovi benda su se upoznali na koledžu, a zbližila ih je ljubav prema poeziji. Bend je dobio ime po Džoniju Fontaneu, liku iz filma „Kum”. Bend se prvo zvao The Fontaines, a inicijali „D.C.” (Dublin City) su dodati kada su otkrili da bend u Los Anđelesu ima isto ime.

Njihov debi album „Dogrel” objavljen 2019. godine doneo im je široko priznanje kritike, publike i medija, te je bio nominovan za nekoliko nagrada. Već 2020. su objavili drugi album „Hero’s Death” koji je ušao u izbor za najbolji rok album na dodeli Gremi nagrada 2021. godine. Ubrzo je usledio i treći album „Skinty Fia” koji je bend doveo na prvo mesto na Irish Albums Chart-u i UK Albums Chart-u i doprineo njihovom osvajanju Brit nagrade za međunarodnu grupu.

U avgustu ove godine Fontaines D.C. su izdali i četvrti album „Romance” koji je savršen rezime njihove dosadašnje karijere. Poslednjim albumom dokazuju da su, iako imaju prepoznatljiv zvuk i vokal, u stalnom stanju evolucije, je su isprobali sve – od post-panka do mekih indi rok pesama.

Jedanaest pesama sačinjavaju ideje koje su se širile među Grijanom Četenom (vokal), Karlosom O’Konelom (gitara), Konorom Karlijem (gitara), Konorom Diganom (bas) i Tomom Kolom (bubnjevi). Ploča se zasniva na zvučnom senzibilitetu sa kojim je bend počeo da eksperimentiše na „Skinty Fia”, sada posežući u grubljim teksturama, hip-hop brejkovima i ritmovima, shoegazei tonovima i savremenim elektronskim zvucima.

Album „Romance”, koji je producirao Džejms Ford, naišao je na neverovatan odziv kako fanova, tako i kritičara, a u prvoj nedelji je prodato duplo više primeraka od njihovog do tada hvaljenog izdanja „Skinty Fia”. Dobili su mnoštvo pohvala sa pet zvezdica od NME, The Guardian i Rolling Stone UK, dok je legenda pisanja pesama Elton Džon nedavno izjavio da su „najbolji bend u ovom trenutku“. Glumac Džoni Dep se učlanio u njihov fan klub, a tokom priprema za snimanja peva pesme Fontaines-a. Svojim inovativnim zvukom i zadivljujućom umetnošću, „Romance” učvršćuje status Fontaines D.C. kao „definišućeg benda njihove generacije“ ističe renomirani portal NME.

Frontmen Grijan Četen je izrazio veliku želju da nastupi u Srbiji, pa smo uvereni da će njihov susret sa publikom na otvorenom prostoru Luke Beograd 25. juna biti ispunjen energijom i eksplozivnom svirkom koja opravdada njihov ugled kao jednog od najboljih live bendova današnjice.

Early entry ulaznice su rasprodate, a ulaznice za parter po ceni od 4.900 dinara dostupne su na efinity.rs, kao i na svim Efinity mestima prodaje.

Naslovna fotografija: Jadu Heart Promo

Članak Engleski duo Jadu Heart predgrupa Fontaines D.C. na koncertu u Luci Beograd se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Posle dva spektakularna jesenja nastupa u SKC Novi Sad i SKC Beograd u okviru prvog talasa promocije sedmog studijskog albuma „Smrt, ljubav, smrt”, kultni beogradski sastav Consecration vraća se na binu sa novom setlistom, novom energijom i ambicioznim planovima.

„Želja nam je da snimimo novi album na proleće u ovoj postavi, tako da je ovaj koncert promocija albuma “Smrt, ljubav, smrt”, a ujedno i prikupljanje dela fonda za snimanje, miksanje i sve ostalo. Nas četvoro (Gega, Maksa, Dejv i ja) imamo nešto specijalno zajedno na bini i u studiju i želimo da to iskoristimo ove godine dok smo još uvek živi, zdravi i prisutni,” objašnjava povod za koncert Danilo Nikodinovski.

„Smrt, ljubav, smrt“ na gramofonskoj ploči objavljen je krajem 2024. godine u izdanju Geenger Records i Pop Depresije, a od brojih muzičkih kritičara u regionu album je proglašen za jedan od najboljih u prošloj godini. 

„Consecration je uspeo da pomeri neke granice, da ode korak dalje, da uključi nove ljude u saradnju i da iznese jedan beskompromisan album na svetlo dana.” – Dimitrije Beljanski, Balkanrock

„Stoga, tražite li izvrsnost u ovogodišnjoj srpskoj produkciji, pronaći ćete je na Bandcampu i YouTubeu u obliku albuma Smrt, ljubav, smrt.” – Zoran Stajčić, Ravno do dna

„Počevši od njegovog naziva, savršenog i vrlo sugestivnog vizuala omota, preko muzičkih pejzaža do konkretnih pesama, Consecration je ponudio izuzetan konceptualan album.” – Uroš Milovanović, Radar

Album „Smrt, ljubav, smrt“ dostupan je za slušanje i preuzimanje na svim digitalnim platformama, bandcamp-u i YouTube-u.

Naslovna fotografija: Bojana Janjić

Članak Consecration svira u Dorćol Platzu  se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Biće to prvi nastup sastava pliš u Novom Sadu, na kojem će novosadska publika imati prilike da čuje pesme sa njihovog debitantskog EP izdanja „satkan od pokušaja“ koji je prethodno najavljen video singlom za pesmu „padobran“.

Pliš je nastao u Beogradu krajem 2018. godine kao rezultat deljene ljubavi prema gitarskom indi zvuku s početka novog milenijuma, čiji uticaj se može čuti u njihovom zvuku i pesmama. Čine ga četiri plišana momka, Branislav Cvetković (gitara i vokal), Stefan Drča (gitara), Petar Sutara (bubnjevi) i Aleksa Gajić (bas i vokal).

Foto: pliš, Damjan Jovanović

Etablirani novosadski sastav Grizete je žestoki, ali sanjivi trio, koji se sastoji od bubnjeva (Boris Balan Nikolić), basa (Andrea Vranić) i gitare (Vanja Drinčić). Grizete kombinuju atmosferski ženski vokal alternative devedesetih sa muzičkom potporom minulih epoha rock `n` rolla, stvarajući svoj jedinstveni zvuk.

Foto: Grizete, Aleksa Gajić

Bend se slušaocima predstavio aprila 2023. godine EP izdanjem „Preobražaj“, da bi nedavno izašlim singlom za pesmu „Ima Mesta“ najavio svoj prvi album „Čekanje“ koji će se naći na svim platformama krajem marta.

Kao i njihove ranije numere, „Ima Mesta“ je ispirisana umetnošću i to knjigom Aglaje Veteranji i filmovima Dejvida Linča, uz pomoć kojih je dobila svoj audio-vizualni život.

Karte se naplaćuju na ulazu kluba CK13 po ceni od 600 rsd. Ulaz za srednjoškolce i studente je besplatan.

Link ka FB eventu pronađite ovde.

Naslovna fotografija: Grizete, Aleksa Gajić

Članak Pliš i Grizete ovog petka u CK13 se pojavljuje prvo na Oblakoder.