Nenad Marić rođen je u Čačku 1979. godine. Diplomirao je slikarstvo 2006. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Od 2001. godine se bavi kantautorskim radom a od 2004. godine se u javnosti pojavljuje pod pseudonimom Kralj Čačka. Do sada je imao dve samostalne izložbe, izložbu crteža 2006. godine u DKSG u Beogradu i izložbu akvarela 2011. godine u galeriji A u Beogradu. Učestvovao je na više kolektivnih izložbi. Krajem 2016. godine u okviru izdavačke kuće Lom objavio je zbirku poezije “Na margini”, u kojoj su se našle pesme, crteži i muzika, a zatim i debitantski album “Zemlja Snova”, kao zajedničko izdanje Odličnog Hrčka i Pop Depresije. Krajem 2018. godine objavio je svoj drugi album “Spusti svetlost na put”. Živi i radi u Beogradu.

Aktivni ste na muzičkoj sceni u proteklih petnaestak godina, a objavili ste i knjigu poezije. Na koji način izložba “Zemlja nije moj dom” korespondira sa muzičkim i lirskim izrazom?

Nenad Marić: Celokupna ideja proizilazi iz istog jezgra, ali kako se kroz drugačiji medij manifestuje, ta veza između muzike, poezije i crteža postoji, ali u isto vreme i ne postoji. Ti mediji se u nekim tačkama susreću, a u drugim razilaze, što ja vidim kao iskustvo i nadahnuće za nova ostvarenja. Sva ta iskustva su za mene dragocena.

Vaša izložba je bazirana na narativu koji ukazuje na probleme pojedinca unutar kapitalističkog društva koje ste okarakterisali kao distopično. Kako se po Vašem mišljenju taj pojedinac pozicionira u realnom svetu?

Nenad Marić: Taj pojedinac je rascepljen, deformisan i raznesen opštim besmislom; iako spolja može da deluje kao fino zapakovan „proizvod“, iznutra je, po mom osećaju i viđenju kompletno distorziran. On je zarobljen u sopstvenoj slobodi neslobode, bačen i unižen, a da pri tome ne misli da je tako, čak naprotiv, uživa u svim blagodetima novog sveta. Čast izuzecima koji pokušavaju da odole lošoj strani principa duha vremena.

U predgovoru kataloga je poetika Vašeg rada dovedena u vezu sa ideologijom umetničke grupe Mediala. Da li je upravo ta grupa izvršila uticaj na Vaš likovni izraz? Koga biste još naveli kao važnog za izgradnju Vaše likovne poetike?

Nenad Marić: Jeste, oslanjanje na Medialu je u mom slučaju došlo sasvim spontano kroz crteže koji su nastali kao neka vrsta „otključavanja“ podsvesnog, tako da je Mediala kasnije, kad sam je u potpunosti spoznao, bila potka za crteže koje sam pravio. Tu su mi bila značajna otkrića i radovi Dada Đurića, Mira Glavurtića, Miljenka Stančića, Voje Stanića, ali i raznih drugih slikara poput Frensisa Bejkona, Gerharda Rihtera, Lusijana Frojda, Pitera Dojga, Đorđa Dekirika… 

Naziv Vaše izložbe je “Zemlja nije moj dom”. Ukoliko Zemlja ne predstavlja idealno mesto za pojedinca, onda koje mesto to predstavlja?

Nenad Marić: Zemlja, ovakva kakvom je čovek danas pravi i u kom je pravcu navodi, svakako nije idealno mesto za život, već naprotiv… Imajući u vidu iskustva koja su kreirana kroz istoriju, filozofiju, književnost i umetnost, ona je mogla postati daleko bolja. To idealno mesto bi u ovom kontekstu moglo biti Utopija, ili mesto iz mašte.

Kako vidite aktuelnu likovnu scenu u Srbiji?

Nenad Marić: Iako ne pratim onoliko koliko bih voleo i mogao, mislim da je likovna scena bogata i raznolika, ali da pod pritiskom obilja slika sa najrazličitijih strana, pre svega medijskih, ne uspeva da dođe do posmatrača na onaj način na koji bi trebalo.

Šta je Vaša poruka publici i kakav biste efekat želeli da izložba ima na posetioce Galerije Doma omladine?

Nenad Marić: Poruka publici je da ostane živa, a efekat izložbe ne znam kakav će biti, s obzirom na sve ovo gore o čemu smo pričali, ali bih želeo da ljudi na određeni i lični način ostvare komunikaciju sa radovima.

Da li trenutno radite na nekom novom umetničkom projektu?

Nenad Marić: Nastavljam da radim, pre svega na muzici, na novim pesmama, u pripremi je muzika za jedan novi film, a u međuvremenu ću, kao i do sada, nastaviti da se bavim likovnim izrazom.

Članak Otvaranje izložbe Nenada Marića – Zemlja nije moj dom se pojavljuje prvo na Oblakoder.