10. Elden Ring

Nesumnjivo, Elden ring je izuzetan fenomen koji je držao pažnju mnogima, i pored činjenice da je igra izašla u februaru. Obično se zadesi da se ovi „rani” naslovi zaborave, no mnoge nagrade za igru godine koje je ER pokupio govore drugačije. U pitanju je igra otvorenog sveta, prva tog tipa od velikog japanskog developera FromSoftware koji je poznat po ozloglašeno teškim igrama iz Dark souls serijala. Elden ring nudi svež obrt na staru formulu, šarenolik svet prepun rupa, pećina, prolaza, opasnosti i misterije. Pošto je Džordž Martin odlučio da još jednom prokrastinira od rada na svom serijalu Pesme leda i vatre, ovde je pripomogao u izgradnji sveta, i definitivno se može osetiti njegov dodir… ako ništa makar zbog incestuoznih veza, sličnosti u imenima likova, ali i duboko izgrađene istorije sveta koja nam je ispričana na tipičan način souls igara – kroz opskurne opise predmeta, geografiju i razne simbole koje potom brojni strastveni igrači tumače po forumima i komentarima youtube videa.

9. Norco

Norco izdvajamo kao pretežno tekstualnu avanturu sa osobenim grafičkim pixel-art stilom, i izuetnim šarmom. Međutim ovaj šarm ne odiše lepotom koliko teškim mirisom prosutog ulja umirućeg industrijskog predgrađa na jugu Lujzijane. Možda čak ova igra najbolje i otelovljuje ideju Velikog američkog romana, koji je recimo uspešno sproveden dosad možda samo u jednoj TV seriji – The Wire. No i pored filozofskih tema koje prožimaju priču, ona poseduje intimni, sirovi karakter i bogatu lepezu likova sa kojima komunicirate.

8. Stray

Neke igre su osuđene na neminovni uspeh. Pošto mačke dominiraju internetom od njegovog začeća, prosto ne čudi što je igra u kojoj kontrolišete mačku osvojila mnoge, i pored toga odnela brojne nagrade kao najbolja indie igra 2022. godine. Takođe, u prilog joj ide i sjajan vizuelni stil postapokaliptičnog sajberpank sveta kroz koji se naš narandžasti mačor protagonista kreće, atmosferična muzika i naravno, posvećeno dugme za mjaukanje. Iza ove lepe fasade svakako se krije dobra igra sa dovoljno misterioznom, ali i emotivnom pričom koja uvlači igrača u svoj polurazrušeni svet – koji i pored stanja raspadanja ipak nudi osećaj topline doma u kojem mačka udobno može smestiti svoje šape.

7. Plague Tale Requiem

Nastavak svake kultne igre ima veliku obavezu da ispuni i prevaziđe očekivanja fanova originala. To je slučaj sa ovim naslovom koji vešto gradi mehanizme i priču na osnovama temelja svog prethodnika. Još jednom je fokus na devojčici Amisiji koja vodi svog bolesnog brata kroz srednjevekovnu Akvitaniju kojom vlada kuga. Ono što igru izdvaja od ostalih naslova jeste fokus na šunjanju umesto na direktnom sukobu – iako u odnosu na prethodnika, Requiem svakako nudi širok dijapazon opcija i za nasilno suočavanje sa neprijateljima. Emotivna priča stavlja još veći fokus na odnosu devojčice koja se ponaša kao zaštitnik, i njenog mlađeg brata. A da, takođe možete kontrolisati ogromne horde pacova, to je uvek plus.

6. Blacktail

Jedno od iznenađenja pred kraj godine, Blacktail nas uvodi u magični svet slovenskog folklora u kojem rekontekstualizuje mit o Baba Jagi na inovativan način. Šarenolik grafički stil odlično se sukobljava sa dubokim moralnim dilemama koje igra redovno stavlja pred igrača, i gde je svaki potez dovoljno uticajan da može da načini drastične promene u svetu. Postoji opšta podela na biranje mračne i svetle strane, ali sami izbori su dovoljno dvosmisleni da nikada nećete biti sigurni da li činite dobar izvor za vaš odabir strane, ili će vam se obiti o glavu. Mehanizmi igre pozajmljuju dosta od drugih naslova, i iako ne donosi ništa novo na tom polju, mešavina survival/crafting mehanika, walking simulator-a i avanture, dovoljno je pitka da igrač može da uživa dok upija lepotu sveta ispunjenog ambivalentnim moralnim izborima.

5. Horizon: Forbidden West

Čini se kao da je ovo godina maestralnih nastavaka voljenih igara, i Horizon:FW nije izuzetak. Iako se za kompleksniji sistem borbe može reći da je možda prenatrpan za neke igrače, druga unapređenja ovu igru čine izuzetnom u toj meri da se ostale mane lako mogu zanemariti. Pre svega, monotonost izraza lica prethodne igre ovde je nepostojeća, već smo suočeni sa drastičnim poboljšanjem tehnologije tako da facijalne ekspresije izgledaju realnije nego ikad! Toliko realne da su mnogi gejmeri bili uzrujani zbog paperjastih dlačica na licu glavne junakinje, međutim činjenica je da mnogi od njih još treba da nauče da žensko lice nije glatko kao jaje, i da ovo samo prikaz unapređenja tehnologije koja može da ide u korak sa realnošću. Na vizuelnom planu svet Zabranjenog zapada pleni diverzitetom bioma, ekosistema koje naseljavaju džinovski dinosaurus-roboti. Pošto je u pitanju cross-gen naslov, dostupan i na PS4 i PS5 konzoli, možemo se tek zapitati šta li će naredna igra u serijalu doneti na vizuelnom planu, kad ne bude bila ograničena starom generacijom hardvera.

4. Signalis

Jedina horor igra na ovoj listi, i možda jedina vredna vaše pažnje. Bez obzira što se retro-stil kretanja i grafičkog prikaza čini zastarelim – atmosfera ove igre je toliko gusta da bi laserski sekač otvorio tek površne slojeve. Još značajnija je činjenica da su na igri radili samo dvoje nemačkih developera koji čine Rose-engine studio, i pokazali još jednom da u doba kada visokobudžetne igre izlaze nedovršene i bagovite, uvek se možemo uzdati u indie talenat koji strašću nadomesti nedostatak osoblja i novca.

3. Burnhouse lane

Kad već hodamo stazom nezavisnih sjajnih igara, Burnhouse lane zapravo deli DNK sa gornjim naslovom, ali nije toliko okrenuta horor atmosferi koliko opresivnom egzistencijalnom užasu suočavanja sa sopstvenim nesigurnostima i bolestima. Priča prati medicinsku sestru kojoj je rak u odmakloj fazi drastično skratio život, ali se uprkos tome odvažila na poslednji starateljski posao u ruralnom području… gde se potom susreće sa paranormalnim događajima. Doduše, ovo je možda jedini naslov za koji je potrebno dodatno upozorenje, jer obrađuje izuzetno teške teme, ali zar nije sama nužnost fikcije i umetnosti upravo da nas natera da se suočimo sa stvarima od kojih bismo inače skrenuli pogled?

2. The Last of Us Part I

Tehnički, u pitanju je igra stara skoro deset godina, ali pošto je u pitanju rimejk koji je namenski napravljen za novu generaciju PS5 konzola, ipak jeste ostvarenje koje zaslužuje mesto na ovoj listi. Najpre se pojavila u periodu kad smo već osećali umor od zombi-scenarija u fikciji, a ni sada situacija nije bolja, međutim – ova igra je ipak ponudila svež obrt u priči gde je veći fokus stavljen na odnosu dva lika. Očinska figura Joel-a ostaje omiljena u gejming zajednici, i mnogi su putem ove avanture našli način da cene vešto izgrađene likove u fikciji video-igara. Na tehničkom planu, igra je maestralno uspela da uhvati sve mikro-ekspresije likova kojim je dodatno obogatila glumu i dramsku tenziju između njih.

1. God of War Ragnarok

Iako je na početku rečeno da lista ne prati hronološki redosled, ipak se može reći da je God of War: Ragnarok zaslužio prvo mesto. Nastavak, i poslednji deo Kratosove nordijske sage (nakon što je u ranijim igrama bukvalno uništio čitav grčki panteon), nadovezuje se na tradiciju koju je The Last of Us započeo – stavlja fokus na glavne junake, i na otac-sin relacije koje ovde sežu još dublje, i postavljaju pitanje: kako prevazići sopstvena ograničenja, kako pobeći od paklene prošlosti, i možda najbitnije: kako biti bolji?

Od krvoločnog ubice Bogova, Kratos je postao zabrinuti otac, i ovo je veliko svedočanstvo da je gejming u svojoj zreloj fazi, kad su nekadašnji klinci postali iskusni developeri, ali i očevi. Pored toga, Ragnarok nam nudi ispeglanu borbu, grandioznije boss fight-ove, mogućnost obilaska svakog realm-a nordijskog sveta, i možda najbitnije: sjajnog negativca u vidu vrhovnog boga njihovog panteona, Odina, koji zadržava osobine svog mitskog predloška, ali takođe poseduje i šekspirovske kvalitete privlačnih negativaca koji plene harizmom. I naravno, ovaj izuzetno nutritivan desert začinjen je muzikom sjajnog Bear McReary-ja, koji je pre ovoga pravio muziku za serije kao što su Rings of Power, i vrlo potcenjeni Black Sails.

Dakle, sudeći po ovim sjajnim naslovima, možemo samouvereno potvrditi da je 2022 godina bila značajna za gejming industriju, čiji uticaj postaje sve veći, i koja i dalje prednjači u odnosu na ostale industrije u svetu zabave. Međutim, mnogi odloženi naslovi ukazuju na to da će i naredna biti krcata sjajnim igrama. Od onih koje iščekujemo, izdvojili bismo „Hogwarts Legacy”, igru smeštenu u univerzum Harija Potera, sa mogućnošću izbora kuće, moralnih odluka, pola glavnog junaka itd. Da li će ova igra uspeti da uhvati magiju koju su mnoge generacije proživele kroz knjige i filmove? Videćemo u februaru, sa ekskluzivnim Oblakoder prikazom ove igre!

Članak Top 10 video igara 2022 godine se pojavljuje prvo na Oblakoder.