Povodom obeležavanja 15 godina Kulturpunktove novinarske školice, otvorene su prijave za paralelni online program i program koji se već tradicionalno odvija uživo u Zagrebu. Sveukupno će Kulturpunktova novinarska školica ove godine primiti do 30 polaznika, 15 u Zagrebu i 15 online. Pri prijavi za program neophodno je odabrati format pohađanja Školice. Online deo programa obavezan je za polaznice/ke koji će Školicu pohađati uživo u Zagrebu.

Školica počinje 25. septembra i traje do 19. decembra 2024. godine. Program se održava ponedeljkom i četvrtkom od 18 sati online i sredom u Pogonu Mislavova i drugim prostorima nezavisne kulture. 

Detaljan raspored i program polaznici i polaznice će dobiti pri prvom susretu.

Kulturpunktova novinarska školica u Zagrebu sastoji se od četiri tematske celine: nezavisna kulturna scena (kulturne politike, kao i prakse i modeli razvijani u polju), medijska pismenost (kritičko čitanje i transformacije medija), savremena umetnost (angažovane, eksperimentalne i kritičke umetničke i kustoske prakse) i proizvodnja medijskog sadržaja (praktičan novinarski rad i objavljivanje radova). U ovom segmentu programa kao predavačice i voditeljke praktikuma učestvuju Irena Borić i Miona Muštra (vizualne umetničke prakse), Agata Juniku, Igor Ružić i Iva Nerina Sibila (kolektivne umetničke prakse), Nebojša Slijepčević i Višnja Pentić (dokumentarni film), Antonio Poščić (savremena muzika), Klara Berdais (audio produkcija novinarskih radova, fakultativno), Matija Mrakovčić i Ivana Pejić (kulturne i medijske politike). 

Novinarske radionice vodi Barbara Matejčić, koja će u januaru 2025. mentorisati obavezne završne radove polaznika u Zagrebu. 

Online program podeljen je u tri dela. Prvi deo je osmišljen kako bi se polaznice/i upoznali sa medijima i novinarskim alatima. Predavači/ce u ovom segmentu su Iva Nenadić, Barbara Matejčić, Petar Vidov, Jelena Prtorić, Dora Santos Silva, Jelena Berković. Drugi segment otvara pitanja održivosti i zelene tranzicije sa konceptima brige i spore mobilnosti i budućnost rada u kulturnom i medijskom sektoru i u njemu učestvuju Ana Žuvela, Davor Mišković i Šumski univerzitet – Goran Tomka i Višnja Kisić. Treći segment odnosi se na prezentaciju inkluzivnih medijskih praksi u našem okruženju i uključivanje nezastupljenih grupa u društvene procese. Svoj će rad predstaviti mediji In Portal i Phralipen iz Zagreba, KLFM iz Splita, Meduza iz Skoplja i Oblakoder iz Beograda. Polaznice/i će krajem decembra moći da predlože individualne ili grupne novinarske projekte za koje će pet odabranih ostvariti finansijsku podršku i mentorstvo do aprila 2025.

Prijave za program šalju se putem ONLINE OBRASCA do 16. septembra 2024. u ponoć.

Prijava za edukativni program sadrži kontakt podatke, kratki opis, motivaciono pismo i kratki autorski osvrt na temu iz područja kulture i/ili medija. 

Na adresu novinarska.skolica@gmail.com možete poslati sve upite vezane uz prijavu i program, a 5. septembra 2024. u 18 sati na platformi Zoom održaće se info dan o pozivu na kojem će odgovoriti na sva vaša pitanja – na koji se možete spojiti putem POVEZNICE.

Svi prijavljeni će o rezultatima selekcije biti obavešteni putem maila najkasnije do 20. septembra 2024.

Edukativni program sprovodi udruženje Kurziv – Platforma za pitanja kulture, medija i društva, uz pomoć Grada Zagreba i Zaklade Kultura nova. Online segment održava se i u sklopu projekta Come Together koji sufinansiraju Evropska komisija kroz program Kreativna Evropa i Sektor za udruženja Vlade Republike Hrvatske.

Ilustracija: Klasja Habjan

Članak Otvorene prijave za novinarsku školicu u Zagrebu i online se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Razgovor će prenositi uživo na Youtube-u.

Događaj je otvoren za javnost.

Članak Beograd na pragu distopije – online razgovor se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Primetno je da mladi sve više svog vremena provode na telefonima i kompjuterima, a kao jedan od razloga za to izdvajaju se i društvene mreže. S obzirom na to da su mladi najčešći korisnici društvenih mreža, a ujedno i najbolji poznavaoci istih, istarživanje se fokusiralo na njihove stavove i navike kada su u pitanju korišćenje interenta i društvenih mreža.

Ispitanici su anonimno popunjavali onlajn Google upitnik koji se sastojao od 24 pitanja otvorenog, zatvorenog i mešovitog tipa. Ukupan broj popunjenih anketa iznosi 700, a slali su ih mladi iz svih krajeva Srbije. Od ukupnog broja mladih koji su učestvovali u istraživanju, kada je polna struktura u pitanju više je bilo ženskih ispitanika (69,9%). Dok prosečna starost iznosi 22,2 godine, iako su bili planirani samo mladi (zakonski osobe starosti od 18 do 30 godina) u obzir su uzeti i stavovi osoba koje su mlađe od 18 godina.

Na osnovu dobijenih podataka Centar je primetio da mladi najviše koriste četiri mreže. Prvo mesto po brojnosti zauzima Instagram, čak preko 80%, zatim isključivo za komunikaciju – Whatsapp koristi 66.1%, dok sa druge strane Viber koristi svega 14.1% ispitanika. Zatim na trećem mestu po brojnosti zauzima Youtube 62.4% i na kraju Facebook koji koristi skoro svaki drugi mladi ispitanik.

Gotovo polovina ispitanika drušvene mrežame korisiti između 1 i 3 sata dnevno, preko 40% njih provodi preko tri sata ili su stava da provode previše vremena, te čak i ne broje vreme koje provode na društvenim mrežama. Veoma mali broj ispitanika koristi društvene mreže do sat vremena – 9.8% i do pola sata – 3.1%.

Članak Istraživanje stavova mladih o društvenim mrežama se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Trening su osmislile vrhunske predavačice Nataša Niškanović i Aleksandra Ivanković, stručnjakinje u oblasti oblasti medija i stvaranju pozitivnih narativa te borbi protiv dezinformacija, a polaznicima/ama će biti uručeni certifikati nakon kompletiranja radionica. 

Online Workshop će trajati četiri sedmice od 3.12. do 24.12.2020. godine. Održavati će se jedan modul sedmično u trajanju od 90min. od 12h do 13:30h svakog četvrtka, putem online platforme Webex. 

Prijaviti se mogu pripadnici/e nevladinih organizacija, aktivisti/ce civilnog društva te javni/e službenici/e iz Bosne i Hercegovine, Srbije i Crne Gore. 

Prijaviti se možete putem PRIJAVNOG FORMULARA do 20.11.2020. godine. Za sva dodatna pitanja možete kontaktirati: aivankovic@techsoupeurope.org 

Učestvovanje na Online Workshop-u “Kreiranje pozitivnih narativa” je besplatno.

Članak Poziv za online radionicu Kreiranje pozitivnih narativa se pojavljuje prvo na Oblakoder.

U godini koja protiče u znaku i dalje aktuelne pandemije, organizatori Evropske noći istraživača odlučili su da udruže snage i radoznalcima svih uzrasta širom Srbije ponude naučni program koji će biti dostupan kroz svega nekoliko klikova. Sa ciljem da se dodatno istakne značaj nauke i približe složenost i važnost rada naučnika, na sajtu www.nocistrazivaca.rs biće dostupan celokupan program ovogodišnje manifestacije.

Na ovaj način Evropska noć istraživača doći će do sasvim nove publike, čak i u mestima u kojima se do sada nije održavala. S druge strane, stariji posetioci biće u prilici da se podsete proverenih, dobro poznatih naučnih avantura, ali i da otkriju neke sasvim nove, posebno pripremljene za virtuelno okruženje.

Instrukcije i saveti za Lov na naučno blago kroz Beograd biće dostupni onlajn putem, dok će Evropsko ćoše otvoriti svoja vrata i baviti se najrazličitijim temama, predstavljajući uspešne projekte srpskih istraživača. Ljubitelji arhitekture moći će da se upuste u filmsku šetnju kroz beogradsku secesiju ili pak u istraživanje neolitske arhitekture Vinče, a sa starijim posetiocima specijalni naučni tim razgovaraće o virusu korona. Naučni klub Centra za promociju nauke predstaviće video serijal kroz koji će gledaoci moće da prate svakodnevicu glavnog junaka i razne načine na koje nauka oblikuje i poboljšava njegov sasvim običan život. Kroz virtuelnu turu posetioce će primiti i Otvorena laboratorija Fakulteta za fizičku hemiju, prikazujući brojne zabavne naučne eksperimente koji mogu da se izvode i u kućnim uslovima.

Umesto dosadašnjih hands-on radionica koje su posetioci navikli da gledaju uživo, naučni tim u Novom Sadu predstaviće korisne i naučne aplikacije za pametne telefone, kao i sajtove i portale, koje ljudi svih uzrasta mogu i sami da koriste i oprobaju se u virtuelnoj ulozi istraživača. Uz brojna predavanja koja će biti održana sa prenosom uživo, posebna poslastica za ovu godinu je mobilna igrica Lov na nauku koja će biti predstavljena pre samo manifestacije i koja će mlade istraživače povesti na put otkrivanja pomoću augmentovane realnosti. A kako bi se duh ove naučne proslave ipak osetio širom grada, na brojnim bilbordima biće predstavljeni naučnici i naučnice na originalan način.

Kragujevac priprema lavirinte inspirisane etnologijom i arheologijom, koje će deca moći da istražuju i kod svojih kuća.  Onlajn vremeplov koji posetioce vodi u antičko doba biće postavljen u Nišu, oni najradoznaliji moći će da zavire u šarenilo prirode kroz oko fizira, dok se u Pirotu sprema druženje u znaku Pjera i Marije Kiri. Inđija svoje posetioce dočekuje na postavci „Čudesni filteri“ koja otkriva kakav je kvalitet vode koja nas okružuje.

Mreža Naučnih klubova i ove godine će organizovati svojevrsnu Nedelju istraživača, pa će tako onlajn program, uz aktivnosti u samim klubovima za ograničen broj posetilaca, biti pokrenut već 23. novembra. Kikinda će otkriti kako svako od nas u kućnim uslovima može da napravi sasvim bezbedan vulkan, Čačak će u pomoć prizvati Fibonačijev niz i zlatni presek, a Leskovac će svoje goste provesti kroz neobičnu šetnju šumskim predelima.

Naučni radoznalci svih generacija u gradovima kao što su Kruševac, Trstenik, Prijepolje, Priboj ili Nova Varoš moći će da se upuste u Veliku naučnu avanturu i odgovore na neke od virtuelnih naučnih izazova.

Evropska noć istraživača u Srbiji finansirana je iz programa „HORIZON 2020“ koji predstavlja najveći program Evropske unije za istraživanje i inovacione delatnosti, a u okviru potprograma Marija Sklodovska-Kiri. U ovogodišnju manifestaciju, koja se u Srbiji realizuje kroz tri projekta, uključeno je čak 28 gradova iz cele Srbije: Beograd, Čačak, Ćuprija, Gornji Milanovac, Inđija, Jagodina, Kikinda, Kladovo, Knjaževac, Kruševac, Leskovac, Mokrin, Negotin, Niš, Nova Varoš, Novi Sad, Pančevo, Paraćin, Pirot, Priboj, Prijepolje, Ranovac, Smederevo, Subotica, Svilajnac, Šabac, Trstenik, Zaječar.

Projekat Reconnect Upgrade 20.20 (Research, Connections, Networks and Culture) vodi Kreativno edukativni centar iz Novog Sada, a partneri na ovom projektu su Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet Novi Sad,  Udruženje naučnih komunikatora – NAUKOM, Centar za promociju nauke i Visoka tehnička škola strukovnih studija Subotica.

Projekat SCIMFONICOM 2020 (Science in Motion for Friday Night Commotion) koordiniše Fakultet za fizičku hemiju Univerziteta u Beogradu, a partner na projektu je Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerziteta u Beogradu.

Projekat ReFocuS 3.0 (The Road to Friday of Science), čiji je koordinator Centar za promociju nauke, organizuje Evropsku noć istraživača u saradnji sa Institutom za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ – Institutom od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Prirodno-matematičkim fakultetom iz Niša  i Zavodom za zaštitu spomenika kulture Kragujevac.

Sve informacije o sadržajima i dešavanjima ovogodišnje Noći istraživača moguće je proveriti na sajtu www.nocistrazivaca.rs.

Članak 11. Evropska noć istraživača: Naučna avantura u virtuelnom svetu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Festival će, u četvrtak 29. oktobra u 18h, otvoriti ostvarenje „Berlin Aleksanderplac”, nemačkog reditelja avganistanskog porekla Burhana Kurbanija. Ovaj film je na nominovan u čak 11 kategorija za Nemačke filmske nagrade, a pored nagrade za najbolji igrani film, osvojio je i priznanja za najbolju mušku sporednu ulogu (Albreht Schu), kameru (Joši Hajmrat), filmsku muziku (Daša Dauenhauer) i scenografiju (Zilke Bur). Radi se o novoj adaptaciji jednog od najznačajnijih romana nemačke moderne iz 1929. godine, „Berlin Aleksanderplac” Alfreda Deblina, u kojoj autor otvara mnoga važna pitanja na temu migracija, rasizma i modernog ropstva. U ovom filmu glavni protagonista je Franc Biberkopf, afrički migrant iz Gvineje Bisao, koji se obreo u berlinskom parku Hazenhajde, poznatom po dilovanju droge, i u noćima berlinskih klubova natopljenih demonskim simbolima kapitalizma.

Drugog festivalskog dana, u petak 30. oktobra u 18h, na programu je provokativan film „The trouble with being born” Sandre Folner, imenjak Sioranovog dela, koji je bio predstavljen u najmlađoj sekciji Berlinala Encounters usmerenoj ka jačanju u estetskom i strukturnom smislu izazovnih dela nezavisnih i inovativnih filmskih stvaralaca. Nagrađen je specijalnom nagradom žirija Encounters, i dobitnik je četiri nagrade na festivalu Diagonale za najbolji film, scenario, montažu, glumu i drugih nagrada. Ovo je film o egzistencijalnoj krizi androida Eli, koji reflektuje određeni aspekt trenutne realnosti preispitujući kategorije sećanja, identiteta i roda.

U subotu, 31. oktobra u 18h, biće prikazano ostvarenje „Čas nemačkog”, adaptacija istoimenog romana nemačkog pisca Zigfrida Lenca u režiji Kristijana Švohova i po scenariju njegove majke Hajde. Kao univerzalna parabola o tome šta fašizam može da učini pojedincu, porodici i zajedništvu, film je značajan za sadašnji trenutak u kome, po rečima reditelja, u nemačkom društvu cirkulišu diskriminacija i rasističke ideje. Ostvarenje “Čas nemačkog” pokreće pitanje granica obaveze lične odgovornosti.

Za prvi dan novembra u 18 časova, rezervisano je prikazivanje filma „Audicija” rediteljke i ko-scenaristkinje Ine Vajse i grandiozne Nine Hos u glavnoj ulozi. U ovoj uzbudljivo konstruisanoj studiji karaktera, porodičnoj drami i psihološkom trileru, Ana Bronski (Nina Hos) je u mreži odnosa sa muškim protagonistima (otac, muž, ljubavnik, kolega, sin i učenik violine), u rascepu između discipline i nedostatka kontrole, potrage za savršenstvom i straha od neuspeha.

U ponedeljak 2. novembra u 18h, na programu je film „Usmeni dogovor” Ilkera Čataka, koji je osvojio Bronzanog medveda za najbolji nemački film. Ovo je još jedno ostvarenje sa temom migracija. Na plaži turskog turističkog rizorta Nemica, pilotkinja, suočena sa dijagnozom teške bolesti, sreće anatolskog, žigola koji sanja o Nemačkoj. Sa scenaristom Nilsom Monom, Čatak odlučuje da poigravanjem stereotipima dozvoli proboj njene hladne i naizgled cinične fasade, uz pasaže komičnih dijaloga.

U utorak, 3. novembra u 18h biće prikazan film „Auerhaus“ Nele Leane Folmar. Smešten na jug SR Nemačke ranih 80-ih, ovo je atmosferičan film zasnovan na dirljivom, neverovatno komičnom i melanholičnom istoimenom out-of-age romanu Bova Bjerga. Ovim filmom rediteljka postavlja pitanje da li je moguće na pitak način ispričati priču o depresiji i osećaju bezizlaznosti, tako tipičnom za period puberteta.

Za završetak festivala, u sredu 4. novembra u 18h na programu je film „Časovi persijskog“ Vadima Perelmana, kanadsko-američkog reditelja ukrajinskog porekla u rusko-nemačko-beloruskoj koprodukciji, premijerno prikazanog na Berlinalu. Ovog puta literarni osnov leži u kratkoj priči Erfindung einer Sprache Volfganga Kolhazea. Inspirisan istinitim događajima, film preispituje teme sećanja, pamćenja, identiteta, povezanosti jezika i identiteta, i moći prilagođavanja. Jedan od zanimljivih elemenata filma je izmišljeni farsi jezik kome maestralnog Larsa Ajdingera uči argentinski glumac Nahuel Perez Biscayart.

GoetheFEST održava se od 2012. godine i predstavlja presek savremene nemačke kinematografije iz aktuelne godine. Program je tradicionalno okrenut nagrađivanim i najboljim ostvarenjima sa čuvenog Berlinala, jednog od najznačajnijih svetskih festivala autorskog filma.

Više o filmovima: https://www.goethe.de/ins/cs/sr/kul/sup/f19.html

Članak Sedam novih i nagrađivanih filmova besplatno na GoethFEST se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Festival Moj OFF (Online filmski festival) biće pokrenut 27. marta, a prikazaće tokom dve nedelje više od 30 igranih i dokumentarnih ostvarenja, od kojih će mnoga imati svetske onlajn premijere. Najnoviji film reditelja Romana Polanskog, ostvarenje „Optužujem“, čija je tema upravo čuvena afera s kraja 19. veka koja je uzdrmala i duboko podelila francusko društvo, otvoriće prvi besplatan Online filmski festival – MOJ OFF, u petak 27. marta u 21h, na sajtu mojoff.net.

Na festivalu će biti prikazani i filmovi koji su imali svoje premijere na nedavnom 48. Festu i nešto ranijem 25. Festivalu autorskog filma. Među njima su i „Nevidljivi život”, koji je dobio nagradu „Beogradski pobednik” za najbolji film 48. Festa i „Martin Eden”, dobitnik nagrade „Gordan Mihić” za najbolji scenario jubilarnog, 25. FAF-a. Biće prikazan i kanski pobednik 2019. godine – južnokorejski „Parazit”, koji je trijumfovao i na dodeli Oskara.

Film „Parazit”

Najavljeni su i drugi filmovi sa festivala u Kanu, Veneciji i Berlinu, ali i sa najznačajnijih festivala dokumentarnog filma, poput IDFA i CPH DOX-a, podeljeni u dve programske celine.

Dnevno su planirane po tri premijere i po tri reprizna filma, uključujući i specijalne retrospektive najvećih filmskih autora i njihovih kultnih ostvarenja u mini-ciklusima. Kako nije reč o platformi za gledanje filmova, već o festivalu, filmovi će moći da se prate samo u određenim terminima u toku dana. Filmove će onlajn moći da prate građani Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, a u završnici će biti proglašeni pobednici, na osnovu odluke žirija, ali i samih gledalaca.

Festival „OFF”, koji nastaje u vremenu borbe protiv virusa korona, ima za cilj da nastavi kulturni život i ubuduće, te da poklonicima sedme umetnosti pruži nov izazov i mogućnost savremenog praćenja festivalskih, autorskih i komercijalnih filmova, naveo je MCF.

Članak Moj OFF – novi besplatan onlajn filmski festival se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ovo vreme možete iskoristiti i kao priliku da uradite nešto što ste oduvek želeli – da čitate više knjiga, naučite da svirate neki instrument ili strani jezik. Možete i da se ozbiljnije posvetite učenju i sticanju novih veština, kao i da, polažete ispite na prestižnim fakultetima. Upravo za one najspremije, koji žele da se posvete sistematizovanom učenju, pronašli smo besplatne onlajn kurseve iz čitavog sveta.

1. Kampster

Kampster je otključao pojedine kurseve, kao što je kurs za frilens poslovanje gde možete naučiti kako da svoje veštine, sposobnosti i potencijale razvijete i upotrebite na tržištu rada, kako da putem interneta pronađete poslodavce i počnete da zarađujete.

2. Predavanja prestižnih američkih fakulteta

Ukoliko vam je jedna od životnih želja bila da završite prestižni fakultet, ili planirate tako nešto u budućnosti, sada imate priliku i da zavirite u pojedina predavanja. Na sajtu freecodecamp možete naći predavanja iz različitih oblasti, od programiranja do umetnosti i dizajna. U pitanju su predavanja najprestižnijih američkih univerziteta kao što je Harvard, Jejl i Prinston. Možda nećete dobiti diplomu, ali možete steći znanje ravno studentima prestižnih univerziteta.

3. Predavanja iz svih delova sveta

Na sajtu Open Culture možete naći veliki broj kurseva i to ne samo sa prestižnih američkih univerziteta, već sa različitih univerziteta iz različitih delova sveta. Kursevi na ovom sajtu su u različitim formatima, ali su najčešće u pitanju audio i video snimci. Za razliku od drugih sličnih sajtova, na ovom sajtu vam ne traže novac kako biste se registrovali, niti morate da unesete podatke kreditne kartice kako biste pristupili sajtu za vreme probnog, besplatnog perioda.

Članak Besplatni onlajn kursevi koje možete pohađati dok ste u izolaciji se pojavljuje prvo na Oblakoder.