Umetnički događaj koji spaja kreativnost i odgovoran odnos prema prirodu očekuje vas na izložbi „Transparentno: Ne Kupuj – Stvaraj!“, koju organizuju Mladi istraživači Srbije, a čije otvaranje je najavljeno za 25. novembar u 19 časova u Galeriji N.EON u Beogradu.

Ovim događajem Mladi istraživači Srbije nastavljaju da stvaraju prostor za istraživanje održivih praksi, ovog puta kroz umetnost apciklaže i maštovitu ponovnu upotrebu odbačenih materijala.

Izložba obuhvata selekciju radova sa istoimenog konkursa na kojoj će se predstaviti više od 40 autora, učenika srednjih umetničkih škola, studenata umetničkih fakulteta, kao i drugih umetnika i umetnica koji stvaraju na teritoriji Srbije. Koristeći odbačene materijale poput stakla, plastike, metala, tekstila i drugih, istraživali su potencijal apciklaže. Tehnikama asamblaža, redimejda i drugih postupaka, kroz igru sa formom i materijalima stvorili su nova dela koja donose sveže perspektive, oslikavaju važne ekološke i društvene teme, pokazujući kako otpad može postati nosilac novih značenja. 

View this post on Instagram

A post shared by Mladi istrazivaci Srbije/YRS (@mis.vss)

„Tema ovogodišnjeg konkursa „Transparentno” nadahnuta je staklom, materijalom koji u sebi spaja prividnu krhkost i izuzetnu izdržljivost. Upravo iz te višeslojnosti stakla proistekla je naša ideja da kroz apciklažu istražimo estetski princip transparentnosti, koji za nas predstavlja poziv na ranjivost, otvorenost i iskrenost. U toj igri snage i krhkosti prepoznajemo i prirodu, istovremeno snažnu, izdržljivu ali ipak osetljivu i  krhku, koja od nas traži razumevanje, brigu i odgovornost.”, poručuju iz Mladih istraživača Srbije.

Apciklaža nas uči da dublje sagledamo ono što ostaje iza potrošnje i svakodnevnih navika. Kroz taj proces brinemo o prirodi: umesto da odbacujemo biramo preoblikovanje, a umesto prekomerne kupovine – stvaranje sa smislom.

„Kroz konkurs i izložbu koju organizujemo u okviru kampanje „Transparentno”, uz podršku Švedske, skrećemo pažnju na principe na kojima počiva ova postavka – transparentnost, kruženje materijala i promišljanje o onome što ostaje iza nas. Verujemo da će posetioci, kroz istraživanje radova pronaći sopstvena tumačenja, osloboditi kreativnost i inspirisati se da promene svoje navike – smanje konzumerizam, razviju održivije prakse i osete kako umetnost može povezati brigu o prirodi sa svakodnevnim životom“ kažu organizatori.

Pozivamo vas da dođete i zavirite u svet maštovitih i originalnih ideja koje inspirišu da i sami stvarate. Izložbu „Transparentno: Ne Kupuj – Stvaraj!“, će zvanično otvoriti umetnik Ivan Kocić, poznat po radovima koji spajaju reciklažu i savremeni umetnički izraz. Postavku možete pogledati do 27. novembra, svakog dana od 17 do 20 časova u galeriji N.EON u Beogradu. Ulaz je slobodan.

Članak Otvaranje izložbe Transparentno: Ne Kupuj – Stvaraj! se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Upravo se u tom jazu rađa grafički jezik – kao subjektivna intervencija. Koristeći ponavljajuće grafičke elemente, dizajn postaje sredstvo za prevođenje unutrašnjeg sveta autora, mapirajući nevidljivo. Kroz repetativni ritam hodanja koji svaki učesnik planinarenja mora da izgradi u skladu sa sobom i neophodnu aklimatizaciju na visini, um se oslobađa svakodnevnog “šuma” i aktivira se Mreža podrazumevanog režima (DMN) – neurološka funkcija posvećena fokusu na introspekciju, sećanje i imaginaciju.

Planinarenje i motiv vrhova ovde služe kao metafora za introspekciju i potragu za ravnotežom; za istraživanje sopstvenih ritmova disanja, obrazaca i misli inspirisanih boravkom u prirodi. Kroz kombinaciju fotografije i apstraktnog dizajna, izložba pruža uvid u to kako nas visine podstiču da pogledamo duboko u sebe i posetimo unutrašnje staze sa kojih smo nenamerno skretali.

Dušan Lilić (Lile) je grafički dizajner i vizuelni umetnik iz Beograda. Diplomirao je grafički dizajn na Fakultetu za dizajn, a potom završio master studije digitalne umetnosti i novih medija na Fakultetu za medije i komunikacije (FMK).

Njegov vizuelni izraz počinje na muzičkoj sceni, kroz dizajn plakata za događaje i kolektiv Banda Panda, u kojem je aktivno učestvovao i kao DJ. Kroz rad na plakatima razvija autorski pristup zasnovan na geometrijskim oblicima i pažljivo definisanoj paleti boja, uz istraživanje repeticije, ritma i odnosa forme i prostora. Od 2020. godine kontinuirano radi na serijama grafika koje karakterišu minimalizam, ponavljanje motiva i postepena evolucija forme kroz proces rada.

U novijim radovima centralna tema postaje priroda i hajking — iskustvo kretanja, tišine i unutrašnjeg dijaloga. Geometrija i fotografija spajaju se u apstraktne pejzaže koji reflektuju atmosfere planinskih predela i lične ekspedicije.

Izlagao je na više grupnih izložbi, a 2023. održao je svoju prvu samostalnu izložbu. Njegovi radovi dostupni su tokom cele godine u galeriji Kula u Beogradu, kao i u East Side Studio galeriji u Londonu. Radovi se nalaze u privatnim kolekcijama u Srbiji i inostranstvu.

Članak SneakPeak: Mapiranje nevidljivog – izložba Dušana Lilića se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ova multimedijalna postavka predstavlja vizuelni esej o neprekidnoj i napetoj vezi između čoveka i prirode u društvu spektakla. Kroz svakodnevne rituale i savremene stereotipe, izložba gradi eko-anksioznu zbirku poezije, izraženu kroz diptihe, triptihe, kolone i redove, govoreći univerzalnim jezikom slike.

Kao i u njenom filmskom stvaralaštvu, kamera je prisutna – između prizora i oka, dok se u pozadini neprestano smenjuju medijski narativi i Internet pojednostavljenja. Duhovita napetost između očekivanja i stvarnosti iscrtava se kroz naivnu potragu za slobodom, dok se usamljenost nameće kao centralna emocija savremenog čoveka.

„Rad Maje Uzelac kreće se kroz video, fotografiju i pisanje poput tihog toka, prateći krhke veze između percepcije, sećanja i emocije. Emocije su utkanе u formalne i simboličke analogije koje stvaraju tkanje – istovremeno fragilno i postojano – meditaciju o skrivenim teksturama samog života.“
— Mihael Milunović

„Serija slika izvedena iz života, triptisima zgusnuti smisao, priča se režijom kani ukrotiti; grozničavo; vreme curi, juri se budućnost.
Slikama prikazano izmicanje. I nade. Nestabilnost i hvatanje u koštac.“
— Srđan Veljović

„Slike krivina, spomenika, reklama, znakova, ulica, ljudi i njihovih odraza, naizmenično su mesta utočišta i napetosti, kojima se i sami krećemo, pokušavajući da shvatimo – od čega bežimo, čemu stremimo i šta nas čeka.“
— Zorana Đaković Minniti

Izložba je otvorena za javnost do 28. oktobra 2025. godine, uz podršku Hemofarm fondacije, A1 Srbija, Gaia pokreta i Silosa Beograd.

O autorki:

Maja Uzelac je po formaciji rediteljka i lingvistkinja. Zapamćena je kao autorka kultne TV emisije Kulturni nokaut, potom kao kolumnistkinja u vodećim novinama, časopisima i na portalima. Autorka je knjige Prosto. Rediteljka je nagrađivanih muzičkih spotova, modnih fimova i reklama, kao i dugometražnog dokumentarca Ej Salaši o jednoj epohi u odlasku kroz priču o Zvonku Bogdanu.

Vlasnica je kreativnog studija i produkcije Lava Pop.

Ko je zna kao didžejku, radnicu u kulturi, buntovnicu u modi ili glasnogovornicu Beograda, to je i dalje ona.

Članak Prva samostalna izložba rediteljke Maje Uzelac: Second Hand Emotion se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Postoje trenuci u umetničkom razvoju kada forma više ne može da izdrži pritisak sopstvene stabilnosti. Trenuci kada doslednost stila postane teskoba, a savladana tehnika ograničenje. Upravo u toj pukotini, na mestu gde se sigurnost prelama u sumnju, započinje aktuelna izložba Nikše Suzića. Ne kao demonstracija, niti kao kulminacija, već kao ulazak u prostor radikalne nesigurnosti. Ova izložba se ne zasniva na konceptualnoj zatvorenosti, već na stanju koje bismo mogli nazvati limialnim, to jest onim koje se nalazi između prethodnog i budućeg identiteta, između poznatog izraza i još nedefinisane mogućnosti. Suzić se u tom prostoru ne kreće kao neko ko pokušava da ga prevaziđe, već kao neko ko u njemu ostaje, promišlja ga i ispituje njegove granice. Upravo to zadržavanje u nesigurnom, u prelaznom, postaje središnji etički i estetski čin. U materijalnosti radova (beton, drvo, oniks, aluminijum, karton) s jedne strane vidimo svedočanstvo o zanatskoj poznatosti i preciznosti, a sa druge strane o namernom rušenju te stabilnosti. Umesto finalnog oblika prisutna je otvorena gesta, a umesto čvrstih značenja simboli koji sami sebe podvlače crtom ironije, razigranosti ili unutrašnje ambivalencije. Ovde negativ nije samo metoda izrade skulpture, već metafora čitavog procesa: rad nastaje oduzimanjem, odlukom da se krene iz konture, iz nedostatka, iz onoga što nedostaje.

Biografija umetnika:

Nikša Suzić, rođen 1994 godine u Beogradu. Završio master akademske studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, odsek vajarstvo. Učestvovao na nekoliko grupnih izložbi i jedna samostalna :

– Galerija Doma Omladine – Izložba crteža i skulptura malog formata 2016;

– Galerija FLU 2017;

– Galerija Doma Omladine – Interakcije 2018.

– Paviljon Cvijeta Zuzorić – Izložba vajara/ki Srbije 2021.

– Trijenale crteža i male plastike 2021. – Kuća Legata

– Galerija ULUS – Bijenale mladih 2021

– Samostalna izložba „Iz stomaka” , 2022- Galerija FLU

Članak Izložba Nikše Suzića – Nothing to Declare se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Otvaranje izložbe zakazano je za sredu 3. jul od 19h, a izložba je otvorena do 21. jula.

Fotografija: Sofia Lee

Grafike koje će Sorić predstaviti u Begradu deo su spin-off serije kolaža pod nazivom ​​Meine Freunde haben die schönsten Augen (Moji prijatelji imaju najljepše oči) koje je kreirao na rezidenciji u Berlinu 2018. godine. Ova umetnička serija nastala je kroz umetnikovo predominantno interesovanje za štampane medije, raznovrsne grafičke tehnike i eksperimentisanje sa pronađenim materijalima. Inspirisan tehnikama kolaža i sitoštampe Sorić ovaj ciklus nastavlja da razvija kroz jedan kolaboratnivi fanzin, platnene prišivače i fotografije, što je kasnije evoluiralo u izradu grafika na metalu.

Fotografija: Sven Sorić

Izložba u galeriji Kula u Beogradu predstaviće nekoliko novih Sorićevih radova koji su štampani na savijenom limu u velikim dimenzijama sa svetlosnim elementima. Ovi radovi formiraju prostorne instalacije koje istražuju interakciju između oblika, svetlosti i okruženja. Sorić se u nazivanju svojih radova ne oslanja na određeni konceptualni kontekst, već ih oblikuje na osnovu lične fascinacije zvukom, izgledom ili sentimentalnim značenjem reči. Odabir nemačkog jezika omogućava mu da koristi jezik kao umetnički alat koji je dovoljno poznat da ga razume, ali i dovoljno apstraktan da doprinese estetskom doživljaju radova.

Naslovna fotografija: Meine Freunde Brigada showroom/foto Sven Soric

Članak Izložba Svena Sorića – dein schönes, rotes Blut se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Aleksandar Rakezić prikazuje delove različitih serija radova koji nam nude uvid u dinamiku između privatnog i deljenog. Kroz seriju slika generičnih prikaza srca, motiva koji se često dele telefonom, Aleksandar želi da suoči svoje akademsko okruženje sa replikom slike bez umetničke vrednosti. Kroz ovaj čin, ono što se deli „u narodu” stavljeno je u kontekst u kom nikada nije želelo da završi, čime se, afektivno, ponovo vraća iz deljenog u privatno. Nasuprot ovoj seriji stoji nekoliko radova na tamnom teksas platnu, iz perioda kada se Aleksandar suočavao sa sopstvenim privatnim „tamnim”. Motivi na ovim slikama su ponovo iz domena nama svima poznatog, pa ipak podsećaju na osećanja koja su neumitno lična: dodir tuđe ruke, odnos prema glavnim junacima Sumrak sage, samoća postojanja u svemiru. Naizgled nepovezane elemente na okupu drži zajednički imenilac, ambivalentnost. Tuđa ruka može biti ili poznati dodir koji prija, ili zastrašujuć kontakt s nepoznatim telom, kao što i ljubav između devojke i vampira jednako nudi strah i uzbuđenje. Naš odnos prema njihovoj romantičnoj priči sličan je kao i prema generičnim srcima: možemo ih odbaciti zdravo za gotovo, ili ih uzeti kao temu za video esej od tri sata, o stvarnoj prirodi požude (konkretno: Contrapoints – Twilight).

Aleksandar Rakezić bavi se vrednošću slike koja sa sobom nosi mogućnost da manje ili više realistično predstavi stvarnosti koje nas okružuju. Rođen je 1995. godine u Kraljevu. Osnovne i master studije slikarstva završio je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, klasa prof. Milete Prodanovića. Kao stipendista Vlade Francuske provodi semestar na École Nationale Supérieure des Beaux-Arts u Parizu, studio Gijom Paris, 2019-2020. Trenutno je treća godina doktorskih studija na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Pored samostalnih izložbi „Ja znam za jednu tugu sa mirisom ananasa“ (2020), „Kad će David da se vrati ?“ (2022), „Second Chance ili Žena kose boje moka kafe“ (2023), „House in the House in the House…“ (2023), „Fleka na zidu“ (2024) i „Slon u sobi“ (2024) izdvajaju se grupne izložbe „Privatna vrednost 2“ (2019) u organizaciji ambasade Švajcarske, „Sanjarenje“ (2021) kao deo 58. Oktobarskog salona i „Out of Box“ (2022), Šemnic, Nemačka. Aleksandar je autor projekata u kulturi poput „Roll the Dice“ (2023) Vrnjačka Banja – Beograd, „Voyage, voyage“ (2021), Zagreb – Beograd i „Umetnost u vojsci“ (2021) Užice – Beograd. Njegovi radovi se nalaze u privatnim kolekcijama u Nemačkoj, Francuskoj, Švedskoj. Živi i radi u Beogradu.

—

Natalija Paunić

Natalija Paunić je kustoskinja iz Beograda. Zanima je otkrivanje novih, intersekcijskih pristupa kuriranju i pisanju, kao i odnos ličnog i profesionalnog u domenu kulture.

Natalija trenutno radi kao savetnik i kustos za novu umetničku kolekciju kompanije LUKOWA u Lucernu i Beogradu. Takodje, kao deo kolektiva, vodi virtualni, nomadski prostor pod nazivom Voždovačka galerija, koji deluje kao odgovor na arhitekturu i kontekst različitih javnih i komunalnih prostora u Beogradu. Ranije je radila na pojedinim projektima i sajamskim prezentacijama galerije Eugster Belgrade u Beogradu, kao i projektima koji su bili deo programa na: Kunsthaus Dresden (2022.), Nacionalna galerija Severne Makedonije u Skoplju (2022.), Confluence Institute for Innovation and Creative Strategies in Architecture (Pariz), Biennale Sessions (Venecija, 2022.), British Council i LUX Moving Image Foundation (2020.-2021.), Q21 u MuseumsQuartier (Beč, 2019.), Enclave Projects u Londonu (2016., 2017.), European Architecture Students Assembly (EASA) u Danskoj (2017.), Public School for Architecture Bruxelles (2017.), ICA u Londonu (u sklopu ICA Young, 2016.). Radila je kao medijator za dokumentu 14 u Kasselu (2017.). Neki od tekstova i intervjua koje je napisala nedavno su objavljeni u Spike Magazine, Mousse, Les Nouveaux Riches, između ostalih; te u sklopu nove knjige tekstova o veštičarenju, umetnosti i feminizmu kroz praksu Šejle Kamerić (Mother is a bitch, Distanz publishing, Berlin). Stekla je formalno kustosko obrazovanje na Goldsmits fakultetu, Univerzitet u Londonu 2017. godine, nakon magistriranja na arhitekturi, Univerzitet u Beogradu.

Članak Otvaranje izložbe The real hearts umetnika Aleksandra Rakezića se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Umetnik Nikola Žigon, umetnica Dušica Pejić i arhitekta Vladimir Lovrić

Kustoskinja izložbe Aleksandra Lazar ukazuje da ovaj internalizovani pogled, izražen kroz apstraktni gest, predstavlja kinetičko-likovni odraz jungijanskog paradoksa kojim umetnica mapira simboličke poruke nesvesnog. Ovaj internalizovani pogled, izražen kroz apstraktni gest, predstavlja kinetičko-likovni odraz jungovih ideja o konfliktu i razrešenju, kao i o aktivnoj imaginaciji.

„Kao što postoji dan i noć, dobro i zlo, život i smrt, tako i svaki deo nas nosi tamu i svetlo, haos i red. Čovek je biće polarnosti. Konflikti su važan deo nas koji nam pružaju priliku za razvoj. Oni nam pomažu da se naša svest pomeri i podigne. Okretanjem poglada unutra, šta vidimo? U svom radu istražujem koliko mogu da zaronim u dubinu svoje psihe, da iz nesvesnog prepoznam i iz njega iznesem ono sto je važno za mene i druge a da se i sama u njemu ne izgubim. Naši, lični konflikti su važni, jer su oni prilika za razvoj, prilika da se razvije naša svest.“, kaže Dušica Pejić.

Kustoskinja Aleksandra Lazar, kustos Miroslav Karić i umetinica Dušica Pejić

Izložba će biti otvorena do 25. maja 2024. godine svakoga dana od 10 do 21 časova. Razgovor o izložbi uz prisustvo umetnice i kustoskinje, održaće se u nedelju, 19. maja u 12 časova u galeriji Štab.

O umetnici:

Dušica Pejić uvršćena je u osam najistaknutijih autora apstraktne orijentacije u srpskom slikarstvu posle 2000. godine. Njeni radovi nalaze se u javnim i privatnim kolekcijama u Cirihu, Beču, Beogradu, i dobitnica je nagrada kao što su Zahvalnica srpske akademije nauka i umetnosti u Novom Sadu (2018), Priznanja za rad Tesla Art fondacije (2017), Priznanja za doprinos i saradnju Art Fest At Doral u Majamiju, USA (2014), i drugih. Saradnica je na projektima povezivanja različitih umetničkih izraza, kao i vanredna profesorka na master studijama na Institutu za umetničku igru u Beogradu, gde radi na povezivanju vizuelnog i izvođačkog stvaralaštva.

Fotografije: Galerija Štab

Članak Otvaranje izložbe Dušice Pejić u geleriji Štab se pojavljuje prvo na Oblakoder.

U petak 22. marta u 18 časova, pre otvaranja izložbe u Kuli biće održan razgovor na temu „Žene u Art Brutu”, koji će moderirati Senka Latinović (MNMU) i Amalija Stojsavljević (Art Brut Srbija), uz online učešće Irine Katnik iz muzeja Guging u Austriji i art brut istraživačice Isli Egzi Celik iz Londona, kao i fizičko prisustvo umetnica Kejti Voznicki i Margo.

Na izložbi u Jagodini biće predstavljeni radovi velikih razmera na mešovitim medijima na papiru, serija crteža prikazanih na starim fotografijama i sveske ispunjene studijama organskih oblika nalik cvetu. Konfigurisanjem izložbenog prostora, Muzej naivne i marginalne umetnosti želi da dočara Margoin sopstveni studio, unutrašnje i spoljašnje utočište koje uranja gledaoca u umetnikovu veoma idiosinkratičnu viziju sveta.

Ivana Bašičević Antić, direktorka MNMU, povodom ove izložbe je rekla: „Savremena francuska umetnica Margo je samostalnu izložbu u muzeju dobila prema pravilniku Trijenala, kao dobitnica nagrade žirija na poslednjem Trijenalu intuitivne umetnosti RawIntuitive koji se održao u MNMU 2022. godine. Pripremajući tu izložbu, shvatili smo da je potrebno da se i šira publika upozna sa ovim bogatim opusom te smo se odlučili da se izložba odvija istovremeno na dva mesta, u Kuli, umetničkom habu u Beogradu, i u MNMU u Jagodini. Izložbu u Jagodini pratiće i dokumentarni film o umetnici u produkciji ADAGP iz Pariza, kao i dokumentarna građa koja daje uvid u njen proces stvaranja. Snažan kolorit, veliki formati kao i podatak da je svaki njen umetnički rad proizvod brojnih sati posvećenog rada elementi su bogatog opusa s kojim će publika moći da se upozna“.

Rođena 1982. godine i odrasla u provinciji Beri u centralnoj Francuskoj, Margo je vodila sopstveni biznis pre nego što je započela svoju umetničku karijeru. Nakon finansijskog kraha privatnog posla, 2014. godine, Margo je osetila snažnu unutrašnju potrebu da slika. Njeni su preci radili u šumama i na poljima i, kako se ona toga priseća, „bilo je to jednostavno postojanje, život koji je pratio godišnja doba, sejanje, žetvu.“ Potreba za povratkom u takav životni ritam, stalno je privlačio Margo. Povukavši se iz tempa urbanog ubrzanog života, Margo je počela da slika na način koji profesor Kolin Rouds opisuje kao otpuštanje iz sebe svega što se skupljalo godinama, poput vizionarskog izliva slika. Ovaj kompulsivni kreativni impuls je nije nikad napustio te Margo i dalje crta svaki dan.

Njena dela Rouds definiše kao vrata ili prozore ka drugim carstvima, pri čemu samo bitisanje u njihovoj blizini omogućava posmatraču da deli autorkino psihičko iskustvo, monumentalnu složenost njenih slika i njenu poruku, što je, kako ona kaže, poruka o jedinstvu i povezanosti koja spaja čitavo čovečanstvu i prirodu. Njene slike su istovremeno nalik dekorisanim fasadama ogromnih crkava i ispunjenih, iluminiranih stranica starih knjiga.

Margo je veoma brzo stekla priznanje na umetničkoj sceni. Usledile su brojne izložbe u galerijama i muzejima u Evropi i SAD (Andrew Edlin Gallery, New York, College of Psychic Studies, London, Museum Montanelli, Prag, Galerie Gugging, Austrija, Candid Arts Trust Center, London, Galerie Henry Boxer, London, Art et Marges Museum, Brisel) a njeni radovi su ušli u muzejske i privatne zbirke širom sveta (American Folk Art Museum, NY, MUMO, Prague, MNMU, Srbija i brojne druge).

U kustoskom tekstu o izložbi, Teodora Jeremić navodi: „Zamišljati nove svetove, a posebno graditi ih je duboko feministički čin. To znači imati sposobnost zamišljanja reorganizacije pozicija, otvarati prostor novim čitanjima poznatog narativa, usvajati metodologiju alternativnih znanja kao oruđa za rasklapanje homogenih kanona, i biti dovoljno kritičan prema savremenom trenutku da se uvide njegove neuralgične tačke i bolna mesta. Biti dovoljno propustljiv da se prihvati ono što se ne razume i napraviti prostor za iskorak u tom pravcu, je na tragu iste ideje, kao i osvešćivanje da ono u šta se veruje i za čime se traga, nije istovetno onome što nam je a priori dato. Ne jednači se sa poznatim idejama, ne prati utabane staze, ne gravitira ka „centru” nego napipava rubove i granice poznatog i otkriva nepregledno polje onog što na toj međi ili preko nje postoji.

Priča o marginama i centrima otvara univerzalnu temu znanja i njegovog porekla, pitanje ko ima pravo na njega, kako definišemo ono znanje koje smatramo validnim i kako se i kome ono prenosi. Pored svega ostalog, čemu smo višestruki svedoci, znanje je takođe moguće kolonijalizovati i to upravo tvrdim definisanjem onoga što je van granica interesovanja, što nije vredno diskusije, ili što je sveto i što ne može biti spoznato. Dekolonijalizovati ga, između ostalog znači osvestiti da znanje, istina i značenje nisu niti neutralni niti fiksni entiteti, već su u konstantnom titranju i tranziciji. Značenja se menjaju, perspektive zaokreću a novi narativi ispisuju, dokazujući da je sve ono što mislimo da znamo polisemička kreacija podložna promeni koju neretko definiše pozicija makar i relativne i prividne moći. Jagodzinski navodi da „autsajderska umetnost sugeriše isključenost, neprepoznavanje u odnosu na ono što se smatra za autoritet, „normativno” i hegemono” i da pre svega zbunjuje svojom antipedagoškom pozicijom gde dovodi u pitanje u kojoj meri se umetnost uopšte može (na)učiti, i šta je zaista naučljivo i prenosivo.  Upravo tu leži njena verovatno i najveća snaga, jer kao što Tak i Jang navode, „postoje neki oblici znanja koje akademija ne zaslužuje”.

Izložba u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini biće otvorena do 21.04.2024, a izložba u Kuli u Beogradu do 14. aprila.

Autor fotografija: Slobodan Štetić

Članak Izložba I Burn in Sun, Moon and Stars francuske umetnice Margo u Jagodini i Beogradu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ex nihilo, u sebi prepliće simultanost antipodova, istovremeno podrazumevajući ništavilo i stvaralaštvo, potencijal prisutnosti i njeno trenutno odsustvo. Ništavilo o kome govorimo treba vizualizovati pre ulaska u izložbeni prostor. Da li se praznina ogleda u estetici belog kvadrata koji bez predmeta nosi trag praznine, ili ništavilo predstavlja temelj za prisutnost – gest kreacije u iščekivanju? Iako ex nihilo nosi biblijski prizvuk, podrazumevajući stvaralaštvo ni iz čega, u kontekstu izložbe Jovana Turčinovića i Jelene Smiljanić on predstavlja suočavanje svakodnevnih binarnosti, celosti-fragmentarnosti, dolaska-odlaska, memorije-zaborava. Na tri sprata Kule, odvija se studija slučaja koja preispituje samodovoljnost predmeta i postupaka koji su u svojoj biti prolazni i izmešteni iz primarnog konteksta. 

Upotrebom objekata i materijala koji samostalno ne funkcionišu, već se koriste kao dopuna ili nadogradnja nečemu (poput pur pene ili nadogradnje kose), Jovan Turčinović daje ključnu ulogu sporednim predmetima, time postavljajući pitanje da li ovi objekti imaju potencijal da preuzimu noseću funkciju ili samo ističu nedostatak celosti koja je mogla da se pronađe u prostoru. Intervencije u prostoru i skulpture ostavljaju blagi trag prisustva koji ne dominira prostorom već tone u njega. Unutar galerije, Jelena Smiljanić kroz svoj performans dodatno fragmentira pojam prisutnosti, istražujući ostatke događaja i postavljajući pitanja o nostalgiji i nestajanju. Perfomans će se održati u formi nastupa na svili, kao ideja aktiviranja naizgled ‘neaktivne scene’ na dan otvaranja izložbe. #exnihilo propituje prirodu praznine i njen odnos prema prisutnosti, kroz različite umetničke intervencije izložba podstiče diskusiju o nedovoljnom, koristeći simulacije objekata i događaja kako bi istražila njihov značaj u svetlu prolaznosti.

Izložba je otvorena do 17. marta

Jovan Turčinović @jovan_turcinovic (1998) trenutno je na Master studijama na Bauhaus Univerzitetu   u Vajmaru gde radi svoju tezu o ispitivanju prostora i atmosfere. Prethodno je završio OAS i MA studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. 

Jelena Smiljanić @oshibayutsya (1999)  bavi se scenografijom i u svojoj praksi koristi igru svetlosti i senke kao glavne atribute. Svoju paznju aktivno pridaje i performansu. 

Kustoskinja: Jovana Trifuljesko @pastiching

Dizajn postera: @jenniferyueyuenyu

Članak Izložba #exnihilo Jovana Turčinovića i Jelene Smiljanić u Kuli se pojavljuje prvo na Oblakoder.

može li slika
preuzeta iz masovnih medija
koja je odbačena od strane kulturne javnosti
tradicionalnim slikarskim postupkom
prevazići status replike
i postati suvereno
umetničko
delo?

Aleksandar Kolarac promo – Atelje u Skadarliji

Serija slika pod nazivom „Imago” nastaje u okviru doktorsko-umetničkog projekta na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Glavna okosnica istraživanja je fenomen slike sa fokusom na slike iz masovnih medija, pre svega iz digitalne sfere. Predlošci su digitalne kompjuterski generisane ili fotomontirane slike bez autorstva koje u sebi sadrže motiv srca. Ovakve sadržaje koje ljudi razmenjuju u digitalnoj komunikaciji, mogu se naći i na pozadinama (wallpaper) telefona i računara. Serija ilustruje varijacije na tu temu, konstantno tretirajući svaki komad kao klasicističko delo štafelajnog slikarstva čime se preispituje savremeno slikarstvo i njegove tematske i formalne granica. Slike su svuda oko nas i rapidno se umnožavaju prenagomilavajući našu pažnju, našu ograničenu emotivnu i arhivsku memoriju. Slike kojima smo bombardovani gotovo refleksno osuđujemo kao umetničke ili neumetničke, dobre ili loše, politične ili apolitične upravo na osnovu viška vrednosti koje one nose u sebi. Praksa pokazuje da se najlakše odbacuju i stigmatizuju medijske slike koje su puke poruke društvu kapitalizma. Upravo ovakve medijske slike su poslužile kao inspiracija za seriju radova čiji je deo prikazan na izložbi „Fleka na zidu”.

Na izložbi će biti prikazane slike iz ciklusa Imago, ambijentalna instalacija i arhiva umetnikovih predložaka koji su inspirisali nastanak izložbe „Fleka na zidu”.  Koncepcija postavke nastaje kao rezultat dijaloga sa istoričarem umetnosti Lavom Mrenovićem koji je podstakao svojevrsni „playfulnes” koji preovladava izložbom. Slike će, umesto na zidove galerije, biti postavljene u prostor što će publici omogućiti sagledavanje slike kao objekta. Na mestima gde inače stoje slike, biće iluzionistički prikazane fleke koje bi naglasile činjenicu da se radi o galerijskim zidovima čime bi posetioci bili podstaknuti na preispitivanje institucije galerija i društvenih očekivanja koja njihovi zidovi nose.

~

Aleksandar Rakezić je rođen 1995. godine u Kraljevu. Osnovne i master studije slikarstva završio je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, klasa prof. Milete Prodanovića. Kao stipendista Vlade Francuske provodi semestar na École Nationale Supérieure des Beaux-Arts u Parizu, studio Gijom Paris, 2019-2020. Trenutno je treća godina doktorskih studija na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Pored samostalnih izložbi „Ja znam za jednu tugu sa mirisom ananasa“ (2020.), „Kad će David da se vrati ?“ (2022.), „Second Chance ili Žena kose boje moka kafe“ (2023.) i „House in the House in the House…“ (2023.),  izdvajaju se grupne izložbe „Privatna vrednost 2“ (2019.) u organizaciji ambasade Švajcarske, „Sanjarenje“ (2021.) kao deo 58. Oktobarskog salona i „Out of Box“ (2022), Šemnic, Nemačka. Aleksandar je autor projekata u kulturi poput „Roll the Dice“ (2023) Vrnjačka Banja – Beograd, „Voyage, voyage“ (2021.), Zagreb-Beograd i „Umetnost u Vosjci“ (2021.) Užice-Beograd. Njegovi radovi se nalaze u privatnim kolekcijama u Nemačkoj, Francuskoj, Švedskoj. Živi i radi u Beogradu.

Članak Otvaranje izložbe Fleka na zidu umetnika Aleksandra Rakezića se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ovogodišnje izdanje izložbe jedinstveno je i po saradnji između slovenačkih i srpskih umetnika i galerija DobraVaga iz Ljubljane i Art huba Kula iz Beograda. Otvaranje izložbe paralelno se održava u Ljubljani i u Beogradu u četvrtak 15. februara u 19h.

Dugogodišnji, gotovo tradicionalni projekat, uz pomoć umetnika iz različitih oblasti stvaralaštva, svake godine predstavlja raznovrstan set plakata, koji će ove godine biti izrađen u tehnici digitalne štampe.

Umetnici koji su ove godine učestvovali u projektu i čije radove ćete moći da vidite u Ljubljani i u Beogradu su: Ana Janež, Ana Stanojević, Andrija Čugurović, Beti Frim, Brina Vidič, Črt Mate, Dorijan Šiško, Edin Suljić, Erik Contreras Menciger, Eva Bevec, Farah Sara Kurnik, Gal Šnajder, Hana Jelovšek, Hristina Papadopulos, Isidora Todorić, Ivana Gelić, Jaka Juhant, Jaka Teršek, Jan Kmet, Jan Lavrič, Julija Brudar, Jurij Hartman, Klara Kracina, Lana Kosovel, Lara Zupan, Lea Topolovec, Lenča Malec, Leon Zuodar, Liza Jutra Norčič, Lucija Klauž, Luna Woelle, Manuel Brajnik, Marko K. Gavez, Maša Knapič, Matic Brinc, Matic Flajs, Mojca Radkovič, Monika Lang, Neo Nor, Neža Perovšek, Nia Gombač, Nik Erik Neubauer, Nuka Horvat, Olja Simčič Jerele, Oskar Slabe, Pavle Trifunović, Petar Micić, Peter Ferlan, Petja Muck, Petra Korent, Polona Pečan, Rene Ketiš, Sangara Perhaj, Sara Bezovšek, Sara Jagodic, Sara Rman, Sara Skenderija, Sergej Tucakov, Sofija Pašalić, Tajda Kous, Tatjana Kotnik, Teja Miholič, Tereza Prepadnik, Tim Topić, Tine Lisjak, Tom Winkler, Ulla Žibert, Urša Rahne, Urška Alič, Valentin Radulović, Vid Koprivšek, Zdenka Pandžić, Žan Gašperič, Žiga Roš.

Kustoskinje izložbe su: Urška Kleindienst, Tisa Kučan Lah i Špela Pečjak

Izložba je otvorena do 3. marta u galeriji Kula u Beogradu i do 6. aprila u DobrojVagi u Ljubljani.

Članak appointMENT 8.0, grupna izložba u saradnji sa MENT festivalom i galerijom DobraVaga iz Ljubljane se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Na izložbi će biti prikazana site specific instalacija monumentalnih dimenzija, radovi iz serije slika srca umetnika Aleksandra Rakezića i radovi iz ciklusa Nezavršena kuća umetnice Ljiljane Šunjevarić. Postavka kreira neobičnu atmosferu u kojoj publika fluktuira između stvarnog i simuliranog, odbačenog i afirmisanog, pasivnog posmatrača i aktivnog aktera.

Fotografija: Aleksandar Rakezić

Izložba House in the House in the House… je koncentrični i ciklični put čoveka savremenog doba koji se nosi sa različitim društveno – političkim krizama; put na kome se makro klima odražava i na mikro nivou; put na kom se spoljno projektuje i na unutrašnje. Takav mehanizam funkcionisanja pojedincu ne dopušta da realizuje svoje želje, već tu nezavršenost kompenzuje za veće i snažnije ideale i utopije. Ova izložba nudi potencijal sagledanja celina unutar i van sistema i ističe važnost otvorenosti ka novim tumačenjima odbačenih motiva i pojava.

ALEKSANDAR RAKEZIĆ (1995) Osnovne i master studije slikarstva završio je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, klasa prof. Milete Prodanovića. Kao stipendista Vlade Francuske provodi semestar na ÉNSBA u Parizu. Trenutno je treća godina doktorskih studija na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Izlagao je na više grupnih i samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Njegovi radovi se nalaze u privatnim kolekcijama u Nemačkoj, Francuskoj, Švedskoj. Živi i radi u Beogradu.

Samostalne izložbe:

 „Second Chance ili Žena kose boje moka kafe“, Vagon Galerija, Banja Luka, 2023.

 „Kad će David da se vrati ?“, Galerija Kvaka 22, Beograd, 2022.

„Ja znam za jednu tugu sa mirisom ananasa“, Umetnički prostor U10, Beograd, 2020.

LJILJANA ŠUNJEVARIĆ (1979). Vizuelna umetnica iz Beograda. Aktivno izlaže na grupnim i samostalnim izložbama u zemlji i inostranstvu od 2000. godine. Nagrađivana je iz oblasti crteža. Radovi su joj prisutni u mnogim umetničkim zbirkama i kolekcijama. Zaposlena je na Fakultetu umetnosti Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovic.

Samostalne izložbe (izbor):

„Nezavršena kuća”, Galerija Reflektor, Užice, 2021

„Stanice”, Salon MSU, Beograd, 2021

„Varoš Nova”, Galerija U10, Beograd, 2020

Fotografija: Nina Ivanović

Naslovna fotografija: Ljiljana Šunjevarić

Članak Otvaranje izložbe House in the House in the House umetnika Aleksandra Rakezića se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Kupatilo je mesto samoće i sigurnosti. Mesto gde ljudi često razmišljaju o sopstvenom postojanju. Tu sagledavamo svoje emocije, bilo da se radi o oslobađanju od stresa pod toplim tušem ili introspekciji koja dolazi gledanjem sebe u ogledalu. 

U seriji slika pod nazivom „Kroz ključaonicu” stilizovane ljudske figure prikazane su sivom i crnom bojom, kao podsetnik na našu smrtnost i nestalnost naših fizičkih tela. Međutim, prostor kupatila prikazan je jarkim svetlim bojama koje predstavljaju dublji, nematerijalni aspekt našeg bicá. One predstavljaju duhovne i emocionalne dimenzije našeg postojanja.

Aleksandar Srbljanin je vizuelni umetnik i grafički dizajner rođen 1986. godine u Beogradu. Svoj umetnički put počinje u srednjoškolskim danima crtanjem grafita na beogradskim ulicama. Po završetku višeg školovanja počinje da radi na  slikanju, dizajnu, fotografiji i drugim vizuelnim umetnostima. Što je rezultiralo nagradom „Young designer award” 2011. godine.

Izlagao je više puta samostalno i kolektivno, a takođe poseduje i veliko iskustvo u radu na različitim umetničkim projektima. Njegova dela se nalaze u umetničkim kolekcijama širom sveta.

Članak Izložba umetnika Aleksandra Srbljanina – Kroz ključaonicu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

A Open House umetnice Marijane Janković počinje upravo sa romantikom. Jer, njeni radovi biće smešteni u pogodnom okruženju i u uslovima prikladnim za pričanje priče,a šanse da zamišljate narativ su velike. U ovakvim uslovima, romantika može igrati glavnu ulogu u traženju konteksta i značenja. Međutim, njena priroda potiče iz drugog, nezavisnijeg mesta, obeleženog hedonističkim doživljajem svog svakodnevnog iskustva.

Otvaranje izložbe je u petak, 9. juna u 20 časova.

Radno vreme izlože – 10. i 11. jun od 17 do 22 h.

Dizajn svetla: Izvanredni Bob

Članak Izložba Open House umetnice Marijane Janković se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Multimedijalna izložba „Neko koga (ne) znam” se kao i čitav program ovogodišnjeg FIST festivala bavi pitanjem identiteta.

Otkrivajući nam brojne identitetske raznovrsnosti i kontekste u svojim radovima, mladi izlagači, studenti umetničkih akademija, predstaviće se našoj publici i u svom stilu odgovoriti na pitanje – Kako to umetnost vidi pojam identiteta, i kroz koje je sve forme moguće predstaviti ga?

Izlagači: Bojana Ivanović, Isidora Nenadić, Katarina Vasiljević, Ana Simić, Julija Radosavljević, Milica Durić, Maša Ćešić, Katarina Matić, Maja Vranić, Milica Čubrilović, Ružica Ristivojević, Andrea Sunturlić, Jana Delić i Ivan Beronja.

Izložba će biti otvorena do 22. maja, ulaz je besplatan.

Radno vreme Baze kulturnih zbivanja:

Utorak -Četvrtak: 16:00h-00:00h

Petak – Subota: 16:00h-01:00h

Fotografije: Mina Paunović

Članak Otvorena izložba u Bazi Kulturnih Zbivanja se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Čini se da je umetnik danas zarobljen u besmislu. Kuda god da krene i šta god da proizvede na kraju sebe uvek pita isto – Zašto? Da li je to puki stvaralački nagon,(lažna) nada u svetliju budućnost, društvena odgovornost, mazohizam, cinizam ili paksamo inat i udarac protiv sistema?

Danilo Bursać se u svojim radovima neretko poigrava sa konceptom besmisla. Umetnik na humorističan način propituje, kritikuje i ismeva savremenu umetničkuscenu, pa i sebe samog kao aktivnog činioca iste. Na izložbi pod nazivom „Ja vaslažem da sam umjetnik, vi mene da me volite i da sam dobar” koju kurira Bojana Jovanović, Bursać ispunjava galeriju radovima izvedenim u različitim medijima kojikreiraju homogenu tematsku celinu. Na fenomene i ontološka pitanja poput uloge umetnika u društvu, njegove odgovornosti prema sebi i drugima, aktuelnim temama, trendovima, hiperprodukciji, apsurdnim floskulama, dosadnim tekstovima iispraznim i identičnim otvaranjima izložbi, Danilo ne pokušava da nađe odgovor nirešenje, već je svestan da se, kao u razgovoru sa zidom, obraća nekom u potpunostineverbalnom sagovorniku.Nasuprot gorepomenutog ova izložba ne odiše pesimizmom.

Ona nas uči da jebesmisleno dozvoliti besmislu da kontroliše naše postupke, ograniči naše ideje iukine nam kreativnost i želju za napretkom (ako to uopšte ima smisla) i da na krajudana, ironično, čak i besmisao zaslužuje svoju samostalnu izložbu.

Danilo Bursać, rođen je 10. 8. 1994. godine u Somboru. Osnovne Akademske studije završava na Akademiji likovnih umjetnosti u Trebinju (Bosna I Hercegovina), a master akademske studije na Fakultetu likovnih umetnosti uBeogradu na odseku Novi mediji u klasi profesora Zorana Todorovića. Trenutnopohađa prvu godinu doktorskih akademskih studija na odseku Novi mediji naFakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, gde ima zvanje istraživača i radi kaosaradnik u nastav

Članak Izložba umetnika Bursać Danila u galeriji Remont se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Na prvoj samostalnoj izložbi fotografija, izloženim kao instalacija u svetlosnim kutijama, u sali bioskopa Zvezda biće prikazano 20 fotografija nastalih u poslednjih 10 godina.

Fotografije naglašavaju važnost naizgled beznačajnog događaja, osobe ili stvari, bez ograničenja verbalnog jezika. Prikazuju emociju subjekta, love mali deo stvarnosti, vrebajući u nečemu zanimljivom, apsurdnom, čudnom i smešnom u običnim situacijama.

Izložba je otvorena svakim danom od 21. aprila do 28. aprila od 17h-21h.

Članak Beogradski Mesec Fotografije – Izložba fotografija Senke Trivunac se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Sa Teodorom Nešković razgovarali smo o predstojećoj izložbi, njenom viđenju umetničke scene i motivima koji inspirišu njeno stvaralaštvo.

U petak, 31. marta, u Uličnoj galeriji otvaraš svoju samostalnu izložbu, reci nam šta nas tamo očekuje, s obzirom na to da se izložba sastoji od više likovnih celina?

Teodora Nešković: Izložba se bavi temama ženske lepote i raznim kostimima koji su nam nametnuti. Likovne celine spaja sam prostor. Radovi se ulivaju jedni u druge, mešaju se sa scenografijom, a cela galerija postaje samostalan rad. Izložba je uvek više nego skup svojih delova.

Da li se možda nadovezuje na prethodnu izložbu koju si početkom godine imala u Kvaki 22?

Nemoguće je ne porediti ovu i prethodnu. Na prvi pogled ne dele motive, ali se kroz oba prožima istraživanje tema maštanja ili, klinički rečeno, deluzije. Mali svetovi koje svako stvara u svojoj glavi.

Suvišna lepota naziv je izložbe, kako bi nam ti opisala tu suvišnu lepotu, kako je ti doživljavaš i da li lepota može da bude suvišna?

Suvišna u smislu da nadjačava sve ostalo i odmaže u rasuđivanju, granica između subjektivnog i objektivnog se ruši. 

Zašto baš taj naziv izložbe?

Neko nosi previše nakita, od odsjaja ne možeš videti ni osobu, ni skupocene dragulje. Nešto što treba da ulepša i potencira zamenjuje i nadjačava.

U čemu ti pronalaziš lepotu života?

Lepotu pronalazim u ljudima. Svako donosi novu perspektivu, iznova i iznova sam iznenađena drugima.

Šta inspiriše tvoje stvaralaštvo? Šta za tebe predstavljaju likovi koje prenosiš na platno?

U njima vidim sebe, sažeti su prikazi mojih dilema i iskustva. Lični su, mada to nije svesno urađeno, već ne mogu pobeći od toga.

Koristiš jarke boje kako bi se izrazila, zašto?

Nisam suptilna osoba, pa ni umetnik.

Kako si došla do ideje i ove verzije autentičnih likova koje često slikaš i koji su veoma apstraktni, sa telom žene i, rekla bih, glavom muškarca?

U Crnoj Gori ako umre glava kuće i nema muškarca da ga zameni, žena postaje virdžina i preuzima ulogu muškarca. Šiša kosu i menja haljinu za prsluk.

Oni su takođe često u različitim prostorima (u cirkusu, ispred bazena, na krevetu), zašto ih izmeštaš u baš te prostore?

Likove izmeštam u razne fešte. Neizdrživa i dodirljiva atmosfera. Karnevaleska kao umetnički pravac i način života.

Tehnika kojom radiš pomalo podseća na dečje crteže, da li je to upravo ono što želiš da postigneš i šta te tu intrigira?

Zanimljiva mi je brutalna iskrenost u dečjim crtežima. Ako ih pitate da nacrtaju mamu i tatu, nacrtaće mamu debelu, a tatu proćelavog.

Pored slikarsta, baviš se vajarstvom korišćenjem silikonskih materijala; približi nam malo taj proces, šta te tu posebno privlači?

Silikon u plastičnim operacijama u mojim radovima se razlikuje samo što je u mojim delima silikon spolja.

Kakvo je tvoje viđenje naše umetničke scene iz ugla mlade umetnice?

Specifično za našu scenu je mešanje tradicionalnog slikarstva i slikarskih tehnika sa nedovoljno istraženim digitalnim svetom.

Šta nam pripremaš u budućnosti?

Spremam još svetova za istraživanje, ne znam ni sama šta je sledeći korak, ali sam uzbuđena.

Članak Moji radovi su sažeti prikazi mojih dilema i iskustava se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Koliko god se mučili, život ne prestaje biti lep. Svi užasi ovog sveta ne umanjuju naš estetski nagon. Šta je to što ostane nedorečeno, a sve prisutno je u umetničkim izrazima? Možemo li pretočiti u reči ono što vidimo, iz oka u premali kalup jezika? Da li će preživeti težak put od slike do gramatike? Od života do smisla?

Koliko god se mučili, ljudi su nedosledni. Umesto koride, plešemo sa bikovima u našim goveđim čizmama. Izgovoreno je protivrečno, dok na platnu i samim tim u nama ova slika ne traži potpitanja. Boje su zasićene, bolesno žive, primalne a u isto vreme filmske (Čarobnjak iz Oza, Suspria). Vraćamo se na nelogičnost – kako Technicolor može biti bezvremen?

Koliko god se mučili, čovekova lepota nije nužna. Čemu kožne čizme, crveni karmini i donji veš? Prenaglašena seksualnost nam dozvoljava da vidimo čoveka bez forme iza svih džidžabidža kojima se kiti. Bez njih telo je samo telo – Adam i Eva su imali šta da pokriju tek kada su se pokrili. Glava je mesto gde staviš masku, ništa više.

Koliko god se mučili, život ne prestaje biti lep. Lepota je sama sebi dovoljna, ništa joj nije potrebno, ne može umreti, svuda je a izbegava bilo kakvu kategorizaciju, predvidljivost ili opis. Sveprisutna, bez ikakvih zahteva ili uputstva.

Teodora Nešković (2001., Beograd), student je treće godine Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Prethodno je pohađala Školu za dizajn na smeru tehničar dizajna tekstila. Kasnije joj se šire vidici ka ostalim granama i partijama umetnosti. 2020. godine se opredeljuje konkretno za slikarstvo. Pored slikarstva bavi se i vajarstvom korišćenjem silikonskih materijala. Takođe se bavi i animacijom, instalacijom i digitalnom grafikom. Živi i studira u Beogradu.

Članak Suvišna lepota – samostalna izložba Teodore Nešković se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Damir Imamović, bosanskohercegovački muzičar, pevač, kompozitor i interpretator tradicionalne bosanske sevdalinke, kao kum ove izložbe i prijatelj umetnice, osvrnuo na Lalin rad i činjenicu da se ova izložba oslanja na tradiciju s jedne strane i grčku mitologiju s druge strane. Izložbu „Bakar gori” čine upravo dva kruga koji predstavljaju tradiciju i mitologiju – s jedne strane reč je o tepsiji – simbolu folklorne tradicije tepsijanja, a sa druge o gorgoneju – apotropejskom prikazu Meduzine glave iz doba Antičke Grčke.

Izložba je multimedijalna i čine je predmeti od bakra, video radovi, grafike i instalacije.

Ono što ističe Lala Raščić je da se njen rad bavi nametnutim patrijarhalnim društvenim normama i izbavljenjem tradicije od folklorizacije nastale pod uticajem nacionalnih politika.

U procesu stvaranja ove izložbe umetnica se poziva na različitu literaturu, uključujući i esej „Smeh Meduze” francuske feminističke autorke Hélène Cixous (Helen Siksu) iz 1975.godine u kojem autorka kao cilj teorijskog koncepta postavlja stvaranje feminističkog glasa, odnosno njegovo oslobađanje, koje je moguće jedino kroz izraz – čin pisanja.

Jedan od krugova, dakle, kroz koje se na izložbi oslobađa ženski glas je bakarna tepsija – njen rotirajući zvuk odjekuje prostorom, a vezan je za tradiciju tepsijanja, koja je najviše prisutna na području Bosne i Hercegovine, ali i šireg Balkana, a svoj koren vuče još iz Osmanskog doba. To je drevni način pevanja, uglavnom žena, uz okretanje plitke i okrugle bakarne tepsije. Drugi krug koji čini srž izložbe je gorgonej koji kod Lale Raščić poprima različite forme i medije – masku, objekte od stakla, crteže, video; pa konačno i samu njenu formu – oblik savremene žene-performerke u oklopu koja postaje medij za vraćanje glasa Meduzi i ponovno formiranje, odnosno remitizaciju njenog lika –  kaže Neva Lukić, kustoskinja galerije Hestia i autorka teksta izložbe „Bakar gori’’.

„Hefest” zadužen za izradu tepsije i Meduzinog oklopa na ovoj izložbi je Nermina Beba Alić, jedina žena „kazandžijka” u Sarajevu (zanatlija koji izrađuje tradicionalno bakarno posuđe)

Izložba „Bakar gori’’ biće otvorena do 28. aprila 2023. godine. Galerija Hestija nalazi se na adresi Topličin venac 14/9

Biografija umetnice:

Lala Raščić (rođena 1977. u Sarajevu, živi i radi u Sarajevu i Zagrebu) je medijska umetnica i performerka koja koristi performativne strategije vezane za stvaranje novih narativa i pripovesti koji uključuju verbalne video performanse, performativno-instalacijske ambijente, video projekcije, objekte, svetlo, crtanje i slikanje. Njena interesovanja su ukorenjena u načine izvođenja teksta, što se ogleda u njenom interesovanju za tradicionalne i savremene pripovedačke prakse, usmene istorije i umetnost monodrame.

Većina projekata Lale Raščić je dosledno istraživačke prirode. Umetnica gradi svoj umetnički narativ oko pitanja feminizma, istorije, novih čitanja tradicije i mapiranja njenih tragova u današnjoj svakodnevici. Njeni radovi nalaze se na granici između performansa i multimedije, istovremeno kombinujući audio-vizuelno, pokret, sliku i crtež i skulpturalne objekte.

Članak Otvorena izložba radova umetnice Lale Raščić – Bakar gori se pojavljuje prvo na Oblakoder.