Uz filmske projekcije, održane su panel diskusije, razgovori sa autorima, izložba i muzički program, čime je još jednom potvrđen festivalski duh PAFF-a kao mesta susreta filma, umetnosti i zajednice. U glavnoj takmičarskoj selekciji Svetionici, u kojoj je prikazano devet filmova u statusu srpske premijere, o nagradama je odlučivao tročlani žiri: Varja Močnik (predsednica žirija), rediteljka i selektorka festivala Kino Otok iz Izole, i reditelji Ivan Salatić i Luka Papić. Nagradu Svetionik za najbolji film osvojio je film „Chronovisor“ reditelja Jacka Auena i Kevina Walkera, dok je specijalno priznanje žirija pripalo filmu „Minimum Love“ rediteljke Maje Penčič.

Maja Penčić, foto Karolina Jovanović

„Prateći apsurdnu potragu za mitskim izumom, ovaj film prolazi kroz slojeve teorija zavere, akademizma i senzacionalističkog novinarstva, neprestano dovodeći u pitanje granicu između pouzdanih dokaza i pažljivo konstruisanih fabrikacija. Smešten u svega nekoliko prostora, Chronovisor kombinuje svedena i atipična sredstva, poput obimnog teksta, sa raskošnom orkestarskom muzikom, stvarajući hipnotičku snagu trilera koja nas uvlači u istovremeno ličnu, globalnu i filozofsku intrigu. Upravo kroz taj postupak film pronalazi nove mogućnosti za ritam, napetost i pripovedanje unutar sopstvenog filmskog jezika. Film naposletku otvara i pitanje našeg odnosa prema slici i istini: čak i kada bismo, posredstvom bizarnog i ezoterijskog izuma kakav je Chronovisor, mogli doslovno da vidimo slike prošlosti, njihovo poreklo, autentičnost i značenje i dalje bi zahtevali naše tumačenje i odluku,” stoji u obrazloženju dodele glavne nagrade festivala.

Glavni ziri festivala Luka Papić i Varja Močnik, foto Karolina Jovanović

U okviru kratke takmičarske selekcije Rani radovi prikazano je 12 filmova, a odluku o najboljem kratkometražnom filmu odlučivao je sedmočlani Mladi žiri srednjoškolaca (Marija Miletić, Dunja Nikolić, Uroš Lukovski, Petar Milojkoć, Vanja Gajan, Andreja Stevanović, Pablo Mirosavić) pod mentorstvom reditelja Bojana Vulteića. Glavna nagrada – Dimnjak – pripala je filmu „Žene Narodnog fronta” Ivane Todorović, dok su specijalna priznanja dodeljena filmovima „Tarik” Adema Tutića, i „Vultures” Diana Waysa.

„Jedan snažni i iskreni prikaz teme ženskog iskustva koji govori o neznanju o sopstvenom telu i tišini koja često prati žensko zdravlje. Zbog hrabre poruke koja ličnu priču pretvara u univerzalnu, glavnu nagradu mladog žirija dobija film Žene Narodnog fronta, rediteljke Ivane Todorović,” navedeno je u obrazloženju nagrade Žirija mladih. Dobitnica nagrada, Ivana Todorović i Jack Auen, pozdravili su pančevačku publiku i žiri video- porukama.

Ivana Todorović, video -obraćanje, foto Karolina Jovanović

Mladi žiri festivala, foto Karolina Jovanović

Pored takmičarskog programa, publika je imala priliku da pogleda retrospektivu kratkih filmova mlade rediteljke Tare Gajović u okviru selekcije Svetla budućnost, dok je u programu PAFFORAMA prikazan izbor ostvarenja regionalnih i međunarodnih autora, u kome je za najbolji film glasala sama publika. Pored filmskog programa, na festivalu je bila predstavljena izložba kolektiva Matrijaršija „Tušta i tma”, kao i četiri PAFF kafea: filmski razgovori o festivalskoj selekciji, predstavljanju srpskih filmova na svetskim filsmkim festivalima, razgovor o stripu i filmu sa Aleksandrom Zografom, kao i predstavljanje Mreže kinoprikazivača Srbije.

10. Pančevo Film Festival realizovan je u partnerstvu sa Kulturnom centrom Pančeva. Podržan je kroz program „Kultura za demokratiju“ koji sprovodi Fondacija Hartefakt, a finansira Švajcarska vlada. Festival su podržali i EU u Srbiji, Grad Pančevo, Austrijski kulturni forum, Ambasade Švajcarske, Slovenije i Portugala u Beogradu.

Članak PAFF uspešno zatvorio deseto izdanje se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Od bioskopa koji postaje dom za ljude sa margine i radnika koji se bore protiv eksploatacije, preko migranata i prekarnih radnika do gradova koji pod pritiskom urbanizacije gube svoje stare obrise, ovi filmovi pokazuju različita lica ekonomskih i društvenih nejednakosti. Neki to čine kroz crni humor i žanrovsku igru, drugi kroz dokumentarno posmatranje stvarnosti, dok se u pojedinim pričama borba za opstanak pretvara u potragu za ličnom slobodom.

Izdvajamo filmove sa jubilarnog PAFF-a koji postavljaju pitanje kako živeti, raditi i ostati svoj u svetu u kojem je sve teže pobeći od logike kapitala.

The Night is Fading Away (La noche está marchándose ya), Ramiro Sonzini, Ezequiel Salinas

Igrani, Argentina, 104’, 2025. (Svetionici)

Pelu je muškarac u tridesetim godinama koji jedva uspeva da sastavi kraj s krajem od plate projekcioniste u bioskopu koji pripada gradskoj upravi. Nakon što izgubi posao, pristaje da ostane kao noćni čuvar i počinje tajno da živi u bioskopu, okružen filmovima koje svake večeri pregledava. Sve ugodnije se osećajući u svom novom domu, počinje da okuplja malu zajednicu koja nastanjuje bioskop nakon radnog vremena: grupu od trojice beskućnika koji rade kao čuvari parkinga i Vale, bivšu prijateljicu kojoj dozvoljava da u sali za projekcije snima video-snimke za svoj OnlyFans kanal. Ali nesigurni ekonomski uslovi u kojima žive deo su šire krize koja preti da će ugasiti bioskop i ugroziti njihovu krhku zajednicu.

Gemstones (Piedras preciosas), Simon Velez (Svetionici)

Igrani, Kolumbija, Portugal, 70’, 2026.

Mladi kolumbijski imigrant Mačado radi na berbi grožđa u francuskom provincijskom kraju. Čini se da ima i kriminalnu prošlost, jer ga šefica bande angažuje da ukrade dragoceni smaragd – prerušavajući se u sveštenika – iz čuvene crkve u blizini Medeljina. Ipak, ovaj naizgled savršeno osmišljen plan ubrzo kreće po zlu… Slike i trenuci, povezani finim nitima: duhovito i s velikom lakoćom, reditelj Simón Vélez se hvata ukoštac sa žanrom gangsterskog filma i iznova ga oblikuje. Radnju karakterišu originalni dramski putevi, a ne klasična linearna naracija: svedena u pogledu akcije i dijaloga, odvija se na jedinstvenim lokacijama koje ne služe samo kao okvir radnje već sa likovima stupaju u skladnu celinu. Upečatljiva fotografija vodi nas na putovanja kroz raznovrsnu floru Kolumbije – blistavu i svetlucavu, baš poput predmeta žudnje. Impozantne kolorističke kompozicije, energični plesovi, efektan kostim: Piedras preciosas je elegantan debitantski film koji vešto izbegava kolumbijske stereotipe, uspostavlja odnos prema kolonijalnoj istoriji i neguje bezvremensku pop estetiku.

Ono što treba činiti, Srđan Kovačević (Pafforama)

Dokumentarni, Hrvatska, Srbija, Slovenija I 88’ I 2025.

U srcu Ljubljane, Savetovalište za radnike (Delavska svetovalnica) stoji kao svetionik nade za najranjivije članove društva: zaposlene muškarce i žene, nezaposlene, osobe sa invaliditetom, penzionere i migrante. Daleko prevazilazeći tradicionalne granice sindikalnog rada, ova izuzetna organizacija podstiče solidarnost, bori se za pravdu i predviđa pravedniju budućnost za radničku klasu.

Cold Call, Stefanie Schröder (Rani radovi)

Dokumentarni / Nemačka / 16 min

Umetnica koja pati od stvaralačke blokade razgovara telefonom sa osobom koja se predstavlja kao zaposleni u Majkrosoftu. Ona počinje da govori – o slomljenom srcu, praznini, prokrastinaciji – i nesvesno postaje lovac na prevarante.

 Vultures, Dian Weys (Rani radovi)

Igrani / Južna Afrika, Francuska / 15 min

U napetim trenucima nakon saobraćajne nesreće a pre dolaska nadležnih službi, preki ali i očajni vozač šlep-službe žestoko brani svoj „ulov“, vozilo koje je zakačio za svoj kamion. Međutim, situacija brzo izmiče njegovoj kontroli.

Concrete Moves, Fagamou Fama Ndiaye (Rani radovi)

Dokumentarni / Senegal / 12 min

Concrete Moves je inspirisan uspomenom iz detinjstva: strah koji je izazvala pojava zmije tokom školskog izleta do svetionika Mamel u Dakaru. Vraćajući se na isto brdo decenijama kasnije, zatičem obalu transformisanu nemilosrdnom urbanom ekspanzijom. Kroz ples, arhivske snimke, prizivanje sećanja i metaforu zmije koja, kao i sam grad, presvlači svoju kožu, film prati putovanje kroz mesto gde beton polako briše sećanja, prirodu i tragove prošlosti.

Yuragim, Vadia Garab & Kirill Komar (Rani radovi)

Igrani / Austrija, Uzbekistan / 19 min

Saida živi između uloga: nastavnice, ćerke i osobe koja rešava probleme. Poput voza na šinama, ona se kreće, a ipak je ograničena. Dok je šef sve više pritiska, mora da odluči: da li da sledi šine koje su joj unapred postavljene ili da nestane u svet koji je sama stvorila. „Rođen iz lične krize, ovaj film je postao čin samorefleksije. Istražuje činjenicu da oslobođenje nije bekstvo već preoblikovanje samih struktura koje nas ograničavaju. Saidino putovanje je i intimno i univerzalno, to je priča o ponovnom preuzimanju kontrole u svetu koji često ženama propisuje tišinu, posebno onima zarobljenim između tradicije i promene. Vodila nas je ljubav prema Centralnoj Aziji, Uzbekistanu i njegovom narodu. Osećamo duboku empatiju prema njima i njihovim pričama. Ipak, više volimo da šapućemo nego da vičemo, izbegavajući slogane i glasne izjave. Umesto toga, pozivamo gledaoce da urone u prostor i vreme ovog filma, da osete na svojoj koži šta znači pripadati tom svetu i da prođu kroz transformaciju, ma kako mala ona bila, suočavajući se sa pitanjima.“ (Izjava reditelja)

KAD SVANE, r. Stefan Ivančić, Posebna projekcija / Pafforama

Igrani / Srbija / 14 min.

Nakon što ostane bez posla, samohrana majka se upušta u sitne prevare.

10. Pančevo Film Festival realizuje se u partnerstvu sa Kulturnim centrom Pančeva, a festival su podržali Grad Pančevo, Fondacija Hartefakt, Delegacija EU u Srbiji, Evropska kuća, Austrijski kulturni forum, Ambasada Švajcarske u Beogradu, Ambasada Portugala u Beogradu, Ambasada Republike Slovenije u Beogradu i drugi prijatelji manifestacije. Ovaj projekat je podržan je kroz program „Kultura za demokratiju“ koji sprovodi Hartefakt, a finansira Švajcarska vlada.

Foto: Promo PAFF

Članak U raljama kapitala se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Aleksandra Hrib ima 31 godinu i već 3 godine se bori sa kancerom – sada joj je naša pomoć opet potrebna.

U toku je proces otvaranja SMS broja sa Fondacijom „Budi human“, ali Aleksandrinom lečenju je potrebna finansijska podrška i pre toga. Stoga, iza ove inicijative ne stoji specifično udruženje, već grupa Aleksandrinih prijatelja i mnogo veća grupa ljudi koji svoje vreme, energiju i usluge/proizvode doniraju na različite načine.

Ovog vikend, od petka 21. novembra do nedeljke, 23. novembra organizujemo niz događaja:

1.  TattooLand studio će raditi humanitarno tetoviranje

2.  Republika Fud će doniratis svoju vikend zaradu od porudžbina

3. Štab Pogon organizuje ArtBazar, tombolu, donira jedno piće i organizuje DJ program

4. Štamparija Nonparel obezbeđuje plakate i karte

5. Mnogi lokalni umetnici će prodavati svoje radove na Art Bazaru u Štab Pogonu

6. Mnogi lokalni preduzetnici i kompanije doniraju poklone za Tombolu koja će biti organizovana u   Štab Pogonu – Galenika, PocoLoco, AnčiKolači, Trifunović87 studio, Kolačević, Panuka travel, Brvnare Sestre, Bend Ljubičice, KokoDaš, Daikin Srbija, kao i mnoge masaže, beauty tretrmani i vaučeri za večere.

Već narednog vikenda, u nedelju 30. novembra biće održano i humanitarno Stand-up veče sa novosadskim komičarima komedija.ns u klubu Kupe.

Sav prikupljeni novac možete uplatiti i direktno na Aleksandrin račun (račun u banci, PayPal, IPS QR kod). Prošle godine smo ovom incijativom postigli veliku stvar, a sada moramo da je ponovimo i nadamo se da ćemo i uvećati iznos.

Snaga zajedništva na delu – pozovite poslovne saradnike, prijatelje, sve zainteresovane i budite deo zajedničkog talasa podrške. Svaka pomoć, velika ili mala, doprinosi borbi i daje vetar u leđa Aleksandri Hrib.

Članak Vikend solidarnosti: zajednica prikuplja pomoć za Aleksandrino lečenje se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Festival je svečano otvorio direktor festivala, reditelj Ognjen Glavonić, koji je pozvao publiku da posete festival u narednim danima i pogledaju filmove, posebno gostiju koji su prisutni na festivalu: film Triton Ane Lungu, Rain Fall on the Nothing New Štefena Goldkampa, How to Be Normal and the Oddness of the Other World Florijana Pohlatka kao i novo ostvarenje Želimira Žilnika, Restitucija ili san i java stare garde.

„Vratili smo se starom petodnevnom formatu. Festival je uvek bio posvećen mladima, studentima, koji vole da gledaju filmove i potrudićemo se da tako i ostane,“ zaključio je Glavonić.

Ovogodišnji PAFF traje od 24. do 28. septembra i donosi više od 40 filmskih ostvarenja raspoređenih u četiri programske selekcije – Svetionici, Rani radovi, PAFFORAMA i Svetla budućnost. Pored projekcija, publiku očekuju i brojni prateći događaji: radionice, razgovori sa autorima, izložbe i muzički program.

U glavnoj takmičarskoj selekciji Svetionici biće prikazano osam filmova u statusu srpske premijere, među kojima se izdvajaju nagrađivana ostvarenja poput „Dry Leaf“ Alexandrea Koberidzea i „Little Boy“ Jamesa Benninga, kao i novi film Radua Žudea „Kontinental“. O najboljima odlučuje žiri u sastavu: Igor Marković, samostalni istraživač i koselektor Human Rights Film Festivala u Zagrebu, Vanja Kovačević, montažerka i rediteljka, osnivačica asocijacije Filmkultura, i Mladen Kovačević, scenarista i reditelj čiji su filmovi prikazivani i nagrađivani na prestižnim festivalima poput Venecije, Roterdama i Karlovih Vari.

Selektorski program Rani radovi donosi 12 kratkometražnih filmova mladih autora, dok će o nagradama odlučivati žiri sastavljen od 16 srednjoškolaca-filmofila pod mentorstvom rediteljke Mine Đukić. Program Svetla budućnost posvećen je retrospektivi kratkih filmova mladog reditelja Nikole Stojanovića, uz razgovor sa autorom.

Festival će biti zatvoren u nedelju, 28. septembra, projekcijom filma „Blum – Gospodari svoje budućnosti“ Jasmile Žbanić, bosanskog kandidata za nominaciju za Oskara. Film će biti prikazan u okviru selekcije PAFFORAMA, u kojoj publika bira najbolji film.

Ovogodišnji PAFF, koji se vraća svom petodnevnom formatu, još jednom potvrđuje svoj identitet mesta susreta hrabrih filmskih glasova, novih autora i angažovanih priča.

9. Pančevo Film Festival  realizuje se realizuje u okviru projekta „Kultura za demokratiju”, koji sprovodi Hartefakt Fondacija. Kultura za demokratiju pruža podršku nezavisnoj kulturnoj sceni u Srbiji da, koristeći kulturu i umetnost, podstiče kritičko i kreativno razmišljanje o društvenim temama koje su od važnosti za lokalne zajednice. Projekat Kultura za demokratiju podstiče saradnju aktera na nezavisnoj kulturnoj sceni, kreirajući na taj način prostor za promociju pluralističkih vrednosti i interkulturalnog dijaloga u Srbiji. CfD projekat podžan je od strane Vlada Švajcarske, a sprovodi ga Hartefakt fond.

Članak Deveti Pančevo Film Festival svečano otvoren filmom „Nestašne devojke“ se pojavljuje prvo na Oblakoder.

O međunarodnom iskustvu, ličnim temama koje oblikuju njegove filmove, radu na muzičkim spotovima i planovima za prvi dugometražni film razgovarali smo sa ovim mladim i perspektivnim rediteljem.

Nikola Stojanović

Tvoji filmovi su prikazani na preko 100 festivala širom sveta. Kako je iskustvo međunarodne publike uticalo na tvoj rad i pristup filmovima?

Nažalost ne možeš baš da putuješ svuda gde film prođe, uglavnom je, makar za kratki film, film jedini koji vidi te zvučne egzotične lokacije, ja sam putovao najviše po festivalima u regionu i malo šire. Svakako je zanimljivo iskustvo sedeti sa publikom koja ne razume jezik kojim se priča u filmu i osećati salu kako ona čita tvoj film. To iskustvo nekako dodatno iskristališe koji elementi filma, atmosfere, filmskog jezika su prepoznatljivi svima, i šta neko iz malo drugačije kulture vidi kao nešto autentično ili lokalno autenično u filmu. Sa druge strane kada radim film trudim se da se ne opterećujem time i da ne razmišljam o takvim stvarima, ali me je definitivno dodatno poguralo u želju da što više elemenata filma budu preneti vizuelno, kroz slike i zvuke i atmosferu, jer mislim da je to zapravo najčistiji i najkomunikativniji vid filmskog jezika.
A kad ne možeš da odeš na festival na kom je film, možeš na leterboxdu da uhvatiš neki komentar, posle kog budeš u fazonu je l’ su oni uopšte gledali isti film kao onaj koji sam snimio, a ta konfuzija te samo dodatno pogura u to da treba samo da snimaš ono što želiš i osećaš.

Kadar iz filma Biang Biang Exspress

Kadar iz filma Mi smo videli leto

Kadar iz filma Šerbet

Imaćemo prilike da vidimo tvoje filmove u okviru selekcije Svetla budućnost Pančevo film festivala. Koliko ti to znači kao mladom autoru?

Jako je lepo dobiti takvu validaciju i nekako kada se na jedno mesto stavi sav dosadašnji rad, stvarno imaš osećaj kao da je to ipak nešto bitno što si napravio. Mi smo uložili jako mnogo truda i strasti i iskrenosti i dali sebe skroz za svaki film koji smo pravili, i jako je lep osećaj da iako su kratki filmovi u pitanju, da znaš neće biti zaboravljeni tek tako. Radujem se da pogledam filmove jedan za drugim, a posebno mi je drago što će projekcija početi sa mojim prvim ikada filmom, za prijemni, koji je bio spoj mojih najvećih interesovanja u tom trenutku – parkura i filma. Takođe mi je baš zanimljivo da vidim kako su se stvari razvijale i menjale kroz godine rada.

U tvojim kratkim filmovima, poput „Mi smo videli leto“ i „Duhovi na mojim leđima“, često istražuješ intimne i lične teme. Kako biraš priče koje želiš da ispričaš?

Uglavnom su to neke slike, ideje, priče, atmosfere, koje ti se stalno vraćaju, kao da traže od tebe da postanu film. Neki filmovi su više ostvarivanje nekih fantazija, a neki su direktnije bavljenje sa realnošću, ali svaki film je miks trenutnih problema, želja, misli, nadanja. Meni često krenu ideje od atmosfere neke pesme, nekog osećaja koji je uhvaćen, pa se dalje razvijaju na razne načine.

Scenaristkinja Nađa Petrović i ja pred svaki film dođemo sa nečim što znamo da želimo da bude stvar kojom se bavimo u sledećem filmu. Tako na primer za “Sve kako treba” smo želili da se bavimo odnosom majke i ćerke, za “Duhovi na mojim leđima” je to bila anksioznost i strah od smrti i nestajanja, pa od te osnovne misli gradimo svet, likove, priču, istražujemo zašto nas to zanima i na koji način da to prenesemo na platno.

Kadar iz filma Duhovi na mojim leđima

Kadar iz filma Mi smo videli leto

Režirao si i muzičke spotove za Konstraktu, KOIKOI, Repetitor i druge umetnike. Kako se tvoj pristup razlikuje između kratkog filma i muzičkog spota?

Razlikuje se poprilično, ali u poslednje vreme pokušavam da smanjim te razlike i spojim dva poprilično drugačija pristupa i stila u jedan. Spot sam uvek video kao slobodan i bezbedan teren za eskperimentisanje, poigravanje sa formom i jezikom, za igru, a u filmu sam se strožije pridržavao nekih samonametnutih pravila. Tako se ispostavilo da je rad na spotu uvek bio manje stresan, uzbudljiv, nov, osvežavajuć, a film je nosio mnogo više tenzije, stresa, i svega, što ume da te iscrpi. Tako sam razvio dva dosta različita stila i shvatio da nema baš smisla da ne budu u većoj korelaciji, tako da sada pokušavam da pronađem način kako da spojim te dve stvari, na neki zanimljiv i neočekivan način.

Kadrovi iz spota Evo obećavam

Koji su ti planovi za budućnost? Razmišljaš li o dugometražnom filmu, s obzirom na to da „Svetla budućnost“ prati autore koji još nisu snimili svoj prvi dugometražni film?

Razmišljam o dugometražnom filmu već godinama, i to što osećam ogroman pritisak povodom toga mi baš i ne pomaže mnogo, razvijam paraleleno par ideja, ali je trenutno sve to dosta sumanuto znajući da ove godine Filmski Centar Srbije nije raspisao konkurs i pomalo se brinem koliko će mesta ostati za neke pomalo drugačije filmove.
No, ne treba očajavati i sedeti i čekati, već uzeti stvar u svoje ruke, i nekako se snaći, samoorganizovati i pokrenuti priču, što može doneti razna zanimljiva rešenja. Nadam se da ću uskoro to i uspeti.

Članak Svaki film je miks trenutnih problema, želja, misli i nadanja se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Festival će 24. septembra od 20h u Kulturnom centru Pančeva otvoriti film „Nestašne devojke“ (Little Trouble Girls) rediteljke Urške Đukić, slovenačko-italijansko-srpsko-hrvatska koprodukcija koja je ujedno i slovenački kandidat za nominaciju za nagradu Oskar. Na zatvaranju festivala, u nedelju, 28. septembra, publika će imati prilike da pogleda film „Blum – Gospodari svoje budućnosti“ Jasmile Žbanić, bosanskog kandidata za nominaciju Oskara. Oba filma biće prikazana u okviru selekcije PAFFORAMA, namenjene najširoj bioskopskoj publici, u kojoj se bira najbolji film po glasanju publike.

U glavnoj takmičarskoj selekciji Svetionici biće prikazano osam filmova, a svi naslovi u programu imaju status srpske premijere. Posebnu pažnju privlače nagrađeni filmovi: „Dry Leaf“ Alexandrea Koberidzea, koji je osvojio Special Mention na festivalu u Lokarnu, kao i „Little Boy“ Jamesa Benninga, laureat Grand Prix Cinema du Réel. Pored njih, publici će se predstaviti i najnoviji film Radua Žudea, kao i ostvarenja Else Kremser i Levina Petera i Floariana Pochlatka. O najboljem filmu odlučivaće žiri sastavljen od profesionalaca iz sveta filma.

Selektorski program Rani radovi posvećen je kratkometražnom filmu mladih autora. Publika će imati priliku da vidi 12 kratkih filmova, a o najboljima odlučuje žiri od 16 srednjoškolaca-filmofila, pod mentorstvom rediteljke Mine Đukić, koji će dodeliti nagradu Dimnjak za najbolji film, kao i nagrade za režiju, scenario, fotografiju, montažu, mušku i žensku ulogu.

Program Svetla budućnost biće ove godine posvećen mladom srpskom reditelju Nikoli Stojanoviću, kroz retrospektivu njegovih kratkih filmova i razgovor sa autorom.

Pored filmskog programa, festival donosi i bogat muzički program u Štabu Pogon, izložbu filmskih plakata u saradnji sa Filmskim centrom Srbije, radionicu Miloša Tomića Igra sa igranim filmom, knjživeni razgovor sa pančevačkim pesnikom Stefanom Stanojevićem, kao i razgovor Na kafi sa Žilnikom.

Ovogodišnji PAFF vraća se svom petodnevnom formatu i kroz selekciju filmova, od dokumentarnih i igranih do eksperimentalnih i filmskih eseja, potvrđuje svoj identitet mesta susreta hrabrih filmskih glasova, novih autora i angažovanih priča.

Pančevo Film festival od 2014. godine organizuju filmski radnici i radnici u kulturi iz Pančeva i okoline okupljeni oko udruženja Pančevački filmski festival. Jedan od ciljeva PAFF-a je i stvaranje i animiranje nove filmske publike, one koja će na našem festivalu imati priliku da vidi drugačiju vrstu kinematografije: filmove koji se na umetnički relevantan način tematizuju aktuelne društvene i političke probleme na lokalu i šire. Fokusirani smo i na stvaranje i animiranje nove filmske publike, onih koji će na festivalu u Pančevu prvi put imati priliku da vide drugačiju vrstu kinematografije na drugačiji način: u bioskopu i uz prisustvo autora.

9. Pančevo Film Festival  realizuje se realizuje u okviru projekta „Kultura za demokratiju”, koji sprovodi Hartefakt Fondacija. Kultura za demokratiju pruža podršku nezavisnoj kulturnoj sceni u Srbiji da, koristeći kulturu i umetnost, podstiče kritičko i kreativno razmišljanje o društvenim temama koje su od važnosti za lokalne zajednice. Projekat Kultura za demokratiju podstiče saradnju aktera na nezavisnoj kulturnoj sceni, kreirajući na taj način prostor za promociju pluralističkih vrednosti i interkulturalnog dijaloga u Srbiji. CfD projekat podžan je od strane Vlada Švajcarske, a sprovodi ga Hartefakt fond. 

Članak 9. PAFF: Premijere, nagrađeni filmovi i kandidati za Oskara u Pančevu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Jedan od posebnih programa festivala je revijalna i autorska selekcija Svetla budućnost, posvećena rediteljima koji još uvek nisu snimili dugometražni film. Ove godine u fokusu je Nikola Stojanović, nagrađivani srpski filmski reditelj i montažer, čiji će filmovi biti predstavljeni publici u subotu, 27. septembra od 17h u Apolu. Publika će nakon projekcije imati priliku da razgovara sa Nikolom Stojanovićem, postavlja pitanja i sazna više o procesu nastajanja filmova.

U selekciji će biti prikazani sledeći filmovi:

Prekid, 8’, 2014.
Mi smo videli leto, 20’, 2019.
Šerbet, 19’, 2019.
Sve kako treba, 22’, 2020.
Duhovi na mojim leđima, 15’, 2023.

Mi smo videli leto, 20’, 2019.

Ena, prepuna želje za životom, se seli u Kaliforniju, iza sebe ostavlja sve što je ikad volela. U umirućem, industrijskom gradu u Srbiji, provodi poslednji dan sa dva prijatelja iz detinjstva. Napuštena mesta bude sećanja o divljem detinjstvu, dva dečaka razdvaja ljubav za istom devojkom.

Šerbet, 19’, 2019.

Destruktivni i gladni za životom, Ena i Sale se susreću. Teret prošlosti i strahovi ih proganjaju, dok pokušavaju da otkriju šta osećaju. Kroz agresiju, na periferiji prljavog grada testiraju granice svoje ljubavi.

Sve kako treba, 22’, 2020.

Jovana, samohrana majka, želi da provede svoj rođendan sa ćerkom Sarom, ali njeni planovi su uništeni kada Sara pozove oca na rođendan.

Duhovi na mojim leđima, 15’, 2023.

Tinejdžerka Sara putuje u mali provincijski grad da prisustvuje komemoraciji svoje bake. Mirno selo je okupirano izgradnjom nove pruge. Dok se bori sa svojim strahovima, Sara pronalazi utočište u radniku sa gradilišta.

Nikola Stojanović je nagrađivani filmski reditelj i montažer. Diplomirao je kao najbolji student filmske režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Njegovi filmovi prikazani su na više od 100 filmskih festivala širom sveta, gde su osvajali nagrade na festivalima poput Sarajevo FF, Les Arcs FF, Bafici FF, Cottbus FF, Beldocs FF i drugim. Pored filma, režira i muzičke spotove, a radio je sa umetnicima kao što su Konstrakta, Repetitor, KOIKOI… Bio je deo Berlinale Talents programa u Sarajevu 2020. godine.

9. Pančevo Film Festival realizuje se u okviru projekta „Kultura za demokratiju”, koji sprovodi Hartefakt Fondacija. Kultura za demokratiju pruža podršku nezavisnoj kulturnoj sceni u Srbiji da, koristeći kulturu i umetnost, podstiče kritičko i kreativno razmišljanje o društvenim temama koje su od važnosti za lokalne zajednice. Projekat Kultura za demokratiju podstiče saradnju aktera na nezavisnoj kulturnoj sceni, kreirajući na taj način prostor za promociju pluralističkih vrednosti i interkulturalnog dijaloga u Srbiji. CfD projekat podžan je od strane Vlada Švajcarske, a sprovodi ga Hartefakt fond.

Članak Filmovi Nikole Stojanovića u selekciji Svetla budućnost na PAFF-u se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ove godine PAFF se vraća svom petodnevnom formatu, donoseći intenzivniji i raznovrsniji program. Filmski program festivala je sastavljen od dokumentarnih i igranih filmova, eksperimentalnih i filmskih eseja, kratkog, srednjeg i dugog metra, raspoređenih u četiri filmske programske celine i brojne prateće programe. Svi programi festivala su besplatni. 

Festival će u sredu, 24. septembra u 20h u Dvorani Kulturnog centra Pančeva, projekcijom filma slovenačke rediteljke Urške Đukić Nestašne devojke (Kaj ti je deklica), slovenačko- italijansko-hrvatsko-srpske koprodukcije iz 2025. godine, premijerno prikazane na ovogodišnjem Berlinalu. Film govori o introvertnoj šesnaestogodišnjoj Luciji koja se pridružuje ženskom horu svoje katoličke škole, gde se sprijateljuje sa Anom-Marijom, popularnom i koketnom učenicom treće godine. Međutim, tokom vikenda intenzivnih proba u seoskom manastiru, Lucijino interesovanje za tamnookog radnika na restauraciji dovodi u pitanje njeno prijateljstvo s Anom-Marijom i ostalim devojkama. Dok se suočava s nepoznatim okruženjem i sopstvenom probuđenom seksualnošću, Lucija počinje da preispituje svoja uverenja i vrednosti, narušavajući harmoniju unutar hora.

U okviru svog bogatog programa, festival se deli na dve takmičarske selekcije. U glavnoj takmičarskoj selekciji Svetioniciistoimenu nagradu dodeljuje žiri profesionalaca iz sveta filma. U takmičarskoj kratkometražnoj selekciji Rani radovi biće predstavljeni filmovi mladih autora, a nagradu Dimnjak za najbolji kratki film dodeljuje žiri od 16 srednjoškolaca filmofila. Oni će kroz razgovore o raznim filmskim disciplinama i pod vođstvom rediteljke Mine Đukić, doneti odluke o nagradi za najbolji film ove selekcije – nagradu Dimnjak, ali i o nagradama za najbolju režiju, scenario, fotografiju, montažu, mušku i žensku ulogu.

Festivalska selekcija PAFForama namenjena je najširoj bioskopskoj publici. Reč je preseku festivalskih i autorskih hitova iz ove i prethodne sezone.  U okviru ove selekcije biraće se najbolji film po glasovima publike. Revijalna i autorska selekcija Svetla budućnost posvećena je reditelju koji još uvek nije snimio dugometražni film, a ove godine biće prikazani filmovi mladog srpskog reditelja Nikole Stojanovića.

Pančevo Film festival od 2014. godine organizuju filmski radnici i radnici u kulturi iz Pančeva i okoline okupljeni oko udruženja Pančevački filmski festival. Jedan od ciljeva PAFF-a je i stvaranje i animiranje nove filmske publike, one koja će na našem festivalu imati priliku da vidi drugačiju vrstu kinematografije: filmove koji se na umetnički relevantan način tematizuju aktuelne društvene i političke probleme na lokalu i šire. Fokusirani smo i na stvaranje i animiranje nove filmske publike, onih koji će na festivalu u Pančevu prvi put imati priliku da vide drugačiju vrstu kinematografije na drugačiji način: u bioskopu i uz prisustvo autora.

9. Pančevo Film Festival  realizuje se realizuje u okviru projekta „Kultura za demokratiju”, koji sprovodi Hartefakt Fondacija. Kultura za demokratiju pruža podršku nezavisnoj kulturnoj sceni u Srbiji da, koristeći kulturu i umetnost, podstiče kritičko i kreativno razmišljanje o društvenim temama koje su od važnosti za lokalne zajednice. Projekat Kultura za demokratiju podstiče saradnju aktera na nezavisnoj kulturnoj sceni, kreirajući na taj način prostor za promociju pluralističkih vrednosti i interkulturalnog dijaloga u Srbiji. CfD projekat podžan je od strane Vlada Švajcarske, a sprovodi ga Hartefakt fond.

Članak Pančevo film festival od 24. do 28. septembra na više lokacija se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Na konkursu se može učestvovati sa poezijom i/ili kratkom prozom. Svaki autor može da pošalje do 3 pesme i/ili do 3 kratke priče: pesme dužine do 2, a priče do 3 kucane strane (maksimalna dužina priče je 7000 karaktera sa proredima, veličina fonta 12), potpisane punim imenom i prezimenom, godinom rođenja, adresom stanovanja (državljanstvom u slučaju da autor živi u inostranstvu), brojem telefona i i-mejlom. Molimo autore da lične podatke ostave i u ,,telu” mejla i na početku fajla s radovima. Takođe, pesme odnosno priče treba da budu u jednom Word dokumentu, da se ne šalju kompresovano (ZIP, RAR itd.) i bez eksternih linkova ili na Google Drive-u. Najzad, da poštuju dijakritičke znake (slova č, ć, đ, š, dž) i pravopisna pravila.

Mejl adresa na koju treba slati radove je: zbornikrukopisi@gmail.com (sa naznakom ,,za Rukopise 48”).

Molimo autore da poštuju pravila konkursa i rok za slanje radova! Konkurs traje nešto više od mesec dan i završava se 14. februara u ponoć. ,,Rukopisi 48” izaći će iz štampe početkom maja tekuće godine, a datum promocije odnosno trodnevni festival biće naknadno saopšten.

Za dodatne informacije posetite www.domomladinepancevo.rs kao i Fejsbuk i Instagram stranicu Rukopisa.

KRATAK ISTORIJAT ZBORNIKA

Rukopisi izlaze u Pančevu od 1976. godine, a pokrenuo ih je pančevački književnik i gimanzijski profesor Momčilo Paraušić s namerom da okuplja mlade, talentovane Pančevce i pruži im priliku da objave svoje radove. Prvobitne brojeve štampali su Udruženje književnika Pančeva i novinski list Pančevac, a zatim je izdavač postao Dom omladine Pančevo, koji i danas neguje ovu tradiciju više od 40. godina. Krajem osamdesetih godina prošlog veka, Rukopisi postaju jugoslovenski zbornik, zatim jedno vreme izlaze kao knjiga koja okuplja autore iz Srbije i Crne Gore, ne bi li 2004. godine ponovo postali izdanje otvoreno za autore nekadašnjih jugoslovenskih republika, sada samostalnih država. Ideja se pokazala kao značajna iz više razloga, ali najvažniji je bio taj da su urednici i izdavač uvek verovali kako mladi autori treba da se čitaju, upoznaju i međusobno komuniciraju na njima razumljivim jezicima. Zbog toga su Rukopisi postali i književni festival, sastavljen od pratećeg programa posvećenog književnosti, uvek uz dobru muziku, i centralni program posvećen autorima uvrštenim u aktuelno izdanje. Rukopisi su deo književne tradicije Pančeva, uređivali su ga i uređuju kako značajni književnici tako i oni mlađi, tek afirmisani, ali Rukopisi su i deo književne tradicije regiona, svojevrstan kulturološki fenomen, pasoš kojim se prelaze granice, ključna reč razumljiva svuda… a Pančevo je mesto susreta, razmene ideja i informacije, formirajući, kako je to rekao jedan od urednika ovog zbornika, ,,mlado tkivo tradicije”.

Članak Dom omladine Pančevo raspisuje konkurs za Rukopisi 48 se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ponedeljak, 2. decembar

Predstava Beograd Berlin @KC Grad

Ovo nije bilo koje putovanje. Ona i On sreću se na železničkoj stanici čekajući isti voz- za Berlin. Berlin nije samo grad, on je život bez straha i idelna veza. To je utočište gde mogu projektovati sve ono što ne mogu biti i čega se plaše da puste iz sebe. Ona i On opterećeni su prošlošću, strahovima, prećutkivanjem problema i maštanjima o mogućim „boljim danima“. Putujući kroz realnost i fantazije, koje se često mešaju, i čije granice nisu uvek jasne, njih dvoje pokušavaju ostvariti odnos koji će ih, na kraju, promeniti. Da li će uspeti da dođu do poslednje stanice ili će ipak presedati u neki drugi voz? I da li se, uopšte, kreću?

Početak u 20h!

11. Japansko-srpski festivala filma (JSFF) @Jugoslovenska kinoteka

Tradicionalni 11. Japansko-srpski festival filma (JSFF) održaće se od 2. do 6. decembra 2024. godine, spajajući dve kulture u potrazi za novim trendovima u kinematografiji. Ovogodišnji program donosi premijere filmova iz Japana, kao i nagrađivane naslove talentovanih srpskih autora u kategorijama dugometražnog i kratkometražnog filma.

Utorak, 3. decembar

Peti ANGAŽMAN FEST @Dom omladine Beograda

Peti ANGAŽMAN FEST, festival angažovanih predstava za decu i mlade, biće održan od 2. do 4. decembra 2024. godine u Domu omladine Beograda. Festival realizuju Studio Centar i Dom omladine Beograda, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije.

Misija ovog festivala je podsticanje mladih na samostalno i kreativno promišljanje o sopstvenom položaju u društvu kroz predstave koje se bave problemima sa kojima se svakodnevno susreću, kao i kroz azmenu omladinskih pozorišnih trupa iz Srbije.

Slogan ovogodišnjeg festivala je ,,Šta je naše sigurno mesto?”, te se odgovori na ovo pitanje može potražiti kroz takmičarski pozorišni program, pet pozorišnih predstava posvećenih mladima od 12 do 18 godina, kao i kroz prateći program, diskusije nakon predstava i pozorišne i edukativne radionice.

Velike knjige XX veka: Karl Gustav Jung i njegovi simboli @Dom omladine Beograda

Predavač: Prof. dr Zorica Tomić
Moderira: Danijela Marković, Institut za studije kulture i hrišćanstva

K.G Jung, slavni švajcarski psihijatar i psihoanalitičar, i teoretičar kulture, u svom delu „Čovek i njegovi simboli“ (1964) otvorio je pitanje veze između ljudske psihe i simboličkih predstava, koje se pojavljuju ne samo u snovima već i u različitim formama stvaralačke ekspresije. I dok svesni um operiše racionalnim konceptima, nesvesno je izvor dubljih psiholoških sila koje oblikuju ljudsko iskustvo, a budući da nesvesni sadržaji ne mogu neposredno da se razumeju i da dopru do svesti, iskazuju se posredstvom simboličkih struktura. Simboli su po svojoj prirodi multivalentni budući da predstavljaju sponu između ličnog, kulturnog i epohalnog.

Na tribini će biti predstavljeni kardinalni pojmovi Jungove teorije, kao što su: simbol, kolektivno nesvesno i arhetipovi. Nastojaće se da se ukaže na njihov značaj za savremeno razumevanje kulture i komunikacije, posebno s obzirom na vladajući trend marginalizacije simboličke i duhovne dimenzije ljudske egzistencije.

Sreda, 4. decembar

Projekcija filma BEZ @Kulturni centar Beograda

Projekcija filma “Bez” u Beogradu, jedinstvene dokufikcije reditelja Luke Papića, koja istražuje identitet kroz humor, emociju i društveni komentar.

Film prati Aleksandra, slikara iz Beograda, koji nakon gubitka posla i nestanka psa kreće na neobično putovanje kroz Srbiju. Kroz niz susreta sa neobičnim prijateljima, otkriva fragmente društva, politike i emocija, istražujući istovremeno i sopstveni identitet.

MT Fog @KC Grad

Carolyn B. definiše zvuk Mt Fog kao šumsku folkotroniku, i to je zaista najbolji žanrovski opis. Njen glas dominira nad jednostavnim melodijama, i zvuči eterično, magično, na momente sablasno, ranjivo, ali i moćno, kao da pripada šumi, okeanu, zemlji. Carolyn B. je delila binu sa umetnicima poput Anike i Tima Heckera, a imala je i zapažen nastup na KEXP-u. Bandcamp Daily izabrao je njen album „Spells of Silence“ za album dana, a „Seattle Times“ ga je proglasio albumom godine.

Četvrtak, 5. decembar

Weird Fishes @Sprat

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Weird Fishes (@__weird.fishes__)

Koncert benda Weird Fishes ovog četvrtka u Spratu.

Iskra listening session @Dim

Haralad Uunk (NL) live
kиr live 
Olgica & Andrija ( ambient dj set )

BONUS: Pančevo film festival 2024

Pančevo film festival, osnovan pre tačno deset godina, ove godine obeležava značajan jubilej – deceniju postojanja. Od 5. do 7. decembra, festival će biti održan na nekoliko lokacija u Pančevu, slaveći deset godina filmske strasti, kreativnosti i zajedništva.

Festival će u četvrtak, 5. decembra u Dvorani Kulturnog centra Pančeva otvoriti film Sve što zamišljamo kao svetlost(All We Imagine as Light) indijske rediteljke Payal Kapadia. Pored filmskih ostvarenja, publika će pre projekcija imati prilike da pogleda i muzičke spotove alternativnih muzičkih sastava koje su režirali mladi filmski reditelji, kao i da učestvuje u raznovrsnom pratećem i muzičkom programu. Festival će biti realizovan na nekoliko lokacija u gradu – u prostorijama Kulturnog centra Pančevo, Štab Pogonu i Apolu. Ulaz na sve programe je BESPLATAN.

Booking Balkan: Olja Savičević Ivančević i Radmila Petrović @KC Grad

Booking Balkan: Olja Savičević Ivančević & Radmila Petrović od 19h!

Olja Savičević Ivančević (Split, 1974.), prozna i dramska spisateljica, pesnikinja i kolumnistkinja. Do danas je objavila tri romana, zbirku kratkih priča, knjigu dnevničko-esejističkih zapisa, sedam pesničkih zbirki i nekoliko nagrađivanih slikovnica nastalih u saradnji s poznatim ilustratorima. Dela su joj ekranizovana, postavljana na pozornice i adaptirana u grafičku novelu.

Radmila Petrović (1996, Užice) odrasla je u Stupčevićima kod Arilja. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, gde je završila i master studije. Kao laureatkinja 42. Limskih večeri poezije objavila je zbirku pesama „Miris zemlje“ (Dom kulture „Pivo Karamatijević“, Priboj, 2014.), a kao pobednica 22. Poetskog konkursa „Desanka Maksimović“ zbirku „Celulozni rokenrol“ (SKZ i Valjevska gimnazija, Valjevo, 2015).

Jutarnja kafa u Staroj fabrici papira @Galerija N.EON

Naslov izložbe upućuje na prostor u kome su radovi nastali. Serija se sastoji iz 13 slika velikih dimenzija radjenih tehnikom ulja na platnu. Oni predstavljaju pokušaj prikaza dimenzionalno zauzetog prostora prvobitne Svetlosti i Tame. Ovde svetlost i tama nisu samo alati za razumevanje stvarnosti već njeni aktivni stvaraoci.

Petak, 6. decembar

Koncert: Funk Shui @Dom omladine Beograda

Makedonski eklektični bend, FUNK SHUI, po prvi put stiže u Dom Omladine, gde će na sceni Americana prirediti veliki koncert. Sa svojim unikatnim zvukom koji spaja raznovrsne emocije, stilove i uticaje, FUNK SHUI je postao sinonim za muzičku inovaciju i kreativnost na regionalnoj sceni. Od njihovog debitantskog albuma Aether (2012), preko R.E.M. (2015), sve do trećeg i poslednjeg albuma Nikogash Pak objavljenog prošle godine, FUNK SHUI je postepeno osvajao publiku širom Balkana i Evrope. Njihova nedavna izdanja, „Veter“, „Ne Vreme“, „Magla“, „Nikogash Pak“ i „Rođenden“, praćena spektakularnim video spotovima, predstavljaju samo deo njihovog trećeg albuma Nikogash Pak, objavljenog 31. marta 2023.

XATO, ANGEL’S CORPSE, EXOTERRAN, HABKARA, F.AGNO, P.AMIR. @KC Živa

XATO (Greece/Austria, live)
ANGEL’S CORPSE (Greece, live)
EXOTERRAN (live)
HABKARA (Palestine, set)
F.AGNO (tape set)
P.AMIR. (live)

Lipelis, Sara Veličkovski, Nevena Jeremić, Little Lu, Sergej Krstić (DJ set) @KC Grad

Lipelis
Sara Veličkovski
Nevena Jeremić
Little Lu
Sergej Krstić

Subota, 7. decembar

Dj Assault @KC Grad

View this post on Instagram

A post shared by Kulturni centar GRAD (@kcgrad)

DJ ASSAULT AT KC GRAD 7.12.2024.

Elena Colombi, Ali Güney, Edin @Karmakoma

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели karmakoma (@karmakoma_belgrade)

Elena Colombi
Ali Güney
Edin

Nedelja, 8. decembar

Vreme čuda @Jugoslovenska kinoteka

Vreme čuda je jugoslovenski igrani film iz 1989. godine. Scenario za film su zajedno napisali Borislav Pekić i Goran Paskaljević po motivima Pekićevog istoimenog romana iz 1965.

CE MARKET @Borova 8

U nedelju 8. decembra, od 12h do 18h, na adresi Borova 8 (gornje dvorište OŠ Ujedinjene nacije), održaće se četvrti po redu, CE Market. Kao i do sada predstavićemo veliki broj lokalnih izlagača, sa Ceraka i iz okolnih naselja. Događaj će biti propraćen muzikom, a u duhu zimskog bazara, pripremili smo tople napitke i slatkiše.
U subotu 7. decembra, kao pretprogram, organizovaćemo tradicionalnu akciju čišćenja na lokaciji događaja, od 11h do 13h.

Članak Kulturna dešavanja u gradu /2.12 – 8.12/ se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ponedeljak, 25. novembar

Closer (2004) @bife Ventil

Closer je američka romantična drama iz 2004. godine, reditelja Majkla Nikolsa. Ana radi kao fotograf i udata je za Larija, koji je doktor. Oni su prosečan bračni par, sa svojim svakodnevnim razmiricama. Međutim, kada Ana upozna mladog pisca Dena, a Lari striptizetu Alis, njihov odnos će biti poljuljan. Alis i Den su bili u vezi, ali se on zaljubljuje u Anu, koja ga je fotografisala za naslovnicu njegove nove knjige. Povređen i prevaren, Lari pronalazi utehu u naručju atraktivne striptizete. Ovo je priča o modernim vezama, iako žanrovski pripada romantičnim dramama, sve je prikazano realno, naturalistički i mučno.

Martin Hajdeger: Fenomenologija religioznog života @Dom omladine Beograda

Organizacija: Dom omladine Beograda i Udruženje „Filosofski vrtovi“
Predavač: prof. dr filozofije Nada Blagojević Ristić, predsednik udruženja „Filosofski vrtovi”. Moderator: Vuk Žikić.

Vrlo rano predavanje koje je Hajdeger održao 1920/21. godine u Frajburgu, je preuzeto za štampu iz jedne školske sveske u kojoj je Hajdeger sačuvao svoje religijsko-fenomenološke studije iz 1918/19. godine. Hajdeger pokušava da izvede egzegezu (tumačenja) poslanica Solunjanima apostola Pavla. Dakle, ne interpretaciju ni kritiku. Inače, kroz čitavo predavanje je prisutna Hajdegerova frustriranost egzegezom, tj. tumačenjem iste poslanice (Solunjanima) Martina Lutera, mada su obojica bili inspirisani tekstovima Dionisija Areopagite. Pitanje je zašto je Hajdeger baš na tom tekstu hteo da objasni religiozne fenomene i njihovu antropološku osnovu? Fenomeni greha, krivice, vere postaju izraz faktičkog životnog iskustva.

Delikatesni ponedeljak: DVA kuvaju i razgovaraju @KC Grad

Delikatesni ponedeljak: DVA Kuvaju i Razgovaraju – Rođendanski Specijal

Srđan Kotarlić i Ivan Damnjanović, u online svetu poznatiji kao DVA, pozivaju vas da im se pridružite u proslavi prve godišnjice njihovog podkasta, koju će obeležiti live eventom u Kulturnom Centru Grad. U karnevalskoj atmosferi i prigodnom ambijentu, DVA kuvaju za vas i razgovaraju o filmu Veliko Ždranje (La Grande Bouffe) Marka Fererija. Ako ste ikad poželeli da nas upoznate i(li) budete deo nekog podkasta, sad je prava prilika, a za sve ostale, naravno, tu je dobra klopa. Čekamo vas u KC Gradu.

Jelovnik:
1.Sremski gulaš i polimska pita s jabukama
2. Prigradski rižoto (uz mogućnost odabira vege verzije) i banatski carrot cake.

Utorak, 26. novembar

YOUR WATER OUR WATER – grupna izložba @U10

VAŠA VODA NAŠA VODA

Om Bori, Lučijan Bran, Deep Time Agency, Mihael Hajndl, Nina Ivanović, Rahel Jutka, Tonka Maleković i Sofija Frajdhof, Uroš Pajović, Jožef Tašnadi, Terez Vera i Vensan Tusan

Trinacionalni projekat: DELPHI_space Frajburg, aqb Budimpešta i Umetnički prostor U10 Beograd

26. novembar – 28. decembar 2024.
Otvaranje: utorak, 26. novembar, 19 h

Stihovi Vilijama Barouza na filmu @SKC Filmforum

Utorak, 26. novembar 2024, u 19.30 časova, velika sala SKC
Ciklus: Izvođenje poezije na filmu
Tema: Stihovi Vilijama Barouza
Predavanje i razgovor sa analizom vizuelnih primera
Predavači: Tijana Savatić i Stevan Vuković

Iako je u filmskom svetu najviše odjeknula Kronenbergova ekranizacija Barouzovog romana „Goli ručak“, iz 1958, tragovi njegove književnosti mogu se naći i u filmovima Gis van Santa poput „Dragstor kauboja“ iz 1989 i „Slona“ iz 2003, ili „Zauzimanje tigrove planine“ Toma Hakebia i Kenta Smita iz 1983. Pored toga, mnoštvo dokumentaraca o različitim temama, od poezije, istorije kvir pojava u američkoj kulturi, istorije bit pokreta, fascinacije oružjem, upotrebe narkotika da bi se izazvala stanja koja ljudsku psihu izvode izvan njenih zadatih okvira, ne zaobilazi Barouza, koji se često kada je u kadru izražava stihovima. Treći segment prisustva njegove poezije u domenu pokretnih slika su ili spotovi bendova u rasponu od Nirvane do Ministri, ili kratki filmovi u kojima su pod stihove na razne načine podvučeni autorski muzički komadi.

GDE SU BILI ŠTA SU RADILI: ZOGRAF U KINI @KC REX

UTORAK 26, 11. 2024, 19h — Stripovi Aleksandra Zografa prevedeni su na više jezika, i objavljeni u više evropskih zemalja, Americi i Japanu. Na dan 9.novembra 2024, otvorena je izložba njegovih radova posvećenih streljanju u Kragujevcu, „Krvavi oktobar 1941“, u Srpskom kulturnom centru „Ivo Andrić“ u Pekingu. Pored stripa koji je za ovu priliku preveden na kineski, izloženi su i vezovi Gordane Baste na ovu temu, a takođe je, ispred Spomen- parka Kragujevački oktobar bio prisutan i kustos izložbe, Marko Terzić. Svoje utiske sa ovog događaja (program je realizovan uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije) će u KC Rex izložiti Saša Rakezić alias Aleksandar Zograf, koji će takođe pokazati izbor fotografija koje ilustruju izložbu, posetu ovoj zemlji, kao i susret sa nekim od kineskih strip poslenika. 

Sreda, 27. novembar

ARGH! veče poezije @Anti shop Elektropionir

Slavimo 13. rođendan i jubilarni 90. ARGH 27.11. od 20h na dobro poznatom mestu! Očekujte rođendanske karaoke!

Svi koji želeli da čitaju na večeri poezije mogu poslati do 3 pesme ili 2 pesme + kraći prozni tekst na mail totalno.argh@gmx.com!

Afternoon Piano Bar: Bojan Cvetković @Bluz i Pivo

U ušuškanoj Bluziki, uz kuvano vino, koktel ili raznovrsnu ponudu kafa, uživajte u muzici Bojana Cvetkovića, poznatog jazz pijaniste mlađe generacije. 

Četvrtak, 28. novembar

Hugo Race & Michelangelo Russo @KC Grad

Hugo Race više od trideset godina piše pesme, svira, producira, obilazi zemaljsku kuglu izvodeći svoje i tuđe numere, muzicirajući sa sijaset poznatih i nepoznatih faca iz branše. 1984. sa 20 godina bio je član Nick Cave & The Bad Seed i kao gitarista učestvovao na legendarnom prvom albumu „From Her To Eternity“, a potom i na „Kicking Against The Pricks“ u par pesama. 1985. objavljuje EP sa bendom The Wreckery, a 1987. i 1988. po album. 1988. izlazi igrani film „Ghosts… of the Civil Dead“ gde je Hugo koscenarista, a Nick Cave i Dave Mason iz The Reels imaju svoju prvu glavnu rolu. 1988. formira True Spirit sa kojima ima sedamnaest albuma, a u međuvremenu je objavljivao i solo + ploče u saradnji sa drugim muzičarima kao što su: DirtMusic (Chris Eckman iz The Walkabouts i Chris Brokaw iz Codeine), Sepiatone (Marta Collica), Hugo Race and Fatalists (Sacri Cuori)…

Poslednji projekat neumornog Australijanca zove se Hugo Race & Michelangelo Russo. 2017. godine objavili su album „John Lee Hooker’s World Today“ za renomiranog amerikana izdavača Glitterhouse Records. Radi se o jednoj, po mišljenju kritike vrlo uspešnoj, verziji bluza koji bi John Lee Hooker svirao danas u 21. veku. Krajem iste debitovao je u Beogradu sa ovim projektom u sali KC Grada.

Club Night No.2 @Drugstore

Već je vreme za drugi Club Night, veče novih talenata vrbovanih sa Dimovih Open Decks. Ovog poslednjeg četvrtka u mesecu vam predstavljamo:

U maloj sobi:
Aleksssa
Luka Jukić
Mamavitae

Gate 1 debitanti:
Capa
Rigid
rozezuto
Vagabond

Vega Nova Quartet @Strogi centar

Vega Nova Quartet je nastao iz ljubavi prema brazilskoj muzici i kulturi i sastavljen je od grupe izuzetnih domaćih muzičara. U poslednjih godinu dana, ovi talentovani izvođači su svojom veštinom i entuzijazmom osvojili publiku na brojnim nastupima širom Srbije izvodeći upravo repertoar poznatih brazilskih kompozitora.

Quartet su:
Milena Jančurić (flauta)
Branko Trijić (gitara, mandolina, perkusije)
Aleksandar Sedlar (gitara, vokal i perkusije)
Aleksandar Radojičić Šojka (vokal i perkusije)

Svedočenja Svakodnevnice: Refleksije – fotografije Darka Duckina @Baza kulturnih zbivanja

View this post on Instagram

A post shared by СВЕДОЧЕЊА СВАКОДНЕВНИЦЕ (@svedocenjasvakodnevnice)

Darko Duckin radi kao vizuelni animator reklama, dokumentarnih i igranih filmova. Dolazi iz sveta pokretnih slika, a uličnu fotografiju vidi kao spontani trenutak koji ne može da se ponovi. Njegov stil je ulični i dokumentarni, s fokusom na svakodnevni život. Darko kroz svoj rad nastoji da uhvati prolazni trenutak, koji bi u suprotnom prošao nezapaženo, tražeći višestruko značenje kroz neočekivane kadrove i precizan momenat.

Petak, 29. novembar

LUFTER / IRINKA / ČUVARI STVARI @Kvaka 22

Vrata od 20h, upad 500 kinti.

LENS + Goran Loncarevic + Sloxxx @KC Živa

LENS (Laptop Ensemble Novi Sad) je nastao 2024. godine u Novom Sadu sa ciljem da istrazuje mogućnosti upotrebe laptopa kao muzičkog instrumenta. Izvodi improvizovanu, intuitivnu i algoritamsku muziku. Do sada su nastupali u Novom Sadu, Beogradu i Subotici. Na nastupu u “Živi” izvešće premijerno NetSession – live jam na umreženim računarima

GORAN LONČAREVIĆ u svom zvučnom kolažu kombinuje elektro-akustične ambijentalne pasaže sa horskim glasovima, stvarajući post-minimalističke kompozicije, hladnu, repetititivnu zvuuučnost.

SLOXXX: Njegova muzika je hermetična, minimalna, dubby. To su kolažni pejzaži, vibracije i rezonante, blurovani horizonti, sinkopirani ritmovi, hermetična atmosfera – proizvod eksperimentisanja sa Ableton-om i raznim drugim alatima. Tu su i mirisi i ukusi…

Dva dana drugog rođendana @Leposava bar

Dragi naši, ni mi ne možemo da verujemo da već je došao trenutak da proslavimo naš drugi rođendan!

Spremili smo vam zabavan vikend uz naše DJ-eve:
29.11. Vazda Garant
30.11. Edin Oma

Svratite da zalijemo, da se družimo i da đuskamo!

Apgrade with Call Super & Gabrielle Kwarteng @Drugstore

Spremite se za završno poglavlje ovogodišnjeg izdanja Apgrade-a! Ovog puta, u centru pažnje su Call Super i Gabrielle Kwarteng – proslavljeni selektori koji se jednako dobro snalaze u underground klubovima širom planete, kao i na Dekmantelu, Sónaru i Glastonbury-u, koje posećuju kao nezvanični rezidenti. U nameri da pronađu savršen sweet spot između house i techno muzike, dolaze do jednako uzbudljivih rezultata na dva potpuno različita i originalna načina – Gabrielle i eksplozivni zvuk Njujorka će se u Dragstoru susresti sa besprekornom selekcijom Call Super-a, kojeg muzička kritika bez izuzetka naziva jednim od najimpresivnijih umetnika na savremenoj elektronskoj muzičkoj sceni.

Subota, 30. novembar

SUTRA proudly presents Metrist @KC Grad

Kao DJ, Metrist nas vodi u vrtoglavu, idiosinkratičnu vožnju kroz izlomljene ritmove UK nasleđa i funkcionalnog, ‘slapping’ techna, kao i najoštrijih zvukova globalnog juga.

Domaća podrška: SUTRA veterani @bucalo i @praktikaltingz , uz novu glavudžu @murgaskii_ -og!

DVICA FLASH w/ Cosmic G @Zoom Art Studio

Pridružite se 30.11. od 21h do 03h u Zoom Art Studiju jedinstvenoj žurci posvećenoj svetlosti i fotografiji!
Uz Cosmic G i Dvica DJ kolektiv, očekuju vas interaktivni momenti, inovativna scenografija, i prilika da postanete deo umetničkog foto studija. Profesionalni fotografi i retro aparati biće tu da zabeleže vaše trenutke, dok vas sjajna muzika vodi kroz nezaboravno iskustvo.

Dea Dvornik, Bodin, Shoxy @Karmakoma

View this post on Instagram

A post shared by karmakoma (@karmakoma_belgrade)

Vraćaju se nakon što su nam ukrali srca ranije ove godine na prvom ikad Karmakoma Thursday! Beogradski doajen noćnog života, Shoxy, i njegov prijatelj Dea priredili su veče vrhunskog elektro zvuka i eklektike. Sada se vraćaju i dovode Bodina iz Frankfurta.

The Cyclist Conspiracy | Ab Re @Klub Under

The Cyclist Conspiracy su danas dugosvirajuća trupa koja u sebi spaja muzičke uticaje iz najrazličitijih delova sveta, trudeći se da izbegne površni, novodobni eklekticizam i da kreativnu energiju usmeri ka sintezi pretpostavljenih elemenata. Bilo da su u pitanju Vizantijsko carstvo ili tajni nomadski putevi pustinje, čađava krčma prepuna mangasa i raskalašnih žena ili stepa sa nebom samo za šamana, psihodelični ili turcke rock, Bliski ili Daleki istok, putovanja na koja biciklisti odlaze nikako ne predstavljaju potragu za srcem ovog sveta. Ponekad, ona se ukazuju kao simbolična potraga za Konstantinopoljem, srcem cikličnog carstva Vizantije, ali ona su uvek potraga za srcem jedine prave svetlosti – Agape.

Nedelja, 1. decembar

МАГЛА x Nachtfalter @Dim

МАГЛА u svom omiljenom izdanju – 16-časovna žurka u nedelju, ovoga puta u saradnji sa kolektivom Nachtfalter iz Švajcarske. Ugostićemo jednog od najautentičnijih savremenih tehno producenata, Ignez-a. Ako ste ljubitelji tehna, već znate za njega. Ako niste, samo nam verujte!

U ovoj međunarodnoj saradnji, radujemo se istraživanju novih mogućnosti, vizija i ideja – budite deo ovog putovanja i pridružite nam se 1. decembra.

BONUS: Pančevo film festival WARM UP: sito štampa + MMMMARIJE DJ set

Članak Kulturna dešavanja u gradu /25.11 – 1.12/ se pojavljuje prvo na Oblakoder.

U večernjim časovima, u petak, 7. decembra 1888. godine, pančevačka društvena elita okupila se u Pančevačkoj, tj. Vajfertovoj pivari, na igranci, na poziv društva „Tarsaskor”. Ulaznica je koštala 50 krajcara, što je otprilike današnjih osam evra, a dame su bile zamoljene da obuku jednostavniju odeću. Moda sa kraja XIX veka bila je prilično drugačija od one iz Regentske ere u kojoj je Netflix-ova drama smeštena, kao i po onome što se konzumiralo. Na ovoj zabavi, održanoj u najstarijoj pivari u ovom delu Evrope – koja je ove godine proslavila 302. rođendan, što je ujedno i slogan ovogodišnjeg Beer Festa – prisutni su mogli da uživaju i u Vajfertovom pivu. Industrijska revolucija značajno je ubrzala proizvodnju piva, koje je tokom XIX i početka XX veka postalo sinonim za urbanost, bar u tadašnjem Pančevu. Pivo su uglavnom konzumirali pripadnici građanske klase, dok su stanovnici seoskih naselja pančevačke okoline, tadašnjoj Austro-Ugarskoj, uglavnom pili rakiju i vino, što je bio slučaj i sa stanovništvom preko Dunava, u Kraljevini Srbiji.

Pozivnica društva „Tarsaskor” iz 1888. godine (Izvor: Istorijski arhiv u Pančevu)

Pančevo kao austrougarski Trst: „krenviršle”, šoping i moda

Blizina Evrope, njene mode i hrane bila je tik preko Dunava i lako dostupna rečnim saobraćajem tadašnjim Beograđanima. Parobrodski saobraćaj na relaciji Pančevo-Zemun uveden je još 1844. godine, kada je parobrod Neptun isplovio iz pančevačkog pristaništa. Putovanje je omogućilo lakši odlazak u austrougarski Trst, sa dva dnevna polaska, što se kasnije intenziviralo u Kraljevini SHS.

Pančevo je, zbog blizine i dobre saobraćajne povezanosti, postalo omiljeno izletište Beograđana, koji su često dolazili u šoping, možda baš i u Kalmar radnju, kako bi kupili šešire poput onih koje je Rouz nosila na Titaniku. Predah od kupovine mogao se napraviti uz hladno Vajfertovo pivo. Pored šopinga, bilo je vremena za posete igrankama i maskenbalima koji su održavani u pivari. Beograđani bi se ukrcali na parobrod i iskrcali ispred pivare, koja se nalazi na obali Tamiša, a potom učestvovali na balovima. Aleksandar Deroko (1894-1988), arhitekta i umetnik, u svojoj knjizi A ondak je letijo jeroplan nad Beogradom opisuje Pančevo kao omiljeno izletište Beograđana, a Vajfertovu pivaru kao gurmansku stanicu sa specijalitetima banatske kuhinje. Navodi da je mesto bilo čuveno po „krenviršlama” ili hrenovkama, nalik onima sa Oktoberfesta ili crvenih PKB-ovih kioska, koje su se, naravno, služile uz pivo.

Žene sa šeširima ispred Kalmar radnje, Pančevo, početak XX veka (Izvor: Facebook stranica „Staro Pančevo i okolna sela”)

Prodavnica u Pančevu, 1912. godina (Izvor: Facebook stranica „Poseti Pančevo”). 

Moda sa kraja XIX veka, Pančevo (Izvor: Facebook stranica „Poseti Pančevo”).

Red vožnje parobroda iz 1984. godine (Izvor: Facebook stranica „Staro Pančevo i okolna sela”).

Razglednica sa prikazom pristaništa u Pančevu (Izvor: Istorijski arhiv u Pančevu)

Balovi i igranke u Pančevačkoj pivari

Balovi tokom XVIII veka na prostoru Austro-Ugarske bili su rezervisani isključivo za pripadnike aristokratije, ali situacija se znatno menja krajem tog stoleća, što je isto vreme radnje Netflixove serije, kada balovi i igranke počinju da se organizuju i za zanatlije i građanstvo. Tako su se mogli održavati kućni, operski, dečiji balovi ili pak oni pod maskama. Tada se otvaraju i prve plesne sale, škole i dvorane. Kada je reč o području Vojvodine, pa i Pančeva, koje se nalazilo na teritoriji Austro-Ugarskog carstva, situacija je bila slična.

Nakon Prvog svetskog rata, Vajfertova pivara nije prestala sa radom, a balovi, igranke i zabave su se i dalje održavali u njoj, o čemu svedoče brojni primeri fotografija, arhivske građe, kao i originalne pozivnice koje se ponekad mogu pronaći na sajtovima za prodaju stvari (Kupindo ili Limundo). Organizatori balova i igranki bila su različita društva iz Pančeva, poput društva „Trasaskor” i omladinskog društva „Dar-mar” koje je bilo naročito aktivno tokom dvadesetih godina XX veka. Oni su često organizovali čajanke, igranke i maskenbale u sali Vajfertove pivare. Između ostalog, poznato je da je ovo društvo 1919. godine priredilo čajanku s igrankom i izborom za Mis Pančeva. Nešto kasnije, na istom mestu, na poziv pecaroškog kluba „Tamiš” organizovana je i igranka. Članovi kluba i gosti ovog događaja imali su priliku da uživaju ne samo u ambijentu i zabavi, već i u ribljim specijalitetima koji su se te večeri služili.

Enterijer kafane u Vajfertovoj pivari (Izvor: Istorijski arhiv u Pančevu).

Makenbal u Pančevu, 1929. godina (Izvor: Facebook stranica „Staro Pančevo i okolna sela”)

O zabavama u pivari svedoči i jedna pozivnica koja je trenutno na prodaji na Limundu, a koja je adresirana na Svetozara Markovića. Ovaj maskenbal organizovali su Pančevačka Trgovačka Omladina i Sportski klub „Jedinstvo” 10. februara 1934. godine u svečanoj sali Pivare, prilikom čega su džez muziku izvodili članovi ovih udruženja. Na ovom događaju, kako svedoče pozivnice, ali i ulaznice, održavalo se i takmičenje najlepših maski gde su četiri pobednika nagrađivana „skupocenim nagradama”.

Ne znamo da li se tog februara 1934. godine Svetozar odazvao pozivu, plesao uz muziku i okrepljivao Vajfertovim pivom, ali na osnovu porodičnih priča, fotografija i arhivske građe, znamo da su igranke i proslave Nove godine nastavile da se organizuju.

Doček Nove godine u Pivari 1950. godine (Izvor: Facebook stranica „Staro Pančevo i okolna sela”).

Pivara je danas zatvorena, a preti joj stalna opasnost od urušavanja. Od vremena kada su se u njenim prostorijama organizovale ove „gala” večeri i kada se proizvodilo pivo, ostale su samo pozivnice, porodične fotografije i poneki plakat i krigla. Nekadašnji simbol društvenog života u Pančevu, urbano i građansko središte, mesto gde su balovi i igranke donosili duh Evrope, gde su Beograđani dolazili da jedu hrenovke, danas je prepušteno propadanju, obraslo mahovinom, rastinjem i zahvaćeno vlagom.

Izgled pivare tokom 2022. godine (Izvor: Fondacija Neozoik).

Izgled pivare tokom 2024. godine (Izvor: Fondacija Neozoik).

Ipak, sa ovako bogatim kulturnim i društvenim CV-jem, Vajfertova pivara poseduje potencijal za obnovu i revitalizaciju, po uzoru na pivare širom Evrope, poput Fábrica da Cerveja u Faru, koja je sada umetnički centar, ili Pfefferberg pivare u Berlinu, koja je postala mikropivara i kulturni centar sa pozorištem, umetničkom galerijom i hostelom. Bez Vajfertove pivare, ovog leta ne bi bilo proslave 302. godine pivarstva u Srbiji uz ispijanje različitih vrsta piva.

Imajući navedeno u vidu, da li biste i vi došli na bal u Vajfertovu pivaru?

Autorka teksta: Jovana Petrović

Članak Pančevački Bridžerton se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Festival će u četvrtak, 5. decembra u Dvorani Kulturnog centra Pančeva otvoriti film Sve što zamišljamo kao svetlost(All We Imagine as Light) indijske rediteljke Payal Kapadia. Pored filmskih ostvarenja, publika će pre projekcija imati prilike da pogleda i muzičke spotove alternativnih muzičkih sastava koje su režirali mladi filmski reditelji, kao i da učestvuje u raznovrsnom pratećem i muzičkom programu. Festival će biti realizovan na nekoliko lokacija u gradu – u prostorijama Kulturnog centra Pančevo, Štab Pogonu i Apolu. Ulaz na sve programe je BESPLATAN.

Tokom tri dana festivala biće prikazano još pet dugometražnih ostvarenja i to: Sveti elektricitet (Holy Electricity), Žoktau (Joqtau), El Shatt – nacrt za utopiju i Stvar veštine (Der Fleck). Tokom drugog i trećeg dana festivala biće prikazani kratkometražni filmovi mladih autora i autorki, a kao još jedan bitan segment ovogodišnjeg programa ističe se i program namenjen srednjoškolcima i brucošima, Mladi žiri.

Od petka do nedelje, Mladi žiri će uz mentorstvo mlade dramaturškinje, rediteljke i književnice Nađe Petrović, analizirati filmove iz ovogodišnje selekcije kratkometražnih filmova iz zemlje i regiona. Nakon uvodnog predavanja, odgledanih filmova na festivalu, grupa srednjoškolaca će analizirati sve aspekte filmskog stvaralaštva (režiju, scenario, fotografiju, montažu, glumu) i doneti odluku o najboljem kratkom filmu ovogodišnjeg festivala.

PAFF ove godine ima i prateći program, pa će posetioci biti u prilici da slušaju panele i uživaju u bogatom muzičkom programu.

Prvog dana festivala, 5. decembra, u okviru muzičkog programa u foajeu Kulturnog centra nastupiće pančevački duo Makonnen. Tokom drugog dana, muzički program festivala rezervisan je za Štab Pogon karaoke veče, dok ćemo poslednjeg dana festivala, 7. decembra, u Štab Pogonu imati prilike da čujemo DJ setove Sare Veličkovski i Sergeja Krstića.

Pre samog festivala očekuje nas bogat i raznovrstan warm-up program koji će dodatno zagrejati atmosferu i uvesti publiku u festivalski duh.

1. decembar – U Štab Pogonu, publika će imati priliku da štampa motiv ovogodišnjeg festivalskog postera na svojim majicama putem sito-štampe. Veče će biti upotpunjeno DJ setom MMMMARIJA.

2. decembar – U okviru programa PAFF 10, kojim se obeležava deset godina od osnivanja Pančevo film festivala, u Kulturnom centru Pančeva biće prikazan prvi film ikada prikazan na PAFF-u i ujedno film koji je otvorio prvo izdanje festivala 2014. godine – Neposlušni rediteljke Mine Đukić.

3. decembar – U okviru istog programa PAFF 10, publika će u bioskopu Apolo moći da uživa u projekcijama filmova koji su obeležili prva izdanja festivala – Flotel Europa reditelja Vladimira Tomića i 4 godine u 10 dana Mladena Kovačevića, uz posebno druženje sa filmskim autorima i organizatorima.

4. decembar – Samo veče pred početak festivala biće organizovan filmski kviz, koji će testirati znanje i filmsku strast posetilaca. U duhu festivala, kviz će biti otvoren za sve ljubitelje filma, uz zabavnu i opuštenu atmosferu.

Pančevo Film Festival je organizovan od strane istoimenog udruženja građana, a u saradnji sa Kulturnim centrom Pančeva. Festival je podržan od strane Ministarstva kulture Republike Srbije.

PAFF je manifestacija posvećena negovanju i promociji nezavisne autorske kinematografije i filmova koji neguju originalan i kinematografski uzbudljiv pristup narativu, formi, strukturi i estetici. Glavna misija festivala je da predstavi, istraži i proširi ideje i pitanja šta sve kinematografija danas može da bude i uradi, kao i da, kroz prisustvo mladih talentovanih autora na festivalu, promoviše i pruži podršku novoj generaciji filmskih umetnika. Organizacioni tim festivala, takođe, čine mladi entuzijasti.

Za detaljan programa pratite Facebook i Instagram stranicu festivala. 

Članak Decenija Pančevo film festivala: povratak na filmsku scenu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ponedeljak, 7. oktobar

Dreams (1990) Akira Kurosawa @bife Ventil

Film „Snovi” iz 1990. godine je antologija magičnog realizma, koja se sastoji od osam vinjeta, napisao i režirao Akira Kurosava. Inspiraciju je pronašao u stvarnim, ponavljajućim snovima koje je, kako je rekao, često sanjao. To je bio njegov prvi film u 45 godina u kojem je bio jedini autor scenarija. „Snovi” se bave temama poput detinjstva, duhovnosti, umetnosti, smrti, i grešaka i prestupa koje ljudi čine protiv prirode.

Početak u 18:30h!

Nag, Koridor, Guerra final, Leptirica @AKAB Okretnica

Ponedeljak je najpunk dan. Dodji i đuskaj uz:

NAG (Atlanta, USA) death rock/post punk
KORIDOR (Zg) dark punk
GUERRA FINAL (USA) hardcore
LEPTIRICA (Bg) synth punk

Vrata: 20:00
Koncert: 21:00

Ulaz se ne naplaćuje, ali troškovi postoje i nisu mali. Molimo sve da u skladu sa svojim mogućnostima doniraju i podrže bendove kako bi se isplatili svi putni i propratni troškovi.
Nasilje, mržnja i diskriminacija bilo koje vrste nisu dobrodošli.

Utorak, 8. oktobar

Ruben Brandt, Collector (2018) @bife Ventil

„Ruben Brandt, Kolekcionar” je mađarski animirani krimi-triler iz 2018. godine, koji je režirao Milorad Krstić. To je prvi dugometražni film režisera rođenog u Sloveniji, koji je prethodno osvojio Srebrnog medveda za najbolji kratki film na Berlinalu 1995. godine. Film prati priču o psihoterapeutu koji angažuje kreativne lopove da ukradu slike koje ga proganjaju u snovima.

„Uređeni haos“, samostalna izložba Milana Bulatovića @Galerija savremene umetnosti Pančevo

„Uređeni haos“, samostalna izložba Milana Bulatovića u Galeriji savremene umetnosti, Pančevo, Miloša Crnjanskog 2.
Od 08.10. do 24.10.

Sreda, 9. oktobar

Changeover Festival 2024

Changeover festival se vraća u trećem izdanju od 9.–12. oktobra 2024. godine, da predstavi avanturističku i interžanrovsku muziku iz svih krajeva sveta.

Ove godine, festival će biti održan u Beogradu i Novom Sadu, na preko 10 lokacija. Široki dijapazon lokacija uključuje najznačajnija mesta u oba grada, od mesta susreta andergraund scene do crkava i kulturnih centara.

Tribina: „Islamska filozofija i filozofija egzistencije – Jaspers i Sartr“ @Dom omladine Beograda

Ciklus tribina: „Islam i Zapad – filozofija i sociologija“
Organizacija: Dom omladine Beograda i Centar za religijske nauke „Kom”
Predavač: dr Seid Halilović, član Saveta osnivača Centra za religijske nauke „Kom”

Na sedmoj tribini u okviru spomenutog ciklusa, s nazivom „Islamska filozofija i filozofija egzistencije – Jaspers i Sartr”, predmet kritičke analize biće stavovi uticajnih predstavnika filozofije egzistencije, Jaspersa i Sartra, u kojima oni ispravno zapažaju i opisuju slabosti i ograničenja modernog instrumentalnog razuma. Međutim, oni to stanje smatraju neizbežnom istinom, koju nikada ne možemo ostaviti za sobom.

Otvaranje NOVO DOBA festivala / Fijuk sajam @Bioskop Balkan

Fijuk sajam otvara „ljubilarno” 15. izdanje Novo doba festivala! U bioskop Balkan dolaze neumorni izdavači, izlagači, crtači, slikari iz Beograda, Srbije, regiona. U okviru Fijuka, AKC Matrijaršija predstaviće publikaciju „Ljubilej” i arhivsko izdanje „Novina Novog Doba” (2016-2020), a za vaše raspoloženje će se pobrinuti DJ Limena sa plejlistom „Ludnica na pijac“. Štampaćemo sito uživo, ponesite majice, jakne, šalvare, mantile. Čekamo vas!

Četvrtak, 10. oktobar

Retrospektivna izložba Enriet Valium @Kula

Enriet Valium (Henriette Valium, pravim imenom Patrick Henley) je multidisciplinarni umetnik iz Kvebeka koji je duboko obeležio „underground” kulturu od 1980-ih do danas. Umesto izložbe koju smo zajedno planirali na Novo Doba festivalu 2021. godine, pravimo retrospektivnu izložbu njegovih radova, što je svakako mnogo manje zabavno ali sada jedino moguće. Izložba je realizovana u saradnji sa Valium Empire, Felixe Girard, Le Dernier Cri i Pakitom Bolinom.

21h Koncert/performans: Draga Machine – „Imam šta da ponudim” / “I have something to offer”
Draga Machine je robot koji svira MIDI hitove.

DJ podrška: Carmen Cariñ0 (ŠPA)
Upravo je izašla je iz zatvora zahvaljujući dobrom ponašanju. Stigla je plivajući kroz Mediteran, uz pomoć ribara i puno poverenja u sebe. Došla je u Srbiju, gde je pristala da bude matrijaršijska robinja u zamenu za ritam mašinu, dodeljeni ćošak stola i jedan burek dnevno. Samo bog zna koliko će ostati, uživaj u njoj dok možeš!

Idem @Sprat

Početak oktobra rezervisan je za početak koncertne sezone Sprata. U četvrtak 10. oktobra u Sprat se vraća IDEM, solo projekat Antuna Alekse tromboniste bendova Porto Morto i JeboTon Ansambl i gitarista i pevač benda Trophy Jump.

13. GoetheFEST @Kulturni centar Beograd

Trinaesto izdanje filmskog festivala GoetheFEST, u organizaciji Goethe-Instituta, održaće se u oktobru u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Na ovogodišnjem festivalu pod sloganom „Optimistično dezorijentisani” premijerno u Srbiji biće prikazano sedam savremenih nemačkih igranih filmova.

Beogradski program 13. GoetheFEST-a održava se od 10. do 13. oktobra u Kulturnom centru Beograda.

Petak, 11. oktobar

Marcellus Pittman, Nikola Vemić @Karmakoma

View this post on Instagram

A post shared by karmakoma (@karmakoma_belgrade)

Majstor iz Detroita, Marcellus Pittman, prvi put na Karmakomi! Od Deep House-a do Acid House-a, selimo se u Detroit na jednu noć, pa „pokreni se” i „uđi u ljubavne vibracije”.

Jackie Dagger @Ruke

View this post on Instagram

A post shared by ruke (@ruke.beograd)

Jackie je svestran DJ koji zauzima jedinstveno mesto na evropskoj sceni plesne muzike. On je deo kolektiva, Mystic Stylez, devetočlane DJ ekipe posvećene žanrovima poput Footwork, Grime, UK Funky i drugim vrstama klupske muzike koje potiču iz underground scena SAD-a i Velike Britanije.

Subota, 12. oktobar

Film Pavla Terzića: Bajka bespovratnog vremena @Dorćol Yard

View this post on Instagram

A post shared by @bajka_bespovratnog_vremena

Dokumentarni film „Bajka bespovratnog vremena,”, u režiji Pavla Terzića i produkcije TAG Media, oslikava društveno-politički kontekst devedesetih godina prošlog veka, dočaran kroz prizmu klabinga i tek začete rejv supkulture.

Muzički program:
18h Dragan Kozlica
22h Mark Wee B2B Vlada Eye

Mališor – Bazar malih proizvođača hrane @Gastrošor

Spremamo vam najveći ikad bazar Malih proizvođača, u prekul prostoru na Donjem Dorćolu – u Gastrošoru!

Od 18h stiže DJ Miloš Kaljević i dobra muzika, jedemo kobaje koje će pržiti Dragin kulen i kobasica, degustiramo mantije koje pravi Mustafa iz Novog Pazara, kao i sendviče od dinstanog mesa zvanog Vlaška magija; pijemo Black Turtle i Zzapi pivo, Amanet rakiju i rakiju od batata… a zabavljamo se do 23h uz kvalitetnu hranu i piće!

Danilo Kas @Ruke

View this post on Instagram

A post shared by ruke (@ruke.beograd)

Sa sedištem u Beogradu, gde razvija svoj strastveni pristup plesnoj muzici, Danilo se već afirmisao kao perspektivan umetnik na lokalnoj i regionalnoj sceni.

Nedelja, 13. oktobar

Predstavljanje zbirke poezije Robotka Dragane Mladenović @KC Grad

U nedelju, 13. oktobra sa početkom u 18h, u Kulturnom centru Grad, u okviru književnoumetničke platforme Booking, biće predstavljena nova zbirka poezije Dragane Mladenović “Robotka”, objavljene u izdanju Izdavačke kuće Booka.

Pored autorke, o knjizi će govoriti Stanislava Barać, viša naučna saradnica Instituta za književnost i umetnost u Beogradu.
Cena ulaznice: 200 rsd

Teto važi Flash Day

View this post on Instagram

A post shared by teto važi (@tetovazitattoo)

Dragi naši, letnju proslavu rodjendana pomerile smo na jesen i temperature su idealne za nove tetovaže. Krenulo nam je hoa hoa hoa vreme. Zato dva dana fleš vikenda možemo da se družimo, šaramo i proslavimo. Dođite u studio 12. i 13. oktobra od 12h. Spremile smo mnogo novih crteža po promo cenama (i po neki stari).

Članak Kulturna dešavanja u gradu /7.10 – 13.10/ se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ove godine, u goste dolazi šest pesnika koji svojim knjigama i te kako oblikuju savremenu poetsku scenu.

Bićete u prilici da sa njima popričate – ali imaćete ograničeno vreme. Na svakih pet minuta menjaćete mesto i bićete za stolom sa narednim pesnikom ili pesnikinjom! Na vama je da ih pitate sve što vas zanima, a ukoliko budete imali tremu, imaćete na stolu pitanja da probijete led. 

Sa kim ćete razgovarati prve večeri Rukopisa?

Đorđe Simić, autor zbirki „Pitomi vulkan” i „Bili smo dobri momci”, glavni i odgovorni urednik portala Bludni stih dolazi iz Novog Sada u kom živi i radi. Osim što piše poeziju, autor je i dramskih tekstova, koji su više puta nagrađivani na Festivalu pozorišnih igara dece i mladih Beograda.

Damir Damir, haiku pesnik, dobitnik nekoliko međunarodnih priznanja, autor je zbirki „Otisci snova”, „Sloboda u izmaglici”, „Filigranska sećanja” i „Tri senke ptice”.

Martina Kuzmanović, čije pesme ste mogli da čitate u različitim književnim zbornicima i časopisima, pa i Rukopisima. Autorka je dve zbirke pesama: „Ovo telo je hotel” i „Van sezone”.  Bila je deo projekta Varšavo, moja Varšavo odakle nam i dolazi, pravac na ovogodišnje Rukopise.

Marko Đorđević, autor romana „Nije to ništa” i pesničke zbirke „Psi koji trče unazad”. Deo je uredničke redakcije časopisa za književnost, kulturu i umetnost Maksim, a uz to vodi i uređuje pesničke susrete u bibliteci pod nazivom Stihoterapija.

Milana Grbić, urednica, pesnikinja i autorka zbirke kratkih priča „Oko nas more”. Prvu zbirku poezije „Karma je veća kučka nego ja” objavila je u izdavačkoj kući PPM Enklava. Za ovog izdavača uredila je četiri izdanja, a trenutno je urednica i projektna menadžerka u Partizanskoj knjizi.

Pavle Banjac, apsolvent antropologije i etnologije na Univerzitetu u Beogradu, autor zbirke pesama „Tehnike disanja”. Deo je kolektiva Zeleni kačket i zaposlen je u redakciji izdavačke kuće Veseli četvrtak.

Petak 13. septembar

20.00 časova

Mesto: Dvorana Apolo, Maksima Gorkog 6. Pančevo

REGION GORI – predstavljanje mlade književne scene regiona

,,Region gori” bio je čest naslov u ex-yu medijima tokom paklenog leta. Taj naslov asocirao nas je na mlade pisce koji su prvi put prepoznati kao autori Rukopisa, a danas osvajaju književnu scenu eksjugoslovenskog prostora. Gosti Rukopisa biće Tanja Božič (Ljubljana, Slovenija), Luka Ivković (Šibenik, Hrvatska) i Stefan Basarić (Subotica, Srbija) koji će predstaviti svoje pesničke knjige. Moderator razgovora je urednik Rukopisa Stefan Stanojević.

O autorima:

Tanja Božić (Ljubljana, 1995). Magistrirala je komparativnu književnost i francuski jezik na Univerzitetu u Ljubljani, gde je trenutno zaposlena u oblasti kulturne diplomatije. Pre objavljivanja debitantske zbirke pesama sa naslovom „Vejo po vejo“ (LUD Literatura, 2024), njeni su književni radovi objavljivani u slovenačkim štampanim i onlajn medijima. U koautorstvu sa Natalijom Milovanović, napisala je i objavila performativni poetski dijalog „Pripitomljavanje domaćih životinja“ (Ljubljana, samizdat, 2019). Dobitnica je naziva Viteškinja poezije za najbolju pesmu 2020. godine koju dodeljuje izdavačka kuća Pivec, te književne nagrade Mlado pero centralnog slovenačkog časopisa „Delo“ za najperspektivnijeg mladog pisca 2022. godine. Njene pesme i kratke priče do sada su prevođene na srpski, engleski, francuski i makedonski jezik. Od 2023. godine član je uredništva zbornika Rukopisi kao urednica za Sloveniju.

Luka Ivković (Šibenik, 1999). Završava studije na Agronomskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu. Radovi su mu zastupljeni u različitim regionalnim časopisima i zbornicima. Zbirku poezije

,,Gospodar pčela” objavljuje 2022. godine u Beogradu, u sklopu konkursa Trećeg trga za najbolji neobjavljeni rukopis. ,,Gospodar pčela” osvaja nagradu izdavačke kuće Slavitude u 2023. godini. Iste godine učestvuje na festivalu SUR. Autor je i ovogodišnjih Rukopisa 47.

Stefan Basarić (Subotica, 1993). Završio je studije Srpske književnosti i jezika u Novom Sadu, gde je i magistrirao. Pisanjem se bavi od srednje škole, a njegovi radovi objavljivani su na internet portalima kao što su Eckerman, Novi Polis, Čovjek-časopis, Časopis Kult, Rizom i slično. Više puta bio je deo izabranih autora u sklopu pančevačkih Rukopisa koji okupljaju mlade autore i autorke sa prostora bivše Jugoslavije.Godine 2023. pobedio na konkursu Raštan izdavaštva (Beograd) a prva zbirka pesama pod nazivom ,,Prazne senke” objavljena je 2024. godine.

KONCERT: Dram

Dram, sint indi pop bend iz Beograda, debitovao je na sceni sa albumom „Nećemo promeniti svet“ u decembru 2019. godine. Poznatiji kao bend koji koncerte pretvara u igranke, njihovu muziku karakteriše melanholična, ali plesno orijentisana muzika koja povezuje različite svetove u jedno. Spoj nastao iz flerta moćnih gitarskih sekvenci, toplih retro sint fraza i četiri mačo vokala koji ležu preko bombastičnih bas i bubanj deonica. Sve to izdvaja Dram kao jednu od najzanimljivijih novih mladih grupa u Srbiji.

Bend je svirao uživo na festivalima kao što su Exit, Arsenal Fest, Belgrade Beer Fest, Zagreb Beer Fest, Beat na Moru, Kvart fest u Varaždinu, ludoj Kišobran žurci, MMF festivalu i mnogim drugim. Za singl „Daj mi sve“ grupa je u septembru 2020. osvojila prestižnu nagradu „Milan Mladenović“, od strane Zadužbine Milana Mladenovića, za delo od izuzetne umetničke vrednosti. Septembra 2022. godine bend izdaje drugi studijski album pod nazivom „Previše svega“, kolekciju 11 najpatetičnijih, anksiozno-nezrelih i plesno-depresivnih pop pesama o dražima i strahovima mladosti. Iako se zbirka „Previše svega“ melodijski, lirski i emotivno razlikuje od inicijalnog izraza grupe, „Previše svega“ je bila samo neophodna potreba za eksperimentisanjem, redefinisanjem i upoznavanjem, te ujedno predstavlja drugi deo vožnje, sada kroz sint pop i yugopatetiku do vanvremenskih kosmičkih prostranstava sentimentalnosti.

Trenutno, bend snima pesme za svoj treći album koji izlazi na proleće 2025. godine, a koji će biti rokenrol više neko ikad pre, a koji najavljuje prvi singl „U ovoj sobi“ koji je objavljen u maju 2024. godine.

Dram su: Stefan Aćimović (vokal, gitara) Marko Arizanović (klavijature, gitara, prateći vokali), Nikola Grozdanić (bubanj, elektronika) i Petar Blagojević (bas, prateći vokali).

Subota, 14. septembar

16.00 časova

Mesto: Plato Milana Mladenovića / Mali klub 

Dom omladine Pančevo, Svetog Save 10, Pančevo

Književna radionica za autore i posetioce festivala
Moderira: Gorica Radmilović

Književna radionica u okviru festivala Rukopisi je najdragocenije vreme provedeno sa mladim autorima. To je prilika za međusobno upoznavanje i razmenu iskustava, kao i informacija u vezi sa objavljivanjem radova, ili načinom funkcionisanja književnih scena u regionu. Književna radionica je mesto susreta i razgovora o književnosti, i priprema je za glavni program – čitanje radova.

19.00 časova

Mesto: Dvorana Apolo, Maksima Gorkog 6. Pančevo

Promocija Rukopisa 47 – glavni program

Moderatori: Jasmina Topić, Stefan Stanojević

Za nas je radost i pravi praznik prilika da se svake godine, na glavnom programu festivala, predstave autori uvršteni u aktuelne Rukopise. Slušamo poeziju i kratku prozu iz Srbije, ali i naših gostiju iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Slovenije, Hrvatske i Makedonije. U mnoštvu i melodičnosti jezika, uživamo u kreativnim ostvarenjima odštampanim među korice Rukopisa 47, a potom nastavljamo druženje uz posluženje i dobru muziku.

Članak Uskoro počinje festival Rukopisi 47 se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Edukativni segment konferencije, pod nazivom Music Micro-Masterclass Day, biće održan u subotu, 1. juna, u Sinhro habu u Pančevu. Namenjen je svim muzičarima, kompozitorima, muzičkim profesionalcima, studentima muzike i drugim akterima muzičke industrije.

Music Micro-Masterclass Day počinje u 11:15 sa temom „Kako da tvoj bend zvuči bolje“. Predavač će biti muzički producent Milan Bjelica, poznat po radu na albumima Buč Kesidija, Repetitora, Ive Lorens, kao i na pesmama „Želim“, „Solo“ i „Zorja“ pevačice Zorje.

O autorskim pravima u muzici i njihovoj zaštiti, od 13 sati govoriće Nikola Jovanović, potpredsednik Virgin Music Grupe za Zapadni Balkan i šef za Society Relations Universal Music Grupe za Zapadni Balkan – jedna od ključnih figura muzičke industrije Balkana. Trenutno, sa Virgin Music Grupom, radi sa umetnicima poput Joker Out-a, Konstrakte, Magnifica, Baby Lasagna i Zoe Kida.

Od 14:15 biće održano upoznavanje sa lokalnom izdavačkom kućom Krokodil Records. Osnivač Vuk Stevanović, koji je i član sastava Ljubičice i profesor u muzičkoj školi Jovan Bandur u Pančevu, predstaviće rad ove izdavačke kuće koja funkcioniše kao izdavač, distributer, pablišer i buking agencija, te se bavi svim stadijumima stvaranja muzike i proizvodnje fonograma.

„Kako bi muzička scena Pančeva postala snažna i umrežena zajednica, potrebno joj je pružiti vreme i prostor za rast. Upravo to omogućava No Panels Conference – muzičko-edukativna platforma gde su obrazovanje i informisanje muzičkih profesionalaca, muzičara, učenika i studenata (prošlih, sadašnjih i budućih) ključni. Na Music Micro-Masterclass Day-u biće reči o unapređenju zvuka i tome kako nečija autorska muzika može zvučati bolje, razjasnićemo misterije autorskih prava i otkriti šta sve lokalne muzičke izdavačke kuće mogu da ponude. Dođite i pridružite nam se u stvaranju boljeg muzičkog okruženja“ – izjavili su organizatori konferencije izdavačka i menadžment kuća Kontra Rights iz Pančeva, udruženje Sinhro i izdavačka kuća i muzički studio Krokodil.

„U petak imamo koncert u Kulturnom centru Pančeva u okviru muzičkog programa No Panels konferencije. Radujemo se intimnijem koncertu u susedstvu. Očekujem poklončiće negde na dve trećine koncerta. Može i ‘leba, vežbajte da mesite. Možda se i ja otvorim za neki poklončić,“ poručila je Konstrakta svojim fanovima.

Nova muzička konferencija pod nazivom No Panels Conference biće održana od 30. maja do 1. juna u Pančevu. Reč je o muzičko-edukativnoj platformi koja za cilj ima obrazovanje muzičkih profesionalaca, muzičara, učenika i studenata muzike. Konferenciju organizuju izdavačka i menadžment kuća Kontra Rights iz Pančeva, udruženje Sinhro i izdavačka kuća i muzički studio Krokodil.

Ograničen kontingent ulaznica za koncert Konstrakte i Zemlje Gruva u Kulturnom centru Pančeva 31. maja je u prodaji po promo ceni od 2100 dinara na prodajnom mestu Tiket Kluba u Pančevu, prodajnim mestima Ticket Visiona i online na tickets.rs.

Ulaz na sva predavanja za Music Micro-Masterclass Day 1. juna je slobodan uz registraciju putem linka. Mesta su ograničena.

Program No Panels Conference

Muzički program

Petak, 31. maj, 20h, Kulturni centar Pančeva

Koncert Konstrakta i Zemlja Gruva

Edukativni program

Subota, 1. jun, 11h, SINHRO Hub, Pančevo

Music Micro-Masterclass Day

11:00 – 11:15 – Otvaranje

11:15 – 12:30 – Intervju sa producentom: Kako da tvoj bend zvuči bolje – Milan Bjelica

13:00 – 14:15 – WTF is copyright? Autorska prava i njihova zaštita – Nikola Jovanović, Universal Music Group

14:15 – 15:00 Meet & Greet Your Local label – Vuk Stevanović, Krokodil Records

15:00 Zatvaranje konferencije

Članak Konstrakta i Zemlja Gruva u petak otvaraju muzičko-edukativnu No Panels konferenciju se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Više od dvadeset domaćih i inostranih umetnika/ca i kolektiva pozvani su u okviru 21. Bijenala umetnosti u Pančevu predstave ili realizuju radove u vezi sa terminom ispiranje, odabirajući sami neku od brojnih asocijacija koje se vezuju za ovaj termin. U tom procesu su mogli da se oslone na neka od sledećih pitanja: Koliko se osećamo ispranim, izmorenim, isceđenim, rastvorenim? Da li je proces ispiranja proces uklanjanja ili pronalaženja nečeg? Da li se rasna mržnja, mizoginija, homofobija mogu isprati? Da li se tragovi porodičnog nasilja, ratnih zločina, zlostavljanja mogu (i)sprati? Da li se vodom mogu isprati otpaci iz prehrambene industrije, ili bilo koje druge grane industrije? Koji je odnos između ispiranja i zaborava?

Autori/ke koji učestvuju u programu su: Aistė Ambrazevičiūtė (Litvanija), Breda Beban, Lana Stojićević, Barbara le Begek Fridman (Francuska), Neva Lukić i Viktor Radonjić (Hrvatska, Srbija) i umetnici/ce i kolektivi iz Srbije: Bio2Arh, Danica Bićanić, Vaštag Vendel, Grafička mreža, Ljubica Denković (Srbija/Belgija), Dragana Dražović-Ilić , Nadežda Kirćanski (Srbija/Holandija), Marija Kozomora, Živana Mijailović, Branislav Nikolić, Konstantinos Petrović, Monika Sigeti, Isidora Stojanović, Slobodan Stošić i Zoran Todorović.

Prema rečima selektorke ovogodišnjeg programa, Sonje Jankov, kustoskinje i naučne saradnice za humanističke nauke, konotacije termina ispiranje mogu biti negativne i pozitivne, značenja u prenesenom i tehničkom smislu. Ispiranje se može odnositi na ispiranje mozga, pranje novca, politike zaborava, etničko čišćenje, uklanjanje tragova zločina, uklanjanje različitosti (kulturoloških, etničkih, rasnih, osobenih). U prevodu na engleski, kao wash-out, termin se može povezivati i sa iscrpljenošću, neuspehom, istrošenošću. Procesom ispiranja se nešto može ukloniti ili otkriti, kao na primer arheološki nalazi uz pomoć kojih saznajemo o istoriji planete, ili zlato i plemenito kamenje koje je izazvalo pojave zlatne groznice, genocide i višestruke vidove eksploatacije.

Bijenale umetnosti u Pančevu održava se uz pokroviteljstvo Grada Pančeva, Ministarstva za kulturu Republike Srbije i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.

Bijenale umetnosti je internacionalna manifestacija koja se održava u kontinuitetu od 1981. godine, kada je prvi put održana kao izložba jugoslovenske skulpture (PIJS) velikog formata za slobodni i galerijski prostor. Godine 2000. ovaj projekat koncepciju rada proširuje sa polja skulpture na „prošireno polje umetnosti“ te se i sam naziv manifestacije preinačio sa „Bijenala skulpture“ na „Bijenale vizuelnih umetnosti“. Takođe, te godine izložba dobija internacionalni karakter. Prateći umetničke afinitete i osluškujući puls nove publike, Bijenale 2006. godine proširuje svoj program na pozorišnu i filmsku umetnost čime uključuje i druge umetničke izraze i dobija današnji oblik – Bijenale umetnosti. Bijenale umetnosti, kao manifestacija koja iza sebe ima tradiciju dugu više od četrdeset godina, ugostilo je mnoge značajne umetnike među kojima su: Jožef Nađ, Tomislav Peternek, Nikola Džafo, Ričard Dikon, Kosta Bogdanović, Mrđan Bajić, Nenad Andrić i mnogi drugi.

Članak Više od dvadeset učesnika iz zemlje i inostranstva na predsojećem 21. Bijenalu umetnosti u Pančevu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Da li vam se možda desi da nekad zamislite da za kraj sveta nije potreban budžet od milion dolara, već bi bilo dovoljno da neko zapali par guma na polju i dođe do požara koji će napraviti ogroman plamen i kancerogeni dim koji će pogušiti lokalnu stoku? I da svet ne nestaje u nekoliko brzinskih akcija, već da trune kao šupalj zub polako, a da je stanovništvo ili nemi posmatrač ili i te kako pomaže u uništavanju.

Otišao sam možda malo predaleko u ovom objašnjavanju, ali i nisam, jer sam siguran da je Radu Žude, jedan od proslavljenih rumunskih reditelja, bliži ovoj drugoj ideji propadanja i apokalipse, te je otud i snimio apsolutno genijalan film – Do Not Expect Too Much from the End of the World.

Žude je svojim prethodnim filmovima (Bad luck banging or Looney porn, I don’t care if we go down in history as barbarians…) stekao ime da ga prepoznaju i cene zaljubljenici u film širom sveta, ali je i dovoljno nov za one koji se i dalje plaše da se prepuste često teškom, oporom, sporom i socijalno siromašno izgledajućem rumunskom filmu. Međutim, Žude, ma koliko bio sve ovo gore navedeno, ima izražen smisao za humor koji je nekad visoko intelektulan, a nekad kao proizišao iz kuhinje Borisa Bizetića. Zajedno stvara prvoklasnu čorbu ukusa koja je za neke previše začinjena, a za neke nagrada i blago za nepce i stomak. Već vidite kojoj grupi pripada autor ovih redova.

Film ima dugačko ime, ali i traje skoro tri sata. U ta tri sata pratimo od rane zore do kasne noći Anđelu (Ilinca Manolache). Ona je mnogo toga. Prvenstveno, radi za advertajzing agenciju koja snima video za austrijsku kuću koja bi da napravi snimak o zaštiti čoveka na radu. Za to su im potrebni ljudi koji su upravo doživeli povrede na radu, tako da Anđela provodi svoje vreme u kolima, od kuće do kuće, intervjuišući ljude koji su ostali invalidi na svojim radnim mestima. I već tu imamo jedan presek društva, sa tužno-smešnim i smešno-tužnim pričama. Međutim, dok vozi od stana do stana, Anđela je vozačica Ubera. Ne gledamo njene putnike, ali gledamo kako se probija kroz Bukurešt do njih.

Važno je napomenuti da je Žude verovatno najveći autošovinista za rumunski saobraćaj i da u svojim filmovima saobraćaj i, generalno, Bukurešt slika kao poslednju stanicu pred odlazak u pakao. Kroz ova tri sata naslušaćete se Anđelinog radija, ali i videti sve one koji su joj pokazivali srednji prst u vožnji, i koliko i kako im je svima majku i na koliko načina.

A možda i najbitnije – Anđela je pritom influenserka koja na Instagramu, pomoću filtera, ima osmišljen lik mušarca, koji kao kakav Endru Tejt priča masne viceve i šta bi i kako bi ženama sve radio. Anđela će taj svoj poduhvat nazvati rumunskim Šarli Ebdoom, a povezanost sa Tejtom je veća u tom što ova osuđivana bitanga i veliki incel filozof živi i uhapšen je u Rumuniji.

I da, čisto da vam bude još malo teže u životu, ceo film komunicira scenama sa drugim rumunskim filmom iz sedamdesetih godina, u kom taksistkinja vozi kroz onu tvrdu Rumuniju, od koje se ova nova još uvek oporavlja.

Film ima svoju kulminaciju u snimanju reklame u vidu poslednje scene koja traje dugo, ali za koju i ne želite da se završi, koja dolazi kao nagrada za to što ste dva sata gledali nešto sporiji i drugačiji film. Ne želim da vam otkrivam šta se sve u njoj nalazi, ali tih poslednjih pola sata je nešto najsmešnije, najtužnije, i verovatno najbolje što sam pogledao u godini koja je iza nas.

I da, imamo Geteovu rođaku koja traži da čuje šta je to turbo folk, i Uve Bola, najgoreg reditelja na svetu koji glumi samog sebe, slike spomenika pored jednog užasnog puta, anti-putinovsku propagandu koju će neko nazvati pro-putinovskom, i obrnuto.

Prepričah ceo film, a ništa nisam rekao. U samom ciničnom naslovu se krije i poruka i objašnjenje svega onog što vidite. Sve kritike zapada i tuge istoka, ali i gluposti i primitivizma ukorenjenih u prošlosti koja je zbog modernizacije, para i novih mašina samo dobila onaj predznak turbo ispred, bez da je izbrisano ono primitvno što dolazi posle. Takvo kakvo je, gadno, tužno i očajno, ali kako kažu – smeh je najbolji lek, pa Žude uronjen u ironiju, svojom vizijom sveta, malo citira onu Mandićevu „smejem se, a plakao bih”, a malo i onu „biće skoro propast sveta, nek propadne, nije šteta”.

Ono što najviše boli, ali i privlači ovom filmu je to što je sve toliko prokleto poznato, i što sve ovo gledate svakog dana na ulicama, u prevozu, na poslu, ili u kućama, samo se pravite da ne vidite, jer to je jedini način na koji možete sebe da naterate da ustanete i da to sve uradite ponovo sledećeg jutra. E, to je prava apokalipsa. Kakvi crni vanzemaljci i kometa.

Članak Saobraćaj, Endru Tejt i turbo folk kao vesnici apokalipse se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Festival će u petak, 19. januara od 19h u Dvorani Kulturnog centra Pančeva otvoriti film rumunskog reditelja Radua Žudea – Ne očekujte previše od kraja sveta (Do not expect too much from the end of the world). Pored filmskih ostvarenja, publika će pre projekcija imati prilike da pogleda i muzičke spotove alternativnih muzičkih sastava koje su režirali mladi filmski reditelji, kao i da učestvuje u raznovrsnom pratećem, edukativnom i muzičkom programu. Festival će biti realizovan na nekoliko lokacija u gradu – u prostorijama Kulturnog centra Pančevo, Štab Pogonu i Trećem prostoru. Ulaz na sve programe je besplatan.

Dugometražni filmovi

Tokom tri dana festivala, pored filma otvaranja, biće prikazano još pet dugometražnih ostvarenja: Prizvan i pozvan, Ekskurzija, Zlo ne postoji, Lost Country i Disko igrač.

Film otvaranja: DO NOT EXPECT TOO MUCH FROM THE END OF THE WORLD, Radu Žude, 2023 (Rumunija, Luksemburg, Francuska, Hrvatska), 164’

Priča o filmu i ekonomiji u dva dela: pretrpana poslom i nedovoljno plaćena, Angela se vozi Bukureštom kako bi snimila kasting za video o bezbednosti na radu naručen od strane multinacionalne kompanije. Kada jedan od ispitanika otkrije da je do njegove nesreće došlo zbog nemara kompanije, izbija skandal.

PRIZVAN I POZVAN, Luka Papić, Srđa Vučo, 2022 (Srbija), 63’

Prizvan i pozvan je politička komedija sa tragičnim posledicama koja, promatrajući jedan od najčudnijih perioda u srpskoj političkoj istoriji, govori o četiri bivša predsednička kandidata, danas neprilagođena antiheroja koji se prisećaju svog učešća na prvim višestranačkim izborima 1990. i ponovo proživljavaju taj, za sve njih, sudbonosan događaj, ne shvatajući da oni igraju samo spor.

EKSKURZIJA, Una Gunjak, 2023 (Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Srbija, Francuska, Norveška, Katar),  93’

Tinejdžerka iz Sarajeva tokom igre „istina ili izazov“ tvrdi da je imala prve seksualne odnose. Upletena u sopstvene laži, ona izmišlja trudnoću i izaziva kontroverzne događaje koji izmiču kontroli.

ZLO NE POSTOJI, Rjusuke Hamaguči, 2023 (Japan) 106’

Takumi i njegova ćerka Hana žive u netaknutoj prirodi nadomak Tokija. Život će im se preokrenuti iz korena kada se u njihovom selu pojave investitori iz grada željni profita.

LOST COUNTRY, Vladimir Perišić, 2023 (Srbija) 98’

Istražuje čulnu, emocionalnu i političku formaciju dečaka rođenog početkom 80-ih u Titovoj Jugoslaviji i jugoslovenskoj komunističkoj porodici dok se politički sistem oko njega radikalno razvija.

Film zatvaranja: DISKO IGRAČ, Đakomo Abruceze, 2023 (Francuska, Italija, Belgija, Poljska), 92’

Nakon mučnog putovanja kroz Evropu, Aleksej stiže u Pariz kako bi se pridružio Legiji stranaca. U delti reke Niger Džomo se bori protiv naftnih kompanija koje ugrožavaju selo i život njegove porodice. Jednog dana, naoružana grupa sa Džomom na čelu kidnapuje francuske državljane, a na to interveniše komandos Legije stranaca pod Aleksejevim vođstvom. Aleksejeva i Džomova sudbina se spajaju, putevi im se ukrštaju kroz granice, telo, život i smrt.

Kratkometražni filmovi

Tokom drugog i trećeg dana festivala, publika će imati prilike da pogleda i kratkometražna ostvarenja mladih autora i autorki, a nagradu za najbolji film dodeliće Mladi žiri. Filmovi koji će biti prikazani su sledeći:

NISKA TRAVA, David Gašo (Hrvatska), 25’

DRUGI AVGUST, Nađa Petrović (Srbija), 9’

NEKA CVETA ROSNO CVIJEĆE, Ivan Bakrač (Crna Gora), 17’

MY OWN PRIVATE BOLNIČKO IMANJE, Petar Lakić  (Srbija), 5’

SRCE, Gvozden Ilić (BiH), 16’

FALLING, Anna Gimyesi (Mađarska), 17’

DUHOVI NA MOJIM LEĐIMA, Nikola Stojanović  (Srbija), 14’

KAO TI, Neda Živanović  (Srbija), 13’

5/3/0, Danilo Stanimirović  (Srbija), 15’

PRISTHINE, Trëndelina Halili (Kosovo*), 20’

U RAMENIMA, Tara Gajović  (Srbija), 20

Mladi žiri

Kao još jedan bitan segment ovogodišnjeg programa ističe se i program namenjen srednjoškolcima, Mladi žiri.

Od petka do nedelje, Mladi žiri će uz mentorstvo mlade filmske autorke Tamare Broćić, analizirati filmove iz ovogodišnje selekcije kratkometražnih filmova iz zemlje i regiona. Nakon uvodnog predavanja, odgledanih filmova na festivalu, grupa srednjoškolaca će analizirati sve aspekte filmskog stvaralaštva (režiju, scenario, fotografiju, montažu, glumu) i doneti odluku o najboljem kratkom filmu ovogodišnjeg festivala. Svi zainteresovani mogu se prijaviti ovde.

Muzički spotovi

Kako su muzički spotovi još jedna umetnička forma za sebe i kako bi predstavili rad mladih reditelja i rediteljki kroz ovaj vid umetničkog izražavanja, na ovogodišnjem Pančevo film festivalu između projekcija filmova, publika će moći da pogleda i nekoliko spotova alternativnih muzičkih sastava: Vizelja, Ljubičica, Svetih pseta, proto tipa, KoiKoi-a, ali i još jedan spot iznenađenja.

Prateći program

PAFF ove godine ima i bogat prateći program, pa će posetioci biti u prilici da učestvuju na radionicama, prisustvuju filmskoj šetnji gradom Pančevom i da uživaju u bogatom muzičkom programu.

Prva radionica biće održana već 12. januara pod nazivom 48h FILMSKI IZAZOV. Ovaj poziv otvoren je za sve – od početnika do iskusnih filmskih entuzijasta. Bez obzira na iskustvo ili tehničke veštine, sve što vam je potrebno je ljubav prema filmu. Cilj radionice je napraviti film u roku od 48h, bez obzira na kvalitet slike. Način prijave i više informacija pronađite ovde.

U okviru festivala biće održane još tri radionice kojima mogu prisustvovati svi zainteresovani i to: METAMORFOZA, trodnevna radionica razvijanja 35mm filma koju vodi Ksenija Bogdanović, FOTOGRAMI, jednodnevna radionica koju vodi Ružica Ristivojević i SINEMAGRAF – otkrij svet između fotografije i pokretne slike, dvodnevna radionica koju vodi Anastas Stojilović. Naline prijave i više informacija pronađite ovde.

 U subotu, 20. januara, biće održana i filmska šetnja, vođena šetnja posvećena filmskim lokacijama koje su korišćene u snimanju kultnih domaćih filmova. Ovaj događaj pruža jedinstvenu priliku za sve ljubitelje filma da iz prve ruke dožive i vide mesta koja su bila ključna u stvaranju nekih od najznačajnijih domaćih filmskih ostvarenja. Šetnja će početi na keju u Pančevu, a učesnici će biti obogaćeni zanimljivim pričama i anegdotama o snimanju filmova, glumcima i režiserima koji su učestvovali u stvaranju tih filmskih dela. Osim upoznavanja sa istorijom i značajem svake lokacije, biće prilike i za uživanje u kuvanom vinu, što će ovom događaju dati dodatnu toplinu i šarm.

Nakon šetnje, u Trećem prostoru, posetioci će moći da donesu svoje majice ili cegere i pomoću sito štampe, urade svoju majicu sa motivima ovogodišnjeg plakata Pančevo film festivala.

Muzički program

Prvog dana festivala, 19. januara, u okviru muzičkog programa u foajeu Kulturnog centra nastupiće beogradski bend Turbo Trans Turisti.

Turbo Trans Turisti su eksperimentalni pank bend iz Beograda, koji čine braća, Boško i Nikola Mijušković. Ništa Nije Strašno je drugi album TTT dvojca, objavljen poslednjih dana 2023. Pesme donose radikalniji zvuk, u odnosu na prvenac “Levo ili Desno”, pa su time opravdali i prelazak sa Turista na Turbo Trans Turiste. Uživo izvodjenje je nova dimenzija, gde će publika biti u prilici da doživi sirovu energiju, elektronski zvuk, psihodelične gitare, vrišteće i horsko pevanje uz pratnju neobuzdanog bubnja Igora Kuzmanovića (Neven, Nabod).

Iste večeri, posetioci će u Štab Pogonu imati prilike da čuju DJ set pančevačkih DJ-eva Bukazića i Shikla.

Tokom drugog dana, muzički program festivala rezervisan je za Štab Pogon gde će posetioci imati prilike da čuju muzički sastav Benjd, a nakon toga i set pančevačkih DJ-eva – Damjana i Dju Dju-a.

Poslednji dan festivala, 21. januar, tradicionalno je rezervisan za karaoke koje će biti održane u Pogonu.

Za detaljan program pratite Facebook i Instagram stranicu festivala. 

Članak Vodič kroz Pančevo film festival se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Na izložbi „Usamljeni zajedno” prikazani su autorski stripovi Lidije Krnjajić, Lucie Lučanske, Vuka Palibrka i Andreja Štulara nastali po motivima priča iz intervjua sa pripadnicima pančevačkih starijih generacija, i kroz rad sa kustosima izložbe Maidom Gruden i Andrijom Stojanovićem. Stripovi du deo umetničkih instalacija postavljenih na mestima koja su predstavljala i danas predstavljaju okupljališta mladih – Gimnazija Uroš Predić, Kulturni centar Pančeva, Dom omladine Pančevo i Narodna Bašta.  Kustosi i umetnici su sa posetiocima izložbe išli na organizovano vođenje kroz sve četiri lokacije.

U okviru projekta „Remix Comix: Comics for Heritage”u Pančevu su snimljena četiri intervjua u video formatu sa pripadnicima starijih generacija: Miroslavom Pupić Mirčicom, Ivanom Rakidžićem, Olgicom Simić i Brankom Purićem, od kojih poslednja sagovornica i sagovornik danas žive u domu za stare u Pančevu. Osnovna tema ovih intervjua je: kako su se stari Pančevci kada su bili mladi zabavljali, ili na koji način su učestvovali u kulturnom životu Pančeva, da li su učestvovali u stvaranju pančevačkog kulturnog života i zabava tokom pedesetih, šezdesetih ili sedamdesetih godina prošlog veka.

Kroz razgovor, sagovornici su se sećali zadovoljstva proživljenog tokom druženja u toku mladosti koja su se odvijala kroz pevanje, igranje/ples, sport, priredbe, proslave državnih praznika, pozorište, bioskop, izlaske na korzo, odlaske u kafane, parkove i na ulice. To su bila kolektivna druženja u javnim, ali i privatnim prostorima. U okviru Nova Festivala, prethodno su u Galeriji Bate Mihailovića organizovane izložbe Borisa Stanića i Madlen Pereire, ovogodišnjih rezidenata programa Ukrštenih rezidencija u oblasti stripa između Francuske i Srbije, kao i izložbe „Ostrvo ljubavi” (inspirisana radom i životom Nadežde Petrović), „Kod kuće” koja je predstavila radove iz istoimene strip antologije kolektiva „Stripotetke”, „Present Past” u saradnji sa Goethe-Institutom u Beogradu, i „Rani austrijski strip i ilustracija” u saradnji sa Austrijskim kulturnim forumom.

Fotografije: Aleksandar Stojković

Članak Pančevo slavi strip: Remix Comix programom na ulicama Pančeva završen Nova Festival se pojavljuje prvo na Oblakoder.