Prvi dan

Tokom prvog dana festivala, posetioci će imati prilike da na 6 stejdževa čuju različite artiste. Na stejdžu Dancing Hall-u, tokom prvog dana, nastupiće makedonski bendovi Conspiracy i Iskra, bugarski bend Bulgarian Cartrader i estonska muzičarka Maika Makovski.

Istog dana, Frosina stejdž rezervisan je za sledeće artiste: Flying Nomads, Koszika, Zarina Prvasevda, AYOM i Svetlos + Odron Ritual Orchestra.

MKC Club stejdž ovog četvrtka preuzimaju Shkodra Elektronike, Cura i dečko, Duckshell i Bohemian Betyars.

U okviru MKC Toilets bine nastupa srpski bend Keni nije mrtvav, dok će na Cinema i Kitchen stejdževima nastupiti ILÆY i DJ Killo Killo.

Drugi dan

U petak, 1. decembra, na Dancing Hall stejdžu nastupiće makedonski muzičar Dimish, Whispering Songs, La ganga Cale, Afriquoi i Svemirko.

Froisna Hall namenjen je Alembic, BuzZ’ Ayaz, Klawo i Dobet Gnahoré, dok će na MKC Club stejdžu nastupiti hrvatske muzičarke Tús Nua, estonska umetnica manna, sprski bend Gazorpazorp i rumunski sastava K not K, poznatiji pod imenom Karpov not Kasparov.

Na MKC Toilets stjdžu posetiocima će se predstaviti slovenački bend Vydrapena Buzirka Punk System, dok će na stejdžu Kitchen Disco svoje setove predstaviti DJ Matwe i DJ Yves Taquet.

Treći dan

Poslednjeg dana festivala, u subotu 2. decembra, Dancin Hall preuzimaju makedonski bendovi Beseda i Vagina Corporation, sprski sastavi Laplander i MaiKA, dok veče na ovoj bini zatvara slovenačka petorka Joker Out.

Hrvatski a cappela kvintet PJEV u subotu otvara Frosina stejdž, koji zatim preuzima Alexander Mihaylov & His Patardia, a potom hrvatski sastav Balkalar. Poljski bend VOŁOS je poslednji izvođač, kojeg ćemo ove godine imati prilike da slušamo na ovom stejdžu.

Lia Hide, a/lpaca, Baby’s Berserk i badfocus nastupiće tokom treće večeri na MKC Club stejdžu, dok će se na MKC Toilets stejdžu predstaviti Blame Your Genes. Cinema stejdž zatvaraju Pinpilinpussies i Jelena Popržan, dok će se na Kitchen stejdžu predstaviti DJ Simple Sample.

Ceo program pogledajte ovde.

Članak Šta nam donosi jubilarno izdanje Pin Music Showcase-a se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Potičeš iz porodice gde se slušalo dosta muzike, a i tvoj tata je svirao gitaru – koliko je to oblikovalo tvoj muzički ukus?

Dina Jašari: Možda nije toliko vezano za moj ukus za muziku koliko za tu ljubopitivost i naviku za slušanje muzike i konstantnu potragu za novim stvarima. Okružena gitarama kod kuće (pošto je moj tata obožavao da sakuplja akustične gitare), normalno da sam dobila želju da naučim da svirim bar malo (smeh). Moja prva uspomena iz detinjstva je kako pevam i igram na Stayin Alive i kako smaram mamu i tatu da ja slučamo na repeat. Petnaest godina kasnije, ništa se nije promenilo.

Kako kod tebe izgleda stvaralački proces? Veruješ li u inspiraciju?

Verujem da inspiracija dolazi kad kreneš da radiš. Verujem u konstantan rad, ima uspona i padova u kreativnoj energiji – neke pesme sam napravila u jednom danu, a na nekim sam radila i po par meseci. Prvo je kreiram u svojoj glavi, onda je odsviram na pijanu ili gitari, pa je tek onda snimim kao demo u muzičkom softveru. Onda skupljam hrabrosti da pustim Dragiju Ivanovu (producentom sa kojim radim) i onda on dodaje svoju magiju i pesma se kompletira. Tako nekako izgleda taj proces stvaranja jedne pesme, bar do sada.

Pisala si pesme i za druge muzičare, da li ti se razlikuje proces stvaranja kada pišeš za sebe u odnosu na to kada piše za nekoga drugog?

Velika je razlika. Kad pišeš za druge, treba da uđeš u tuđu glavu i da ukapiraš šta taj drugi želi od pesme, koji mu je fazon i šta želi da kaže. Kad pišeš za sebe, malo se boriš sa mislima u svojoj glavi, ali na kraju dana, bitno je da završiš to šta si počeo i da stojiš iza toga. Ponekad je bolje kada nisi sam/a, da postoji neko ko te izgura da finalizuješ ideje koje imaš, to mi je meni najteže – finalizovanje.

Koja tvoja pesma ti je najdraža i zašto?

To je kao da pitaš roditelja koje dete mu je najdraže (smeh). Posvetila sam mnogo vremena i truda svakoj pesmi, stavila sam sebe u to, pa ne mogu da kažem samo jednu. Ali ako moram da biram, u ovom trenutku možda najinteresantnija mi je moja najnovija pesma koja će biti objavljena uskoro. Pisala sam je možda godinu dana, pošto sam je počela odavno i onda sam je zaboravila, pa sam nastavila da radim nakon par meseci. Onda sam je ostavila da odstoji, pa sam joj se opet vratila. Aranžman smo uradili sa Dragim Ivanovim, jedva čekam da čujete!

Koji svoj koncert posebno pamtiš?

Mnogo sam srećna što sam za ove 2 godine imala prilike da imam puno nastapa u Makedoniji, Srbiji, Hrvatskoj, BIH, Sloveniji… Izdvojiću top tri nastupa za mene – leto 2021. na Cinedays festivalu u  MKC-u u Skoplju, bilo je napolju, pa je usred koncerta počela da pada kiša, ali je publika i dalje plesala na kiši, bilo je magično! Zatim, jedan prelep koncert na leto 2022. u KC Gradu u Beogradu, nisam očekivala da imam fanove iz Srbije i da znaju moje tekstove, istopila sam se. Poslednji i najsvežiji je koncert na MENT festivalu u Kino Šiški u Ljubljani, opet – nisam očekivala tako PRELEPU publiku – energija je bila predobra i moji drugari (na bini) su bili sjajni. Leto 2023. mi je već bukirano za neke prelepe festivale i lokacije, jedva čekam da se sve to objavi i da se zabavljamo na putu!

A koji koncert nekog drugog muzičara ili benda ti je ostao u posebnom sećanju?

Prošle godine u septembaru sam bila na koncertu Moonchild-a u Bitefartcafe-u u Beogradu, oni su mi velika inspiracija i u top 3 su mi omiljenih neo-soul artista. Koncert je bio intiman, cozy, stajala sam ispred Amber (glavne pevačice) i topila se od te atmosfere i energije. Posle smo se upoznali i pričali, iznenadila sam se koliko su bili divni i pristupačni. Nadam se da ću imati još  prilika da slušam i upoznajem svoje omiljene muzičare iz celog sveta.

Nastupala si na nekoliko showcase festivala, koliko ti oni znače za umrežavanje, ali i sve ostalo?

Verujem da su showcase festivali dobar način da neafirmisani i mladi muzičari predstave svoju muziku van svoje države. To se desilo u mom slučaju, nastupila sam na Pin conference u Skoplju, onda na Kontaktu u Beogradu, sad na MENT-u u Ljubljani. Ti nastupi su bili kao odskočna daska za sve što je došlo posle toga. Nastupala sam puno prošle godine, i sad imam nekoliko turneja sa full bendom  za 2023. Moj savet i iskustvo je da svi artisti prihvate sve prilike koje im se pruže, nikad se ne zna koj je pravi momenat i šta sve može da ti donese. Preko te konferencije sam upoznala i prelepe ljude sa kojima sam ostala u kontaktu i sa kojima su se desile i neke lepe saradnje.

Ko su ti muzički uzori?

U različitim periodima imam različite uzore. Astrud Gilberto je moja omiljena pevačica, moj Bossa nova uzor, Vasko Atanasoski (21. vek) kao tour otac uzor, Branko Foltin kao makedonska poezija uzor, Billie Eilish i Tom Misch kao gen Z bedroom artists uzori…

Šta najviše voliš da vidiš kod nekog muzičara? Šta najviše ceniš?

Jako volim kad je neko down to earth,  kad ostane nepromenjen nakon nekih veliki uspeha i  „slave”, što je, nažalost, retkost. Vezujem se za stabilne ljude, donekle (smeh), volim kad neko zna koliko vredi, puno radi i trudi se da napravi nešto ni od čega, a nije sujetan i nije mu cilj da postane neka „zvezda”, čak ni ne volim tu reč. Srećna sam kad vidim da se neko raduje tuđem uspehu, podržava, ide na tuđe koncerte, kupuje merch, daje bilo kakvu poddršku svojim kolegama, pa makar i da je samo jedno bravo. Posebno za ove naše Eks-Ju države, mi moramo da se podržavamo međusobno.  

Misliš li da postoji različit tretman za muškarce i žene u muzičkoj industriji?

To postoji oduvek, ali radujem se da sad ima više žena u muzičkoj industiji koje nisu samo pevačice, nego i producenti, tonci, svetlo majstorice i sve te uloge vezane za tu indrustriju. Mislim da je krajnje vreme da ljudi osveste da ne postoji muški i ženski rad u muzici. Dobijala sam komentare tipa: „Pa ti sama produciraš svoju muziku? Sama pišeš tekstove, muziku i radiš aranžmane? Uau.” Baš uau, znam, čak i sama da uključim laptop u zvučnu kartu. Nisam čula da moje kolege muškarci dobijaju ovakve komentare. Ipak, primetila sam da sad postoji i ta neka „pozitivna diskriminacija” da, ako si žena muzičar, dobiješ neke privilegije zbog feminizma kao popularnog pokreta u ovim vremenima. Vidim sad neke bendove u kojima sviraju samo žene, iako su mediokritetni kao svirači, ali samo pošto su žene, dobijaju na popularnosti. Ako sam primećena samo zato što sam ženski artist, a ne zbog mog kvaliteta kao muzičarke, to me ne bi obradovalo.

Koji album te je oduševio u poslednje vreme i zašto?

Moram da priznam da, kad je Hayley Williams izbacila njen album Petals for armor, slušala sam je na repeat cele godine. Retko mi se dešava da preslušam neki album na repeat nekoliko puta. Znam da je ironično pošto sam muzičarka (smeh). Nemam neku veliku koncentraciju da slušam sve pažljivo, ali skoro svaka pesma sa tog albuma me dotakla na mnogo načina. Simmer je prva pesma koju sam čula, možda i omiljena. Sviđa mi se kako se igra sa vokalima i kako pretoči tu tugu i sve te emocije preko pevanja. Inspirisala me da otvorim svoje rane u mojim tekstovima. Tad sam slušala i neke podkaste gde je gostovala, možda sam je više zavolela zbog nje kao ličnosti, nego njene muzike. Rekla je jednu frazu: naivnost stvara oklop, ljudi kad te slušaju da si ranjiv, vezaju se za tebe lakše i žele da te zaštite. To sam shvatila i ja preko toga što radim, kad sam najotvorenija, tad mi je najlakše da doprem do ljudi.

Kako gledaš na muzičku scenu u regionu?

Vidim da u Makedoniji postoji neki novi muzički talas, ali kad sam otišla i van, u svim Eks-Ju zemljama sam pronašla predivne artiste i ljude koji misle i rade slično kao i ja, što me obradovalo još više. Moja preporuka je da preslušate neka od sledećih imena: Lufthansa, AudioCigla, Dope kukjata, 21. vek, Sara Renar, Dimitrije Dimitrijević, Natalee, A.N.D.R., Iva Lorens, Ljubičice, Luka Rajić, Seine…

Fotografije: Aleksandra Kostadinovska

Članak Kad sam najotvorenija, tad mi je najlakše da doprem do ljudi se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Povodom njihovog nastupa na ovogodišnjoj PIN music showcase konferenciji razgovarali smo sa ovim dvojcem kako bismo se bolje upoznali sa njihovom muzikom i zombi instrumentom u kombinaciji sa elektronskim modernim zvukom.

Kako se osećate povodom vašeg gostovanja na PIN music showcase konferenciji?

Marko Veisson: Prvi put smo ovde, nismo nikada bili i nastupali na Balkanu kao grupa, ali sam ja posetio Bosnu i Hrvatsku još davno. Dopada mi se ovaj region i vaša bogata muzička tradicija. Takođe, Skoplje je divan grad, kao i ovaj festival.

Kad smo već pomenuli balkansku muziku, koja bi bila paralela između vaše muzike i ove sa balkana?

Marko Veisson: O da, paralela je očigledna, muzika je totalno različita, zato nam se i dopada. Temperamentna je, uživamo da slušamo vašu muziku. Mada, ima i nekih sličnosti, ali je lakše uočiti kontrast, zar ne?

Foto: Taavi Arus

Recite nam, kako ste osnovali Puuluup?

Ramo Teder: Znali smo se veoma kratko pre nego što smo počeli da sviramo zajedno. Zapravo spojio nas je instrument, obojica sviramo tradicionalnu Tagelhapu, instument uostalom ima puno imena. Svega nas nekoliko u čitavoj Estoniji svira ovaj instrument. Postojali su kampovi za entuzijaste koji sviraju tradicionalne instrumente jer je tradicija praktično zamrla, tako da smo ih mi posećivali. A kada sviraš tako nešto i upoznaš ješ nekoga ko svira isti instrument veoma je lako da postanete prijatelji.

Kako ste naučili da svirate Tagelhapu?

Marko Veisson: Ja sam pronašao učitelja kada sam počeo, tada je možda svega desetoro ljudi u Estoniji znalo da svira ovaj instrument, a tek nekoliko ljudi znalo je da nastupa na Tagelhapu. Kada smo se upoznali i shvatili da obojica znamo da sviramo, to je bio dovoljan razlog da počnemo sa ovim. Pre nekih dvadesetak godina počelo je ponovno oživljavanje ovog instrumenta, a sada smo misionari Tagelhapu, popularizovali smo ovaj instrument u Estoniji, a možda i šire.

Približite nam o čemu pevate s obzirom da je mala verovatnoća da ćemo razumeti bez upotrebe translate-a.

Ramo Teder: Najčešće pevamo o ljubavi i skijaškom trčanju, postoje i druge teme, pričamo i o zimi, hrani, prirodi, kulturi…

Odakle dolazi inspiracija, iz svakodnevnog  života ili?

Ramo Teder: Da, to je neko iskustvo iz života pretočeno u pesme, dosta ideja crpimo i iz naše prošlosti, kulture. S obzirom da smo iz severnih zemalja, skijanje je veoma važan sport, to povezujemo sa zimom i ostalim zimskim sportovima tako da je i to, na neki način, nezaobilazna tema u našim pesmama.

Šta vam donosi muzika i generalno ovakvi vidovi muzičkih festivala?

Marko Veisson: Pre svega, upoznavanje drugih muzičara i to što imamo prilike da vidimo šta drugi festivali organizuju i na koji način to rade, sve je to veoma zanimljivo i drugačije. Takođe, na ovaj način upoznajemo lokalnu kulturu i muzičku scenu. Naravno, najvažnije za nas je da podelimo našu muziku, doživimo to iskustvo interakcije i povežemo se sa publikom. Na ovakvim mestima najčešće budemo inspirisani drugim umetnicima, što je za nas dragoceno!

Foto: Taavi Arus

Kako biste opisali vašu muziku nekome ko nije imao prilike da vas do sada čuje?

Marko Veisson: Mi naš stil zovemo zombi folk, jer je instrument koji sviramo bio „mrtav” skoro čitav vek, a sada živi ponovo, možda malo drugačije jer smo ubacili i taj segment elektronskog, koji kombinujemo sa nekadašnjim načinom sviranja. Pesme i muzika su sada malo izmenjene, zato sebe nazivamo zombi folk žanrom.

Koji su vaši planovi, da li možemo da vas očekujemo u narednom periodu u Beogradu?

Marko Veisson: Nadamo se da ćemo uskoro opet doći na Balkan, nadamo se možda u sklopu Menta, sledeće godine.

Ramo Teder: Generalno jako uživamo u atmosferi ovde, muzika, ljudi, sve je veoma inspirišuće. Svakako, plan nam je da stvaramo novu muziku, nastupamo i posećujemo razne festivale!

Naslovna fotografija: Zbanski Kino

Članak Upoznajte zombi folk bend Puuluup se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Pred nastup na ovogodišnjoj PIN music showcase konferenciji razgovarali smo sa Duo Ruut o estonskoj muzici, tradiciji, ritualnim pesmama, balkanskoj muzici i muzičkim festivalima.

Kako se osećate povodom nastupa na PIN music festivalu, da li ste prvi put u Severnoj Makedoniji ili na Balkanu, generalno?

Duo Ruut: Da, prvi put smo u Severnoj Makedoniji, ali smo pre nekih mesec dana bile u Beogradu, nastupale smo na Changeover showcase festivalu. Nažalost, ovde smo par dana, pa ne možemo videti baš sve lepote ovog grada, ali nam je drago da smo imale priliku da posetimo Skoplje i nastupamo ovde.

Zanimljivo je da ste posetile Srbiju, iako ovaj intervju radimo u Skoplju, recite nam kako ste se provele u Beogradu?

Bilo je divno, ali smo takođe ostali svega dan – dva. Koncerti su bili strava, mi smo imale nastup u nekoj staroj zgradi fabrike, bilo je tako rustično, mistično, veoma neobično. Festival je takođe bio odličan!

S obzirom na to da ste već upoznate sa ovim podnebljem, kako vam se čini balkanska muzika?

Veoma je različita u odnosu na estonsku muziku, nemamo priliku da tako nešto slušamo kod kuće, ali je lepo to čuti na nekom od ovakvih mesta.

Možete li nas upoznati sa estonskom muzikom, kakva je muzika koju vi stvarate?

Estonska muzika generalno je melodična, dosta ponavljajuća, mi Estonci smo poprilično hladni, pa su ljudi samim tim usporeniji. Rekla bih da mi sa našom muzikom pokušavamo da zadržimo tu esenciju, odnosno tradiciju, ali i da oko nje izgradimo nešto novo i melodično, ali, da – glavna stvar je ta tradicija.  Usporena i melodična stvar koju stvaramo dolazi i od našeg instrumenta – estonskog zither-a, odnosno Kannel-a, koji je jedan od najstarijih, mislim da je možda i najstariji tradicionalni estonski instrument star preko hiljadu godina. Kroz kombinaciju tako starog instrumenta i muzike koju mi stvaramo, u ovom trenutku pokušavamo da spojimo stari i novi zvuk.

Kako ste naučili da stvirate taj instrument?

Nikada nismo naučile da sviramo taj instrument, zato ga na neki način „pogrešno“ sviramo. Ne koristimo ga na tradicionalan način. Kao prvo, sviramo ga zajedno, a obično taj instrument svira jedna osoba. Zatim, smišljamo naše načine sviranja, naše tehnike, tako istražujemo koje sve zvuke instrument krije i može da proizvede. Na prvu je delovao kao veoma jednostavan instrument, možda čak i dosadan, ali smo mi pokušale da vidimo šta sa njim možemo da uradimo. Takođe, koristimo različite stvari, štapiće za bubnjeve, peškir da prekrijemo žice, zapravo svakodnevno istražujemo ovaj instrument.

Približite nam svoje pesme, o čemu vi to najčešće pevate?

Sve naše pesme su takođe tradicinalne, melodije su nekada tradicionalne, nekada im mi pridodamo ritma. Imamo dosta različitih pesama. U nekima se koristimo magijskim ritualnim pesmama, koje često pozivaju na promene oko nas. U Estoniji imamo dosta tih ritualnih izreka, pa smo od nekih napravile i pesme. Na primer, imamo izreke da hladnoća koja dolazi od vetra ostane na severu zemlje, u jednoj od pesama pevamo o tome da ljudi ostanu mladi i zdravi. Takođe, postoji i pesma koju zovemo pozdrav novom mesecu, gde je glavna stvar da se od meseca traži da ljudi budu zdravi, a u ovom vremenu u kome smo sada, mislim da je to zaista dobra poruka.

Kako estonska muzička scena gleda na vašu muziku koja je više tradicionalna, da li se slične stvari pojavljuju među ostalim izvođačima?

Mislim da smo srećnice jer se poslednjih godina u Estoniji desila ekspanzija ovakve muzike. Trenutno sve popularniji postaju i estonski folk bendovi. Vraća se taj talas i spoj tradicionalnog i modernog. Ono što je posebno zanimljivo je da u Estoniji imamo bazu, i onlajn i fizičku, tih starih snimaka i pesama koje su dostupne svima, te ceo proces istraživanja čini dosta jednostavnijim. Nismo čule da to postoji u nekoj drugoj državi, a dragoceno je.

Kako ste zapravo osnovale Duo Ruut, da li ste se poznavale ranije, šta vas je spojilo?

Da, mi se, u stvari, poznajemo još od prvog razreda osnovne škole, naravno, nismo tada počele da se bavimo muzikom (smeh), ali smo polako primećivale da smo obe zainteresovane za muziku. Mislim da smo negde na početku srednje škole započele ovaj duo, pre toga smo radile neke druge stvari i svirale druge instrumente. Imale smo muzičku pozadinu, ali se desila jedna srećna nesreća, spremale smo se za festival u Estoniji i trebalo je da napravimo aranžman za jednu pesmu koji bi se po nečemu izdvajao, desilo se da smo stajale iznad ovog instrumenta koji je bio u ćošku sobe za probe. Prvo smo bile malo skeptične u vezi toga, ali smo mu dale priliku, počelo je kao šala, a sada smo ovde!

Šta najviše volite u vezi sa muzičkim festivalima i nastupima?

Svirale smo na dosta različitih festivala, omiljene stvari su osećaj i značaj biti deo te zajednice. Sviranje samostalnog koncerta je kul, ali videti sve te ljude iz iste industrije je toliko divno, osećate pripadnost toj zajednici, povezujete se…

Zanimljivo je na koja nas je sve mesta odvela muzika, mislim da nikada ne bismo otišle na većinu tih mesta, čak i u Estoniji. Na primer, Japan ili Uzbekistan su mesta za koja kažemo da nas je muzika odvela tamo, pre par godina bilo nam je gotovo nezamislivo.

Da li u tokom nastupa menjate i prilagođavate vaše izvedbe?

Da, volimo da, s vremena na vreme, izmenimo nastup, često i zbog nas, jer mi na kraju čujemo sve naše koncerte. Pokušavamo da bude zanimljivo, takođe, pričamo između pesama. Ukoliko je nešto nama zanimljivo, mislim da će publika još više uživati u tome, prenosi se ta energija.

Da li možda imate u planu da uradite neke kolaboracije sa drugim artistima iz različitih zemalja?

Imamo neke ideje, ali su još uvek samo ideje. Srećne smo što imamo koncerte sa drugim bendovima, videle smo i upoznale zanimljive bendove i umetnike, tako da već imamo na umu neke potencijalne saradnje. Nećemo da otkrivamo imena, ali čućete.

Da li možda imate neki dream show na kojem biste volele da nastupate?

To je zanimljivo pitanje. Nemamo neke velike snove, volimo da se preputimo situaciji i nastupamo na što više različitih mesta. Ne bih mogla da izdvojim neko specifično mesto. Dosadan odgovor, ali tako jeste. Počele smo u rodnom gradu, svirale smo u školi, a korak po korak smo došli i do ovde.

Koji su vaši dalji planovi?

Zapravo, imamo neke zanimljive stvari koje će se dešavati u narednom periodu. Za nedelju dana putujemo u Francusku, biće neka mini turneja sa šest koncerata u sklopu jednog festivala. U januaru se održava Eurosonic u Holandiji koji je za nas veoma važan i radujemo se. A nakon toga moramo da završimo školu!

Članak Duo Ruut: Pokušavamo da spojimo stari i novi zvuk se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ova muzička showcase konferencija već godinama okuplja vodeća imena iz sveta muzičke industrije. Prvi Pin događaj održan je 2012. godine, kao redovan deo programa festivala TAKSIRAT da bi se godinama kasnije razvijao i pratio regionalnu muzičku scenu i njen razvoj.

Program festivala počeo je u popodnevnim časovima u četvrtak, 24. novembra, različitim panelima, dok je svečano otvaranje bilo zakazano za 19 časova. Teme na konferencijama tokom tri dana trajanja festivala su bile brojne i raznovrsne. Stručnjaci iz muzičke industrije govorili su o problemima i izazovima sa kojima se suočavaju, digitalnoj distribuciji, načinima i savetima za mlade, lejblima i njihovom zančaju za mlade artiste, društvenim mrežama, cancelling kulturi, ali i mnogobrojnim drugim oblastima.

Večernji muzički showcase program festivala otpočeo je svečanim otvaranje u 19 časova u holu MKC-a, uz šarmantan i šaljiv govor organizatora. Tom prilikom dodeljene su i nagrade kulturnim radnicima, asocijacijama i sponzorima koji već godinama rade i podržavaju Pin. Na četiri stejdža – Forsina Hall, Dancing Hall 25 may, MKC club stage i MKC toilets – za ova tri dana predstavljeno je više od trideset artista iz Evrope. Tokom trajanja festivala bio je postavljen i video bim na kom su svi zainteresovani posetioci mogli da prate i ovogodišnje Svetsko prvenstvo u fudbalu.

Prvo veče, u jednoj od najvećih prostorija, Dancing Hall-u, otvorili su beogradski Sitzpinkeri energičnom i bučnom numerom, nakon koje su usledile i njihove dve numere, koje su prvi put izveli pred publikom.

Druga dva stejdža, Forsina Hall i MKC club, otvorili su makedonski duo Dobrila i Dorijan i neo-folk bend Avelina, nakon čega je već moglo da se nasluti šta od kog stejdža žanrovski posetioci mogu da očekuju.

U nastavku večeri imali smo prilike da čujemo francuskog muzičara i DIY sint entuzijastu YMNK koji je energičnim nastupima zagrejao salu za ples! Mladi eksperimentalni bend Lufthansa napunio je salu što je donekle i očekivano s obzirom da su jedan od trenutno najaktuelnijh mladih bendova u Skoplju. ISKRA, Dimitra, ali i naš domaći bend Natalee, mađarska solo umetnica Deva, nastavili su u tom maniru, a po reakcijama publike moglo se videti da im je novi zvuk mladih artista i te kako prijao.

Jedan od definitvno najzanimljivijih stejdževa nalazio se u WC-u MKC-a, gde je prvog dana nastupio makedonski pank benda Parketi. S obzirom na ogroman red koji se od 23h stvorio na stepenicama ispred toaleta, sreća je da je prostor MKC-a imao i drugi toalet koji su posetioci mogli da posete, ali ne povodom koncerta.

Petak je obećavao sudeći po veoma zanimljivom lajnapu te smo detaljno proučile satnice svih izvođača i pomno ispratile svaki nastup. Veče je otvorio bend Baklava, koji nam je približio zvuke tradicionalne makedonske muzike u novijem aranžmanu.

Posebno su nas iznenadili estonski bendovi Duo Ruut i Puuluup, ali i zanimljiv devotočlani saksofonski sastav iz Češke, Toot Ensemble, koji je svoj natup otpočeo još u holu MKC-a odkale su pozvali sve prisutne da se zajedno sa njima upute u MKC Club gde su i nastupali.

Skier i Yeti su pažnju publike privukli svojim autentičnim kostima, skitari, skijama pretvorenim u gitaru na kojima svira Skijaš, kao i zanimljivim dugim instrumentalima, koji su sve samo ne dosadni. Jedna od možda i najbrojnijih sastava koji se našao na ovogodišnjem festivalu jeste Dzambo Agushevi Orchestra koji je nastupao zajedno sa poznatom pevačicom arapske muzike Nataschom Atlas. Svoj nastup otvorili su instrumentalom, ali im se ubrzo na sceni pridružila Natascha izazivajući oduševljenje kod publike.

Lenhart Tapes je svoj nastup otpočeo semplovima na kasetama, po kojima je ovaj muzičar prepoznatljiv, dok mu se u drugoj polovini nastupa pridružila Mirjana Raić sa kojom je sarađivo na svom poslednjom albumu Duet.

Veče je zatvorio beogradski bend KoiKoi, koji je još jednom pokazao da zaslušno nosi tituli jednog od trenutno najatraktivnijih sastava sa naše scene. Njihovi nastupi su sve karakterističniji po interakciji koju uspevaju da izgrade i uspostave sa publikom, ali i međusobnoj energiji među članovima benda, zbog koje stičete utisak da su zaista na sceni kao jedno.

Poslednje veče festivala bilo je najposećenije ili se bar tako činilo sudeći po redovima koji su nastajali svuda u holu i prilikom ulaska u svaku prostoriju MKC-a. Jedan od najzapaženijih nastupa bio je trep grupe Dope Kukjata, koju bi mogli opisati kao makedonsku Kliku. Obučeni u najrazličitije stilove – od odela, preko žutih kabanica do fluroscennih šuškavaca, devetorica pevača koji čine ovu grupu zajedno je repovala na bini pred punom Dacing Hall-om, te je lako bilo naslutiti da je ovaj sastav jedan od trenutno najpopularnijih na makedosnkoj trep sceni.

Beogradsku scenu ove večeri predstavio je sastav Klotljudi, koji samo možete da slušate i polu-otvorenih usta gledate njihov uvek neobičan nastup. Klotljudi će u istoriji Pina ostati kao onaj bend čiji se frontmen popeo na konstrukciju bine, ali i onaj sastav koji zaista ume da vas izmesti i ubaci u posebno raspoloženje.

Moonle Records je ove godine, pored beogradskog KoiKoi-a, imao i svog slovenačkog predstavnika – bend Lelee, koji je ovog puta nastupio u MKC Clubu. Iako je prošlo već godinu dana od njihovog prvog albuma, stiče se utisak da publika tek oduševljeno otkriva ovu slovenačku četvorku. Festival su zatvorili koncerti francuskih izvođača – The Gluteens, psihodlični trio koji je nastupio u Dancing hall-u  i Miystically, koji su aposlutno ceo Club pokrenuli na ples i oduševljeno skandiranje.

Omladinski kulturni centar je tokom tri dana, koliko je trajao ovogodišnji Pin, uspeo je da na jednom mestu okupi preko 200 delegata iz Evrope, otvorio je prostor za razgovor o brojnim temama u muzičkoj industriji, ali ono najvažnije, publici je prikazao šta sve muzička scena u regionu ima da ponudi. Do sledeće godine, slušamo nove bendove koje smo otkrili na Pin-u!

Fotografije: Konstantin Kondruhov, Stefan Samandov, Zewlean Icarus

Članak PIN music showcase – energija, različitost i euforija u jednom se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Na ovogodišnjem izdanju nastupiće mnogobrojni izvođači iz različitih zemalja, a iaćemo prilike da čujemo i se izvođača iz Srbije i to: KoiKoi, Klotljude, Sitzpinker, Lenhart Tapes-a, Skijaša i Jetija, Nataleé i Short Reports. Tim povodom predstavljamo vam ova muzička imena, ukoliko do sada niste čuli za njih.

KoiKoi

Sveže ime na šarenolikoj i razigranoj beogradskoj muzičkoj sceni. Publici se prvi put predstavio 2019. godine na kompilaciji Hali Gali – platformi, koja udružuje novu generaciju muzičara i publike neopterećenih pripadnošču pojedinačnim muzičkim žanrovima. KOIKOI su Marko Grabež, Ivana Miljković, Emilija Đorđević i Ivan Pavlović Gizmo – kreativci iz različitih vetrova lokalne scene sa jasnim zajedničkim ciljem stvaranja kvalitetnog indi roka/popa, sa kojim odlučno popunjavaju prazninu među raskošem mainstreama i intimom andergraunda, koja na čitavoj balkanskoj muzičkoj sceni predugo postoji. U početku 2021. godine KOIKOI postaju novi član porodice Mr. Moonleeja, a rezultat je debitantski album ,,Pozivi u stranu”, koji će pisati istoriju indi–rok muzike u regionu.

foto: Nemanja Knežević

Klotljudi

Bend Klotljudi osnovan je 2014. godine, a prvi iskorak na domaću scenu imali su 2016. godine sa prvencem „Svi oće voće“. Posebno su se izdvojili energičnim live nastupima na gotovo svakom mestu u Beogradu. Kroz bend je do sada prošlo mnogo ljudi, a sada broji oko šest članova. Kako se menjala ekipa tako je i njihov zvuk sazreo i došao do promene, od pankerskog beogradskog trija u veliki rokenrol bend. Trenutno promovišu svoj drugi album „Fašizam ljubavi”, koji je objavila beogradska izdavačka kuća Krava 22 u novembru 2021.

Sitzpinker

Iako najpre prepoznat kao bend koji se našao na Hali Gali kompilaciji, Sitzpinker postoji od 2017. godine kada su objavili svoj prvi EP, dok su još bili srednjoškolci, pod nazivom Podlo poštovanje. Tadašnji sastav činili su Dunja Mijačić, Pavle Trifunović i Danilo Ilić, a pre godinu dana im se priključio i bubnjar Andrej Mladenović. Pesmom i spotom Da li pridobili su pažnju šire publike, pa se taj trend uspešno nastavio i kada su krajem prošle godine objavili dva nova singla – Sudan i Mustang.

foto: Arhiva benda

Lenhart Tapes

Lenhart Tapes je projekat iza kog stoji Vladimir Lenhart, beogradskoj publici poznat po noizz, industrial zvuku koji kombinuje sa različitim orijentalnim, folk zvucima. Nedavno je objavio album Dueti u saradnji sa Novo Doba Festivalom i Pop Depresijom. Album karakterišu i mnogobrojen saradnje među kojima us i one sa umetnicama Mirjanom Raić, Svetlanom Spajić, Zojom Borovčanin i Tijanom Stanković.

Izvor fotografije: PIN konferencija

Skier & Yeti

Duo Skijaš i Jeti poznat je po svojim improvizacijama, autentičnom nastupu i kostimima. Iako za sada nemaju objavljenih snimaka, nastup ovog dua biće vam zasigurno autentično iskustvo. Njihova pesma Tulipalo našla se na Kontaktovoj kompilaciji Dani koji izmiču. Ova dva kostimirana virtuoza vas u napetom superveleslalomu, kako kaže glasina, voze kroz funk, drum and bass, low rock, electro. Jetijev mini set elektro-akustičnih bubnjeva dovoljan je za gruv bez premca, dok Skijaš maštovito koristi svoje ručno pravljene izume – Baskija i Skimburica, koristeći tehniku slajda i povremeno gudalo. Ovaj neobični duet iz umetničkog podzemlja Beograda nudi šou obogaćen improvizacijom na licu mesta, inspirisani publikom i ambijentom u kom nastupaju.

foto: Cirkobalkana

Nataleé

Beogradski sastav Nataleé nastao je u decembru 2018. godine, a ubrzo potom usledio je njihov prvi javni nastup. Iako je svoju muzičku karijeru započela kao kantautorka, nije bilo sumnje da će Natalija Rajković okupiti profesionalne muzičare, koji je već godinama unazad podržavaju i prate. Sastav čiju osnovu čine Natalija Rajković (glavni vokal i ritam gitara), Branislav Dragović (disk džokej, skreč, ritam mašina), Aleksandar Dervišević (bas gitara) i Nikola Burović (solo gitara) kompletiran je neposredno pred učešće na manifestaciji „BARF” novim članovima koji su upotpunili već postojeću magiju benda: Luna Škopelja (bek vokal i klavijatura), Dušan Murišić (trubač) i Andrija Petrović (trombon).

Početkom 2020. godine Natalija Rajković potpisuje ugovor sa izdavačkom kućom „Glitch Records” i objavljuje svoj prvi singl „Bebo”, a već u decembru 2021. godine objavljuju debitantski album „Osvesti se”. Ono što ovaj sastav izdvaja jeste karakterističnost „live loop performance” koncepta, koji podrazumeva da se zvuk na svakom od koncerata menja, te muzičarima daje izvesnu slobodu i veliki prostor za improvizaciju. Zvuk koji Nataleé bend stvara možda ne možemo kategorizovati u određeni muzički žanr, ali jedno je sigurno – oni kombinuju tradicionalne instrumente sa modernim matricama i snažnom ženskom energijom kojom obuzimaju glas i tekstovi unikatne Nataleé.

foto: Marija Antić

Short Reports

Short Reports su rok duo, koji su u Novom Sadu (Srbija) formirali Nikolette (bubnjevi) i Nemanja (gitara/vox). Zvuk benda je minimalistički, nastoje da ne koriste previše efekata ili poboljšanja uzvuku, već samo običan set bubnjeva i jednu gitaru s nekoliko pedala i pojačala. Glavni cilj benda je istražiti teme koje su ljudima teške za komunikaciju. Duo je u leto 2020. snimio prvi album Cats VS Dogs, koji sadrži 11 pesama. Bend je 2021. osvojio prvu nagradu na Majskoj gitarijadi u Požarevcu (RS) kao najbolji novi bend. Prva turneja 2022. uključila je Luksemburg (gdje smo predstavili Novi Sad kao europsku prijestolnicu kulture) i Hrvatsku (Zagreb, Požega, Đakovo), te mnoštvo balkanskih gradova. Bend je tokom godine objavio dva spota za pesme Zbogom i Laž, dok je drugi album u pripremi.

Članak Domaći izvođači na Pin Showcase festivalu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Severno Makedonsku PIN Music Conference & Showcase krasi značajna nagrada u Engleskoj, koju dodeljuje vodeći evropski festival za novu muziku „The Great Escape”. Sa ovim priznanjem, PIN konferencija je aktuelni pobednik u kategoriji za „Najbolji novi događaj“ na dodeli nagrada Yearly Music Convention Awards (YMCA) koje su uručene na čuvenom „Great Escape“ u Brajtonu.

„PIN je veoma dobro organizovan događaj sa kvalitetnim nastupima na odličnom mestu u zaista lepom gradu. Jaka regionalna/međunarodna komponenta u PIN-u je takođe veliki plus“, izjavio je ovom prilikom Martin Elbourne, kreativni direktor i suosnivač „The Great Escape“, koji je bio jedan od delegata na prethodnim izdanjima konferencije.

Sa ovom titulom, novo izdanje PIN-a postaje slavljeničko izdanje i biće održano od 24. do 26. novembra u Omladinskom kulturnom centru u Skoplju.

PIN je prva i još uvek jedina međunarodna muzička konferencija u Severnoj Makedoniji koja je počela da piše svoju priču 2012. godine i kao redovan deo programa festivala TAKSIRAT, prerasla u najznačajniji događaj na Balkanu te vrste. Sada je zvanično prepoznata od vodećih stejkholdera evropske muzičke industrije. Koncept ove manifestacije podrazumeva izuzetno bogat trodnevni program koji je podeljen na dnevne panel-programe (konferencije) i večernje muzičke programe (showcase). Ovakvim konceptom, PIN na jednom mestu objedinjuje sve zainteresovane strane, profesionalce i ljubitelje muzičke/muzičke industrije, stručnjake, umetnike, izvođače, novinare, kulturne aktere, promotere, menadžere, agente…

Program za PIN 2022 i spisak ovogodišnjih učesnika su već najavljeni, a na showcase koncertnom programu očekuje se nastup više od 30 muzičkih izvođača iz cele Evrope, kao i više od 200 delegata iz muzičke industrije sa kojima će se na panelima, razmenjivati iskustva i produbljivati znanja za aktuelne, inovativne i uticajne subjekte u muzičkoj industriji.

Prisustvo PIN-ovim koncertima je BESPLATNO za sve posetioce, a što se tiče dnevnih panel diskusija, potrebna je prethodna najava/prijava vašeg prisustva putem sledećeg linka: https://pinconference.mk/register-for-conference/

Ovogodišnje izdanje muzičke konferencije PIN organizuje se uz podršku The Hub for the Exchange of Music Innovation (HEMI), projekta koji sufinansira Program Kreativna Evropa Evropske unije.

Članak Šta je PIN Music Conference & Showcase? se pojavljuje prvo na Oblakoder.