Šta je plata za život? Koliko vredi minimalna potrošačka korpa? Da li je program Moja prva plata pravi izbor za njih?

U ovom videu bavili smo se značajnim pitanjima iz oblasti radnih i socijalnih prava, u kome su Jovana Božičković iz KOMS-a i Milica Marinković iz Inicijative A11 dale odgovore na pitanja koja bi mladima mogla da pomognu.

Zbog čega je važno čitati ugovor prilikom radnog angažovanja?

Na svakom poslu jako je važno da, pre svega, čitamo ugovor. Koliko god se to činilo apstraktno i dosadno, jako je važno da pročitamo ono na šta smo se obavezali i u tom aspektu je važno da znamo da li potpisujemo ugovor o privremeno-povremenim poslovima, ili ugovor koji je deo, na primer, radnog odnosa, jer ugovor o privremeno-povremenim poslovima nije deo radnog odnosa i samim tim mlada osoba nema neka zagarantovana prava, poput, na primer, sindikalnog organizovanja. Ako prođemo kroz ugovor, tu možemo da vidimo i kolika nam je pauza, koliki je broj garantovanih slobodnih dana… Prosto, pod kakvim uslovima radimo. Ali važno je znati i interne procedure organizacije, firme, preduzeća…

Koja radna prava se najčešće krše?

Najčešće nailazimo na „rad na crno”. Ta osoba uglavnom čisti zgrade ili obavlja te neke manje kvalifikovane poslove i onda joj plate dva meseca, dva ne plate, vi to ne možete da dokažete i ulazite prosto u taj začarani krug dokazivanja rada na crno. Takođe imamo i dosta zloupotreba prekovremenog rada koji se ne isplaćuje i imamo dosta zloupotreba uslova rada koji govore upravo o tome da ste vi zaposleni na jednoj poziciji, a onda uz to faktički obavljate još dve ili jednu dodatnu celu poziciju po opisu poslova.

Zbog čega je važno da radna praksa bude plaćena?

Kada govorimo o radnoj praksi, nije samo važno da ona bude plaćena, već je važno da sadrži i dodatne elemente kvalitetne radne prakse. Da postoji ugovor, da se zna da je ona ograničena, da postoji mentor ili mentorka, da se dobije neka vrsta sertifikata nakon završene radne prakse kako bi mlada osoba dobila dodatnu podršku i, u suštini, kroz tu radnu praksu stekla znanje i veštine koje će joj pomoći da sutra, u stvari, bude konkurentna i da pronađe posao koji želi.

Ko su NEET mladi i zbog čega je ova kategorija važna?

NEET mladi su mladi koji se nalaze potpuno van sistema. Ta čudna skraćenica, u stvari, znači, odnosno predstavlja mlade koji nisu ni u sistemu edukacije, obrazovanja, niti treninga, odnosno zapošljavanja. Dakle, to je mlada osoba koja se ne nalazi u sistemu obrazovanja, u smislu ide u srednju školu ili na fakultet, ne ide čak ni na neke dodatne treninge, niti seminare, a pritom nije ni zaposlena, tako da je ovaj deo mladih potpuno van sistema i zbog toga je ovo jedna jako specifična kategorija mladih i, pre svega, brojčano. Mladi u Srbiji su svi od 15 do 30 godina i po poslednjem popisu, to je negde oko milion građana, a u ovu NEET grupu mladih spada svaka peta mlada osoba, tako da je to jako veliki jedan procenat mladih ljudi koji se nalaze van sistema i bez ikakvog vida podrške.

Koje su prednosti i mane programa „Moja prva plata”?

Ono što je problem sa ovim programom jeste ograničeno trajanje, odnosno činjenica da mlada osoba koja je u procesu obrazovanja, nema pristup ovom programu. On je dobar zato što daje mladoj osobi mogućnost da stekne prvo radno iskustvo, jer svi znamo, i kada smo počinjali da tražimo poslove, da nam traže xy godina iskustva, a da nam je nedostajala ta prva prilika da steknemo neka znanja i veštine i, iz tog aspekta, ovaj program je dobar. Ali on ima mane, naročito one koje se odnose na nadoknadu jer, ukoliko je neko završio srednju školu, dobiće nadoknadu u iznosu od 20.000 dinara, a ukoliko je završio fakultet – 24.000 dinara.

Zbog čega je minimalna propisana zarada neodrživa?

Svakako smo svesni da, sve ovo što sada računamo u minimalnu zaradu, je neodrživo, pre svega zato što se računa u minimalnu potrošačku korpu. Ta minimalna potrošačka korpa je jedna kategorija koja je, može se reći, pogotovo danas, u vreme krize, prilično prevaziđena i neodrživa. Znači, ona već sama po sebi govori da je minimalna, ona računa tročlanu porodicu i potrebe tročlane porodicei vi kada uzmete da vidite šta sve spada u tu minimalnu potrošačku korpu, to su zaista neki proračuni koji nisu realni. Da će jedna porodica popiti dve litre soka za mesec dana, pojesti manje od pola kilograma viršli, i slične stvari koje zaista utiču na dostojanstvo jedne porodice i jedne osobe koja treba da zarađuje za život.

Šta je „Plata za život” i koji je cilj ove inicijative?

Ono što je nekako najznačajnije kada govorimo o „Plati za život” jeste da je to neki nov koncept računanja kakva zarada treba da bude i u svojoj bazi ima pravo na dostojanstven rad. Znači, onaj rad koji podrazumeva da ste vi ostvarili svoje dostojanstvo, svoje potrebe i kada govorimo i o zaštiti i o namirenosti potreba i ono što je nekako jako dobar segment „Plate za život” jeste što se tu obračunava i onaj deo za kulturu. Znači, sve ono što je potrebno jednoj ličnosti i njenoj porodici da bi ne samo preživela, nego i živela.

Naslovna fotografija: The National Archives

Članak Šta mladi treba da znaju kada izlaze na tržište rada? se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Povorka u 18h kreće ulicom Kralja Milana, uz dva kraća zadržavanja na Studnetskom trgu i Trgu republike, i završava se u Prostoru Miljenko Dereta (Dobračina 55) oko 20h, gde je planiran završetak marša i druženje.

Žene Srbije − radnice, sindikalke, službenice, profesorke, nastavnice, vaspitačice, bolničarke, doktorke, domaćice, majke i one koje to nisu, sestre, bake, negovateljice, učenice, studentkinje, aktivistkinje i mnoge druge, UDRUŽENO VAS POZIVAJU na OSMOMARTOVSKI PROTESTNI MARŠ!

I ovog 8. marta nastavljaju kontinuitet borbe, i ovaj istorijski i politički važan datum koriste da ukažu na probleme ekonomske egzistencije sa kojom se suočava najveći broj žena danas.

I ove godine ZAHTEVAMO:

• Da zakonske regulative osiguraju, a praksa potvrdi, radno vreme od maksimum 8-časova u toku dana, neradne praznike i vikende, pravedne i dostojanstvene plate i uslove rada.
• Da se nestandardni i novi digitalni oblici rada regulišu pravednim principima i u službi radničkih prava.
• Da društvo osnaživanjem institucija i usluga socijalne i zdravstvene zaštite preuzme teret rada iz oblasti nege i brige, koji je do sada dominantno ostao ženski neplaćen rad na kom počiva reprodukcija radne snage.
• Da institucije adekvatno i blagovremeno rade na prevenciji i adekvatnom reagovanju u slučajevima rodno zasnovanog nasilja.

I PODSEĆAMO:

• Da neoliberalna država žene vraća prvenstveno u ulogu majke, negovateljice i neplaćene kućne radnice, doprinosi sveukupnom ugnjetavanju i stigmatizaciji žena, lezbejki, trans osoba, Romkinja, žena sa invaliditetom i pripadnica drugih marginalizovanih grupa, ciljajući na organičavanje slobode odlučivanja o vlastitim telima i promovišući isključivo heteronormativni oblik porodice.
• Da bez adekvatne zarade, dostojanstva i socijalne zaštite nema izlaska iz situacije nasilja, a da nam svakodnevne crne statistike pokazuju da je nasilje prema ženama – nesmanjeno.
• Da poseban nivo diskriminacije prilikom zapošljavanja i rada trpe Romkinje, žene sa invaliditetom i trans žene u Srbiji – rade na potplaćenim pozicijama ili im se uopšte prilika i ne pruža.
• Da se od žena očekuje da u vremenima krize upravljaju domaćinstvom i da dodatnim radom nadomeste nedostatak osnovnih sredstava za život porodice.
• Da konstantno svedočimo urušavanju stečenih radničkih prava i povećanju nezaposlenosti. Žene rade na manje plaćenim poslovima, sporije napreduju i imaju daleko veći teret.
• Da javno zdravstvo i obrazovanje postaje dostupno onima koji mogu da ga plate.

SOLIDARNE SMO sa svim našim drugaricama iz regiona nekadašnje Jugoslavije u njihovim svakodnevnim borbama. Osmog marta sve marširamo u istoj borbi za potpunu rodnu ravnopravnost u sferi doma, u sferi rada, na svakom mestu i svako doba.

POZIVAMO NA MIR i apelujemo na državu da pruži podršku svim žrtvama ratova, represije i prirodnih nepogoda, i umesto ideologije neoliberalnog kapitalizma, koja nas sada sve već životno ugrožava, prigrli politike mira i održive ekonomije.

Dođite da pokažemo da 8. mart jeste borbeni dan žena, dan kada se naš glas ČUJE i stvarni život žena u Srbiji VIDI!

Članak Marš za radna prava žena i platu za život se pojavljuje prvo na Oblakoder.

„Ustav Republike Srbije u članovima 1, 23 i 60 kaže da smo država zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi i da je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno, da svako ima pravo na slobodan razvoj, poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu i pravičnu naknadu za rad. Srbija je već decenijama zemlja u kojoj stvarnost nije u skladu sa navedenim odredbama”, navodi se na sajtu platazazivot.rs.

Dalji tekst Deklaracije objašnjava položaj radnika i ranica u našoj zemlji: „Srbija je zemlja jeftine radne snage, toliko jeftine da minimalna zarada, koja je realnost za veliki broj radnica i radnika, održava ljude u stanju stalnog siromaštva. Zakon o radu nalaže da se pri utvrđivanju minimalne cene rada, između ostalog, polazi i od egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice izraženih kroz vrednost minimalne potrošačke korpe. Nasuprot ustaljenom mišljenju, minimalna potrošačka korpa ne meri minimum zadovoljenja osnovnih potreba, već potrošnju 30% najsiromašnijih domaćinstava u našem društvu. Drugim rečima, minimalna potrošačka korpa znatno potcenjuje realne troškove života. Zalagati se za zaradu koja podmiruje troškove minimalne potrošačke korpe znači zalagati se za siromaštvo radnika i radnica.”

U tekstu Deklaracije piše i sledeće: „Živeti od svog rada je civilizacijski standard. Ipak, u Srbiji biti zaposlen ne znači ne biti siromašan. Ekonomski i socijalni status stanovništva se decenijama srozava do tačke da je veliki broj ljudi, kako bi prehranio svoju porodicu, prinuđen da radi jedan ili više dodatnih poslova bez mogućnosti predaha vikendom ili korišćenja godišnjeg odmora, čime su dodatno ugrožavani i zdravlje i bezbednost radnika i radnica. Situaciju pogoršavaju i visoke cene prehrambenih namirnica, sve veći troškovi obrazovnog sistema i rast troškova zdravstvene zaštite koje plaćamo iz sopstvenog džepa. Srozavanje standarda stanovništva drastično se odražava i na mogućnost i kvalitet učešća u društvenom životu.”

„Istovremeno, država nas reklamira kao visokokvalifikovanu, a jeftinu radnu snagu prodajući naše siromaštvo kao komparativnu prednost u privlačenju direktnih stranih investicija. Novcem građana i građanki Srbije, iz javnog budžeta, obilato su subvencionisane privatne kompanije koje naš potplaćeni rad koriste za izvlačenje enormnih profita daleko od Srbije”, objašnjava se dalje.

„Da bi ovo stanje bilo promenjeno, potrebne su nam plate od kojih nećemo tek preživljavati, potrebna nam je plata za život. Proračun plate za život polazi od realnih troškova života i pokriva osnovne potrebe radnica i radnika i njihovih porodica: hranu, odeću, stanovanje, javni prevoz, komunalne i telekomunikacione troškove, obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, slobodno vreme i kulturu, uključujući i diskrecioni dohodak, odnosno, mogućnost štednje u visini od 10% iznosa zarade. Plata za život se isplaćuje za rad obavljen tokom regularnog radnog vremena i ne uključuje naknadu za prekovremeni rad, bonuse i topli obrok”, navodi se u Deklaraciji.

Sve prethodno napisano proisteklo je iz činjenice da je pravo na platu za život priznato kao ljudsko pravo u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija, Međunarodnom paktu o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, Evropskoj socijalnoj povelji Saveta Evrope i brojnim drugim međunarodnim dokumentima koje je Republika Srbija ratifikovala.

Potpisnice ove Deklaracije smatraju da

• decenijska ekonomska politika Republike Srbije nije prihvatljiva jer se zasniva na rastu konkurentnosti i isključivo interesima sveta kapitala nauštrb životnog standarda radnika i radnica i njihovih porodica;
• trenutna minimalna zarada – koja bi trebalo da bude izuzetak, a postala je pravilo – ne obezbeđuje minimum egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenih i njihovih porodica;
• argumentovani stavovi sindikata, kao organizacija koje zastupaju interese radnika i radnica, nisu dovoljno uvaženi od strane predstavnika Vlade Republike Srbije i predstavnika privatnog sektora u okviru Socijalno-ekonomskog saveta;
• strane kompanije, koje drže monopol na svetskom tržištu, ubiraju enormne profite eksploatišući nedovoljno plaćenu radnu snagu u Srbiji i regionu;
• zvanični statistički parametri, poput minimalne potrošačke korpe, nisu adekvatno merilo dostojanstvenog životnog standarda.

Stoga potpisnice ove Deklaracije pozivaju na

• zaštitu ljudskog prava na platu za život jer su radnicama i radnicima u Srbiji neophodne plate od kojih će moći dostojanstveno da žive;
• uvođenje kategorije plate za život kao merila dostojanstvenog života u zvanične statistike;
• uvođenje kategorije plate za život u Zakon o radu kako bi se minimalna cena rada usklađivala sa realnim troškovima života i potrebama radnika i radnica;
• uvažavanje sindikalnih stavova i zahteva prilikom donošenja zakonskih rešenja koja se tiču sfere rada;
• preduzimanje javnih, konkretnih i merljivih koraka od strane kompanija kako bi u razumnom vremenskom roku osigurali isplatu plate za život duž celog lanca proizvodnje, do najmanjih dobavljača i podugovarača;
• zaustavljanje trke ka dnu u kojoj se naša zemlja nalazi takmičeći se sa ostalim zemljama u regionu u srozavanju radnih i socijalnih prava ne bi li privukla strani kapital;
• donošenje socijalnog pakta, kao i usvajanje strategije ekonomskog razvoja koja će u prvi plan isticati dostojanstven život radnika i radnica, ekološku i socijalnu održivost.

Potpisnici ove Deklaracije, boriće se svim legitimnim i legalnim sredstvima za ostvarenje plate za život kao osnovnog socijalnog standarda i pokazatelja društvenog napretka Republike Srbije u celini.

POTPIŠI DEKLARACIJU

Članak Šta je Deklaracija o plati za život i šta se pod njom podrazumeva? se pojavljuje prvo na Oblakoder.