Novi singl, prvi u nizu koji će bend tokom tekuće godine objaviti za izdavačku kuću Mascom, bio je povod da razgovaramo sa mnomcima iz benda Keni Nije Mrtav.

Nakon uspešnog albuma „Ajmo da plešemo”, nedavno je izašla vaša nova pesma „Pod tvojim prstima”, pesma zvuči kao pravi letnji hit, a čini se i da donosi nešto potpuno novo i drugačije od zvuka na koji smo od vas navikli?

Keni Nije Mrtav: Kenija doživljavamo kao brend u naša četiri zida, Keni je konstantno preispitivanje i rast, svežina i smelost. Novo i drugačije ovaj put, kao i svaki sledeći. Ovde je muzika direktno vezana za dušu, a ne za očekivanja publike. Bar ne za one kojima je toplo u svom utapkanom prostoru.

Pesma govori o bliskosti, zaljubljenosti, i do sada ste kroz pesme otvoreno govorili o emocijama i situacijama sa kojima se susreću mladi, šta je inspirisalo nastanak ovog singla?

Pesme na prošlom album su pisane iz perspektive samotnjaka, o njegovoj reinkarnaciji i osvetljavanju boja oko sebe. A sad je, eto, došao dotle da više nije tako sam i siv, pa samo piše o onome o čemu misli, na šta smo već navikli, rekao bih.

Da li nam možda ovim sugerišete da nas uskoro očekuje novi album ili EP?

Singl „Pod tvojim prstima” je nešto poput razglednice sa putovanja. Želimo da govorimo o sebi i svemu što nas okružuje na različite načine, koristeći različite muzičke i žanrovske alate u skladu sa senzibilitetom teme koju obrađujemo. S obzirom na to da smatramo da je okvir jednog dela koje živi i ostaje iza nas upravo album, ovo je znak da ćemo se vratiti sa puta puni neočekivanih darova.

Kada ste najmotivisaniji da stvarate, kako izgleda taj proces?

Trudimo se da stvaranje muzike bude stvar discipline, pre nego motivacije. U svakom slučaju, najmotivisaniji smo kad smo odmorni i rasterećeni od nekih bezveznih životnih stvari, a pritom inspirisani nekim skorijim upečatljivim doživljajem. Gledamo da nam ne prođe dan bez bar jednog ispaljenog metka, pa su nam folderi i korpe puni.

U prošlom intervjuu za Oblakoder pričali ste o fori koja je nastala potpuno spontano – da ste nazvani bendom „iz naroda”. Tada ste rekli da želite da se to promeni, a sudeći po brojnim velikim nastupima, reklo bi se da ste definitivno uspeli, šta vi mislite?

Trudili smo se da sviramo gde god je moguće, pa je publika znala neke pesme samo sa nastupa, otud to. Sledeći korak je bio da povećamo slušanost na platformama, praveći što bolje pesme sa što boljom produkcijom i jasnijim obraćanjem, o čemu god ta pesma bila. Radimo na tome da se bend iz naroda ne odnosi na internu foru, već da gradimo brend koji će imati što veći mogući domet. Smatramo da smo za sada doneli zbir odluka koji nas svakako vodi na pravi put.

Autorka fotografije: Radmila Jeremić

Ono po čemu se izdvajate je svakako i vaš autentičan stil, posebno to što ste spremni da eksperimentišete sa garderobom i šminkom. Šta vas tu intrigira, zašto vam je i taj način izražavanja važan?

Bavimo se muzikom iz prostog razloga, jedina je stvar koja trpi svaki pad, promenu, nesigurnost, preispitivanje, tvrdoglavost i upornost, bes i ljubav, i od svega pravi materijal za proizvod. Ukratko – sloboda. Kao neko ko crpi inspiraciju iz sebe i ličnih doživljaja sveta, smatramo da bi trebalo biti autor i jezgra iz kog to nastaje – nas samih. Prvo kreiraš sebe, a onda to pretačeš u audio doživljaj. Stajlinzi u spotu su raskrinkavanje našeg doživljaja singla. Izašli smo iz zone komfora, dobro promislili kako bi rokenrol trebalo da zvuči danas na ovom prostoru, ostavili svakodnevnu odeću kod kuće, i u raskoši stali ispred svih. Roknerol ne postoji na mapi u današnjem trendu, a mi ćemo dati sve od sebe da ga više ne posmatraju kao hobi pojedinaca.

Koliko je tako nešto izazovno ili možda, čak, i revolucionarno za naše društvo I muzičku scenu danas?

Svakako da je izazovno, jer prvi red na koji nailazimo su okoreli rokeri koji su u našem starom zvuku zavoleli sličnosti svojih nekadašnjih omiljenih bendova pred penzijom. Oni sigunro nisu neko ko će shvatiti ovo kao zajedničku borbu za svoj prostor. Ili će im trebati dosta vremena. Bićemo uporni dok se stvari ne promene. Danas se rokenrolom bave ljudi koji imaju svoje poslove od kojih žive, odrasli su uz ploče obrazovanih roditelja i životne okolnosti od njih zahtevaju minimalne rizike. Daleko da imamo nešto protiv toga, to i rokenrolu daje finiju dimenziju, ali ostaje u uskom krugu sladokusaca. Mi pokušavamo da napravimo korak ispred, osim rokenrol publike postoji mnogo drugih i, malo je reći, svesnih klinaca, koji misle svojom glavom i koji će krojiti budućnost, ali za njih reč rokenrol baš malo znači. Naš zadatak je da se to promeni, a ko to bude shvatio, ne sumnjam da će stati uz nas.

Da li možda imate neke uzore u tom pogledu ili nekoga za koga biste voleli da vas stilizuje za naredni veliki koncert?

Ne bavimo se toliko modom da bismo imali uzore i posebne žejle, drago nam je kad vidimo da je iko spreman da uradi nešto drugačije javno, od Moskrija do Sam Smith-a. Sarađivaćemo sa svakim ko bude voljan da isprati naš vajb.

Autorka fotografije: Radmila Jeremić

Krajem marta, tačnije 25. očekuje nas i „battle” sa Teya Dorom, kako teku pripreme, šta možemo da očekujemo?

Ideja koncerta je da se napravi komunikacija između dve različite vrste publike, podjednako kvalitetne. Svrstavanje je svakako prevaziđeno, danas je sve stvar kvaliteta. Smatramo da smo kao rokenrol bend dostojni da stanemo rame uz rame sa mlađim žanrom, i toj publici pružimo nešto što im do sada niko nije približo. Svakako ćemo naš deo publike osvežiti njihovim omiljenim pesmama i našim dobro uigranim rok performansom. Ujedno ćemo zajedno sa Teyinom publikom uživati u njenim pesmama. Mislim da je ovo totalno nov koncept i pravo osveženje za kulturu lajv nastupa.

Sve češće dolazi do ukrštanja muzičkih pravaca, kakvo je vaše mišljenje povodom toga?

Kvalitet je na prvom mestu. Mislim da su ljudi prevazišli bilo kakve vidove klasifikacije, a pogotovo žanrovske. Svaki žanr ima neki svoj deo koji je revolucionaran za muziku uopšte i zato smo odlučili da kombinujemo detalje koji nas kupuju dok slušamo pesme različitih stilova. Na taj način ćemo i graditi sopstveno ime, a ne prilepak „jedan od bendova tog i tog žanra”.

Da li možda vidite mogućnost da u budućnosti nastane i neka kolaboracija tog tipa i sa kime biste voleli da to bude?

Raspoloženi smo da radimo sa svakim autorom za kog mislimo da je kul. To je zasigurno jedan od naših sledećih koraka. Iako ima dosta muzičara sličnog zvuka sa kojima bi nam bilo zadovoljstvo raditi, pogotovo iz naše generacije bendova, ipak mislimo da je veći korak totalno osvežiti situaciju u Srbiji. Imamo dosta drugara sa kojima bismo mogli napraviti neke totalno lude pesme. Recimo da su to Kza, Rouzi, X, Jegdić..

Kada pričamo o različitim žanrovima, koliko vam je izazovno da definišete svoj, da li uopšte muzika danas nužno treba da se profiliše i kroz žanr, kako vi gledate na to?

Mi sebe definišemo kao rokenrol bend, i koliko god ekspreimentisali, ostaće isto, ali to je više vezano za koncept benda, nego za zvuk. A za profilisanje publike, mislim da je jasno iz prethodnih odgovora.

Autorka fotografije: Radmila Jeremić

U toku protekle godine imali ste i turneju i brojne nastupe na raznim festivalima, čemu vas uče nastupi i taj bliski kontakt sa publikom?

Uče nas tome da život i te kako ima lepih stvari za koje vredi živeti. Sanjamo o tome da živimo na turnejama i od njih. Upoznajemo ljude, i to je jedna od kul strana, druga je da upoznajemo lepotu nastupa kao zanat, nekad ispadaju neočekivani problemi sa kojima se nosimo što profesionalnije moguće, tako da skupljamo iskustvo i znanje. Uvek dajemo sve od sebe, koliko god ljudi bilo na nastupu. Dosledno predstavljamo svoju muziku i podjednako cenimo svaku osobu koja je izdvojila vreme i dala šansu našem performansu.

Pank je uvek bio muzički žanr koji je pokretao promene i govorio o brojnim društvenim i političkim dešavanjima, da li vi mislite da muzika treba da bude polje za pokretanje promena i u tom smilslu?

Svakako da treba. Ima dosta bendova kojima to bolje leži nego nama, ali smo svakako u neposrednoj vezi, jer mi vodimo filozofiju individue i slobode. Smatramo da ne treba zauzimati strane i definisati sebe kroz mržnju protiv nekog. Sebe razvijamo kao samosvesne ličnosti kroz muziku i nadamo se da će publika to prepoznati.

Kao mladi umetnici, šta mislite da nedostaje današnjoj muzičkoj sceni?

Razumevanja, smelosti, dometa, prostora, kvaliteta, ambicija.

Kada biste mogli da se nađete na sceni sa bilo kojim bendom koji je ikada postojao, ko bi to bio i gde biste održali taj koncert?

Ratm-Woodstock, Oasis-Wembley, Sleep Token-House of Blues…

Da li Samodisciplina funkcioniše i u bendu?

I kad je nema kod nekog od članova, Keni kao nešto što je iznad nas je povrati i sredi stvari. Energija u bendu je takva da svi imamo jasan cilj i shvatamo ozbiljnost zadatka, tako da je sve to neizvodljivo bez samodiscipline. Otud i pesma, kao zavet i himna.

Uz koju pesmu Keni zasigurno oživi?

Imali smo jednu pesmu koja mantrično ponavlja keni-nije-mrtav, sigurno ga ta gađa baš, a pored nje i Vetar, koji nas još uvek nadahne kad je čujemo.

Uz koju pesmu nabolje ide šolja tople kafe?

Nothing nowhere – Hammer

A uz koju muziku posebno volite da plešete?

Vojko V – Bunga party

Pored stvari o kojima smo pričali, šta još novo možemo da očekujemo od benda Keni Nije Mrtav?

Sve jače udarce i kvalitetnije zapise. Koncerte i dobre žurke. Lepotu i stare mišiće.

Naslovna fotografija:  Live Production

Članak Keni je konstantno preispitivanje i rast, svežina i smelost se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Gitarski trio koji nazivaju srpskim Måneskinom poznat je po svojim energičnim nastupima i melodičnim rokenrolom. Kombinuju rok i pop elemente sa pesmama koje pokreću na igru i tekstovima koji opisuju svakodnevni život mlade generacije. Muzika ovog benda u potpunom je skladu sa svetskim trendovima, a muzička kritika ih povezuje sa grupama kao što su Muse, Panic! at the Disco, Green Day, Franz Ferdinand, The Killers, Obojeni program…

Bend je nastao 2017, a čine ga: Mateja Đokić (glavni vokal, gitara), Matija Pešić (prateći vokal, bas) i Sava Tomić (bubanj). Nakon nekoliko demo snimaka, posle par godina, zvanično su se oglasli pesmom„Venecijaneri“, a potom i debi albumom „Ajmo da plešemo“. Bend je uspeo da se odlično pozicionira na domaćoj i regionalnoj sceni donoseći miks dobrih pesama, emocija i prvoklasne zabave.

Keni nije  mrtav na početku proleća predstavljaju novi singl „Pod tvojim prstima“, zavodljivu i modernu rokenrol pesmu.

„Sa nama je na novoj pesmi radilo nekoliko interesantnih ljudi na različitim zadacima. Poverilli smo ovaj singl Meti, producentu koji za sobom ima gomilu fantastičnih radova i američkom producentu Joelu Wanaseku. Veoma smo zadovoljni rezultatom ove saradnje,” izjavili su članovi benda.

Pesma „Pod tvojim prstima“ uz gitarske rifove donosi i pomalo neočekivani drop što je novina u izrazu benda. Radom na video spotu za pomenutu pesmu grupa Keni nije mrtav ostvarila je saradnju sa rediteljem Arsenijem Slavićem i ekipom talentovanih ljudi koje je okupio oko sebe.

„Odlično smo se zabavljali i uživali u svemu što smo radili poslednjih meseci. Kada ljudi u svojoj svakodnevnici stave slušalice u uši želimo da to isto osete. Takođe, želja nam je da se sretnemo i ludujemo na koncertima i festivalima,” zaključuju Keniji.

Bend priprema nastupe u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, a u subotu, 25. marta imaće klupski nastup u Zappa Bazi (Beton hala Beograd).

Naslovna fotografija: Radmila Jeremić

Članak Bend Keni nije mrtav objavio novi singl se pojavljuje prvo na Oblakoder.