Istek roka važenja građevinske dozvole podrazumeva njeno uklanjanje iz pravnog saobraćaja, ali se donošenjem ovakvog rešenja u potpunosti isključuje mogućnost njenog daljeg korišćenja i eventualne zloupotrebe. Rešenje znači da je i pravno i faktički prestala mogućnost da se dovrši rizični projekat MHE Suknari, koji je devastirao donji deo toka Bistrice.

Kako je Polekol izvestio tokom leta, investitori su se tokom godina smenjivali, ali objekti MHE nikada nisu do kraja izgrađeni, niti je u njima instalirana oprema predviđena projektom. „Ovaj simbol gramzivosti i pohlepe zarasta u trnje i polako propada kao i politike koje su omogućile najezdu ovakvih štetnih projekata po prirodu Srbije i njene građane“, konstatovao je Polekol tada.

Investitor i Odeljenje za urbanizam postupali mimo zakona i projekta

U obraćanju organima opštinske uprave i nadležnim inspekcijama Polekol je ukazao i dokazao da su rešenja o građevinskoj dozvoli i njenim izmenama izdavana, a objekti MHE izvedeni, bez odgovarajuće dokumentacije.

Investitor je, kako je navedeno, podneo zahtev za izdavanje građevinske dozvole 8. decembra 2011. godine, a opštinska uprava je, umesto odbacivanja zahteva, omogućila investitoru da pribavlja i prilaže akte imalaca javnih ovlašćenja i ugovore i nakon tog roka, odnosno tokom 2012, 2013, 2014. i 2015. godine. Opštinska uprava je na kraju, kako je ocenio Polekol, očigledno nezakonito, 2015. godine izdala građevinsku dozvolu. Uz zahtev je, prema navodima Polekola, bilo potrebno podneti dokaz o pravu svojine ili zakupa na zemljištu, a investitor je ugovor sa JP „Srbijavode“ zaključio tek u oktobru 2012. godine.

Tokom gradnje MHE Suknari, na osnovu tako stečene građevinske dozvole, investitor je izmenio položaj vodozahvata, kao i dužinu i prečnik cevovoda, suprotno projektu i prvobitno izdatim vodnim uslovima, saopštio je Polekol. JP „Srbijavode“ su u oktobru 2025. godine zvanično potvrdile da nisu primile zahtev niti izdavale nove vodne uslove, koje je investitor bio dužan da pribavi kako bi promenio projekat. Opštinska uprava, prema navodima Polekola, nije dostavila ni građevinsku dozvolu niti rešenje o izmenama građevinske dozvole JVP „Srbijavode“ radi ocene ispunjenosti uslova u skladu sa Zakonom o vodama.

Polekol je ocenio i da je protekla decenija dala jasne dokaze da derivacione MHE lokalnim zajednicama i životnoj sredini donose isključivo štetu. Prema njihovim navodima, na republičkom nivou do sada izgrađene MHE donose minorne procente potrebne električne energije, dok izazivaju ogromne finansijske štete kroz isplaćene iznose subvencija, a lokalne zajednice trajno gube reke od kojih često i životno zavise, te bivaju lišene održive razvojne perspektive, zdrave životne sredine i kulturnog identiteta.

Naslovna fotografija: Tamara Todorović, izvor: Južne vesti

Članak Polekol: Više se ne može graditi MHE Suknari na Bistrici se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Strahinja Macić, pravni savetnik Polekola, u okviru kog je i nastala inicijativa Pravo na vodu navodi da su, mapirajući ovogodišnje suše i restrikcije vode, uočili jednu pravilnost:

„Osim toga što je bilo rekordno sušno leto, pa je time i postojao manjak vode u odnosu na uobičajene količine koje su nam raspoložive, što je i doprinelo stanju koje je zadesilo mnoge građane, jeste i to da prethodne suše, kao i klimatski modeli za budućnost uopšte nisu donosioce odluka ni na lokalnom ni na republičkom nivou naterale da krenu sa rešavanjem ovog problema. Ključna stavka bi bila optimizacija lokalnih vodoizvorišta, njihova zaštita, kao i unapređenje vodovodne infrastrukture koja se nalazi u prilično lošem stanju u celoj Srbiji.“

Prema njegovim rečima, oko 60% vodoizvorišta je bez zona sanitarne zaštite, dok je oko 50% vode izgubljeno na mrežama, a ponegde i više. Veći sistemi to bolje trpe, ali mali pucaju prvi, a solidarnost prema onima sa najslabijom infrastrukturom često izostane.

Iskra Krstić, nezavisna istraživačica koja je takođe deo Polekola ističe da treba da budemo svesni da donosioci odluka ne rade dovoljno na adaptacije klimatskim promenama, a da je Balkan deo Evrope koji se najbrže zagreva.

„Sama Evropa je kontinent koji se zagreva brže od drugih, a jugoistočna Srbija još brže. Mi imamo situaciju koja preti da se pretvori u katastrofalnu, a zatiče nas posle preko 40 godina podinvestiranja u infrastrukturu koja je ljudima neophodna. Investicije u vodovode ne odgovaraju zahtevima stanovništva još od 80-ih“, navodi Iskra.

Ali nije pitanje samo koliko kiše padne, već koliko vode ostane – u zemljištu, rekama i ispod površine.

Presušeni tokovi

Jasan primer da jedan izvor čija je izdašnost opala i zastarela mreža nisu izdržali jeste Zaplanje, odnosno Gadžin Han. Ali to, nažalost, nije jedini slučaj.

„Donje Brijanje, koje se nalazi na svega 150 metara od magistralnog vodovoda Bojnik-Doljevac, prema svim planskim aktima opredeljeno je za priključenje na regionalni vodosistem Barje, koji je 50 kilometara daleko. Bunari su presušili ili su hemijski neispravni, a kraj je poznat po endemskom nefritisu. Sadašnje stanje faktički ih lišava mogućnosti i da u dogledno vreme dobiju vodovod i da dobiju zdravstveno ispravnu vodu za piće“, navodi Strahinja.

Pošteđeno nije ostalo ni Lebane. Naime, za vodosnabdevanje predviđena je Šumanka, reka koja drugo leto zaredom presušuje. Strategija, međutim, crta na toj istoj reci branu visoku 70 metara.

Kada površinske vode zakažu, adut su podzemne. Aluvioni Mačve i Kovina, kraški sistemi Homolja, Kučaja i Beljanice trebalo bi da posluže kao rezervoari podzemne vode. Ali ti aduti se lako pretvaraju u dug, naročito u ravnici.

„Posebno u Vojvodini ogromne količine podzemne vode zahvataju velike plantaže i industrija. U pojedinim mestima nivoi su padali i po petnaestak metara. I dalje crpimo više nego što se akvaferi obnavljaju“, napominje Strahinja.

Iskra takođe dodaje da je upravo zbog toga važno da se sačuvaju postojeća velika vodoizvorišta, naročito podzemna kao što su sliv Jadra i sliv Mlave, koji su sposobni da snabdevaju te regione i da kompenzuju gubitke.

Ali u celoj priči ne treba zanemariti ni male hidroelektrane. Stari katastar iz 1987. i dalje je kičma mnogih prostornih planova. Iako je deo izgradnje MHE zaustavljen otporom građana i lokalnih samouprava, pretnje i dalje postoje.

Prijepolje

Početkom 2025. inicijative Zaštitimo reke Prijepolja i Pravo na vodu otkrile su da su vodne dozvole i lokacijski uslovi za MHE „Velika ploča“ na Ratajskoj reci falsifikovani. Vodna dozvola iz 2024. elektronski je potpisana osam dana pošto je dostavljena Ministarstvu, a na njoj stoji potpis osobe koja četiri godine nije radila u JVP „Srbijavode“. „Informacija o lokaciji“ nosila je broj i datum kopirane sa drugog predmeta, a opština Prijepolje demantovala je da je dokument izdala. Dokazi su bili toliki da je Ministarstvo rudarstva i energetike poništilo energetsku dozvolu kompaniji PowerIT.

Mala Ratajska reka iz koje se snabdeva nekoliko sela tako je, posle godina istrajne borbe, izbegla cev i beton. Pravda, naravno, ne staje na poništenom papiru. Udruženja traže da tužilaštva procesuiraju falsifikatore, a opština da uradi ono što joj je u moći – zabrani MHE (u prostornom planu ih je 43, dve na Sopotnici) i potpiše formalnu zaštitu Ratajske, čiju studiju je Zavod već izradio.

Studenica

U avgustu 2025. tim Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ obišao je donji tok Studenice. Tom prilikom zabeležene su zaštićene vrste: pastrmka (Salmo trutta), potočna mrena (Barbus balcanicus), pliska (Alburnoides bipunctatus) i klen (Squalius cephalus), kao i vrste van zaštite, brkica (Barbatula barbatula) i krkuša (Gobio gobio).

Posebno je značajno prvo potvrđivanje balkanskog vijuna (Sabanejewia balcanica) i brkice na tom potezu. Tada je zaključeno da postoji visok stepen raznovrsnosti i kompleksna riblja zajednica baš tamo gde se planira akumulacija MHE Studenica S4 Gradina, dok sliv već trpi šest MHE i druge pritiske (eksploatacija kamena, krivolov, deforestacija, otpad).

Nije slučajno što Studenica sa svojim pritokama predstavlja jednu od temeljnih vrednosti područja zbog koje su Park prirode Golija i Rezervat biosfere Golija–Studenica (UNESCO MAB) stavljeni pod zaštitu. Očuvanje tog ekosistema nije „lepa želja“, već minimalni uslov da reka ostane reka.

Crni Timok

Na Crnom Timoku, kod mosta „Ponorska ćuprija“ u ataru Malog Izvora (opština Boljevac), tokom zime je vršeno nelegalno iskopavanje peska i šljunka. Deo korita i obale je uništen, tok izmenjen, a staništa zaštićenih vrsta narušena. Polekol je odmah podneo krivičnu prijavu OJT Zaječar; predmeti su otvoreni, inspekcije obaveštene, pravobranilaštvo uključeno.

Istovremeno, preduzeće PLASTOMET d.o.o. zatražilo je da se razmotri „legalno“ vađenje nanosa. Polekol je poslao svoje mišljenje.

Ima i svetlih tačaka: posle protivljenja iskopavanju na ušću Zlotske reke u Timok, cela Zlotska i 5 km Crnog Timoka proglašeni su posebnim staništem riba, što u praksi zabranjuje iskope na tom potezu. Ali pretnje se vraćaju u novom ruhu – planirana akumulacija Bogovina obrazlaže se „regionalnim vodosnabdevanjem“ (od Boljevca preko Bora do Negotina), iako opštine imaju lokalno rešeno snabdevanje.

„Podozrevamo da je zapravo reč o projektu koji treba da obezbedi vodu za jednu vrlo žednu industriju, a to je rudarska industrija. Trebalo bi kao društvo i kao država da promislimo i da odlučimo kakva je to naša industrijska politika i šta želimo da razvijamo, a šta ne želimo da razvijamo.“

Strahinja Macić, pravni savetnik, Polekol

Iz Polekola kažu da bi trebalo zaštititi i optimizovati lokalna vodoizvorišta (posebno podzemna u Jadru i Mlavi; aluvione Mačve i Kovina; kraške sisteme Homolja,Kučaja i Beljanice); smanjiti gubitke na mreži i uložiti u sanaciju infrastrukture. Zaustaviti projekte kojima je planirana izgradnja brana na rekama koje presušuju i MHE sa „mini“ snagom i maksimalnom štetom i otvoriti vrata javnosti i procesuirati zloupotrebe – od falsifikovanih dozvola do ilegalnih iskopa, jer poništen papir bez odgovornosti nije pravda. Jer, reke su javno dobro, a ne izvor profita. I tako bi trebalo i da ostane.

Članak Pravo na vodu: leto žeđi se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Svetski dan reka obeležava se svake četvrte nedelje u septembru već, evo, 20 godina. Ideja je jednostavna: da se makar jednom godišnje podsetimo koliko su reke važne – za vodu, prirodu i zajednice – i da podstaknemo brigu o njima.

Šta ti prvo padne na pamet kada neko spomene zagađenost reka? Tone đubreta koje se svakodnevno bacaju u njih? Kanalizacija koja se direktno izliva, bez ikakvog sistema za prečišćavanje? E, pa, o to je priča za posebnu epizodu koju ćemo ostaviti za neki drugi put. Ono o čemu je ovog puta reč jesu dostupni izvori vode i male hidroelektrane.

A o pravu na vodu najviše znaju ljudi iz Polekola, organizacije koja se bavi zaštitom životne sredine. Zato su na Interfon ovog puta pozvonili Iskra Krstić, nezavisna istraživačica i Strahinja Macić, pravni savetnik.

Sećaš se informacije da je tokom leta njamanje 108 mesta u Srbiji ostalo bez vode? E, pa, Pravo na vodu, koje je zapravo deo Polekola je razlog zašto smo saznali za taj podatak.

O tome, ali i o razlozima zbog kojih su reke u Srbiji ugrožene slušaj u novoj epizodi Interfona!

Naslovna ilustracija: Nataša Mihailović

Ovaj materijal objavljen je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za njegovu sadržinu odgovoran je isključivo Oblakoder i ona ne odražava nužno stavove Evropske unije.

Projekat se realizuje u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“ koji Beogradska otvorena škola sprovodi u partnerstvu s organizacijama civilnog društva: Novosadska novinarska škola, ENECA, Užički centar za prava deteta, Nova planska praksa, Sigurne staze, Mladi poljoprivrednici Srbije i međunarodnim partnerom, fondacijom Fridrih Ebert (Friedrich Ebert Stiftung). Projekat je podržan od strane Evropske unije i biće realizovan u periodu od 2023. do 2026. godine.

Članak Kuda teku reke bez vode? se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Aktivistkinje i aktiviste iz Srbije i čitavog regiona, predstavljaće Iva Marković, koosnivačica inicijative Pravo na vodu i programska direktorka Polekol-a. Očekuje se prisustvo državnih delegacija i drugih aktera koji utiču na budućnost vodnih dobara i dostupnost pijaće vode.

Primarni cilj Konferencije je podizanje svesti o globalnoj krizi vode i usaglašavanje aktivnosti koje će doprineti ostvarenju međunarodno dogovorenih ciljeva u vezi sa vodama, uključujući i one sadržane u Agendi za održivi razvoj 2030.

Polekol i Pravo na vodu su kao deo panevropske mreže Evropski pokret za vodu i globalnog Narodnog foruma o vodi, učestvovali u pisanju Manifesta vodne pravde, u kome se ogleda stav i zahtevi koje će Marković zastupati na konferenciji. Među više od tri stotine organizacija širom sveta koje su podržale manifest našle su se i organizacije iz Srbije, pored Prava na vodu – Centar za održivi razvoj Srbije,  Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Odbranimo šume Fruške gore, Građanski preokret, Libergraf, Studenac, organizacije okupljene u Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS), iRevolucija, Eko Barajevo, Ekomar, Marš sa Drine.

„Vode su ugrožene zagađenjem, prekomernom eksploatacijom i privatizacijom. Među milijardama ljudi koji nemaju pristup pijaćoj vodi nalazi se i veliki broj stanovnika Srbije. Zato ćemo i ovu priliku iskoristiti da poručimo da je dostupnost vode i sanitarno-higijenskih uslova osnovno ljudsko pravo. Voda je zajedničko dobro a ne tržišna roba i zato mora biti dostupna svima“, izjavila je Iva Marković, pred odlazak u Njujork.

Ovaj događaj smatra se „generacijskom šansom“ jer će se nakon skoro pola veka u ovakvom formatu raspravljati o vodi. Poslednja ovakva konferencija Ujedinjenih nacija održala se u Argentini 1977. godine. Ove godine očekuje se više hiljada učesnika, a zemlje domaćini su Tadžikistan i Holandija. Biće predstavljen sveobuhvatan pregled implementacije ciljeva Međunarodne dekade akcije “Voda za održivi razvoj 2018-2028”.

Članak Inicijativa Pravo na vodu učestvuje na Konferenciji Ujedinjenih nacija o vodi u Njujorku se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Godišnje priznanje zajednički su dodelile organizacije Građanske inicijative i Novi optimizam 10. decembra, simbolično u Zrenjaninu, gradu koji nema pijaću vodu više od 18 godina. Specijalna svečanost uručenja plakete održana je sutradan u Novom Sadu, tokom koncerta Darka Rundeka, poznate regionalne muzičke zvezde i angažovanog umetnika. Ovo je ujedno bila prilika koju su Rundek i predstavnice Inicijative, zajedno iskoristili da pošalju poruku podrške i solidarnosti sa lokalnim aktivistima sa Šodroša.

Pravo na vodu je jedna od najistaknutijih inicijativa civilnog društva koja se aktivno bavi zaštitom vodnih dobara i dostupnosti bezbedne vode u Srbiji. Danas je Inicijativa Pravo na vodu platforma, pod pokroviteljstvom Organizacije za političku ekologiju – Polekol, koja vodi, povezuje i podržava borbu za vodne resurse i srodna ekološka pitanja kako u zemlji, tako i u regionu. Članovi Inicijative su motivatori, savetodavci, prisutni na terenu, uvek tu da pruže podršku različitim građanskim inicijativama i organizacijama. Polekol i Inicijativa Pravo na vodu su osnivači Mreže žene za prirodu, regionalnog saveza za zaštitu reka „Odbranimo reke Balkana“ i članica Evropskog pokreta za vodu.

U Zrenjaninu je predstavnicama Inicijative, Ivi Markovic i Žaklini Živkovic, od strane Rodoljuba Šabića, advokata i bivšeg poverenika za informacije od javnog značaja, uručena karikatura priznatog umetnika, Dušana Petričića. Šabić je u svom obrazloženju rekao da se priznanje dodeljuje Inicijativi koja već duže vremena pokazuje da okuplja ljude iskreno posvećene velikom i vrednom cilju kakav je zdrava životna sredina, ljude sa verom u to da je taj cilj ostvariv i otporne na pritiske i napade vlasti interesnih lobija.

„Borimo se za pravo na vodu, koje priznaju Ujedinjene nacije, ali ne i Srbija, već ga svaki dan brutalno krši“, rekla je Iva Marković. Ona je podsetila javnost da je samo u Zrenjaninu voda iz česme zatrovana arsenom najmanje poslednjih osamnaest godina, da su otpadne vode u Srbiji u velikoj meri neregulisane, a da pravo na vodu obuhvata pravo da reke budu čiste i teku slobodno. Žaklina Živkovic se u ime Inicijative zahvalila na dodeli ovog važnog priznanja, ujedno upućujući i zahvalnost svim pojedincima i pokretima sa kojima solidarno učestvuju u borbi za životnu sredinu i prirodu u Srbiji i regionu.

Prisutnima je dodeljen poziv za izvorni štab Prava na vodu, odnosno da zajedno budu izvorište ekološke i društvene promene. Predstavnice Inicijative su istakle da je pred nama još mnogo borbe za ostvarenje ljudskog prava na zdravu životnu sredinu u Srbiji i rečima „Tek smo počeli!” ohrabrile sve da dok se to pravo ne ostvari nema odustajanja.

Saopštenje je u celosti preuzeto sa sajta Polekol.

Fotografije: Facebook stranica Pravo na vodu.

Članak Inicijativi Pravo na vodu uručeno priznanje – Heroji građanskog aktivizma 2022 se pojavljuje prvo na Oblakoder.