Zajednički projekat „Zoomer Changes Communities” ima za cilj istraživanje javnog mnjenja, podizanje svesti o demokratiji te izveštavanju o lokalnim problemima na teritoriji grada Beograda i ojačavanju moći građana potreban nam je veliki broj aktivista i aktivistkinja. 

Ako veruješ u demokratiju, slobodne izbore, višepartijski sistem, ljudska prava, rodnu ravnopravnost, učešće građana u procesima donošenja političkih odluka i solidarnost – ovo je prilika da učestvuješ u projektu i stvaraš promene.

Projekat će biti održan u toku marta 2022. godine, a pored toga, svi angažmani aktivista i aktivistkinja biće plaćeni. Plaćeni angažman u okviru akcije podrazumeva edukaciju, terenski rad, upoznavanje, saradnju i druženje sa mladim ljudima sličnih interesovanja.

Pravo na prijavljivanje imaju mladi, uzrasta od 18 do 30 godina, sa stalnom ili privremenom adresom na teritoriji grada Beograda.

Ukoliko budeš zainteresovan/a, tvoj angažman u timu se može produžiti.

Rok za prijavu je 10.02.2022

Prijava se vrši putem sledećeg linka: https://docs.google.com/forms/d/1L0hvCHBY89sD48wHHGPBA2emTFtpPYKj6s_i58r1S_Q/viewform?edit_requested=true

Članak Uzmi stvar u svoje ruke – poziv za aktiviste i aktivistkinje se pojavljuje prvo na Oblakoder.

• Da li mladi smatraju da su njihovi problemi dovoljno zastupljeni u politici?

• Da li su mladi dovoljno politički angažovani?

Odgovore na ova pitanja saznajte u našoj drugoj video anketi!

Hvala svima koji su nam pomogli u njenoj realizaciji!

U narednih godinu dana Oblakoder će ispitivati mišljenje mladih ljudi na različite teme kroz video ankete koje ćemo objavljivati na našem YouTube kanalu.

Članak Oblakoderova anketa: Mladi i politička participacija se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Danas živimo u vremenu u kojem mnogi smatraju da nema potrebe za postavljanjem pitanja o ravnopravnom učešću žena u politici, jer one već decenijama imaju pravo glasa. Ali, postavlja se pitanje, ako žene čine 50 ili više procenata stanovništva – zašto njihova zastupljenost u politici ne odražava stvarnost? Na ovu temu, svoju izjavu nam je dala direktorka UN Women-a u Srbiji, Milana Rikanović. „Postavlja se pitanje kako je moguće da javne politike i sprovođenje javnog interesa bude javno i sveobuhvatno ako su iz procesa odlučivanja isključene predstavnice polovine populacije.“

Važno je napomenuti da je konkretan problem nedovoljna zastupljenost žena u političkoj participaciji. Iako Indeks rodne ravnopravnosti, kojim se bavi Evropski institut za rodnu ravnopravnost, beleži boljitak u domenu moći, najviše zbog povećanog učešća žena u radu Narodne skupštine, kao i na funkcijama u Vladi Republike Srbije, činjenica je da je zastupljenost ženskog učešća u politici na lokalnom nivou gotovo nevidljiv. U prilog tome govori podatak da su žene na čelu samo 12 od 169 jedinica lokalne samouprave.

U proceni javnog mnjenja naših čitalaca, o pitanju dovoljne zastupljenosti žena u politici ali i pitanju njihove zastupljenosti u donošenju odluka, pomogla nam je Oblakoderova anketa. Rezultati su sledeći: 70,5% ispitanika smatra da žene nisu ravnopravne u učešću u politici, dok njih 27,1% smatra da jesu. Kada je reč o zastupljenosti žena u donošenju odluka u politici, 83,6% smatra da su žene manje zastupljene u donošenju političkih odluka, dok 16,4% smatra suprotno.

U svetu je sve više primera žena na liderskim pozicijama (Novi Zeland, Španija, Finska, Nemačka), ali u Srbiji to ne mora nužno označavati emancipaciju žena. „Nije nevažno u simboličkom smislu imati ženu na važnoj funkciji. Ali imati ženu na poziciji ne znači automatski ravnopravnost i žensku emancipaciju. Jedna žena na funkciji je simbol, ali danas to više nije dovoljno“, rekla je za Oblakoder politikološkinja i docentkinja na Fakultetu političkih nauka, Biljana Đorđević. Ona ističe da je izuzetno važno da žena koja se nađe na visokoj političkoj funkciji zastupa ženske interese. Takođe smatra da se mnogi uslovi za poboljšanje položaja žena u društvu rešavaju u političkoj sferi.

Iako je uvođenje obavezne kvote od 40% zastupljenosti žena (manje zastupljenog pola) na izbornim listama važan korak, on i dalje ne označava istinsku ravnopravnost. O ovoj promeni, Oblakoderova sagovornica Marija Ratković, teoretičarka kulture i medija i pomoćnica gradonačelnika Šapca za pitanja mladih kaže da „forma treba da prati funkciju“ i da je sama činjenica potrebe za borbom za kvote problematična i indikativna.

Danijela Mirjanić, članica Gradskog veća Grada Beograda, smatra da je ovakav pristup nalik rešavanju problema s vrha piramide. Ona navodi da je na lokalnom nivou stanje problematično, gde žene jesu zastupljene, ali kao državni službenici, bez mogućnosti odlučivanja o važnim pitanjima. Danijela ističe i da je izuzetno važno da prilikom delegiranja žena za mesto odbornice ili za izvršnu vlast na lokalnom/republičkom nivou birati dobar kadar, a ne samo uzimati u obzir pol osobe.

Na pitanje o preprekama, predrasudama i stereotipima sa kojima se susreću žene u politici, naše sagovornice su imale vrlo slične odgovore. Kao velike prepreke navode izloženost seksističkim i mizoginim komentarima, kao i komentarima na račun izgleda. „Muškarac ima privilegiju da ga prozivaju na osnovu onoga što radi, a ne na osnovu toga kako izgleda“, reči su naše sagovornice Marije Ratković.

Direktorka UN Women-a smatra da su „u skladu sa nametnutnim rodnim ulogama, brojne prepreke za učešće žena u politici i javnom životu, na svim nivoima vlasti, posebno na lokalu. To nikako ne znači da one ne žele da budu politički aktivne i da se angažuju u javnom životu. To je za njih put koji je prepun suočavanja sa raznim stereotipima i drugim izazovima kao što su negativni stavovi prema ženama-liderkama, zatvorenost političkih stranaka i sistema kada je reč o promovisanju kandidatkinja, seksistički komentari i učestali oflajn i onlajn napadi od strane pripadnika drugih stranaka, kao i postojanje sveukupne sistemske diskriminacije žena koja sprečava žene da ulažu sredstva i vreme u svoj politički angažman. Žene su svesne svih tih prepreka, ali i toga koliko je važno da se i one pitaju i budu na mestima gde se donose odluke“.

Kada je reč o Oblakoderovoj anketi, došli smo do zaključka da većina ispitanika smatra da od obrazovanja zavisi da li bi žene trebalo da budu na visokim javnim funkcijama.

Važno je naglasiti da nikako ne bi trebalo ići iz krajnosti u krajnost i birati osobu za određenu funkciju samo na osnovu pola. Kako je to istakla naša sagovornica Biljana: „Želim da kritikujemo žene na osnovu onoga što govore i rade, a ne na osnovu pola ili izgleda“.

Kao praktične korake za rešavanje ove situacije, Biljana navodi važnost zajedničkog rada na redefiniciji institucija, koje su ustrojene u vreme kada žene nisu u njima imale učešća. Marija kaže da je pitanje prisustva žena način kroz koji se dešava normalizacija njihovog uključivanja u svakodnevno funkcionisanje. Danijela Mirjanić smatra da su ohrabrivanje i edukacija ključni elementi uz pomoć kojih bi se mogla stvoriti baza iz koje bi se mogla birati dobra izvršna vlast. One navode i solidarnost i inicijativu kao činioce od velikog značaja za promenu trenutnog stanja.

Direktorka UN Women-a, Milana, smatra da je „potrebno da se izborimo sa sistemskom diskriminacijom žena, što je dug i naporan proces, čiji je cilj jasan, a to je puna rodna ravnopravnost. Na tome svako od nas može i mora da radi svakog dana i jedino se na taj način krećemo ka tom cilju“, zaključuje ona.

Važnost učešća žena u politici ogleda se i u drugačijoj perspektivi koje one pružaju, kao i pitanjima koja postavljaju, a na koja prevashodno žene obraćaju pažnju (pitanja unapređenja zdravstvene zaštite, pitanja brige o deci). „Samo društvo u kome svi njegovi građani i građanke imaju jednaka prava i mogućnosti može napredovati i razvijati se“, navela je Milana.

Trebalo bi naglasiti da se borba za ženska prava ne tiče isključivo ženskog dela populacije i nije usmerena protiv muške populacije. Ključno je međusobno razumevanje i podrška, kao i neisključivanje nijednog od delova populacije.

Ostaje pitanje – imajući u vidu da prototip idealne demokratije predstavlja primer antičkih polisa, u kome su žene i robovi bili isključeni iz odlučivanja i uopšte bilo kakvog vida društvenog uključivanja – da li stvarno želimo takvu demokratiju?

Članak Žene u politici: stvarna ili formalna zastupljenost? se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Na konferenciji je iznet presek istraživanja o izbornoj kampanji koji govori o mladima i njihovoj zastupljenosti na političkoj sceni u Srbiji. Unapređenje položaja mladih u Srbiji, fokus je ovog monitoringa.

Mladi istraživači i istraživačice svakodnevno su pratili koji su problemi mladih: da li su predložene konkretne mere ili su samo data opšta obećanja, ko komunicira sa mladima i u kojoj meri su mladi politički akteri kampanje?

Monitoring je sprovođen od samog početka kampanje, odnosno, od zvaničnog proglašenja izbornih lista. Istraživači su putem onlajn portala, dnevnih novina, zvaničnih sajtova političkih partija i društvenih mreža, pratili oglašavanje izbornih aktera.

Podaci do kojih je Krovna organizacija mladih Srbije došla, govore da na izbornim listama imamo 580 mladih kandidata od ukupno 3419, što statistički predstavlja 17 % od ukupnog broja kandidata. U celokupnom periodu kampanje svi akteri obratili su se mladima 123 puta.  Od ukupno 21 izborne liste samo se 9 obratilo mladima, dok se svega 75 različitih osoba usmerilo na mlade u ovoj kampanji.

Pri obraćanju mladima, politički akteri, naveli su samo 14 konkretnih rešenja i mera i 34 obećanja upućena mladima.

Najviše obraćanja mladima uputila je Srpska napredna stranka (47) zatim, kampanja Bojkot (23), SPS-JS (22), Metla (12), Srpska radikalna stranka (5), Zavetnici (5).

Stefan Đorđević, generalni sekretar KOMS-a, izneo je zaključak o rezultatima ove kampanje, rekavši: „Mladi uprkos svim izazovima sa kojima se suočavaju, nisu bili u fokusu. Možemo da zaključimo da je u ovim obraćanjima bilo još manje konkretnih rešenja, nešto više obećanja, na osnovu čega zaključujemo da političari opet nisu pomogli mladima.”

S jedne strane, akteri jasno prepoznaju probleme mladih, a to su: loši uslovi pri zapošljavanju, skupo obrazovanje, odlazak mladih iz zemlje, participacija, odnosno učešće mladih u donošenju odluka. Đorđević ističe da, „s druge strane, nije ponuđeno nikakvo konkretno rešenje, sve stoji u opštim pričama i obećanjima, odatle dolazi i taj jaz da mladi ne veruju političarima, institucijama i ne vide da im se bilo ko obraća. Tu leži ključ zašto mladi ne glasaju.”

Krovna organizacija mladih Srbije uputila je političkim partijama otvoreno pismo, kako bi im skrenula pažnju na rezultate do kojih su došli ovim istraživanjem.

Treba napomenuti da smo do sada u parlamentu imali četiri osobe koje reprezentuju 17% mladog stanovništva (od 15 do 30 godina), mladi su suštinski bili isključeni iz institucija. Ove liste nam daju za pravo da očekujemo više mladih u parlamentu.

Ono što je na tribini istaknuto kao važno je da mladi ljudi zajedno sarađuju na unapređenju položaja mladih, da pokušaju da prevaziđu stranačke prepreke. Jedino tako mogu da prebrode ovo što se sada dešava.

KOMS je na početku izborne kampanje pozvao sve političke subjekte da u fokus stave mlade, s obzirom na izazove i probleme sa kojima se suočavaju. Zahtevao je da mladi više budu deo političkih procesa i budu uključeni u procesima donošenja odluka.

Naslovna fotografija: Srefan Knežević

Članak Monitoring izborne kampanje: Obećanja neće promeniti položaj mladih se pojavljuje prvo na Oblakoder.