U susret predstojećem nastupu, razgovarali smo sa KVB-om.

foto: Samin Ghiasi

Kako gledate na prethodnih deset godina, koliko se stvari promenilo?

Nick: Ponosni smo jer smo uspeli da opstanemo više od decenije. Kada sam počeo da snimam demoe u svojoj sobi, nikada nisam mogao da zamislim da ćemo svirati na toliko različitih mesta širom sveta i izbaciti toliko pesama. Bend se tokom godina, prirodno, menjao, otkrivali smo nove uticaje, usavršavali svoj zvuk i u tehničkom i produkcionom smislu, a menjao se i naš pogled na stvari, u smislu da smo gradili sopstveni put i radili stvari na svoj način.

Šta je vaša najveća inspiracija trenutno – kada govorimo i o zvuku, ali i vizuelnoj reprezentaciji?

Kat: Nedavno smo završili naš poslednji album – inspiracija za to bila je da koristimo brži tempo i napravimo da zvuči sirovije od naših prethodnih izdanja. Malo i podseća na radni KVB.

Vizuali su često inspirisani našim putovanjima, a subjekti su uglavnom 3D renderi i digitalno obrađena priroda prevedena kroz analogne video mašine. Oni su naš treći član; odražavaju muziku i stvaraju haotičnu atmosferu kakvu želimo na koncertima.

Nedavno ste objavili album Artefacts (Reimaginings From The Original Psychedelic Era), koja ideja stoji iza samog imena?

Nick: U pitanju je referenca na poznatu psych kompilaciju Nuggets (Original Artyfacts From The First Psychedelic Era),koja je bila i inspiracija za kaver albuma.

Imate li favorita sa tog izdanja?

Nick: Rekao bih da je I Ain’t No Miracle Worker moj favorit. Već dugo sam bio znatiželjan da probam i uradim tu traku.  

Never enough je jedan od vaših najvećih hitova. Kako sada gledate na tu pesmu? Da li je i dalje izvodite ili vam je dosadila?

Nick: Da, još uvek je izvodimo. Malo je čudno da još uvek izvodimo pesmu koja je verovatno prva pesma ikada koju je KVB napisao i snimio, ali ponosan sam da tako dugo traje. Ipak, primetili smo tokom turneja u Kini, Meksiku i tako dalje, da su drugačije pesme favoriti, pa možemo da prilagodimo set u zavisnosti od lokacije gde sviramo.

Živeli ste u različitim gradovima i državama – Velika Britanija, Nemačka… Koliko sama mesta utiču na vaše stvaralaštvo?

Kat: Definitivno imaju jak uticaj, ne samo okruženje, već i unutrašnjost mesta. Imamo lepo sređen studio u našem stanu u Mančesteru, što nam dopušta da više eksperimentišemo i razvijamo pesme. U prošlosti, dok smo živeli u Londonu, imali smo samo ćošak sobe! Mančester nam se, u ovom trenutku, čini kao sjajno mesto za život, priuštiv je i ima mnogo ljudi koji rade različite interesantne stvari, dosta koncerata i muzičkih događaja, barova otvorenih konstantno…

Za kakav film biste voleli da radite saundtrek?

Kat: Očigledno mora da bude nešto distopijsko ili neki iflm Peter Strickland-a ili, na primer, adaptacija JG Ballard-a Ben Wheatley-ijevih filmova – Super Cannes ili Cocaine Nights.

Koji albumi i umetnici su vam se dopali u poslednje vreme?

Nick: Neke od poslednjih stvari koje smo slušali su Against All Logic’s 2012-2017 albumi, Rigopolar, Broadcast, Darkside-ov live album, raznovrsna jazz / library muzika i mnogo brazilskih stvari. Darkside-ov live iz ove godine u New Century Hall-u u Mančesteru je bio jako inspirišuć.

Nastupate na ovogodišnjem Changeover festivalu, kako se osećate pred svoj prvi nastup u Beogradu?

Kat: Prvi put dolazimo u Beograd, baš smo uzbuđeni što ćemo konačno svirati ovde i čak imati vremena da vidimo malo i grad!

Članak The KVB – britanski post pank duo stiže u Beograd se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Čovek koji se krije iza pažljivo i vešto komponovane hipnotičke i melanholične muzike — multi-instrumentalni umetnik dolazi u Beograd sa novim materijalom po drugi put nakon svog prvog nastupa u epicentru beogradske subkulturne scene, Drugstore-u još davne 2015. godine. 

„Čitava poenta albuma je bila da podelim sve emocije koje sam osećao. Nijedna pesma nije slična drugoj. Govore o tome kako je živeti na svetu kao ljudsko biće i iskusiti mnogo emocija i iskustava tokom života. Uvek sam se žalio da nikada nisam imao dovoljno slobode da uradim sve što sam želeo. Ovog puta mi je bukvalno sve bilo dostupno”, kaže umetnik Luis Vaskez.

Njegov najnoviji album Exister je putovanje kroz slojeve lične traume i stalno prisutnog bola. To je bila prilika za muzički reset kod Vaskeza kroz sirove i lične aranžmane, gde je potpuno oslobodio sebe svih restrikcija koje su bile prisutne tokom dugog boravka u Berlinu, pre selidbe u SAD tokom pandemije COVID-a. 

Ulaznice su u prodaji: https://cutt.ly/k2X53ti

Članak The Soft Moon dolazi u beogradski Drugstore se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Zvuk im je baziran na analognom sintisajzeru, u miksu koriste tape-delay, dok za sebe govore kako svakako ne spadaju u nekakvu modernu produkciju.

Žanrovski su ponajpre bliski dream popu i eksperimentali – odnosno drone-u, u manjoj meri i post-punku.

Bend čini duo tandem iz Rijeke, Vedran Burul pevač i klavijaturista, synth performer i Srđan Galić osoba zadužena za guitar loopove i generalno instrumentalnu interpretaciju. Na dve numere sa njihovog izdanja istoimenog naziva, kao izvođač na klarinetu pojavljuje se i Josip Visković.

Album je sniman u  „Studiu Gis” i  „Studio Pehlin”, u Rijeci tokom aprila i maja 2022. godine.  Za mix je bio zadužen Hrvoje Nikšić, „Kramasonik” studio Zagreb, a za mastering Joe Talia, Melbourne.

Članak Upoznajte Polarne ptice se pojavljuje prvo na Oblakoder.