Maša Seničić (Beograd, 1990) je scenaristkinja, pesnikinja i novinarka. Kao diplomirana dramaturškinja na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, pod okriljem iste institucije završila je i master studije Teorije dramskih umetnosti i medija. Sarađivala je na različitim domaćim i međunarodnim projektima, pre svega u polju filma kao autorka i saradnica, a zatim u pozorištu i na radiju. Ko-selektorka je programa Hrabri Balkan u okviru Festivala autorskog filma i jedna od osnivača, koordinatorka i mentorka u okviru programa Filmkulture. Piše prozu i poeziju koja je objavljivana u domaćim i regionalnim časopisima (Poezija, Polja, Letopis Matice srpske, Zent, Prosvjeta, Dometi…), zbornicima (Rukopisi, Dostojno jest, Ovo nije dom, Čiji grad?) i na onlajn portalima (Agon, Eckermann, Libela, Strane, Kritična masa…). Njena prva zbirka pesama, «Okean», nagrađena je “Mladim Disom” za 2015. godinu, dok je njena druga knjiga poezije, «Povremena poput vikend-naselja» (Treći Trg/Srebrno drvo, 2019) osvojila nagradu “Dušan Vasiljev”. Seničić pohađa Doktorske naučne studije Teorije dramskih umetnosti, medija i kulture (FDU), sa fokusom na teoriju filma i medija. Proteklih godina radi kao glavna urednica BeforeAfter portala, kao deo redakcije Milica magazina, te na samostalnim projektima i publikacijama koje uporište imaju u studijama sećanja i digitalnoj humanistici. 

Naslovna fotografija: Nemanja Knežević

Članak Razgovor o zbirci Povremena poput vikend-naselja u Beopolisu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Za čitaoce Oblakodera preporučuju 5 naslova i autora koje bi trebalo pročitati.

Jun Fose, Pas i anđeo

„Fose je kao pisac prešao sa opisivanja sveta kakav se ukazuje, sa socijalno-realističkih košmara malih neizbežnih stvari i odnosa iz prvih romana, punih neuroza i panike, na opisivanje sveta kakav istinski jeste, mračan i otvoren.” Karl Uve Knausgor

Biserka Rajčić, Pisma iz Praga

„Biserka Rajčić, pisac tanane opservacije i nadahnutih zaključaka, prevodilac prvoga reda, putnik i saputnik, a uz sve to i veliki usamljenik i čitač, napisala je svoja Pisma iz Praga kao obraćanje onom drugom kome mi svakako nismo potrebni, ali je on nama neophodan (da parafraziramo još jednom nezaobilaznog Matića), kao i velike putopisne etide svima koji, još u znaku velikog zaveta njenog i našeg prijatelja Petra Vujičića, mogu da se prepoznaju, da vole, da čitaju.” Draško Ređep

Maša Seničić, povremena poput vikend-naselja

Već u konceptu svoje knjige, Maša Seničić nagoveštava sukob čoveka sa pravilima i principima savremenog sveta. Postavljajući punkt na svako odredište svojih intimnih preobražaja, junakinja ovih pesama iscrtava svoj odnos sa urbanim, napuštenim i zaboravljenim prostorima, suprotstavljajući im slike željenog sveta, preispitujući zadate pozicije. Povremena poput vikend-naselja, ova poetska mapa, daje putokaze za traženje delova koji nedostaju.

Lidija Deduš, Ništa od najvljivanog kraja svijeta

Druga zbirka Lidije Deduš u pogledu forme, narativnosti i dugog stiha naslanja se na njen pesnički prvenac Apatridi i ostale čudne ličnosti, ali se tematski fokus okreće ka unutra, istražujući ličnu i porodičnu istoriju i fenomen psihološkog nasleđa. Prepoznatljiv humor i parodijski odnos prema stvarnosti prisutan je i u ovoj knjizi, utoliko oporiji, koliko su iskustva o kojima autorka peva intimnija i traumatičnija. Smrt članova porodice, kraj ljubavne veze kao zametka nove porodične zajednice i neostvarivost očekivane sreće, mali su krajevi sveta koji se slute, a nikad u potpunosti ne dešavaju, zahvaljujući vitalizmu i snazi lirske junakinje i nagonu za obnovom koja se u konačnici ostvaruje kroz tekst.

Nikola Petrović, Papir brzo gori

Iako se Petrovićeve kratke priče tematski najčešće kreću u sferi bračnog i porodočnog života, govoreći o izazovima ljubavi i seksualnosti, nežnosti i nasilju i njihovoj neraskidivoj vezi, ovakav opis lako može da vas zavara i navede na pogrešan trag. Eksperimentišući u različitim podžanrovima fantastike i kriminalističke priče, ne zaboravljajući istovremeno na lekovitost humora i intriganstnost apsurda, autor u svakodnevicu uvodi duhove, vanzemaljce, uklete kuće i oživele slike, a svog čitaoca sprovodi kroz groteskni svet pomerenih odnosa svtvarnosi i mašte, iza kojeg iščitavamo aktualne pobleme savremenog čoveka. Bilo da ste ljubitelj Kereta, Kafke ili Kišona, uživaćete u iščašenom svetu Petrovićevih junaka.

Članak Top 5 izdanja Trećeg Trga se pojavljuje prvo na Oblakoder.