Ima ukus kao da je imao dobru ideju ali mu se nešto desilo
Ne seća se da li je bila kockasta ili okrugla
Ne pamti da li miriše na morsku so ili žuto cveće,
Ma sve i da je mirisala na neven, ne bi ni bilo važno
Išao je izgubljene ideje
Možda bolje zvuči (poetično onako) išao je u izgubljene ideje?
Ili ipak išao je izgubljeno i (g)de je?
Bilo kako bilo, promenile su mu se želje.
Ma, nemojte da se čudite, kako da se ne izgubi, pa nije on neka mandarina pa da bude narandžast i kad mu se ljušti kora
Više je kao nar, naviknut da bude (kako bi sad bilo dobro da kažem car!! Ali pomisli biste da je ovo dečija pesma i kao i uvek niko me ne bi ozbiljno shvatio!)
..Naviknut da bude voće bogova, crven i da ima čudnu moć
Ali nar je tako mali kada ga izvadiš iz kore.
(stvarno sam nepopravljiva, stavljam voće u jednu sivu priču, j a o)
I da, išao je tako
I svako je dete moglo da ga savlada
I da je htelo moglo je da mu razbije zube
I da se hvali drugarima kako sme i sa tri puta većim od sebe
Ali nijedno nije,jer ne zna zašto ga se plaši
Lakše bi bilo da je bio prljav
Manje bi strašno bilo da ima veliku grbu na nosu i preki pogled
Ali kod ovog čoveka pogled je mutan
Čoveče, i to će proći
Čovek možda nije čovek
Već prašina uskovitlala, u potrazi da na nešto padne
I čovek nije čovek i sreća nije sreća i kvake više nisu obične kvake pa da samo kliknu(znam da kvake tehnički ne klikću ali ne znam kako da kažem) I pazite sad šta ću da kažem!
Previše je slučajno da bi bilo slučajno
Igrao se slučaj, pa on zaboravio da ispriča svoje snove, briga ga gde mu je jastuk i što nju neprestano čudi što je prestao da leti
I kako ne razume da kad zaspi noću, ujutru se budi nov
I mnogo je dugo išao bos i kad stigne kući, neće je prepoznati
Ali ne brinem, nemojte ni vi, i ona čak razume da ne treba da brine, biće njemu dobro, samo da nauči da bude mandarina
I vratiće se ideje da prave mostove.

Marta Đorđević o sebi uglavnom ima da kaže da želi da bude istraživač i tragač u Poteri (nakon pobede u Slagalici, naravno). Upozoriće vas da ne igrate društvene igre sa njom, ali vam, recimo, može preporučiti baš dobar sladoled ili predstavu. Ako biste nešto da joj poklonite, neka to bude četka sa uputstvom za upotrebu. Sa njom ćete lako da nađete zajednički jezik, voli da kaže da ih zna pet. Sve što postigne voli da pretvori u pero, pa doda u svoja krila koja se prave polako, ali sigurno. Eto to je sve što treba da znate, ovo priloženo su prve stvari napisane dok je živela u Francuskoj i dugo dugo razmišljala o promenama.

Ova priča objavljena je u okviru Oblakoderovog književnog konkursa.

Članak Priručnik za one koji bi da se menjaju kao mandarina – kratka priča Marte Đorđević se pojavljuje prvo na Oblakoder.