Otvaranje festivala na talasima SURF.FM programa

Simbolično nazvan Surf.fm, program otvara Phillie P, koji stoji iza Ice City Records, izdavačke kuće koja se bavi reizdanjima legendarnih muzičkih ostvarenja. Sve zajedno ovo čini bogat arhivski katalog, koji će Phillie P prezentovati publici u prva tri sata programa koje su ujedno i zvanično otvaranje prvog izdanja Surf festivala.

Ime koje je na britanskoj alternativnoj radijskoj sceni dugo bilo maltene sinonim za najslušaniji nezavisni radio na svetu – londonski NTS, Charlie Bones sa razlogom drži ovu titulu. Posle desetogodišnje rezidencije na NTS-u, kojeg je zasigurno barem delom učinio toliko popularnim među alternativnom publikom, Bones je otvorio svoju radio stanicu Do!!You!!! Radio. Kako govori i ime ovog radija, Charlie Bones je posvećen autentičnosti u svakom aspektu svog stvaralaštva. Igra i konstantno stvaranje je ono što i sam ističe kao glavne komponente njegovog pristupa u muzici, a to se ogleda u nepreglednom znanju različitih žanrova i stilova, ali i neverovatnom povezanošću sa atmosferom i pulsom publike.

Jednako bogat svojom sposobnosti da oseti publiku u svakom momentu, dolazi Habibi Funk. Kao kustos, istraživač i selektor jedan je od najrelevantnijih imena kada pričamo o konzervaciji, re-izdavaštvu i istraživanju muzike Severne Afrike, Jugozapadne Azije i generalno arapske muzike od druge polovine 20. veka nadalje. Šta to sve obuhvata? Od soula, preko popularne muzike koja slavi tada ostvarenu slobodu mnogih ovih nacija, do eklektičnosti hip-hopa i fanka sa uticajem lokalnih tradicionalnih muzičkih pravaca (zouk, etio-džez, alžirski rai…).

Surf.fm veče će zatvoriti beogradski Spacewalker, čiji kolekcionarski rad seže od diska preko soula i džeza, fanka, sve do čikaškog hausa. Spacewalker svoju kolekcionarsku strast elegantno prevodi u neumorne DJ setove – bilo da je u pitanju dancefloor ili radio. Jedan od radija na kojima je Music is My Sanctuary iz Montreala, gde je host emisije Balance. Pored DJ-inga, Spacewalker je vlasnik Outer Spaceways Records izdavačke kuće, čija se izdanja mogu naći širom sveta.

Muzika van striming platformi: radio kao alternativa

The Buggles su svojim hitom još iz 1979. rekli Video Killed the Radio Star, ali se čini da je radio ipak preživeo dolazak videa kao novog muzičkog formata. Ono od čega se i spotovi i radio i svi fizički nosači zvuka verovatno nikada neće oporaviti jesu striming platforme, koje su od 2010-ih zavladale navikama slušanja muzike.

Slojevitost problema striminga zasigurno zaslužuje ceo jedan članak za sebe. Finansijski model striming servisa svakako ne utiče pozitivno na (nezavisne) izvođače i često se distribuira u neetičke investicije, striming platforme su takođe mesta gde se organski način deljenja muzike gubi, i na kojima je otkrivanje novih izvođača i muzike skoro isključivo prepušteno algoritmičkim sistemima preporučivanja: algoritmi na mnoge načine favorizuju samo određeni muzički sadržaj, tako da se gubi raznovrsnost, a manji izvođači se zbog ovog nepravednog ‘filtriranja’ često i odlučuju da sve ujednačenije prave muziku koja odgovara ovim sistemima.

Zbog ovog kompleksnog problema koji savremenu muzičku industriju čini sve manje održivom, nezavisni radio može da služi kao jedna od alternativa, gde selektorke/i i voditeljke/i emisija na svojstven način obrazuju publiku i na etičkiji način promovišu izvođače i njihovo stvaralaštvo. Verujući veštinama, muzičkom i selektorskom znanju ovih pojedinaca, baš zato se na na Surfu – pored zvaničnog Surf.fm programa – na ovogodišnjem lajnapu takođe nalaze brojni izvođači čije karijere su započete, razvijene ili propraćene na radijskim stanicama širom sveta, poput Flo Dill, čija jutarnja emisija na NTS-u broji najveću količinu slušalaca po emisiji u svetu nezavisnih radija ili heroja piratske radio scene kao što je Bradley Zero, koji je izgradio svoje ime kroz osnivanje Rhythm Section International radija, i rezidencije na BBC Radio 1, kao i NTS-u.

Sve ove izvođače smo poslušali i selekciju njihovih mikseva na različitim stanicama uklopili u jednu plejlistu, koja može da služi i kao inspiracija za dalje otkrivanje muzike kroz radio, ali pre svega kao zagrevanje za Surf.

Flo Dill 

Shy One
Bradley Zero
Charlie Bones
Kikelomo
Tarsza
Karim Semin
Leon Vynehall
Olgica
Phillie P
Spacewalker 
RAPRAVE
GЯEG b2b Miley Serious b2b LU2K (TRASMAN warm up)
James Massiah

Članak SURF.FM: Radio selektori za otvaranje Surf Festivala se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Film će biti prikazan u okviru drugog izdanja manifestacije DokZima – smotre dokumentarnog filma. Projekcije će biti održane u sredu, 18. decembra u 20 časova u Dvorani Kulturnog centra Beograda i u četvrtak, 19. decembra u 20 časova u Centru za kulturu Valjevo (CZKV). Nakon obа prikazivanja publika će imati priliku da učestvuje u razgovoru sa autorkom filma.

Sa Marijom Stojnić smo razgovarali o inspiraciji za ovaj film, njenom doživljaju radija i ulozi zvuka kao protagoniste priče.

Marija Stojnić

Šta Vas je inspirisalo da se bavite Radio Beogradom kao temom Vašeg filma? Kako ste došli na ideju da spojite zvuk i vizuelni prikaz na ovako jedinstven način?

Marija Stojnić: Radio Beograd je stanica uz čije sam dečje emisije i radio drame odrastala, zatim sam se bliže upoznala sa njim kao student režije, kada sam po prvi put kročila u dramsku redakciju, i po treći put sam mu se vratila u odraslom dobu, kada sam intenzivno počela da slušam noćni program Radio Beograda 3, a zatim i dnevne emisije. Ono što me fasciniralo te 2016. godine, jeste koliko se Radio Beograd programski izdvajao od svih ostalih medijskih sadržaja, i koliko je taj kontrast bio jak. U doba senzacionalizma, advertajzinga i masovne proizvodnje sadržaja bez bilo kakve trajne vrednosti, Radio Beograd je jedina stanica u zemlji koja je na visokom nivou zadržala programe posvećene kulturi, umetnosti, nauci, društvenim pitanjima, koja i dalje emituje i proizvodi radio drame, na kojoj se 2 sata može čitati neki filozofski tekst a zatim čuti eksperimentalna muzika savremenih kompozitora…

Šta je još iniciralo ovaj film?

Primetila sam još nešto, što je zapravo iniciralo ovaj film: taj sadržaj koji sam slušala, bilo da je u pitanju muzičko stvaralaštvo ili govorne emisije, počeo je da transformiše doživljaj mog prostora, zatim moje ulice, okruženja, i čak i moje svakodnevne misaone tokove. Desila mi se neka značajna promena, u odnosu sa gradom, isključivo zahvaljujući zvuku koji sam slušala. Pomislila sam da je to veoma potentna tema koju sam htela da istražim kroz filmski jezik i na sinestetičan način otelotvorim nešto što je nevidljivo.

Zvuk ima ključnu ulogu u filmu, ali se čini da ide i dalje od puke dokumentacije — gotovo postaje protagonista. Kako ste pristupili obradi i osmišljavanju zvučnog „lika” u filmu?

Zvuk ima neverovatnu moć da transformiše stvarnost. Za razliku od slike, zvuk je imanentan, on ispunjava prostor, ulazi u naše uši, i na njega, za razliku od slike, ne možemo da „zažmurimo” ili da okrenemo glavu. On poseduje jednu sveprisutnost koja ima gotovo opipljiv, materijalni kvalitet u prostoru. U isto vreme, zvuk instantno proizvodi mentalne slike, koje su za svakoga različite i  jedinstvene. U toku pravljenja filma, Radio sam u nekom trenutku počela da doživljavam kao personifikovanog protagonistu – monumentalno telo, koje nosi naša kolektivna sećanja i istoriju, gde sama zgrada nekadašnjeg Zanatskog doma predstavljala njegovo fizičko telo, zaposleni na radiju – krvotok, a sadržaji koji se stvaraju, i oni sačuvani u arhivama – svet, misli i reči tog protagoniste. Postavila sam pitanje, da taj gigant može da progovori i komentariše nas i sve ono što vidi oko sebe, šta bi rekao? To se naravno u filmu ne vidi, ali je to bilo neko moje pomoćno sredstvo u toku njegovog stvaranja.

Radio Beograd je u filmu predstavljen kao čuvar kolektivne memorije. Na koji način ste vi doživeli ovu instituciju, i šta ona po Vama simbolizuje u savremenom društvu?

Doživela sam je upravo tako, kao neki svemirski brod, koji putuje polako kroz vreme, i čuva naše kolektivno i individualno iskustvo, koje je izuzetno važno održavati živim, prisutnim. Prošlosti se moramo podsećati da nam se ne bi ponovila, ili da bismo je na vreme prepoznali, i znali bolje, onda kada počne da se ponavlja. Takođe, važno je eksperimentisati, istraživati, stvarati nešto novo, i igrati se u zvučnom prostoru, koga na radiju još uvek ima.

Film prikazuje portrete zaposlenih na radiju, čija svakodnevica je za slušaoce nevidljiva. Kako ste birali protagoniste?

I pre nego što smo počeli da snimamo, bilo mi je jasno da ne postoji način da jedan film od 70ak minuta bude reprezentativan u obimu, odnosno da obuhvati sve stanice Radio Beograda (RB1, RB2, RB3, 202), njihov programski sadržaj i sačini sveobuhvatni potret zaposlenih. Tako je i sa arhivom, koja je jedno neizmerno bogatstvo od kog ćemo uspeti da čujemo samo fragmente za vreme trajanja naših života. Odluka je bila da se fokusiram na programe Radio Beograda 2 i 3 i arhiv koji je selektovan na nivou ličnog osećaja, pa čak i tada u film je ušao samo jedan mali deo programa.

 Samim tim moj proces je bio dosta intuitivan, želala sam da zabeležim što vernije atmosferu i procese u toj „vremenskoj kapsuli”, i koliko je moguće dočaram vrednost tog programa, njegovu suštinu. Gledala sam i upijala šta se dešava oko mene i kakve promene prolazi sam radio. Tako sam i donela odluku da naša mala ekipa zabeleži ono što zateknemo na licu mesta, tokom svakodnevnih radnih procesa, bez većih rediteljskih intervencija u samom snimanju, proigranih scena ili intervjua. Nismo pravili hijerarhijsku diskriminaciju, i u filmu su se tako našle i čistačice i obezbeđenje isto kao i stvaraoci programa, autori, voditelji, gosti. Mi smo zabeležili jedan trenutak u vremenu radija i društveni trenutak koji kontekstualizuje to vreme, na Drugom i Trećem programu Radio Beograda između 2016. i 2018. godine.

Koliko je trajalo snimanje i istraživanje za film? 

Istraživanje i preslušavanje arhivskih materijala se dešavalo sve vreme, uporedo sa snimanjem filma. Ceo proces trajao je od 2016-2019 godine, s tim što je snimanje najviše bilo skoncentrisano u prve dve godine rada. Moja pozicija je bila pozicija radoznalog slušaoca, i nisam se previše bavila istorijatom stanice, više me zanimalo sve ono što je skriveno u ahivu, i u njegovim sobama i hodnicima.

Da li ste tokom istraživanja za film otkrili neku priču ili detalj o radiju koji Vas je posebno iznenadio ili dirnuo?

Bilo je dosta toga što me u tim danima iznenadilo, oduševilo. Kroz treći program, upoznala sam se sa savremenim stvaralaštvom novijih generacija domaćih kompozitora, na primer. U radu sa arhivom, ali i tokom snimanja emisija, osećala sam se kao da učim neku alternativnu istoriju Beograda i naše sadašnje i bivše zemlje, ispričanu od strane nekih manje poznatih, nekad i anionimnih pripovedača, koja nije ušla u udžbenike. I dan danas se naježim kada  čujem neke arhivske segmente iz filma, ili odlomke iz emisija na radiju, jer se u njima kriju potpuno autentične, lične priče i istorije koje su toliko intimne, neverovatne, upečatljive, a samim tim to su i priče svih nas, koje čine da se osećamo manje usamljeno. Postoji nešto izuzetno uzemljujuće u tome. Mogu reći da sam za vreme rada na filmu upoznala jednu novu dimenziju grada, neke njegove stanovnike umesto čijih lica vidim glasove, bivše i sadašnje, na jedan izuzetno topao i intiman način. 

Kako vidite budućnost radija? Da li verujete da će on zadržati svoju autentičnost ili se prilagoditi trendovima poput podkasta i striminga?

Rekla bih da je Radio medij koji opstaje, koji evolvira i prilagođava se svom vremenu, i bitno je u tom prilagođavanju imati meru, osluškivati ali i biti kritičan, usvajati novo, ali i zadržati neke stvari koje su vanvremenski dobre. Podkasti, koji su direktno nastali iz radijskog formata, su recimo doneli jednu sjajnu stvar, a to je veća građanska participacija u javnom prostoru, i vidljivost nekih novih glasova i tema koje su aktuelne za nove generacije. Sa druge strane tu je prisutna hiperprodukcija bez klasičnog uredništva, što ima svoje prednosti i mane. Bez nekih podataka kojima mogu ovu tvrdnju da podržim, čini mi se da je radijski sadržaj izuzetno slušan i danas, samo se možda više sluša u toku raznih drugih aktivnosti, jer ne zahteva vizuelnu pažnju. Takođe, mislim da ovaj format osvaja i novu publiku, jer, kada govorimo o javnom radiju, tu je i mogućnost produkcije različitih originalnih muzičkih i dramskih formata, koji bude radoznalost.  Ti programi su i dalje izuzetno kvalitetni, i rekla bih da je radijski „slow programing”, i intimnost slušanja drugog glasa, mnogo više po meri i tempu čoveka, nego neki brzi i agresivni medijski sadržaji.

Koliko su manifestacije poput DokZime važne za promociju dokumentarnog filma u Srbiji i za povezivanje sa širom publikom?

Uprkos bogatom i međunarodno prepoznatom dokumentarnom stvaralaštvu domaćih autora, i sceni koja se značajno razvila u protekloj deceniji, dokumentarni film u Srbiji još uvek nije našao svoju kuću. Naši filmovi se i dalje većinski prikazuju na festivalima, koji u Beogradu jesu dosta uspešni i posećeni, ali to nije dovoljna platforma za dokumentarno filmsko stvaralaštvo. Mislim da je naročito važno da se domaći dokumentarni film učini dostupnim široj, nefestivalskoj publici, u bioskopu, da se stvori jedna kultura prikazivanja i kolektivnog gledanja autorskog dokumentarnog filma i van velikih gradova i godišnjih manifestacija jer potražnje i želje za našim filmovima ima, publika takve filmove prepoznaje i ceni. Domaći dokumentarni filmovi, autora različitih generacija, na različite načine reflektuju i promišljaju našu stvarnost i zbog toga su naročito važni kod kuće, jer u njima publika može da se prepozna, to su priče o nama samima. Mi kao dokumentaristi smo se udružili, i borimo se za bolji status dokumentarnog filma, dakle postoje neke incijative, ali to još uvek nije dovoljno. Moja nada je da će dokumentarni film jednog dana dobiti svoje redovne termine u domaćim bioskopima širom zemlje, kao i na televizijama, i da će postati deo kulturne sfere. Manifestacije poput DokZime su izuzetno važne jer upravo otvaraju mogućnosti prikazivanja filmova koji nisu dostupni u bioskopskim salama i van Beograda i nadam se da će ovo postati tradicija, a svi naši dokumentarci dobiti svoj zasluženi dom.

Članak Dokumentarni film u Srbiji još uvek nije našao svoju kuću se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Do 22. novembra, slušaoci će imati priliku da uživaju u pažljivo osmišljenim emisijama koje obuhvataju različite sfere kulture, umetnosti, nauke i društva, a o kojima možete pročitati u nastavku teksta.

Dobro jutro, lepotice, jutarnji program koji inspiriše i motiviše, unosi dozu afirmativne energije u svakodnevicu. Emisija se bavi aktuelnim temama kroz duhovite i nadahnjujuće podnaslove poput „Lutko, život je pred tobom“ budući da je jedna od gošća i Ruška Jakić, koja će podeliti svoje stavove o životu, uspehu, ljubav, alii i medijima danas i nekad. Prvog dana programa, imali smo priliku da prisustvujemo pravom “jutarnjem razgibavanju uz Tomislava Biščana i Sanju Tufegdžić, a kao još jedna gošća najavljena je i mlada spisateljica Andrea Andrijašević.

Sa druge strane, fokusirana na nauku i budućnost, emisija AI sad vi donosi šest polučasovnih epizoda o današnjem životu uz veštačku inteligenciju. Teme poput istorije AI, bezbednosti, industrijske primene, društvenih aspekata i umetničkih uticaja pružaju edukativni uvid u ovaj savremeni fenomen.

Program posvećen popularnoj kulturi i umetnosti, FLUX FOTON, kroz teorijski i filozofski okvir analizira svet medija, osvetljavajući aktuelne društvene i umetničke fenomene. Cilj emisije je pružanje dubljeg razumevanja savremenog sveta i argumentovane perspektive na ključna pitanja, dok se u emisiji Modni talas govori o modi kroz analizu povratka trendova iz prošlih decenija i njihovu adaptaciju savremenom društvu. Sa gostima poput modnih teoretičara i predstavnika lokalnih brendova, emisija pruža uvid u sociološke i psihološke aspekte mode, kao i njen uticaj na generaciju Z, identitet i društvene dinamike.

Druga strana medalje donosi priče sportista koji, iako talentovani i posvećeni, nisu dostigli slavu svojih poznatih vršnjaka, ali osim govornih emisija, tu je i raznovrstan i bogat muzički program čija kruna jeste emisija Yugo vozi. Emisija povezuje tri generacije alternativne scene u regionu. Prva epizoda okuplja Srđana Gojkovića Gileta, Marka Grabeža i Luku Marinčevića, dok naredne epizode istražuju ulogu žena u muzici sa Bojanom Vunturišević, Milicom MCClure i Svetlanom Đolović, ali i alternativnu scenu Hrvatske, uz goste poput Darka Rundeka, Roka Crnića i Ivana Blažinovića.

Tu je i dramski program kroz emitovanje pet epizode radio serije Do sledećeg poziva u produkciji FLUX radija u kojoj Lana, mlada devojka iz Srbije, ulazi u svet hotline-a, otkrivajući nepoznate strane sebe i svoje okoline. Ispostavlja se da njen noćni posao nije samo zarada, već potraga za dubljom emotivnom vezom.

Profesionalac nudi uvid u različite umetničke profesije, dok razgovori sa stručnjacima inspirativno odgovaraju na pitanja o prošlosti i budućnosti karijernih puteva, posebno prilagođeni studentima umetničkih fakulteta. Među gostima su Goran Marković, Aleksandar Denić, Jug Radivojević, Olja Bećković i drugi.

Večernji program unosi zabavu u vrlo konstruktivan i usko specijalizovan program FLUX radija, govornom emisijom Seksi grad, ali i kontakt programom Guess who’s back.

Seksi grad kroz dijalog četiri devojke koje se referišu na ikonične ženske likove istoimene serije, istražuje odnose i svakodnevne izazove mladih iz ženske perspektive, dok interaktivni večernji program Guess Who’s Back povezuje nasumične slušaoce putem učešća u radijskom programu, čime se podstiče zajedništvo i stvara prostor za dublju komunikaciju mladih. Aktuelne teme na društvenim mrežama i širi društveni fenomeni obrađuju se u emisiji Salonska levica, dok Netflux pruža kulturni osvrt kroz razgovore sa studentima filmskih smerova o klasičnim i savremenim ostvarenjima na filmu i televiziji.

Za one koji žele dublje analize i sučeljavanja različitih stavova, emisija Bez pritiska otvara prostor za dijalog o aktuelnim društvenim temama kao što su ekologija i uticaj politike na kulturu.

FLUX radio svojim programom ne samo da osvetljava retrofuturizam, već i kreira mostove između prošlosti i budućnosti, nudeći jedinstvenu platformu za glasove iz svih sfera društva.

Pratite FLUX na adresi fluxradio.rs do 22. novembra i postanite deo ove uzbudljive avanture, jer FLUX RADIO, RADI I RADIĆE!

Fotografije: Todor Milivojević

Članak FLUX radio – RADI se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Osim koncepta, na konferenciji je bilo govora i o ovogodišnjem programu FLUX radija čije emitovanje kreće 18. i traje do 22. novembra, uz svečano otvaranje i prateću žurku na Fakultetu dramskih umetnosti.

Ceremonija otvaranja održava se 16.11. s početkom od 20h, uz podršku sponzora FLUX radija Lavazza, Red Bull, Elektrobuba, Carlsberg, Drozli i vinarije Plavinac, Novak i Janko.

„Želimo da istražimo koliko smo zadovoljni stvarnošću koju smo stvorili i kako svojim delima možemo da utičemo na budućnost,“ izjavila je Lena, objašnjavajući osnovnu nit koja prožima i povezuje sve emisije FLUX radija.

Iako je FLUX studentski projekat, ovaj radio je ozbiljan eksperiment u oblasti medija, oblikovan kroz inovativan spoj govornog i muzičkog programa”, istakao je Nikola, dok Katarina objašnjava na koji način muzički program FLUX radija oblikuje sam identitet jedne radio-stanice:

„Muzika koju biramo za FLUX radio prati koncept retrofuturizma – od savremenih žanrova do numera koje su bile ispred svog vremena. S tim u vezi, rekla bih da nam je retrofuturizam bio veoma pogodna tema u koncipiranju plejlista. Ne samo pogodna, smatram da je retofuturizam bio i pokretač svima nama, jer se kroz samu temu dosta prožima ideja povezivanja, umrežavanja i zajedništva. Osim toga, veoma je interesantno promatrati muziku kroz cikličnost vremena što se inače posebno ogleda kako kroz umetnost, tako i kroz muziku“.

Muzička emisija FLUX radija „Yugo vozi” upravo promatra muziku kroz vreme istražujući alternativnu muzičku scenu tri različite generacije, od osamdesetih do danas.

Prva epizoda uključuje Srđana Gojkovića Gileta (Električni orgazam), Marka Grabeža (KOIKOI) i Luku Marinčevića (Afotička zona). Druga epizoda posvećena je ženskom stvaralaštvu uz Svetlanu Đolović, Milicu MCClure i Bojanu Vunturišević. U trećoj epizodi gostuju Darko Rundek, Antun Aleksa (Porto Morto i IDEM) i Ivan Blažinović (Tidal Pull).

Emisije FLUX radija dotiču se tema iz umetnosti, filma, mode, ali i savremenih društvenih fenomena poput veštačke inteligencije.

„Veštačka inteligencija je tema koja nekima možda izaziva strah, ali svima neupitno izaziva fascinaciju,“ istakla je Lena, naglašavajući važnost prilagođavanja i širenja kolektivne svesti o potencijalu ovog sveprisutnijeg fenomena.

Nadovezujući se na muziku i govor, na konferenciji je bilo reči i o samom zvuku kao veoma potentnom sredstvu za iskazivanje i prenošenje emocija, kreiranja određene atmosfere u studiju, a samim tim i u etru FLUX radija.

Nikola, dizajner zvuka, osvrnuo se na kreativnu slobodu koju projekat nudi:

„Kroz pažljivo birane tonove, efekte i ambijentalne zvukove trudimo se da prenesemo atmosferu koja će probuditi jedinstvenu sliku u umu svakog slušaoca. Radio nije samo medij za pasivno slušanje, već prostor u kojem se i govorni program i zvučni efekti spajaju kako bi stvorili bogato audio-iskustvo. Vrlo često sam predlagao autorima da ne „seku” momente smeha iz svojih emisija, jer mislim da je to zapravo i najbolji način da se prenese određena emocija i atmosfera – ako se direktno ta emocija ispolji u programu”.

FLUX radio, koji već petnaest godina aktivno spaja tradiciju i savremenost, nastavlja sa misijom da kroz inovativne formate i aktuelne sadržaje poveže slušaoce i pokrene pitanja važna za mlade.

„Slogan FLUX radio, radi i radiće simbolizuje kontinuitet i značaj ovog projekta, koji neprestano teži novim formama i eksperimentisanju u skladu sa vremenom kroz koje se razvija” zaključila je Lena, pozivajući publiku da se pridruži  ovom audio-putovanju od 18. do 22. novembra na adresi fluxradio.rs.

Članak FLUX radio, radi, radiće konferencija za medije se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Međutim, kada se to pitanje formuliše i postavi, pronalaženje odgovora postaje jedan vrlo kompleksan proces. Da li ste se vi ikada zapitali, šta je vreme?

Šta predstavlja vreme za vas, a šta za nekog drugog?

Vreme je za mnoge od nas suviše apstraktno da bismo ga definisali samo jednim odgovorom na pitanje. Doživljaj vremena je u većini slučajeva subjektivan, stoga nama buduće vreme može biti sutra, a s druge strane, nekome je naše sutra postalo juče.

Međutim, šta je ono što je zajedničko svim ljudima koji žive u vremenu kada i mi, iako ga možda percipiraju drugačije od nas?

Svi prolazimo kroz sadašnji trenutak. Iako je naše sutra nečije juče, naše danas je i svačije danas. Trenutak koji živimo sada, živimo zajedno. Ne postoji odgovor na pitanje vremena, postoji samo vreme koje teče upravo sada, svima nama.

Stoga, FLUX se bavi pitanjem vremena, ali vremena kao celine koja ne razdvaja prošlost, sadašnjost i budućnost, jer u svakom trenutku i u bilo kojoj epohi, ono što nije subjektivno i što se ne može lično doživljavati jeste da vreme prolazi.

Zato je nastao FLUX manifest koji poručuje da ne postoji ono pravo vreme. FLUX ne čeka bolje dane, već se trudi da danas bude bolje.

FLUX kreće od promene, ovde i sada.

Manifest

Zašto da se menjam baš sada?

Možda nije pravo vreme. Vreme ionako prolazi. Stoga, vreme uvek i dolazi.

Vremena uvek ima, jer ono nema početak, ni kraj.

Vreme je krug, u kojem postoji ono što je već prošlo i ono što će tek proći.

Međutim, s obzirom da su oba u jednom krugu, ta dva vremena neprestano se susreću, pa se susretanjem nezaobilazno i spajaju.
Prošlo i buduće vreme u krugu postaju jedno.

Ali, da li to onda znači da se vreme, zapravo, već desilo?

Da li onda vreme, kao što je rečeno, prolazi i dolazi, ili ipak, konstantno stoji?

Ako stoji, postoji li onda pravo vreme ili se ono, ipak, odvija upravo sada?

Da, postoji vreme koje je prošlo i vreme koje će proći. Ali između njih, postoji i vreme koje upravo prolazi.

I zato.

Zato se menjaš, baš sada.

Članak FLUX radio, radi, radiće – Promena, ovde i sada se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Kako svojim akcijama utičemo na buducnośt?

I naposletku – da li je nešto moglo da bude drugačije?

Direktno iz etra studentske radio stanice FLUX, ovo su pitanja koja prožimaju kako sam radio program, tako i danas, gotovo svačiju svakodnevnicu. FLUX radio predstavlja studentski projekat pokrenut na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na Katedri za menadžment i produkciju pozorišta, radija i kulture. Kao petodnevna digitalna radio-stanica, FLUX pruža mladima slobodan medijski prostor za kreativno izražavanje i otvara dijalog o temama koje su važne čitavoj društvenoj zajednici, ali su naprotiv, vrlo često zanemarivane.

Ove godine, FLUX radio sa sloganom FLUX RADIO, RADI, RADIĆE! emituje se 18-22. novembra na www.fluxradio.rs sa svojom programskom šemom od 09:00h do 00:00h. Svečano otvaranje u pratnji žurke za početak programa FLUX radija održava se 16. novembra u 20:00h na Fakultetu dramskih umetnosti, a predstavlja savršen spoj budućnosti i prošlosti kroz imerzivno iskustvo muzičkog, vremenskog i svetlosnog putovanja, uključujući dve DJ scene – disko i tehno, koje spaja jedan vremenski tunel. Kao i samo otvaranje, program FLUX radija prilagođen je slušaocima nezavisno od starosne dobi, budući da poseduje različite programske segmente koji pokrivaju širok spektar tema. Detalje o programu možete videti u programskoj šemi, ali ono što FLUX radio čini dodatno primamljivim i malđoj i starijoj populaciji jeste upravo tema kojom su studenti vođeni u koncipiranju FLUX radija, a to je retrofuturizam.

Retrofuturizam predstavlja pojam i pravac koji spaja vizije o budućnosti ljudi iz prošlosti. Samim tim, retrofuturizam vezuje se za uticaj prosloš ti na kreiranje budućnos ti, št o je tema koju ovogodisnjě izdanje FLUX radija aktuelizuje u skladu sa današnjim vremenom, postavljajući još jedno direktno pitanje društvu:

Ko je više uticao na stvaranje budućnosti – oni pre ili tokom nje?

Stoga, iako su tendencije isčekivanja buducnoś ti oduvek bile neosporivi deo ljudske prirode, FLUX ne želi da se ta navika latentno prenese i u našu budućnost. I naposletku, FLUX ne želi da dočeka pitanje svojih naslednika – da li je nešto moglo da bude drugačije, jer se postarao da ovoj sadašnjosti maksimalno doprinese kako bi budućnost, zapravo, bila drugačija.

Stoga, studenti ispred radija FLUX pozivaju sve čitaoce da im se priključe u stvaranju zajedničke budućnosti i tako se priključe i na otvaranju 16. novembra na Fakultetu dramskih umetnosti, a nakon toga i ostanu u pratnji programa jer FLUX je RADIO, RADI i RADIĆE!

Članak FLUX radio, radi, radiće se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ovog meseca, RadioAparat slavi svoj sedmi rođendan, a za sobom, što sa ponosom može da kaže, ima nebrojano emisija, autora koji su prošli kroz ovaj kolektiv ili su i dalje deo njega i svoju vernu publiku koja, kako i sama urednica Svetlana Đolović navodi, ima ogromno poverenje u ovu internet radio stanicu.

Radio je nastao u novembru 2016. godine na inicijativu beogradskog arhitekte Zorana Dmitrovića, suosnivača nezavisnog udruženja i galerije Kolektiv arhitekata. Prve tri godine radio je imao prostorije u izlogu u Karađorđevoj ulici, a onda je preseljen u Drinčićevu 20, gde se i dan-danas nalazi. Svoj sedmi rođendan, pored žurke u Sprat baru održane 14. novembra, proslaviće i velikim koncertom u petak, 1. decembra u Domu omladine, gde će nastupiti Dina Jašari, Emma i Jimmy, Bad Daughter i Bohemija.

Ovim povodom razgovarali smo sa urednicom Radio Aparata Svetlanom Đolović o svemu što nas tom prilikom očekuje, ali i o svim proteklim godinama i svemu što tek predstoji ovoj radio stanici.

Kako gledaš na Radio Aparat danas? Jesi li očekivala pre 7 godina da će ovaj projekat dočekati 7. rođendan?

Svetlana Đolović: Stvarno nisam. Trajanje je najveći izazov za medije u Srbiji, jer svako je zanimljiv godinu, dve-tri, ali kada krenu stvari svojim tokom i ustališ se u sistem, ljudi imaju tendenciju da traže neke nove zanimacije, a u stvari – ispostavlja se da mnogo ljudi kod nas želi takvu vrstu utočišta i da im je to potrebno. To je neka sigurna luka kada se probude ili puste preko dana, da znaju šta ih tamo čeka, koju su to ljudi, sistem vrednosti i to je ono što nam daje gorivo da nastavimo dalje. Finansijska isplativost je upitna u današanje vreme, ali ako sve orijentišeš ka tome da budeš isplativ, sigurno gubiš, jer moraš da praviš kompromise koji su teški. Zato smo mi rešili: bolje da budemo siromašni, nego da se kompromitujemo (smeh), iako mi mnogi zameraju tu moju kulturnu politiku.  

Kako vidiš ulogu Radio Aparata? Šta je ono što je najznačajnije?

Radio Aparat je mesto slobode i za slušaoce i za nas. Ljudi često očekuju od medija da se deklarišu politički, da oni odmah znaju da li su za ili protiv. Mi smo se odmah deklarisali tako da možemo sve da razumemo i možemo sve da kritikujemo, to nam je pozicija u kojoj volimo da funkcionišemo. Van toga, mislim da je najvažnije sidro Radio Aparata – muzika. Mi sve vreme pokušavamo da rušimo neke barijere, mitove i tabu teme vezane za muziku.

Reci mi nešto više o programskoj šemi Radio Aparata, koliko se to godinama menjalo?

U našoj uređivačkoj politici se ništa nije promenilo, s obzirom na to da je ona bila u sartu, kako je to super osmislio naš osnivač Zoran Dmitrović, da taj govorni deo programa bude prilagođen stvaraocima. Pravimo program prema ljudima koji nama dolaze sa svojim interesovanjima. Naravno, osluškujemo uvek šta se dešava u okolini, ali daješ autorima mogućnost da oni sami izaberu teme i ono čime će da se bave. U tom smislu se ništa nije promenilo.

Ono što je vremenom bilo drugačije je što su neke emisilije prvo išle jednom nedeljno, pa jednom mesečno, recimo, neke su zabišile svoj ciklus, neke su imale od starta na umu određen broj epizoda, neki su imali prosto potrebu da pauziraju i nađu neki novi elan. Ima svih mogućih varijanti, ali je u suštini ostala ideja da, ako imate želju da se nečim bavite i podelite to sa ljudima koji slušaju radio – izvolite! Mi vas nećemo sputavati.  

Nekima je Radio Aparat bio stanica, nekima neka vrsta utočišta, nekima aposlutna terapija, mesto uživanja, druženja, entuzijazma, neiskvarene amaterske ljubavi.  

RA prati lokalnu alternativnu muzičku scenu od svog nastanka, koliko se sama scena menjala tokom ovih godina?

Meni je sve čemu smo svedočili ovih sedam godina fascinantno i super. Koliko god sam nasetovana na alternativni pristup stvarima, uvek jednim okom pratim i šta se dešava u mejnstrimu. Uvek kažem – ultimativni cilj mi je da svi bendovi koje mi protežiramo uspeju. Bend koji je ozbiljan mora da teži većoj publici i veća publika će ga prirodno prepoznavati.

Na našoj listi na radiju je jako dobro što smo uparili ne samo stranu i domaću, već i regionalnu muziku, tako da muzičari iz različitih sredina osluškuju i uvek imaju informaciju šta rade ovi drugi. Lepo je i uzbudljivo videti kako ta anarhična priroda našeg neuređenog tržišta, kada se sve to stavi, jedno do drugog, zvuči fantastično. Najbolje se uživa u domaćoj muzici i prepoznaje kvalitet lokalne scene kada ih sve pomešaš.

Rođendan slavite koncertom u Domu omladine, kako je izbor pao baš na ovaj lajnap?

Ivan Lončarević je uvek želeo da, i u okviru Pop depresije kao izdavača, ali i koncertno malo više zaživi ta pop orijetisana muzika. Godinama mi je predlagao da napravimo neki lajnap koji je više u tom smeru, pa je faktički on sad sastavio i predložio ove izvođače, koji dosta dobro oslikavaju to što smo mi vrteli na plejlistama tokom svih ovih godina.

Dunju pratimo još iz Lovely Quinces, ona je zaista vrlo fascinantna i sada je kao Bad Daughter napravila nešto vrlo ozbiljno i zanimljivo, što je neki spoj elektronske i rok muzike i ovo će biti sjajna prilika da je po prvi put sa ovim projektom vidimo u Srbiji.

Sa druge strane, i geografski i muzički imamo Dinu Jašari, koja je jedna nežna, stidljiva izvođačica, koja već neko vreme osvaja region.

Oan je tipičan predstavnik siger song wrtiter-ski bedroom pop, koji je vrlo intiman i sa kojim se vrlo lako možeš identifikovati, naročito u kombinaciji sa njenim divnim glasom.

Bohemija nam je stari favorti, mi na Radio Aparatu jako volimo Niš i sve moguće bendove odatle. Ono što radi Bohemija je meni fascinantno – tako veliki kolektiv ljudi, vernost tom nekom hippie flower power konceptu i iskrenost u tekstovima, a opet divni su kao ljudi – svaki put kada dođu u Beograd, napomeenm ljudima da ih ne propuste.

Last, but not least – moj omiljeni indie power couple Emma i Jimmy, oni su fantastičan dvojac. Iako imaju samo tri pesme koje su objavili, snimili su dosta numera u studiju, tako da će taj koncert biti bogatiji, ali su mi njih dvoje i ovako fascinantni i taj njihov trud oko scene i talenat, kao neka dva dobra duha beogradske scene.

Slogan događaja je SEDAM GODINA VERNOSTI, kome je RA veran i zašto?

Pre svega svojim slušaocima, a slušaoci Radio Aparat su stvarno posebna fela. To je neka vrsta ljudi koja je najpre odana radiju kao mediju, mnogi od njih su uspeli već da odneguju decu uzrasta koji može da sluša radio i voli. Vernost i lojalnost publike koju ima prema nama je meni jako lepa. Ali ta slušalačka lojalnost ne podrazumeva blanko poverenje i nekritičku ljubav – sopstveni slušaoci će prvi da te isprozivaju (smeh), da ti kažu da im se nešto ne sviđa i slično – i meni je sve to super, da imaju svoja mišljenja. Takođe, vernost i prema našim saradnicima koji tako volonterski učestvuju u radu Radio Aparata svih sedam godina i taj međusobni odnos poverenja se prepoznaje.

Šta bi poželela RA za 7. rođendan?

Poželela bih trajanje. Da ne bežimo od neke transformacije, sve to što novi mediji nude kao mogućnost, fuzije stvari, ali opet – ne treba kvariti ni medij koji već postoji. Možeš ti da napraviš interaktivnost u nekom trenutku kada to treba i sve je to u redu, ali mislim da je radio jedan od tih jako tvrdoglavih i upornih medija, možda baš zato što je jednostavan, vrlo samoodrživ, jeftin produkcijski i ne zahteva dosta opreme.

Bilo bi lepo u nekom trenutku da možemo da plaćamo ljude, ali s druge strane, i taj momenat da je to mesto entuzijazma i slobodnog vremena za njegove stavraoce je isto lep. Ali za sada, mi smo tu i bilo bi lepo da potrajemo.  

Gde je RA u narednih 7 godina?

Mi nismo alergični na fuziju novog i sve što je novo, nama je blisko. Radio je takav medij koji uvek prigrli sve nove formate, ali je bitno da postoji i sam za sebe kao medij. Meni je samo žao što u celoj ekspanziji podkasta ljudi nisu razumeli jednu stvar, koja je vrlo bitna: razlika između simljenog audio programa, nečega što slušate naknadno kada se već završilo i lajv programa je zaista velika.

Vi kao slušalac imate potpuno drugačiji utisak kada slušate nešto što se dešava u isto vreme, bilo da pada kiša, koliko je sati, kakvo je raspoloženje – kada delite to sa slušaocima u lajv programu je zaista neprocenljivo u odnosu na to kada vi to slušate kada se već odigralo i završilo.

Ja uvek najvijam za lajv radio, pored sve ljubavi i poštovanja prema podkastima, ali mislim da će se vreme lajv radija vratiti i te komunikacije između onog ko stvara i onog ko sluša.

Fotografije: Privatna arhiva

Članak Radio Aparat je mesto slobode i za slušaoce i za nas se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ovogodišnji FLUX radio realizuje se pod temom Vašar. Studenti poručuju da “Vašar nije samo onaj u Šapcu, Knjaževcu, Jagodini, Užicu, Nišu, Banja Luci ili na Bajloni pijaci, vašar je i FLUX radio stanica. Vašar je mesto predrasuda i stereotipa, ritual, gledanja u budućnost i vraćanja u prošlost, mesto trgovine i atrakcije. Mi na FLUX-u govorimo o vašaru emocija i energije”.

Flux radio je studentska radio stanica koju svake godine realizuje aktuelna treća godina Katedre za menadžmenta i produkcie pozorišta, radija i kulture.

Ovogodišnji Flux će se zvanično otvoriti 18.11. na Fakultetu dramskih, zatim će 19.novembra biti organizovan pub kviz koji će imati humanitarni karakter, ali će i dodatno zagrejati atmosferu dok program zvanično ne počne 20. novembra. Program će trajati 5 dana, do 24. novembra, ali tu nije kraj aktivnostima. Muzički session i zvanično zatvaranje će biti 25. novembar.

Članak FLUX radio: Slušajmo mlade, jer imaju šta da kažu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Poster za koncert inspirisan je pesmom „Čudna šuma”, a autorka je dizajnerka Monika Lang

Evo ko su sve učesnici Zumovanja:

DINA JASHARI je mlada, talentovana i magična – tako opisuju makedonsku muzičarku koja publiku osvaja emotivnim tekstovima, divnim aranžmanima, i pre svega – vrhunskim pesmama. Dina je autorka i producentkinja, njena muzika leluja na talasima popa, roka, soula, džeza… Za pesmu „Doma“ dobila je nagradu regionalnog konkursa Zadužbine Milana Mladenovića za najbolju pesmu u 2022. godini.

BAD DAUGHTER je novi muzički alterego Dunje Ercegović koja je pre deset godina osvojila ceo region uraganom Lovely Quinces. Ova godina za Bad Daughter je u znaku rada na novim pesmama, ali bilo je i nekoliko sjajnih nastupa: otvaranje koncerta za Florence + The Machine u pulskoj Areni, MENT u Ljubljani, SHIP u Šibeniku, a bogatija je i za statue Pop&Off izvođača godine, kao i za Pesmu godine u Hrvatskoj za singl „Bite Your Tongue”.

Fotografija: Marija Strajnić

BOHEMIJA je možda i najbolji bend koji se pojavio u Srbiji tokom poslednjih šest, sedam godina, a za koji „niko nije čuo”. Niška grupa objavila je tri studijska albuma i za njih dobila fantastične recenzije. Uživo su savršeni – alhemija šest ljudi na bini je nestvarna, a dominiraju gitare, violina, višeglasno pevanje.

Fotografija: Nikola Ranđelović

EMMA & JIMMY su hitmejkeri iz spavaće sobe, a do sada objavili su tri pesme, četvrta samo što nije, a ovo će im biti prvi javni nastup kao E&J! Ema je članica KOIKOI, Džimi je plejmeker TurboTransTurista, zajedno su nešto posebno. Najavljuju i zanimljive goste na svom koncertnom debiju.

Fotografija: Bojana Janjić

Naslovna fotografija: Promo

Članak Festival Zumovanje u čast rođendana RadioAparata – nastupaju Bad Daughter, Dina Jashari, Bohemija i Emma & Jimmy se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Radio koji je smeo, slobodan, autentičan. Prostor za kreativnost i eksperimentisanje, koji predviđa i kreira trendove koji spajaju stare i nove medije. Studenski projekat koji pokreće mlade širom regiona i podstiče ih na širenje vidika. FLUX je autentični audio projekat, periodična radio stanica, koja se realizuje u okviru studijskog programa Katedre za menadžment i produkciju pozorišta, radija i kulture, uz pomoć Katedre za snimanje i dizajn zvuka, Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu uz mentorstvo profesora i saradnika u nastavi. FLUX postoji kako bi omogućio mladim budućim profesionalcima da stvaraju za svoje vršnjake, ujedno kreirajući kvalitetan sadržaj koji mami, provocira i zadovoljava potrebe mladih dajući neke od odgovora na njihova pitanja. Program radija je govorno-muzičkog karaktera sa kulturno-umetničkom, informativnom, edukativnom i zabavnom funkcijom, koje se ogledaju u različitim emisijama.

Tema ovogodišnjeg programa je ULICA- Suviše frekventno, sa akcentom na ulicu kao prostor okupljanja, susreta, afirmisanja mnogih subkultura i pokreta, ali i mesta za rad i umetnost. 

U duhu ulice, na zidu Fakulteta dramskih umetnosti oslikan je simbolični mural, što je ujedno i prva aktivnost spolja do sada, koja izlaskom van fakltetskog studija širi polje delovanja i vrši invazju na javni prostor kojom se podstiče dijalog. Spajanjem radiodifuznog progama i ulice imaćemo imerzivnu emisiju koja će slušaoce terati da se osvrnu oko sebe i vide stvari kojima svakodnevno svedoče iz drugačijeg ugla. Ova godina ističe se po specijalnom muzičkom programu, koji će u velikoj meri birati slušaoci kroz komunikaciju na društvenim mrežama, glavnim medijumom mladih danas. Uz muzički program, čekaju nas i odlomci iz knjige Zimski dnevnik autora Srđana Valjarevića.

Govorni program će svakog dana otvarati Jutarnji program, sa početkom u 9 časova. Nakon Jutarnjeg programa, očeuju nas emisije pod nazivom A jesi li probao da meditiraš, (Po)kreni, Zeleni grad, Ulicama Beograda, Džaba ste krečili, Hoće neko na basket, rEp, Scena iz scene. Govorni program zatvara se u 22 časa, nakon čega se nastavlja muzički program.

Sve emisije će, nakon završetka emitovanja programa, moći da se nađu na našem Mixcloud kanalu.

Članak Počeo program ovogodišnjeg Flux radija se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Radio Študent (RŠ) je najstarija nezavisna studentska radio stanica u Evropi, koja od 1969. godine važi za jednog od ključnih branilaca nezavisnog novinarstva, slobode govora, kulture i društva. Radio je osnovalo Udruženje studenata Univerziteta u Ljubljani, željno da stvori mesto za studente, koji su se politički angažovali tokom burne 1968. godine. Ali nakon eksplozije pank roka i nezavisne muzičke produkcije tokom kasnih 1970-ih i početka ekonomske i političke krize u Jugoslaviji, fokus Radio Študenta se preusmerio na više kontroverzne socijalno-političke teme. Ovo je bio period brzog uspona nadaleko poštovane novinarske škole Radio Študenta, koja i dan – danas potencira rušenje zidova tabua.

Njihov raznoliki program, prožet duhovitošću i političkom odgovornošću, obuhvata recenziju popularne muzike, pokrivanje i analizu trenutnih političkih i društvenih događaja, bavljenje mnogim poljima umetnosti i humanističkim naukama, praćenje i kritičko analiziranje studentske i univerzitetske politike, izvođenje radio predstava, recitovanje dela iz književnosti i poezije…

Jedna od njihovih osnovnih misija je uvek bila stvaranje prostora za različite društvene grupe, manjine i marginalizovane zajednice. Umesto da govori u ime ovih grupa, RŠ pruža uredničku i tehničku podršku koja je potrebna kako bi ove grupe govorile u svoje ime. Ova misija je dovela do stvaranje radio programa posvećenom manjinama od strane manjina. Najpoznatiji programi su:

• muzička supkultura (muzički kompleti koje je pripremilo preko 60 selektora; emisije o zanemarenim muzičkim žanrovima na glavnim radio-stanicama, kao što su metal, hard-core, tehno, rege i rep, bluz, džez…; muzički intervjui i kritike)

• alternativna kultura (vaninstitucionalna umetnička produkcija u oblastima vizuelne umetnosti, novi mediji, pozorište, film, književnost, arhitektura; raznovrsni teorijski eseji; radio drama; vesti o kulturi i kritike),

• etničke manjine (specijalne emisije proizvedene od strane tvoraca radija rođenih u inostranstvu: hrvatske, srpske, afričke, romske zajednice; izbeglice i migranti),

• socijalne manjine i alternativne društveno-političke grupe (posebne emisije koje su proizvodile feminističke aktivistkinje, stigmatizovane zajednice, beskućnici, LGBTQ, anarhisti, lokalne zajednice iz različitih regiona).

Osim nestanka najstarijeg studentskog programa, ako se Radio Študent zatvori zatvoriće se i vrata mogućnosti za oko 250 studenata koje Študent svake godine obučava, od kojih se 50 novoobučenih mladih ljudi pridruži radiju i zajedno kreiraju više od 5 500 novinarskih članaka na godišnjem nivou. Radio Študent traži od fakulteta da obustavi svoje planove, obezbedi finansiranje u iznosu od 120 000 evra do 2022. godine, kao i obavezno učešće Radio Študenta u svim razgovorima o njegovoj budućnosti.

Kao podršku radiju, možete potpisati njihovu peticiju.

Autorka teksta: Iva Sopta

Članak Ugrožena budućnost Radio Študenta se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Voditeljka: Marina Zec

Članak Antena 25: Mladi i horoskop se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Voditeljka: Marina Zec

Članak Antena 25: Mladi i Jutjub se pojavljuje prvo na Oblakoder.

O uticaju ove nove realnosti na živote mladih razgovarali smo sa dve mlade novinarke – Anđelom Đukić i Ivom Hadnađ.

U anketi sa mladima čućemo i šta oni kažu o tome koliko im je korona promenila život, da li su se navikli na novu realnost i da li su optimistični po pitanju budućnosti.

Voditeljka: Marina Zec

Članak Antena 25: Uticaj korone na živote mladih se pojavljuje prvo na Oblakoder.

U ovoj epizodi Antene 25 sa mladom master inženjerkom unutrašnje arhitekture Milicom Grbić razgovaramo o odnosu mladih prema vizuelnim umetnostima, poziciji mladih umetnika na srpskoj sceni i upoznavanjem sa svetom umetnosti.

Voditeljka: Marina Zec

Članak Antena 25: Mladi i vizuelna umetnost se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Upravo o toj važnoj temi razgovaramo večeras sa Andrejem Petrovskim iz SHARE Fondacije. Kroz ovaj razgovor probaćemo da demisitifikujemo brojne fenomene koji se tiču bezbednosti na internetu i objasnimo na koje sve načine vaša privatnost može biti ugrožena u internet sferi. U anketi koju pripremaju novinari Oblakoder magazina čućete i šta devojke i momci misle o tome da li su njihovi podaci na internetu bezbedni.

Voditeljka: Marina Zec 

Članak Antena 25: Mladi i digitalna bezbednost se pojavljuje prvo na Oblakoder.

U ovoj emisiji pričamo o odnosu mladih prema pravu na seksualno opredeljenje. Da li je ovo pravo u njihovim životima ostvareno ili i dalje postoji senka društvenog pritiska i diskriminacije koja utiče na njihove živote? 

Osvrnućemo se na ovogodišnji Prajd koji je održan u Beogradu u septembru, a gost nam je Jovan Ilić, koordinator Prajd Info Centra. 

Novinari „Oblakodera” pripremili su anketu u kojoj su pitali mlade da li su ikada bili diskriminisani zbog svoje seksualne orijentacije i šta misle o ovoj vrsti diskriminacije.

Voditeljka: Marina Zec

Članak Antena 25: Mladi i seksualna orijentacija se pojavljuje prvo na Oblakoder.

U ovoj emisiji ugostili smo Marka Radojkovića, producenta „Kišobrana” i „Pop Depresije”.

S njim ćemo razgovarati o odnosu mladih prema muzičkoj industriji, o „Kišobran” žurkama, noćnom životu u Beogradu, muzičkoj sceni i izdanjima „Pop Depresije”. Mladi muzičari i muzičarke Spejs Noksi, Sajsi MC i Aleksa Nedić (Vizelj, Savana) izneće nam svoje viđenje trenutne situacije u muzičkoj industriji, pozicije mladih muzičara i muzičarki, pozicije žena u muzičkoj industriji i izdavačkim kućama.

Voditeljka: Marina Zec 

Članak Antena 25: Mladi i muzička industrija se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Tokom proleća i leta odlagani su svi festivali i manifestacije, pa nismo mogli na licu mesta da uživamo u kulturnim sadržajima i događajima. Život je bez njih drugačije izgledao nekima, a pitanje je da li su mladi osetili ovu promenu.

U ovoj emisiji postavljamo pitanje koliko su ljudi mlađi od 30 godina uopšte zainteresovani za kulturna dešavanja koja se ne dešavaju u virtuelnom prostoru. Istražujemo da li su novi vidovi kulturne zabave dostupni na klik (kao što su bindžovanje serija, filmova, dokumentaraca i razne internet platforme), zamenili odlazak u pozorište, čitanje knjige i gledanje filmova u bioskopima.

Da u Beogradu nema dovoljno kulturnih sadržaja – jedan je od stavova ispitanika koji su učestvovali u našoj anketi. Grupa mladih opisala je novinarima Oblakodera svoj odnos prema kulturnim sadržajima. 

O kulturi na klik i kulturi uživo govoriće i naše gošće Danijela Nikolić, studentkinja Fakulteta političkih nauka i Iva Hadnađ, studentkinja Filološkog fakulteta.

Voditeljka: Marina Zec

Članak Antena 25: Mladi i kulturna dešavanja se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Mladi u okviru savremene popularne kulture u gradu čini se da se dele na hipstere i gasere. Šta su hipsteri, a šta su gaseri, kako mladi prate trendove i da li su idoli pitanje prošlih vremena? O ovim pitanjima razgovaramo večeras sa dve mlade novinarke Oblakodera, Milom Miljković, studentkinjom prve godine na Fakultetu dramskih umetnosti i Marijom Milić, studentkinjom četvrte godine na Fakultetu političkih nauka.
U okviru emisije slušamo i mišljenja mladih o trendovima u modi, obrazovanju i tehnologiji. Oni, takođe, dele sa nama i šta najradije nose, preko kojih kanala prate trendove i koliko trendovi utiču na njihove digitalne navike.

Voditeljka: Marina Zec

Članak Antena 25: Mladi i trendovi se pojavljuje prvo na Oblakoder.