Kako tehnologija produkcije napreduje zastrašujućom brzinom, mnogi muzičari se bore da pronađu savršenu ravnotežu između digitalno ispoliranog zvuka današnjice i analogne energije muzike koja je inspirasala milione umetnika širom sveta da uzmu svoj prvi instrument (ne bih rekao da su svi počeli sa MIDI klavijaturom). Posebno sada, kada veštačka inteligencija sve više prodire u muzičku produkciju, postoji nada da će se ponovo probuditi želja za „pravim“ zvukovima koji će osvežiti scenu. Ali gde se tu nalazi ta zlatna sredina?

Kantautorka dulps i producent Jeet Vasani dobro poznaju ovu dilemu. Ipak, na svom trodelnom EP izdanju It Is What It Is deluju kao da se sa njom nimalo ne muče.

dulps je mlada bedroom pop umetnica koja nastoji da svoja duhovna iskustva pretoči u suptilnu i transformativnu muziku. Za svoje najnovije izdanje udružila se sa iskusnim dizajnerom zvuka i producentom Jeetom Vasanijem. Iako poznat po radu u tehno i haus žanru, ovog puta Jeet svoj dar za pripovedanje i tehničku preciznost prenosi u sanjivi svet dulps, stvarajući partnerstvo koje deluje istovremeno organski i osvežavajuće progresivno.

Izdanje traje 11 minuta i vodi nas na putovanje kroz ranjivost ljubavi – i način na koji se ona ponekad može urušiti u prah. „Diamond Eyes“ nas uvodi u sanjive strukture i nežnost pevačicinog glasa koji lebdi na talasima sintisajzera i arpeggiatora, uz diskretnu perkusiju. Savršena pesma za vožnju po kiši. Emocije se pojačavaju u „Forever“ – himničnoj baladi koja pruža topli zagrljaj, spajajući raskošnu produkciju nalik Tame Impali sa intimnim, kristalno čistim vokalom. U ovoj pesmi dulps pokazuje izuzetnu sposobnost da glas koristi kao instrument emocije i suptilnosti. Konačno, naslovna pesma „It Is What It Is“ donosi više živih instrumenata i pokazuje kako Vasani i dulps šire svoj zvučni spektar, prateći promene emocionalnog toka. Energijski bubnjevi i električne gitare izdižu pesmu i daju joj pravi himnični karakter. Glas pevačice postaje grublji, prolazi kroz efekte koji ga prigušuju i izobličavaju – stvarajući osećaj iscrpljene emocije i prihvatanja kraja jedne romanse.

Produkcija na It Is What It Is maestralno pogađa balans između savremenog zvuka i sirovog, nefiltriranog emotivnog izraza pesama. Ključni element koji sve povezuje jeste pevačicin glas – intiman i smiren, obraća vam se direktno, a istovremeno lebdi iznad očaravajućih aranžmana. Anna Mošenko, asistentkinja ton majstora na EP-ju, pobrinula se da vokali ostanu pokretačka snaga svake pesme: njen izbor mikrofona, način korišćenja prostora u studiju i napredne vokalne tehnike omogućili su da glas zadrži toplinu i prisutnost, bez gubitka u „pop“ sjaju i prekompresiji koja često zamuti savremene indie pop snimke.

Ipak, nije sve u vokalu. Tokom snimanja, Anna je insistirala na dodavanju više živih instrumenata u minimalističku, elektronsku osnovu pesama. Njen uticaj doprineo je raznovrsnosti zvuka ovog izdanja. Ipak, pazila je da te promene ne zasene dulpsinu estetiku i prepoznatljivu atmosferu, zbog čega EP ostaje dosledan, emotivno suzdržan, a istovremeno duboko prodoran.

U celini, It Is What It Is je savršeno noćno slušanje za sve koji vole da kroz muziku istražuju lutanja srca. To je emotivno iskren i pažljivo izrađen album, sa izuzetnom posvećenošću detaljima. Takav pristup savršeno nadopunjuje jedinstveni kantautorski stil dulps – i možemo se samo nadati da će njena buduća izdanja nadograditi ono što je ovde započela. Lako je zamisliti njene sledeće projekte sa još ambicioznijim aranžmanima, možda čak i orkestarskim elementima u spoju sa elektronikom. Japanese Breakfast, na primer, uspešno je istraživala sličan teren – pa zašto da dulps ne doda svoj lični pečat? Ovo svakako nije tipičan bedroom pop; dulps ima mnogo širi potencijal, ne upada u klišee lo-fi maglovitosti koja se često svodi na lako slušanje.

Da li ovo izdanje na kraju nalazi savršenu ravnotežu između digitalne, sintisajzerske modernosti i starinske neposrednosti? Teško je to tvrditi, ali saradnja dulps i Jeeta Vasanija sigurno će pogoditi pravo u srce svim ljubiteljima sofisticiranog savremenog indie zvuka.

Članak It Is What It Is – sanjivi zvuci i sirova emocija se pojavljuje prvo na Oblakoder.

A da li neko može da zamisli kako bi se ova priča  odvijala kod nas? Pa ne mora mnogo da zamišlja, može da pogleda samo novi film Roberta Egersa Nosferatu. Da, imamo nečastive sile, vampire i ostale karakondžule, to su sve nijanse, ali što bi rekao Balašević – princip je isti. Pazi, dakle, ovamo.

Priča stara ko Biblija, to jest, gotovo isto kao i Bram Stokerov Drakula za kog nemački reditelj nemih filmova FW Murnau nikad nije uspeo da nabavi prava, pa je rešio da malo promeni imena i kraj. Odatle imamo 2 rimejka Nosferatua, onaj Hercegov iz 70-ih i ovaj novi koji nam dolazi od proslavljenog hipsterskog reditelja nalickano-stilizovanih mračnih priča Roberta Egersa. Ako i ima nekog od vas koji se sad pita ko beše ovaj, pa ovaj je radio The Witch, Lighthouse, i The Northman.

Egers se drži osnovne priče o Tomasu (Nikolas Holt) koji je poslom krenuo za Transilvaniju, a ostavio svoju ženu Elen željnu ljubavi (Lili Rouz Dep). Tomas treba da potpiše ugovor sa grofom Orlokom (pola filma u senci Bil Skarsgard) koji je (kao što pretpostavljate i znate) ovaj vampir iz naslova, a koji je, u stvari, povezan već godinama sa ženom mu, dolazi joj u snove i krenuo je ka njoj čim joj eliminiše muža.

Dok Tomas beži, a Orlok putuje, Elen je u stanju raspada i ekstaze i u konstantnoj komunikaciji sa svojim bivšim vampirom, dok porodični prijatelji i doktori pokušavaju da je paze i leče, ali ko što kaže pesma – ne pomaže voda sa korita Ivanova, ni lekari, ni travari. Orlok će doći, vratiće se i Tomas, kljakav, ali živ, i sve će voditi tome da će morati doći do konačnog susreta dvoje povezanih bivših ljubavnika. 

Film već mesecima prati ogroman hajp, govorkanja o nominacijama za Oskara (zaboli čak 4 nominacije), a svakako su ga razni strani kričari koji su imali prilke da ga gledaju u 2024. godine uvrstili na listu najboljih. Nisam najpozvaniji da pričam o samim kvalitetima celokupnog horor gotskog dožvljaja jer jednostavno nisam nikad bio u tom fazonu, ali kao turista u tom svetu mogu da primetim da je Egers, stvarajući svoj sivkasti svet bez boje, pun lake preverzije i sa po kojim jump scare-om uradio dobar domaći zadatak.

Deluje da je ipak na tome sve i ostalo, bez uplivavanja u neke nove originalnije, opasnije i luđe zamisli, što je skroz okej za mene kome je stvarno svejedno da li se lik zove Orlok li Drakula, ili Elen iili Mina. Kapiram da je onima koji su dublje u priči imalo štošta da zasmeta.

Za mene je ovo bio jedan dobar eye candy u kojem je Egers sklopio finu mračnu atmosferu kojom nas je lagano navlačio čekajući tu konačnu eksploziju sa kraja. Orlokov lik s početka jedva i da vidimo i u naredna 2 sata on se polako otkriva kao da se naše oči navikavaju na mrak u kojem ga gledaju i traže. Sve do samog kraja, kad ga gotovo celog vidimo – matorog, koštunjavog, sa velikim hajdučkim brkovima koji nas vraćaju na tezu sa početka teksta.

Orlok je povezan sa Elen još od ranije, sanja je i čeka priliku da konačno dođe, a kad dođe, napraviće sve što može da bude sa njom. Doneće kugu na njen grad, a muža joj osakatiti, kao i druge oko nje. Samo da bi je imao. Znači, realno, ko svaka balkanska budaletina koja se zainati da je nešto njegovo vlasništvo.

Iako lik Nosfertua još od Maksa Šreka koji ga je tumačio 20-ih godina prošlog veka, pa do ovog danas, ne bi trebalo da ima tu dozu privlačnosti i seksualnosti koju ima njegov brat blizanac. Egers je ovim brkovima još više naudio svom liku, pa cela eksplozivna erotičnost koja privlači Elen ka svom mučitelju biva još čudnija. Ali sudeći po komentarima ženskog roda, svakako radi posao. I ne, džabe je što je pod kilo maske jedan od braće Skarsgard, bukvalno se ne vidi.

U prethodnim nedeljama je izašao razgovor sa Egersom koji je najavio prikazivanje filmova koji su uticali na njega u pravljenju Nosferatua, i tu se na listi pojavio naš veliki Kadijević sa filmom Leptirica. Javili su i svi portali da je Nosferatu rađena pod uticajem Leptirice, kao i da ima elemenata balkanskog i istočnoevropskog folklora.

I šta znam, kao što Radojka, glavna junakinja Leptirice, nevino leži na travi dok je neki zvukovi dozivaju iz dubine šume želeći da oduzmu njenu nevinost, tako je i Elen jednom kao mlada bila dozvana od strane Orloka, kad je njihova veza učvršćena, ali tu se sa ovdašnjim klasikom horora svaka veza završava. Mislim, da se ne lažemo – Nikolas Holt je lepši od mladog Pere Božovića.

I dok je, s vremena na vreme, ovaj film vrištao da bi ovde Anja Tejlor Džoj sjajno legla u glavnoj ulozi, Lili Rouz Dep nije loša. Nije ni dobra. Na nekoj raskrsnici se nalazi, i biće joj potrebno još nekoliko godina (decenija) da se otrese svog nepotizma i da na prvi pomisao nje nemamo u glavi roditelje joj Džonija Depa i Vanesu Paradi.

Nikolas Holt je zato zvezda, i u paru sa sjajnim ulogama u filmovima Juror no. 2 i The Order Holt je vladao 2024, i uz Sebastijana Stana može slobodno da ponese titulu glumačkog MVP-a za prethodnu godinu. To što neće biti sankcionisan nagradama, to već ide na čast onima koji o tome odlučuju. Skarsgard posle It-a igra još jednog od likova iz panteona horor čudovišta, i zaista je jeziv njegov spori i stari vampir. Ali pitanje je koliko je to do njega samog, a koliko do maske, Egersove režije i, naravno, brkova, jer – što je vampir bez brkova?

Naravno, kao što ne možemo da zamislimo Egersov film u savremenom dobu i bez precizne dinamike i fotografije, tako više ne možemo da zamislimo i njegov film bez Vilijama Defoa. Defoov profesor, koji je parafraza Van Helsinga, samo doprinosi sumanutoj atmosferi grada koji tone pod naletom kuge, i ne znam da li postoji drugi glumac na svetu koji bi trenutno mogao to bolje da odglumi.

Film se polako pojavljuje na striming servisima i torentima, ali film možda ipak treba najbolje osetiti u bioskopima, dok ga još ima, jer Egers je spremio kompletan ugođaj za čula fotografijom, muzikom i dobrim kastingom. Barem za nas koji smo kao klinci od gotik bendova slušali Him, a ne Typo o Negative. Da, znam koliko ovo blamantno zvuči, pustite me.    

Članak Nosferatu iliti što je vampir bez brkova se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Kada sam pre par godina pročitala da će Donald Glover i Fibi Voler Bridž (autorka serije Fleabag, koju obožavam koliko i samu Fibi) raditi na televizijskom rimejku filma Mr. & Mrs. Smith, bila sam isprva zbunjena tim neočekivanim spojem, ali zatim sam se baš obradovala. U tolikoj meri, da sam redovno proveravala ima li vesti o ovoj špijunskoj drami-komediji i kako napreduje snimanje. Na moju žalost, njih dvoje nisu mogli da se dogovore oko kreativnog smera serije, tako da je Voler Bridž izašla iz kombinacije, a Glover pozvao Frančesku Sloun, scenaristkinju Atlante, da mu se pridruži kao koautorka serije. Glavna ženska uloga dodeljena je Maji Erskin, glumici i scenaristkinji odgovornoj za originalnu, ali nedovoljno zapaženu tinejdžersku seriju Pen15. I, kakav je konačan zbir ovih izmenjenih sabiraka?

Gospodin (Donald Glover) i gospođa Smit (Maja Erskin) neobavezno ćaskaju na klupici

Priznajem da nisam imala visoka očekivanja, em zbog odsustva Fibi Voler Bridž, em zbog toga što ni filmski predložak nije bio bogzna šta. Da, bio je to zabavan film, ali više je ostao zapamćen po nastanku fenomena Branđelina, nego što je posebno zadivio publiku scenarijom, režijom ili glumom. Najveća neuverljivost filma – treba da poverujemo da supružnici koji godinama žive zajedno nijednom nisu posumnjali da njihov partner laže u vezi sa tim čime se bavi – prisutna je i u seriji, ali na drugačiji način. Smitovi su u seriji angažovani od tajne agencije kao partnerski dvojac, tako da se oni prvo pretvaraju da su u braku zbog posla, a zatim postepeno ulaze u stvarnu vezu, koja se sve dublje prepliće sa njihovim zanimanjem. Naravno da je i ovakva postavka izuzetno neuverljiva, ali ova serija nije ni zamišljena kao psihološka drama, već kao mestimično duhovita akcija.

To nam je nagovešteno već na početku. Prvu epizodu (od ukupno osam; sve su dostupne na striming servisu Amazon Prime Video) otvaraju prethodni Smitovi, koje glume Aleksandar Skarsgard i Eiza Gonzales. Ova kratka početna sekvenca ih prikazuje na stereotipan način, kao lepe, zgodne, bogate i pametne ljude koji, pretpostavljamo, uvek pobeđuju. Međutim, nakon što ih neprijatelj brojčano nadjača i eliminiše, dobijamo novog Džona (Donald Glover) i novu Džejn Smit (Maja Erskin). Oni nisu ti savršeni ljudi kakve viđamo u holivudskim filmovima i na početku ove epizode, već realistični likovi koji, uprkos tome što su pametni, sposobni i u vrhunskoj fizičkoj formi, prave greške gde stignu. A ponekad su to i kapitalne greške: neimenovani poslodavac im dozvoljava samo tri fejla, tako da je publika od početka usmerena na brojanje njihovih omaški. U tom smislu, ovaj par špijuna s greškom podseća na ansambl iz serije Slow Horses, koju takođe preporučujem.

Gospodin i gospođa Smit u opuštajućoj poseti buvljoj pijaci

Osim razvoja manjkavosti ubica koji treba da budu nemilosrdno nepogrešivi (neuspeli tj. dosadan prikaz ovoga dao nam je Dejvid Finčer u prošlogodišnjem filmu The Killer), razvija se i emotivni odnos između Džejn i Džona. Ključne rasprave među njima, nekad usmene, a nekad čak pismene, često se odigravaju usred jurnjava i/ili pucnjava, što je kontrapunktni stil koji je postojao i u filmu. Međutim, ovde se njihova veza stavlja i u kontrapunktni odnos sa drugim parovima. U odnosu na ostale, ističe se introspektivna epizoda u celosti posvećena odlasku na terapiju za parove, ali još je istaknutija epizoda u kojoj Džon i Džejn upoznaju drugi par Smitova. Tek tu zapravo vidimo koliko su naši Smitovi nesigurni. Ali baš zato nam se i dopadaju i zbog toga želimo da saznamo šta će im se desiti. Ne bi me čudilo da je Glover čitao Aristotelovu Poetiku u kojoj kaže da likovi u tragediji treba da se ističu, ali da ne treba da budu mnogo bolji od nas, nego nama slični. Koga briga šta će biti sa nekim ko sve radi kako treba? Znamo unapred da će uspeti.

Iako još uvek žalim što sam ostala zakinuta za verziju ove serije sa Voler Bridž, koja bi verovatno bila toplija i još verovatnije duhovitija, ne mogu da kažem da mi se ova verzija koju smo dobili nije dopala. U prilog tome koliko mi se svidela najviše govori činjenica da sam je pogledala za manje od 24 sata, što mi već dugo nije običaj. Da li je ovo serija koja će vam skrenuti pažnju na neistražene dubine ljudske duše, usamljenost modernog čoveka ili nejednaku raspodelu svetskog kapitala u kojoj učestvuje i korporacija na čijem servisu se ova serija emituje? Apsolutno ne. Da li je ova serija svejedno uzbudljiva i ne osećate da potcenjuje vašu inteligenciju dok je gledate? Apsolutno da. A tu je i terapeutski efekat, da ne kažem katarza, gledanja kako se sa problemima u vezi partneri obračunavaju kroz (ravnopravno i jednako) fizičko nasilje.

Ko se krije bolje da ga nije!

Između Glovera i Erskin možda nema toliko hemije koliko između Breda Pita i Anđeline Džoli, ali to je u startu bio nenadmašiv cilj. Kako stvari realno stoje, protagonisti su sasvim dovoljno harizmatični, serija vizuelno privlači pažnju – naročito u delovima kada Smitovi tumaraju Evropom, stilski/tonalno je raznovrsna, muzika je očekivano na nivou – šazamovala sam pesme svaki čas, dijalozi su duhoviti, a čitav buljuk gostujućih glumaca je možda i najbolji deo. Džon Turturo! Šeron Horgan! Parker Pouzi! Sara Polson! Mikaela Koel! Ron Perlman! Pol Dejno! I tako dalje, da ne nabrajam sad.

Još uvek se ne zna da li će biti druge sezone Mr. & Mrs. Smith, ali nadam se da će viša sila naći način da je bude. Ono oko čega se trudim da se ne nadam jeste gostovanje Fibi Voler Bridž u drugoj sezoni. Jer, kao što je Euripid imao običaj da kaže (u prevodu Kolomana Raca): „Kad tvrdo se nadaš, izda te nada, gdje nade i nema, put nađe božanstvo.“ U ovom slučaju, božanstvo je, nažalost, Amazon. A šta smo mi koji se nadamo, neka ostane tema za neku drugu priliku.

Članak Mr. & Mrs. Smith: Ubice nesigurnog srca se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Prva sezona je i dan-danas najzanimljiviji deo ove serije. Kao što sam napisala u recenziji druge sezone, najveći nedostatak ove serije je to što nema pravog antagoniste ili konflikta koji zaista traje, pa imate osećaj kao da se vrtite ukrug sa karakterima. Autorka serije, Lori Nan, uvela je antagonistkinju u trećoj sezoni u vidu nove direktorke srednje škole koju glavni likovi pohađaju (glumi je Džemima Kirk), međutim, ispostavilo se da Sex Education deluje još nerealističnije kad ima antagonistu nego kad ga nema. U tom smislu je dobro što se četvrta sezona vratila na prevashodno unutrašnje borbe likova, premda je bilo i nekoliko spoljašnjih.

Primer unutrašnjeg konflikta iz perspektive Adamovog oca

Glavnu trojku i u završnoj sezoni čine Otis (Ejsa Baterfild), Erik (Nkuti Gatva) i Mejv (Ema Maki), ali tu su i njihovi školski drugari Ejmi (Ejmi Lu Vud), Rubi (Mimi Kin), Džekson (Kedar Vilijams Sterling) i Adam (Konor Svindels), kao i Otisova majka Džin (Džilijan Anderson, mi ti se kunemo!) i Adamovi roditelji Morin (Samanta Spajro) i Majkl (Alister Petri). Svaki od ovih likova hoda putem odrastanja (uključujući i odrasle), neko u lakšim, a neko u težim cipelama. Otis ima suparnicu u novoj školi koja preti da mu preuzme titulu vršnjačkog seksualnog terapeuta i edukatora, Erik pokušava da pomiri svoju seksualnu orijentaciju sa religioznim identitetom, Mejv se navikava na studije u Americi i bori se sa porodičnim problemima, Ejmi otkriva svoju umetničku stranu zajedno sa Mejvinom bivšom simpatijom Ajzakom (Džordž Robinson), Rubi se suočava sa „bulijem“ iz prošlosti, Džekson želi da sazna više o svom biološkom poreklu, Adam jedini radi od sve dece – čuva konje, vozi traktor i balansira između potreba svojih pomalo pogubljenih roditelja, a Džin odgaja novorođenče dok istovremeno pokušava da se snađe na novom poslu.

Koledž koji Otis, Erik i ostali upisuju predstavlja još bezbrižniju pozadinu za njihove dogodovštine u poređenju sa srednjom školom koju su prethodno pohađali. Studenti ovog koledža su fino vaspitani, neki bi rekli da su i previše woke, a Erik se sprijateljuje sa grupicom kvir klinaca i time zapostavlja prijateljstvo sa Otisom. Ovo je bio važan i dugoočekivani konflikt, budući da je u prethodnim sezonama Otis često zanemarivao Erika zbog devojaka koje su mu se dopadale ili zbog „posla“ seksualnog terapeuta.

Ejmi – najbolji lik u seriji

Interesantno je da, u seriji u kojoj se insistira na reprezentaciji svih mogućih vrsta drugačijosti – od telesnih (ove sezone se pored ranije uvedenog Ajzaka u invalidskim kolicima pojavljuje i osoba koja je gluva/nagluva), rodnih (nebinarni i trans likovi), seksualnih (gej, biseksualni, aseksualni likovi), preko verskih, etničkih i drugih raznolikosti – jedino što mi je delovalo baš neuverljivo jeste to što se konflikt između Otisa i Erika na kraju sveo na rasno i statusno pitanje. Čini mi se da je scena u kojoj Erik zameri Otisu što nikada ne pričaju o svojim razlikama (etničkim i ekonomskim), više proizvod lošeg pisanja nego pravog neslaganja ovih likova. Nisam sigurna da je druga polovina poslednje sezone tačka kada ovi problemi između dva najbolja prijatelja treba da se uvedu (nauštrb već postojećih), ali barem se nije dugo na njima tavorilo, već su se brzo razrešili.

Kao što se i sve ostalo razrešilo. Neprijatelji su postali prijatelji, uplašeni zaljubljeni su postali ljubavnici, neistomišljenici su postali saradnici, nevernici su postali vernici, netolerantni ljudi su postali tolerantni, nasilnici su priznali da su nasilnici i tražili oproštaj, neznalice su se edukovale, a udaljeni članovi porodice su se zbližili. Kao i u tween seriji Heartstopper: svi se vole, svi se razumeju, svi otvoreno izražavaju svoja osećanja. Samo je još falilo da na kraju padne jedno opšte hvatanje za ruke i da svi zapevaju Kumbaja.

Mudre reči dr Džin Milburn

Međutim, kao i u Šekspirovim komedijama, ipak postoji jedna senka među svim tim srećnim krajevima. Sex Education je od starta jedna vedra dramedija koja nas već svojim naslovom upućuje na ton i temu serije. Ali, u svojoj poslednjoj sezoni, ova serija ne nastavlja samo da nas obrazuje na temu seksa, ljubavi i međuljudskih odnosa, već i na temu odrastanja. [Spojler!] Mejv, najsamostalniji lik u seriji, lošom porodičnom situacijom primorana da odraste pre vremena, bira da ne odustane od svojih ambicija. Odlučuje da nastavi da se bavi onim čime želi da se bavi, a ne da ostane u koledžu sa Otisom, što je vrlo važna odluka za jednu devojku iz malog mesta poput nje. Ona ovu odluku donosi iako zna da će to povrediti i nju i Otisa, ali donošenje ove odluke ujedno je otvara ka sebi i ka svetu. [Kraj spojlera!] Kao u filmu Call Me by Your Name, završni gorkoslatki kadrovi finalne epizode podsećaju nas na to (a mlađe među nama uče o tome) šta znači biti odrasla osoba: prihvatiti svoja osećanja i dopustiti sebi da ih slobodno osećaš. I hvala celoj ekipi serije na tom podsećanju.

Članak Sex Education: Čiča-miča i gotova (Otisova) priča se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Otvaranje ka svetu van veze Čarlija i Nika koju nova sezona sprovodi dešava se, pre svega, na unutrašnjem planu. Glavnina prve sezone bavi se procesom zaljubljivanja ova dva mladića i Nikovim postepenim prihvatanjem sopstvene seksualnosti (Čarli je odmah na početku serije ustanovljen kao gej lik, dok Nik kroz osam epizoda prelazi put samootkrivanja biseksualnosti), a u drugoj sezoni dvojica protagonista zajedno odlučuju u kojoj meri žele da njihova veza bude javna, i to uglavnom prateći Nikov proces autovanja okruženju. Međutim, serija pravi iskorak iz njihovog malog sveta i u doslovnom smislu kada Čarli, Nik i ostatak ekipe otputuju na ekskurziju u Pariz. Tri od osam epizoda posvećeno je ovom putovanju i tokom njih se otvaraju nove teme, među kojima je najvažnija tema mentalnog zdravlja. Konkretno, uvodi se problem poremećaja u ishrani, što deluje malo preozbiljno za slatkastu i često naivnu seriju kakva je Heartstopper. 

Nik i Čarli jedu sladoled na Monmartru

 Ova serija je od početka bila nerealno vedra, s obzirom na tematiku kojom se bavi. U pravom životu bi dva srednjoškolca koja stupaju u gej odnos prošla kroz sito i rešeto – i zapravo je pitanje da li bi do ostvarenja odnosa uopšte i došlo – dok se u Heartstopper-u konflikti svode na nekoliko koškanja po hodnicima škole ili bioskopa, i to je to. Čak i u drugoj sezoni nema nekog većeg zaoštravanja situacije po tom pitanju: samo dvoje roditelja ne prihvata seksualnost svoje dece, a kada među vršnjacima dođe do nerazumevanja ili ismevanja nečije seksualne orijentacije, ono vrlo brzo biva propraćeno izvinjenjem od strane ismevača ili „bulija“.

Kada sam gledala prvu sezonu (a i kada sam potom čitala stripove), Heartstopper nisam mogla posmatrati drugačije do kao jednu nežnu LGBT bajku. Kao fantaziju koja je tu da nam pokaže koliko bi svet bio lepši (serija obiluje slatkim animacijama, pa i doslovce prikazuje svet lepšim od realnog) kada bi svakome od nas bilo dozvoljeno da živi u skladu sa svojom prirodom, bez konstantnog pravdanja i dokazivanja vlastite ljudskosti na svakom koraku. I zaista, scene u kojima je Niku i Čarliju dopušteno da prosto budu ono što jesu (a to je skoro svaka), bile su mi izuzetno dirljive, dok sam zbog par njih i zasuzila jer su prilično kontrastirale stvarnosti lišenoj šarenih animacija. Ova nezazorna bezbrižnost serije ima i osvežavajuće dejstvo, budući da gej (a naročito lezbejski) parovi u knjigama i serijama, ali najviše u filmovima, obično završavaju više ili manje tragično.

Čarli i Nik, zaljubljeni (a i u svoje telefone)

Druga sezona ovaj bajkoviti kvalitet podiže na još viši nivo. Tokom nje vidimo da skoro svi likovi – prijatelji, članovi porodice, partneri, profesori – otvoreno, bez straha i kočnica, komuniciraju jedni sa drugima i pokazuju neočekivanu empatiju. Emotivna zrelost i gotovo terapijsko izražavanje Čarlija, Nika i njihovih drugara posebno su frapantni, s obzirom na njihove godine, i na tome bi im mogla pozavideti većina odraslih. U tom smislu, kao što junaci i doslovno i metaforički rastu kako vreme serije odmiče, tako i Heartstopper iz jedne prevashodno LGBT bajke prerasta u bajku potpunog razumevanja, saosećajnosti i, najvažnije – ljubavi.

I to one čedne ljubavi, tokom koje se parovi samo ljube i u kojoj telo kao da ne postoji ispod vrata – seksualan kontakt ograničen je na dodire iznad grudi. Ovo odsustvo telesnosti, a bogami i za taj uzrast karakteristične neposlušnosti, potpuno odudara od drugih tinejdžerskih serija, kao što su Sex Education, We Are Who We Are, a posebno Euphoria, kao i od coming of age filmova gej tematike poput Call Me by Your Name ili Of an Age. Čini se da Alis Ouzman ne želi nikoga da isprovocira u svojoj želji da humanizuje pripadnike LGBT populacije, pa svoje karaktere upravo time dehumanizuje. Oni često deluju kao hodajući pamfleti za edukaciju o seksualnim orijentacijama i rodnim identitetima.

CecaEkipa u Parizu

Insistiranje na ispravnim, podržavajućim reakcijama likova u skoro svakoj situaciji i otklon od telesnog nekima će biti bljutava rabota, a nekima dobrodošao beg od stvarnosti. Međutim, treba se osvrnuti i na činjenicu da ciljnu publiku ove serije ne predstavljaju odrasli, pa čak ne ni adolescenti, nego tvinejdžeri. Dakle, deca od 10 do 14 godina. Za njih, naročito za pripadnike LGBT populacije među njima (kojih sigurno ima!), ova serija (a i strip) služi kao svojevrsni priručnik za prepoznavanje međuljudskih odnosa punih ljubavi i podrške. A verovatno su im i zapleti zabavniji, koliko god oni nevino i naivno izgledali starijim generacijama.

Ali, čak i ovakav bezazlen sadržaj ponegde nailazi na cenzuru. Mislim pre svega na stripski predložak, koji je još manje eksplicitan u poređenju sa serijom. Naime, direktor Gradske biblioteke Pančevo je ranije ove godine povukao prva dva izdanja stripa Leptirići iz dečjeg fonda biblioteke, samo zato što govore o odnosu dva gej dečka. To znači da na sajtu biblioteke možete videti da su ova dva stripa dostupna za pozajmicu, ali ako ih tražite u biblioteci, zaposleni vam ih neće izdati. Neću dalje da komentarišem ovaj potez svog sugrađanina jer bih time izašla iz okvira jedne recenzije, ali reći ću da je ovaj slučaj upravo potvrda toga da su nam knjige, serije i filmovi poput Leptirića i te kako potrebni. Iako mnogi od nas žive u 2023. godini, izgleda da neki još uvek o tome nisu obavešteni.

Članak Heartstopper: Javni čas razumevanja i saosećajnosti se pojavljuje prvo na Oblakoder.

U grčkoj mitologiji, Prometej je uzeo vatru sa Olimpa i dao je ljudima, a za kaznu je prikovan za Kavkaz gde mu je orao kljucao utrobu svakog dana. Spoiler alert, J. Robert Openhajmer je Prometej, ili je barem Nolan rešio da ovu grčku tragediju uzme kao osnovu na kojoj će ispričati tragičnu priču naučnika koji je smislio najveće oružje svih vremena.

Iako Nolana poznajemo po raskošnim setovima, inventivnim snimanjima akcionih scena, zapletima koji su ponekad potpuno nepotrebno nerazumljivi, ali i originalnim storytelling poduhvatima, ovaj film je gotovo kamerne produkcije, u kom u 80% slučajeva samo pratimo dijaloge pregršt likova sa kojima se Openhajmer susreće od svojih studija, preko profesorskog posla, do uključivanja u rat, pravljenja bombe i svega onoga što će doći posle. Međutim, najveća vrlina ovog filma je upravo u tome što je, bez obzira na manjak akcije, Nolan uspeo da iskomponuje svoje možda najintenzivnije delo do sad. Ne znam da li nije radila klima u bioskopu ili me je reditelj potpuno uvukao u svet teških odluka glavnog junaka, teskobe koju nosi i suđenja na kom ni sam ne znam da l’ je kriv ili nije, jer sam na kraju filma bio apsolutno gola voda. Ja bih voleo i želim da mislim da je ipak ovo drugo.

Početak filma nas uvodi u svet fizičara i zanesenjaka koji hoda ovom planetom, ali ne živi skroz na njoj, već u nekom drugom univerzumu kvantne fizike. Kao takav, kreće da se interesuje upravo za stvari za koje ni sam ne zna konačni odgovor, i u realnom vremenu otkriva sve ono što će dovesti do tog konačnog izuma i stvaranja najvećeg oružja. Međutim, privatan život ženskaroša, kao i bliskost komunističkoj partiji u Americi stvoriće mu dovoljno problema, da će čak i posle toga što je proglašen za heroja nakon rata ostati mrlja za koju će moći da mu se nakače.

Openhajmer je, koliko egomanijak i rok zvezda kvantne fizike, toliko i čovek sa dubokim mrakom koji nosi u sebi, koji postaje sve veći kako se film odmotava. Kao što postoje rat i mir kao osnovni dualitet postavke svega na svetu, tako se i kod njega stalno lomi da li treba zbog nauke učestvovati u pravljenju đavolje naprave i oružja koje će zaustaviti sva oružja, ali i pitanje da li i koliko će to zla doneti nakon velikog praska, za koji svi znamo da je neminovan.

Kada bomba pukne, a pukne baš onako kako od Nolana očekujete, veliko, a opet drugačije i podmuklo, puca i ceo Openhajmerov svet. On pokušava da se suprotstavi daljem „napretku“ nauke, zbog čega ga, kao Prometeja, čeka kazna i sud.

Ne moram da naglašavam koliko je film aktuelan i vezan za ovaj trenutak, pogotovo što postavlja pitanje da li je okidač bombe završio Drugi svetski, ili je započeo Hladni rat.

Jednu polovinu filma čini Nolanovo zanatsko umeće, kojim nas unese direktno u samu eksploziju, ali i u glavu čoveka sa grižom savesti, ali drugu polovinu na svojim plećima nosi Kilijan Marfi, koji je ovu ulogu čekao ceo svoj život, i dao 101% sebe. Kada treba, on je egoistični švaler koji klarkgejblovski šarmira, ali većinu vremena u njegovim plavim očima vidimo dubinu ponora u koji je zakoračio i iz kog nema nazad. Ovaj čovek je dobitnik Oskara za najbolju mušku ulogu 2024. godine, i ovu izjavu će pokvariti samo situacija u kojoj se pojavljuje neki film u kome će neki drugi glumac, zbog igranja na kartu političke korektnosti, biti odabran umesto Marfija. To će onda biti samo najveća nepravda koja se desila 2024. godine u glumačkom svetu.

Poprilično sam siguran da u ovom filmu ne postoje nepoznati glumci, pa čak i one sa dve i po progoverene reči znamo odnekud. Čak i ta odluka, čini mi se, nije bezveze tu, jer se ogromna količina likova, od kojih je dosta njih važno za zaplet i rasplet, lakše prati kada su pred vama poznata lica. Ipak, mnogi od njih nisu dobili prostora da se glumački razmašu, jer nisu imali dovoljno „mesa”, ali svakako vredi pomenuti Meta Dejmona koji se već pozicionirao u ulogama klasičnog američkog everyman-a, kog on uvek lako uspe da odbrani i da naprvi od njega pozitivca. Emili Blant kao ženski lik sa najzahtevnijom ulogom donosi najbolju rolu svoje karijere, dok je Robert Dauni Džunior u ulozi Admirala Strosa previše šmirao za ovakvu vrstu filma, i njegov lik je vrlo često dobijao izgled negativca iz nekog Diznijevog filma. U moru epizoda bitno je pomenuti Džejsona Klarka u ulozi tužioca, ali i Džoša Hartneta, koji nema bogzna kakvu ulogu, ali mi je krajnje simpatično što se ovaj zaboravljeni holivudski lepotan, posle novih Black Mirror epizoda, sada preko ovog filma vraća u prvu holivudsku ligu.

Pored reference na Prometeja, prva koja će zapasti za oko filmofilima je veza sa filmom Olivera Stouna DŽ.F.K, s obzirom na način snimanja, scena suđenja i prelaska sa boje na crno-belu sliku. Svestan je toga i Nolan, pa nam je čak to i sugerisao negde na kraju filma. Veza postoji i sa filmom Amadeus, gde će naslovni heroj imati i svog „Salijerija“, ali tu je i omaž Građaninu Kejnu, s tim što, umesto čekanja na otkrivanje šta je rosebud, ovde svih 180 minuta čekamo da konačno čujemo šta su to Openhajmer i Ajnštajn rekli jedan drugom posle završetka rata.

Bez obzira na ono što je napravio, kako se kajao, i da li smo mi kao ljudska vrsta, a i gledaoci, spremni da mu oprostimo, za Nolana je Openhajmer superheroj. Kao svojevremeno Betmena, i njega slika kako umesto plašta i maske, sa istom vrstom dramatičnosti, stavlja svoj šešir, uzima lulu ili pali cigaru, dok upoznavanja sa njegovim protivnicima i uzorima snima kao da je upoznao najveće rok zvezde trenutka, tako da Kristofer Nolan jeste nabolji prodavac nauke među filmadžijama.

Odgovor na pitanje iz uvoda još uvek ne mogu dam. Mora da se stiša i slegne ceo Barbenhajmer hajp i da nastavimo sa svojim životima. Možda ga još jednom pogledam kako bih dao konačan sud da li je ovo najbolji Nolanov film. Ali da je najintenzivniji, u to već sad nemam sumnje.

Članak Openhajmer – najbrži spori film koji ste ikada gledali se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Kakve veze imaju Arctic Monkeys i reditelj Ari Aster? Skoro pa nikakve, osim prvog slova imena, i toga što ovaj, danas veoma traženi, reditelj kultnih naslova Hereditary i Midsommar izbacuje svoj treći film, za koji smo već dok se snimao znali da će biti drugačiji, kompleksniji, i da ga ljudi neće mnogo i odmah voleti.

Ono što je bitno da kažemo, kada pričamo o stanju svetske kinematografije, je da se dosta toga odvija i igra na sigurno. Čak i u festivalskim, oskarovskim, arty krugovima, postoje određene teme koje se obrađuju, teze koje se potvrđuju i obaraju. Sve poprilično funkcioniše u granicama koje su postavljene. A kada pogledamo istoriju filma, svi uzbuđeni, širokih zenica, i uz pratnju mlaćenja rukom dok objašnjavamo, pričamo i slavimo upravo one filmove koje te granice pomeraju. Pa čak i ako vam se do kraja ne dopadne film, kao što je to bio slučaj kod mene sa Beau is Afraid, morate da poštujete trud koji je uložen u to što se videli.

Aster, dakle, stvara film od 180 minuta svačega i apsolutno ničega. Nema pravih i pogrešnih odgovora. Originalne misli se bore kroz niz citata i omaža stvarajući film koji zasmejava, zastrašuje, nervira, poziva na dijalog, na mržnju i sažaljenje prema likovima.

Naslovni Beau je Joaqin Phoenix, u još jednoj ulozi izmučenog čoveka posle Jokera, s tim što, za razliku od Betmenovog negativca, Beau ne transformiše sve udarce i ponižavanja u beg u zlo,već, kako naslov filma naslućuje, uplašeno upija sve u sebe i ne pokazuje zube, već pušta da ga svi spoljašni uticaji nadjačaju i pobede. 

U nekom najkraćem mogućem opisu, s obzirom na to da u ova tri sata niste sigurni da znate šta gledate, Beau je krenuo u posetu majci. Sticajem bizarnih okolnosti, kradu mu ključeve, obaveštava majku da neće doći, ona se jako razočara u njega, i tu već shvatamo da u njihovom odnosu nisu baš čista posla. Ubrzo shvata da mu je majka poginula na krajnje morbidan način, i da u testamentu stoji da ona neće biti sahranjena dok on ne dođe kući. Tu počinje odiseja ovog lika koji prolazi kroz kuću čudnog bračnog para, animirane bajkovite predele, hipi komunu koja glumi njegov budući život, a sve sećajući se odnosa koji je imao sa majkom, a koji je očigledno sprečavao njega jadnog i uplašenog da razvije komunikaciju sa bilo kojom drugom osobom. Pogotovo ženskom.

Film počinje kao jedna presmešna, ali morbidna, crnohumorna, kafkijanska noćna mora, da bi se, kroz putešestvije glavnog junaka, gubili i vraćali navedeni pridevi, dok je konstantna noćna mora ostajala. Kad se doda ceo frojdovski, ali i jevrejski podtekst, film deluje kao da tu noćnu moru ponekad sanja Woody Allen, a ponekad Charlie Kaufman. S tim što film postaje najnaporniji kada potpuno preuzme kaufmanovsku dramaturgiju i način priče, i tu počinjete i vi sami da ulazite u otvorenu svađu sa njim, ali i sa glavnim likom.

Nakon početnog uzbuđenja, film kreće da odlazi na sve stane, ali i šlajfuje u mestu. Dobijamo i previše priča i rukavaca istih, ali samo jednu poruku i glavnu temu o transgeneracijskoj traumi, koja se prebacuje sa kolena na koleno, kao narodna pesma. Ona je uvek u prvom planu, i ništa više od toga i ne dobijamo. Samim tim, poenta se često kroz tri sata podvlači toliko puta, da hoćete da viknete na ekran svog kompjutera: „Dobro više, shvatili smo, mama je negativac, ali ni ona sama nije znala za bolje!“

Ostaju nam genijalne vinjete različitih žanrova. Od celog psihopatskog naselja u kom Beau stanuje i paranoičnih avantura, preko strašnog samoubistva jednog od likova, kao i lika francuskog glumca Denisa Menocheta, koji je konstantna opasnost, do same majke (Patti LuPone), ali i najboljeg korišćenja Mariah Carey pesme na filmovima ikada. I gomila trauma. Kako za samog lika, tako i za nas, dok nas reditelj gađa njima u glavu dok gledamo ovu njegovu zamisao.

Phoenix je sjajan, i posle ovog filma smo korak bliži rimejku Davitelja Protiv Davitelja, u kom će on konačno zaigrati Peru Mitića, ali razvlačenjem njegovog lika kroz ceo ovaj film ne stvaramo konekciju i osnovnu empatiju, čak ni sažaljenje, već kako vreme prolazi, pre svega gađenje. Ostatak glumačke ekipe je kao neka reprezentacija nezavisnog filma, pa tako dobijamo mnoge više ili manje poznate likove koje ne gledamo toliko često (Nathan Lane, Amy Ryan, Parker Posey).

Bez obzira na sve napisano, pozitivno i negativno, u trenutku u kom u bioskopu gledamo mali milion nastavaka, reboot-ova i superherojskih filmova, a na festivalima imamo ultraspore filmove o pravima nacionalnih, seksualnih i ostalih manjina, koji se pride bave poslovima tkanja ili uzgajanja pirinča, dobro je kad se pojavi film koji iskače iz postavljenih šina, pričajući bizarnu priču, a koristeći lice sa A liste Holivuda da je ispriča.

Film koji nije za svakoga, možda ga niko neće uopšte ni voleti, ali kom ne možemo da prigovorimo i oduzmemo viziju koja ide u nekom potpuno nenadanom smeru, i uvek otvorenom za debatu. To je nešto što nam inače nedostaje. 

Članak Beau is afraid – predivno, ali i ružno, sramite se, čestitke se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Black Mirror je već neko vreme televizijski event, kad god bi Brooker i njegovi saradnici rešili da izbace nove epizode, s tim što će mnogi fanovi reći kako to nije više to otkako se serija preselila na Netflix, i kako je izgubila onu mračnu oštricu britanskog mizantropskog pogleda na svet, emitovanog na E4 kanalima. Ipak, brojke i recenzije govore drugačije, pa su tako neke od epizoda poput San Junipero, Bandersnatch ili White Christmas, za koje važi opšte mišljenje da su najbolje ili makar najpopualrnije, upravo emitovane premijerno na Streamberry, pardon, Netflix platformi.

Ono što je važno da napomenemo kod ove, šeste sezone, jeste to da predstavlja svojevrstan zaokret za Black Mirror. Da, od samog starta, ova serija nudi širinu i različitost i u žanru i u načinu pripovedanja, ali da se ne lažemo, kad koristimo pridev blekmirorovski, ne mislimo na happy end dve lezbejke u afterlife-u, već na to da vadiš mikročipove iz glave da ne bi video bivši ljubavni život svoje supruge, ili na neku drugu tako mračnu stranu tehnologije.

Otud nas je šesta sezona pre svega iznenadila, jer je mračna strana tehno priče svedena na minimum, ili je praktično i nema. Mediji su malo više u prvom planu, kao i horor kao takav, prilagođen, naravno, Netflix-u i mainstream publici, sa samo jednim pravim mračnim zaokretom na nivou starih sadističkih manira Brooker-a.

Nova sezona, gledajući ovako na okupu, više deluje kao neka zaboravljena sezona Zone Sumraka nego Black Mirror-a, ali sa društvenim komentarom i nešto više izraženim kritikama na račun medija, streaming servisa i načina na koji se prenose informacije u spoljašni svet.

Možda je najveći problem upravo ime same serije, pod kojim su okupljene sve ove epizode, jer da se sve ovo ne zove Black Mirror, već da su puštene epizode samostalno, kao celovečernji filmovi, pričalo bi se o njima kao o must see naslovima ovog leta, koji pretenduju na kultni status. Black Miror je teg koji ove epizode imaju oko vrata.

Na kraju, po prvim komentarima, hard core fanovi nisu zadovljni, mi ostali smo probrali nešto i neke epizode su nam se u globalu dopale, neke ne. Rangiraću ovih novih pet epizoda, ali odmah bih da napomenem da se nijedna od njih ne bi našla u Hall of Fame poretku. Kontam da je taj Hall of Fame različit od osobe do osobe, ali evo koji je moj, čisto da biste znali po čemu da merite ovo moje rangiranje.

U moj panteon ulaze The National Anthem (iliti ona sa premijerom i prasetom), White Bear (iliti ona sa ubicom u rijalitiju), Shut up and dance (ona u kojoj nas prevare da navijamo za klinca pedofila), San Junipero (Heaven is a place on Earth), Hang The DJ (Tinder epizoda). Dakle, malo smrt svima, malo romantična komedija. Tim geslom se inače vodim i u ostatku svog života, mimo gledanja Black Mirror-a.

#5. Mazey Day

Četvrta epizoda je jedina koju baš, baš ne volim i ne preporučujem. Nije retkost da se u celom serijalu generalno pojavi epizoda koja izgleda kao da je Brooker imao lagani horor scenario, koji je čamio na dnu fioke nekih desetak godina, i koji je za potrebe ove serije malo obojio zapletom sa paparacima, što već samo po sebi treba da naglasi bespoštednost medija koji uništavaju živote selebritijima. Zazie Beetz glumi paparackinju (je l’ ovo reč?), koja pod grižom savesti traži nestalu glumicu, koja se sklonila na nešto čudniji rehab. Niti epizoda ima nekog većeg smisla, niti je tvist bogzna šta, niti vam pruža uživanje u horor žanru. Ostaće upamćena kao jedna od najgorih epizoda svih vremena.

#4. Loch Henry

Od ove pozicije ulazimo u fazu koja karakteriše ostatak sezone – „može i ne mora“, i sve zavisi od toga koliko ste spremni da popustite pred novim epizodama i koliko ćete biti grubi prilikom ocenjivanja. Solidna priča o stvaranju dokumentarca, koji će istraživanjem momka i devojke ući u dubinu tajne malog napuštenog grada, nakon čijeg otkrivanja ništa više neće biti isto, i niko neće biti srećan. Sem Netflix-a, pardon Streamberry platforme, servisa koji se čak u dve epizode pojavljuje kao „negativac“, čiji će predstavnici uraditi sve da izmuzu senzacionalističku priču iz lične tragedije, a sve pod okriljem true crime žanra, što, priznaćemo, ipak nema mnogo veze sa klasičnim Black Mirror narativom.

#3. Beyond The Sea

Verovatno najblekmirorastija epizoda sezone, ako posmatramo priču, tehnologiju, ljudski faktor i odsustvo sreće, lepote života i optimizma. A priča je preseljena u alternativnu istoriju i 1969. godinu, u kojoj ljudi u svemiru obavljaju svoje poslove, dok ih na zemlji fizički menjuju njihovi avatari, dok su oni mentalno i duhom i dalje prisutni, preko neke savremene tehnologije. Josh Hartnett i Aaron Paul glume dva astronauta. Svaki ima svoju porodicu na Zemlji, makar na počektu. Porodicu Hartnett poseti neka varijanta Charles-a Manson-a i njegove sekte, i pod parolom da nije prirodno da čovek leži na nebu, a ima mašinu kao zamenu na Zemlji, ubijaju mu porodicu pred očima. Paul, da bi barem malo pomogao kolegi, dozvoljava Hartnett-u barem sat vremena nedeljno da koristi njegovo telo i posećuje ženu i dete. Naravno, pošto je ovo Black Mirror, svi znamo da to neće ispasti dobra ideja. Josh Hartnett već godinama pokušava da revitalizuje karijeru i da ga Holivud shvati ozbiljno i ovo je zaista dobar korak ka tome, dok je Aaron Paul još jednom pokazao da je jedan od najboljih glumaca svoje generacije i jede sve ostalo pred sobom. Pogotovo razoružava kad vidimo sa koliko nijansi glumi dva lika. Ipak, samoj epizodi fali i neki veći, emotivni krešendo, umesto šoka i horora koji je oboji.

#2. Joan is Awful

Verovatno najzabavnija epizoda cele sezone, koja je pre svega pravljena kao satirična komedija, po uzoru možda na Nosedive epizodu (iliti onu gde se Bryce Dallas Howard bori da ima što više zvezdica u stvarnom životu). Ovde imamo naslovnu Joan (Annie Murphy), poprilično običnu ženu sa svim vrlinama i manama, koja radi posao koji joj nije baš omiljen, ima dečka s kojim nije najsrećnija, a i bivšeg koji je ponovo u gradu. Međutim, sve se menja kad jedne noći na Netflix-u, pardon Streamberry-ju nađe seriju Joan is awful, sa Selmom Hajek, u kojoj gledamo njen preslikan život. Ništa joj nije jasno kako se to desilo, ali po pravilu, život joj se urušava kao kula od karata i jedino što može da uradi jeste da uzme život, odnosno scenario serije u svoje ruke. Po opisu vidite da je epizoda dovoljno meta, ali i dovoljno jasna da se prati, bez nekih rikimortiastih komplikacija. Kad smo već kod animiranih serija, rasplet nam pokazuje solidnu foru na račun terms and conditions ugovora, ali ipak, da parafraziram staru foru – South Park already did it.

#1. Demon 79

Za kraj, najbolja epizoda ove, relativno neuspešne, šeste sezone – Demon 79. Ona sama po sebi nema apsolutno nikakve veze sa Crnim ogledalom kakvo smo do sad poznavali, osim, eto, što se malo dotakne priče rasizma i nadiruće desnice sedamdesetih, koja je ništa drugo do fašizam. Ipak, kao takva, sa tom porukom, više liči na drugu britansku seriju, Years and Years. Mlada Indijka pronađe talisman koji, kad protrlja, pojavi se demon, koji umesto duha koji ispunjava tri želje, kaže da ona mora da ubije troje ljudi ili će stići smak sveta. Kako se priča odvija, dobijamo dobar buddy duo, ljude koji zaslužuju da umru i one koji ne, političare, ali i neke dobre ljude, i sve njih generalno umuvane u vrzino kolo nakon kog se zapitamo da li ljudski rod uopšte vredi spašavati. Ili je sve bio trip mlade Indijke koja živi u represivnom i rasističkom društvu sedamdesetih, propraćen muzikom trenutka, bendom Bonnie M. Nema tehnologije, samo crna magija, pa ako ste spremni da oprostite Brooker-u ovaj zaokret, uživaćete u ovoj epizodi, verovatno više nego u ostalim. 

Članak Od lošeg vukodlaka do simpatičnog demona: Rangirali smo nove epizode serije Black Mirror se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Osim što služi kao stilski okvir, format slike neretko predstavlja i rečite koordinate za narativno ustrojstvo i ambiciju filma. Već se po toj odluci može suditi o Lisici, dugometražnom igranom filmu austrijskog scenariste i reditelja Adrijana Gojgingera, koji se prikazuje na ovogodišnjem Austrijskom filmskom festivalu u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji. Kako bi pokazali širinu bojnog polja, otvorili prostor za složeniji mizanscen, dočarali razmere razaranja, ratni filmovi—u prvom redu američki klasici kakvi su Apokalipsa danas, Tanka crvena linija ili Spašavanje redova Rajana, ali i recentni nemački Na zapadu ništa novo—kao normu uspostavili su horizontalnost širih formata. Gojginger se, pak, inspirisan Šaulovim sinom Lasla Nemeša, opredeljuje za značajno uži format 4:3 (1:33:1), čime priziva prve decenije nemog filma i decenijama zbijenu televizijsku površinu.

foto: Geissendoerfer Pictures

Lisica (Der Fuchs, nemačko-austrijska koprodukcija) tako već uokvirivanjem slikovnog prostora estetički sjedinjuje telefilmsku neposrednost i (pomalo bajatu) retro auru, naglašenu zaobljenim rubovima slike. Odabir uskog formata za priču o austrijskom vojniku koji, u vrtlogu Drugog svetskog rata, pronalazi mladunče lisice i uzima ga pod svoje okrilje, prevashodno ističe nedvojbenu nameru da se fokus suzi na mikrostoriju upravo tog soldata i njegovog novostečenog prijatelja. U skučenom prostoru kadra gotovo da nema mesta za grandilokventne prizore krvavih borbi, odnosno za svevideću preglednost ratnog spektakla. Crni prostor ekrana na margini ostavlja makroskopsku epiku istorije, dok brižljivo fotografisane „sličice“ kompresuju doživljaje dobrog vojnika Franca, od odrastanja u austrijskim planinama, preko Salcburga i Poljske do okupirane Normandije.

Kada bi se napravio presek o najčešće ekranizovanim istorijskim zbivanjima, Drugi svetski rat bez sumnje bi se našao na samom vrhu popisa. Međutim, retko ko će se usuditi da ponudi pozitivno konotiran —a kamoli moralno bezmalo besprekoran—portret ratnika ozloglašene i gubitničke armije (u ovom slučaju, nacističke). Ako izuzmemo one reditelje kojima dugovečnost i kredibilitet, upareni sa idiosinkrazijom, dozvoljavaju da zakorače na taj ili sličan ideološki klizav teren (o podudarnostima i razlikama između Ukradenog života Terensa Malika i Lisice mogao bi se napisati jedan zaseban tekst), u takve poduhvate upuštaju sa uglavnom autori poput Gojgingera, podstaknuti željom da ovekoveče humanističke epizode svojih predaka, za koje veruju da ih je splet okolnosti—tanka crvena linija etičnosti ovakvog izbora upravo i leži u tom verovanju—uvukao u krvoproliće. Kakvo-takvo etičko zaleđe Lisice krije se dakle u činjenici da je film zasnovan na iskustvu Gojgingerovog pradede Franca Štrajtbergera.

Efektan prolog prikazuje život šestogodišnjeg Franca u kolibi zabačenoj u bajkovitim prostranstvima austrijskih planina, okruženog mnogočlanom porodicom koju roditelji ne uspevaju da prehrane. Kada roditelji dečaka prodaju bogatom lokalnom farmeru, dolazi do prekida porodično-afektivne linije koja ne samo pokreće fabulu, već i tokom osetna dva sata trajanja lebdi kao trauma i motivacija za postupke introvertnog soldata. Taj inicijalni rez dešava se već oko dvadesetog minuta i nameće se kao ključ za čitanje ove dirljive, mada neupitno transparentne drame. Farmer-staratelj neće popuniti upražnjeno mesto očinske figure ni posle dvanaest godina zajedničkog života, a punoletni Franc će se, nakon mukotrpnog fizičkog rada na farmi, prolazeći pored štanda za regrutaciju Vermahta, prihvatiti uniforme.

foto: Geissendoerfer Pictures

Istovremeno najupečatljiviji i najdiskutabilniji aspekt Lisice upravo je odnos Franca i nekih njegovih drugova regruta prema ratu: od dobrovoljnog odlaska zarad plate, smeštaja i tri obroka dnevno do samog bojnog polja gde, sasvim pometeno, motorciklista-kurir Franc u jednom trenutku pita: „mi stvarno pobeđujemo?“. Odsečen u svoj intimni prostor već pomenutim granicama slike, ali i zamućenom pozadinom, mladi Austrijanac sve vreme izgleda zalutalo, smušeno i izgubljeno. Njegovo neodlučno, pa i uplašeno lice kontrastira sa militarističkom retorikom nadređenih.Sâm Franc retko govori, a izgledi za pobedu i novosti o dinamici vojevanja do njega dopiru tek kao odjeci iz off-prostora.

Prilika da se krajevi porodične linije ponovo povežu javlja se u trenutku kada Franc u šumi pokraj vojničkog kampa nabasa na mladunče lisice, čija je majka stradala u lovačkoj zamci. Toplina i iskrenost Gojgingerove drame kulminiraju upravo u nežnim scenama odnosa vojnika i lisice. Međutim, ostavimo li tu toplinu po strani, ovako sužena postavka i konvencionalna režija, povremeno propraćena nepotrebnom i doslovnom muzikom, imala bi relativno skromne domete da nije glavnog glumca Simona Morzea. Pohvalno je što, osim u moć premisa i njihovo scenarističko preoblikovanje zarad univerzalne poruke o ljudskosti u neljudskim okolnostima, Golginger ima zavidno poverenje i u svog mladog glumca. Ono se najbolje očitava u brojnim strpljivim kadrovima Franca u krupnom planu: Morzeovom licu je ostavljeno dovoljno vremena da prenese interna (i glumački internalizovana) previranja čoveka-siročeta, staratelja lisice-siročeta u svetu koji će ubrzo nastanjivati milioni siročadi. Gledaocu ostaje nada da će se, kad se jednom izbriše linija fronta, bar neke druge linije prespojiti ili nastaviti da traju, pa makar za to bile potrebne pomoć „neprijatelja“ i požutele stranice bukvara.

Autor: Nikola Radić

Članak Tanka crvena i druge linije se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Kalif umesto kalife

Kao i njena prethodnica, Kuća zmaja govori o prevratu u povesti Vesterosa. Međutim, dok se u starijoj seriji dešava sveopšti rat u celom kraljevstvu, u novoj je reč o ratu unutar kuće Targarjen, poznatom kao „Ples zmajeva“. Radnja Kuće zmaja odigrava se otprilike 150 godina pre Igre prestola, a seme unutrašnjeg razdora porodice Targarjen posejano je tridesetak godina pre događaja prikazanih u prvoj epizodi Kuće zmaja. Kralj Džeheris (Majkl Karter) primoran je da izabere ko će ga naslediti: Renis Targarjen (Iv Best), najstarija ćerka njegovog najstarijeg sina, ili Viseris Targarjen (Pedi Konsidajn), najstariji sin njegovog drugog sina. Da ne bi izazvao ustanak nezadovoljnih podanika u slučaju da izabere unuku umesto unuka, kralj saziva veliko veće koje na kraju većinski glasa za Viserisa kao muškog predstavnika. On postaje kralj i vlada bez preteranih trzavica, ali onda se istorija ponavlja. Treba imenovati novog naslednika. S obzirom da u tom momentu nema muških potomaka, a ne želeći da proglasi svog impulsivnog brata Demona (Met Smit) za naslednika, Viseris imenuje svoju ljubimicu, ćerku Reniru Targarjen (Mili Alkok), za naslednicu gvozdenog prestola. Ali, tom prilikom ne saziva veliko veće, već tu presudnu odluku donosi on lično. Budući da je reč o kralju mnogo manjeg autoriteta nego što ga je imao njegov prethodnik Džeheris, Viserisova odluka da ostavi tron ćerki biva dovedena u pitanje nakon što se ponovo oženi i dobije čak tri sina pogodna za istu poziciju.

Viseris Targarjen (Pedi Konsidajn) u dijalogu sa ćerkom Renirom (Mili Alkok)

Celog zapleta ne bi ni bilo da nije nedopustivo i nezamislivo da žena u Vesterosu nasledi pravo na presto. Da jeste, Renis bi postala kraljica posle Džeherisa i sve bi se tu završilo. Ovako je nespremnu i nesigurnu Reniru očeva ljubav bacila u vatru –metaforički i doslovno. U ovom smislu Kuća zmaja dosta podseća na Krunu (The Crown), još jednu seriju o ženi kojoj su titulu kraljice neočekivano i ne njenom voljom izručili u krilo. Ali takođe, Renirino mučeno nadmetanje za presto sa idiotom od polubrata, generalno avlijanersko gloženje cele familije po letnjim i zimskim zamkovima, kao i sama tema nasleđivanja, sve to neodoljivo podseća i na seriju Naslednici(Succession). I Kuća zmaja i Naslednici govore o podmlatku koji treba da preuzme „vlast“ od pater familiasa, a po sposobnostima ne može ni da mu prismrdi. S tim što je u Kući zmaja sama glava familije jednako defektna kao ostali članovi, ako ne i više.

Lenor Velarion (Džon Makmilan) otvorio usta i ostao živ

Vesteros jede svoju decu

Pretnja koja najvidljivije figurira u Kući zmaja jesu sami zmajevi (i životinje koje lete i Targarjeni koji ih jašu), ali zapravo najveća pretnja za sve likove jeste društveno i državno uređenje po čijim pravilima igraju. Koga sve jede vesteroški patrijarhat? Žene (kraljice, princeze, kuvarice, ratnice, vračare, sluškinje, krčmarice,  prostitutke, itd. – od svih se očekuje da se povinuju volji muškaraca dok ih oni zlostavljaju, siluju ili u najboljem slučaju samo iskorišćavaju za neki svoj cilj), decu (koja ginu zbog hirova svojih roditelja), pripadnike manjina (bilo da je reč o drugoj seksualnoj orijentaciji, drugačijem poreklu ili nepodobnoj ideologiji), pa i zmajeve (zbog nastupajućeg rata nastaće pokolj). Sve ovo važilo je i za Vesteros Igre prestola, ali tu je ipak bilo više prostora za manevar. Veća količina likova i raspršenosti radnje dozvolila je veće prisustvo marginalizovanih junaka na rukovodećim pozicijama (Deneris, Sersei, Sansa, Tirion, Bren, Varis, Džon Snežni, itd.). U Kući zmaja je najinteresantnije od svega to što patrijarhat vesteroške monarhije glođe i nagriza upravo muškarca koji njime predsedava, i to doslovce, godinama.

Viseris nije dovoljno čvrste ruke da bude kralj Vesterosa. Ne voli da ratuje, ne voli da lovi, ne voli da se bavi politikom kao takvom, i naposletku, ne ume da upravlja ni sopstvenom porodicom, a kamoli čitavim kraljevstvom. Gledajući Kuću zmaja prvi put, verovala sam da je Renis Targarjen najtragičniji lik u celoj priči jer je ostala bez prava koje joj je pripadalo i koje je želela, kao i zbog događaja koji su usledili kasnije. Ali nakon drugog gledanja cele sezone, shvatila sam da je najveća žrtva gvozdenog prestola (pa kroz njega i samog sebe) Viseris. Ne samo da je bukvalno zadobio povrede sedeći na tronu sačinjenom od oštrica mačeva, nego je ceo život pokušavao da bude nešto što nije, nije umeo samostalno da zauzme stranu ni po jednom pitanju, a kad bi najzad doneo neku odluku od koje ne bi odustao (poslednji porođaj prve žene, proglašenje Renire za naslednicu, drugi brak), ne bi bila baš najpametnija. Viserisa bi Dante smestio u predvorje pakla, da trune među neopredeljenima i neutralnima. Rajan Kondal, autor i kolovođa Kuće zmaja, smestio mu je da umre napušten u svojim odajama, bez svesti gde se uopšte nalazi. Da poslednja reč koju izgovori bude „ljubavi“ i da nema nikog da je čuje.

Iz edicije: rekli su o Reniri

Tokom drugog gledanja, za oko mi je zapao i odnos roditeljstva i surovosti. Najupadljiviji tj. najčistiji je Viseris koji kao otac i kralj želi da se svi slažu i insistira na miru u kući i u spoljnoj politici. Ostali očevi su spremni da budu surovi kada njihova deca nisu u opasnosti kao Oto Hajtauer (Ris Ifans) i donekle Korlis Velarion (Stiv Tusen), dok neki smekšaju nakon što postanu roditelji kao Harvin Strong (Rajan Kor), a neki su spremni na sve iako imaju decu kao Demon. Nakon što postane majka, Renira potpuno gubi svoja mladalačka interesovanja za čitanjem, jahanjem zmaja, istraživanjem sveta i avanturama. Postavlja se pitanje da li majčinstvo ostavlja mogućnost za tipično „muške“ aktivnosti, a posebno za ratništvo i nasilje. Kao dva najvažnija ženska lika u seriji, odrasle Alisent (Olivija Kuk) i Renira (Ema Darsi) ulaze u konflikt više puta, ali njihova netrpeljivost ne prerasta u potpuno pomračenje uma sve dok neko od njihove dece ne nastrada. To što su majke u početku ih sputava da preduzmu otvoreno ofanzivne poteze u započetom ratu (ovo naročito važi za Reniru), ali onda će od jednog trenutka upravo zbog dece napadati drugu stranu svim svojim moćima, ili je bar tako nagovešteno. (Renis, sa druge strane, reaguje potpuno drugačije u sličnoj situaciji – miri se sa onim što je izgubila, rešava da sačuva ono što još uvek ima i hladne glave se povlači izbegavajući otvoreni konflikt.) Ostaje nam da vidimo da li će u drugoj sezoni Alisent i posebno Renira postati krvožednije od muškaraca koji su ih do sad savetovali.

Renis Targarjen odnosno Iv Best kao moja izabrana kraljica univerzuma

Gde je tu Martin?

Zavodljivo je promišljati o Kući zmaja kao o inkarnaciji jednog tvrdokornog društva koje se iz petnih žila opire promeni, ali ima li nečega što fali načinu na koji je sve ovo prikazano? Nađe se ponešto. Mislim da je trebalo da bude bar tri porođaja po epizodi pošto samo jedan, a često i dva, nisu bila dovoljna; trebalo je više epizoda da se snima usred bela dana na plaži i onda da se namontira mrak u postprodukciji; da likovi generalno što više stoje i pričaju, a što manje toga da se dešava, jer su nas scenaristi mnogo razmazili sa celim jednim događajem na kraju svake epizode; trebalo je apsolutno svi glumci da se menjaju iz epizode u epizodu, a ne tek posle prvih pet, pa posle još dve; uopšteno da bude još loših glumaca pošto Iv Best, Ris Ifans i Mili Alkok ipak vade prosek ostaloj pačavri; da u svakoj epizodi bude bar jedan petominutni kadar u kom neko jedva živ baulja niz krcatu dvoranu sa maskom fantoma iz opere i krunom od kartona; da se pruži veća vidljivost fetišima u stilu hromog Larisa (Metju Nidam), npr. Emond (Juan Mičel) da masturbira na nečije oko ili Demon na žensku osobu koja mu nije rod ili Kriston Kol (Fabijen Frankel) na bilo koga/šta; da bude što više loših vizuelnih efekata sa zmajevima i naravno da lete isključivo kad je noć ili magla; da se još više pominje proročanstvo o obećanom princu koji će ujediniti kraljevstvo protiv sila zime i mraka pošto je to super reklama za najavljeni spinof o Džonu Snežnom i njegovim avanturama iza Zida; da bude još više scena u kojima Kol nekog saseče ili samelje prosto jer mu je dosadno; da bude više sahrana i još više krupnih planova uvijanja leševa u providno platno, više venčavanja rođene braće i sestara, da epizode traju u proseku bar još pola sata duže i prosto da bude još mnogo više svega.

Ovo je trebalo da bude saundtrek kad su se svi posvađali na kraju sedme epizode kao u Zadruzi

Ako ostavimo sarkazam po strani, uverena sam da bi sve bilo dosta bolje da je (Džordž R. R.) Martin bio upetljaniji u pravljenje ove serije. Početne sezone Igre prestola na kojima je najviše radio bile su i najbolje, a svaka epizoda koju je on napisao bila je vrhunska. (I to kažem JA koja mu redovno ostavljam hejt komentare na društvenim mrežama!) Martin se vodi kao koautor Kuće zmaja jer je bazirana na njegovoj knjizi Vatra i krv, ali scenarijem su se bavili već pomenuti Kondal i još pet-šest ljudi. Budući da izvorni materijal predstavlja tzv. istoriju kuće Targarjen, odnosno da nije napisan u formi romana, događaji se listaju jedan za drugim i nema mnogo detalja. Samim tim ni svet ni karakteri nisu dovoljno razvijeni i to su rupe koje bi Martin sigurno lako popunio, a ovako je ostalo na scenaristima da se snalaze kako znaju i umeju. Po mom mišljenju, treća epizoda najbolje funkcioniše kao celina, a radnja te epizode (odlazak u lov) uopšte se ne pominje u knjizi, što znači da su se scenaristi sasvim fino snašli. Sa druge strane, ostale epizode deluju šuplje i neujednačeno, kao i skoro svi likovi. Karakterizacija se ugrubo svodi na glumu dobrih glumaca. A njih nema mnogo. Džejn Lapoter, koja se pojavljuje kao princeza Alisa (majka princa Filipa) u svega dve epizode treće sezone Krune, može da obriše pod većinom ove glumačke postave, a samo način na koji Brajan Koks (Logan Roj u Naslednicima) izgovara ime „Karolina“ zvuči bolje nego 99% stvari koje se ovde mogu čuti.

Sedma epizoda ispala hajlajt sezone, iako se pola dešava u mraku

Deluje mi da Kuća zmaja, barem iz trenutne perspektive, nikad neće biti na nivou Igre prestola koja je bez sumnje obeležila prethodnu deceniju. To mi je postalo jasno odmah na kraju prve epizode, kada se tokom odjavne špice mogla čuti glavna muzička tema Igre prestola. Naježila sam se kao da je čujem prvi put i odmah poželela da pustim prvu epizodu. Reakcija je otprilike bila u stilu: Kuća zmaja WHO?Sa druge strane, završna epizoda prve sezone oborila je rekorde gledanosti i internet je generalno posle svake epizode goreo od mimova. I to je ujedno najveća vrednost i uteha ove serije. Opet se osećam kao da sam deo neke veće zajednice koja diše i baca fore kao jedan. Upropašćen kraj Igre prestola mi je slomio srce, ali koliko god još spinofova da bude, gledaću ih sve. Kud puklo da puklo.

Članak Kuća zmaja: Utešna nagrada oporog ukusa se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Postavlja se glavno pitanje: šta je privuklo ljude da u tolikim količinama zavole ovog derana iz Britanije? Nije ni prvi, ni poslednji koji dolazi odatle i svira pop muziku. Vole ga i devojčice i dečaci, i gospođe u godinama, i milenijalci koji imaju više sedih u kosi i bradama nego u periodu kad su pre desetak i više godina shvatali da je Robi Vilijams super lik i da ne treba da te bude sramota da ga slušaš. Naravno, volimo ga zbog sjajnih i jednostavnih, a opet, hitičnih pop pesama. Ali, ako zanemarimo njeno veličanstvo pop pesmu (ne znam što bismo to radili, al’ ajde da uradimo), Heri je lep dečko, ali koji ne stvara onu staru mušku toksičnu otpornost prema lepom. Znate ono kad Edvarad Norton u Fight Club-u hoće da uništi nešto lepo, pa polomi facu Džared Leta? E. pa, ne želiš da polomiš Herija. Drago ti je zbog njega. A i sam Heri zrači optimističnom netoksičnom energijom. Srećan je kao i svi ostali. Sjeban isto kao i svi ostali. Nostalgičan u određenim količinama, kao i svaki pošteni milenijalac. Kad uživa, uživa svim bićem i za sve pare. I nekako ti je drago zbog svega toga. Nekako se sve te emocije preliju na tebe, dok slušaš njegove pesme.

Harry’s house je saundtrek jednog uživanja. Onog koje se dešava nekog rendom nedeljnog popodneva, kad si blago pijan od džin tonika, sa ljudima koje voliš i koji tebe vole. Muzički tepih koji je sačinjen od kasnih sedamdestih ili ranih osmadestih, sa povremnim upadima u fanki gitarice i soulful melodije, sa osvrtima na folk balade. Naravno, sve upakovano u modernjikavu produkciju. Zamislite nekog Roda Stjuarta koji peva, dok je iza miksete Farel. Ima tu još uticaja kol’ko hoćeš, od Stivija Vondera, preko Flitvud Meka, do Eltona Džona i Bi Džisa.

Najveća vrlina albuma ujedno može da bude i velika mana. Previše je konzistentan. Ne iskače mnogo iz svoje rute sa velikim hitovima na prvu loptu. Više je album koji pustiš od prve do trinaeste pesme, i on ide bez nekih preskakanja, štucanja i prekida. Kao što rekoh, to je super, ali malo i nije. Za sad je svakako najveći hti As it was i već nam izlazi iz frižidera i svih ostalih instagrama. Ma koliko voleo ovu melanholičnu plesnu himnu, ipak imam neki osećaj da je pesma postala ovako velika na (Herijeve) lepe oči, a ne zato što ima zarazan refren i hook. Ovom albumu najviše fale bengeri poput Watermelon sugar i Adore you, a tim zvezdanim trenucima najbliže će prići sa disko pop mrdalicom Music for a Sushi restaurant i Late night talking, koja je opet više pesma za odraslu publiku koja sluša muziku koju i Heri voli, nego za TikTok omladinu. Daylight, pesma u kojoj je više indi roka nego bilo gde drugde na albumu, i disko soul veličanstvena Daydreaming, na kojoj uspešno po prvi put sempluje zaboravljeni hit iz 70-ih Ain’t We Funkin’ Now, obe su pesme koje će se sigurno istaći nekim spotovima ili koncertnim nastupima.

To nas dovodi do najslabijeg dela albuma, a to su balade. Generalno, nešto što on i nije baš umeo u dosadašnjem delu karijere. Da, Sign of the times je velika kao kuća, ali sem te pesme, on na ovom polju ogoljavanja tananih emocija nije daleko otišao. Ili je na ovoj pesmetini izbacio sve iz sebe. U svakom slučaju, ovih nekoliko pesama koje su pravljene za slow dance su onaj deo albuma kad ćete poželeti da prebacite na sledeću stvar.

Tekstovi su blago imbecilni, ali to gledajte na pozitivan način. Ipak je to pop muzika, nema potrebe da nam otkriva tajne života i ko krije ključeve od njenih tajnih odaja. On nam ovde više nabacuje slike kojima bi trebalo da odaje neku tajanstvenu auru oko sebe i šta je tačno želeo da kaže, ali moj savet vam je da se ne udubljujete, jer, pored toga što nećete naći ništa osim onoga što vi želite da čujete, najbolje je, kako i sam kaže u jednoj pesmi – just keep driving.

Treći album ovog omiljenog tipa svih nas će skroz razočarati samo one koji su očekivali još tri nova watermelon sugar stadionska hita ili, prosto, one koji ne vole sunce, uživanje, sreću i zabavu i od svog bivstvovanja traže nešto malo više i smislenije. I to je ok, i nadam se da ćete se snaći sa tim što volite, mi ostali ćemo blago cvrcnuti slušati Harry’s house ovog leta, sa svim njegovim vrlinama i manama.

Članak Heri Stajls, saundtrek za pripita popodneva ovog leta se pojavljuje prvo na Oblakoder.

I dok sa jedne strane čelnici velikih holivudskih studija zadovoljno trljaju ruke zbog kraha konkurencije – ne mogu baš da zamislim taj potez filmskih negativaca, ali to jeste izraz koji novinari najčešće upotrebljavaju prilikom izveštavanja o ovoj temi – sa druge strane su i brojni korisnici, s onom zlobnom radošću u glasu, dočekali ovu vest, ispaljujući komentare poput: „Tako im i treba, ništa iole dobro nisu ponudili godinama“ i „Pridružujem se grupi od 200 hiljada srećnika koji su Netfliksu rekli ’laku noć’ “.

Iako nisam moralni čistunac i verujem da umem jednako da se radujem tuđoj nesreći – pod uslovom da imam iole opravdan razlog za to, tipa, radujem se što su masovnom ubici konačno došli glave poreski inspektori, kako već policija nije uspela da nađe osnova za njegovo hapšenje – nekako ne mogu da se radujem zbog toga što Netfliksu u poslednje vreme ne ide najbolje. Ne znam da li postajem sentimentalniji sa godinama ili je nešto drugo u pitanju, ali ja baš volim Netfliks. Slažem se, kvalitet Netfliksove produkcije možda ne može da parira konkurentskim strimerima, ali ne mogu da zaboravim korene i sve što mi je ranije pružio. A pružio mi je neke od omiljenih serija poput Stranger Things, How to Sell Drugs Online, The End of the Fucking World, Bojack Horseman i još gomilu drugih kojih sada ne mogu da se setim. Nijednu seriju ove godine ne iščekujem kao četvrtu sezonu Stranger Things. Volim i onaj ta-dam zvuk i logo koji se pojavi pre filma ili serije. Taj zvuk se nalazi na, priznaćete, poprilično visokom – trećem mestu mojih omiljenih zvukova sa ekrana, odmah nakon melodije za Plejstejšn kec i Marvel teme.

I baš zato mi nikada neće biti teško da u moru đubreta iskopam po koji biser koji je prošao ispod radara. A jedan takav biser je Windfall, film reditelja Čarlija Mekdovela. Kako jedva traje duže od sat i po, Windfall je savršen primer kraćeg filma – nešto o čemu sam već pisao ranije. U pitanju je divna neo-noar minijatura. Ništa genijalno, ali nešto što bih svakako preporučio drugima. Čak i da im se ne dopadne, toliko kratko traje da šteta ni u kom slučaju ne može da bude velika.

O čemu se, zapravo, radi u filmu? Niko (Džejson Sigel) – u pitanju nije ime grčkog porekla, već zaista niko, osoba koja je maltene niko i ništa u životu, toliko da ni ne dobije ime u filmu – luta praznom kućom nekih bogatih ljudi. Jede sveže narandže koje je ubrao na imanju, uživa u sveže ceđenom soku od narandže, lomi čašu, sedi i uživa u suncu i lepom vremenu. U jednom trenutku odlazi u radnu sobu, nalazi nešto novca, Roleks sat i nakit. Međutim, u poprilično spontanoj pljački ga prekida bračni par (Džesi Plemons i Lili Kolins), bogati vlasnici koji su neplanirano došli da provedu vikend u kući u prirodi. Oni tako postaju taoci čoveka koji ne zna ništa o držanju taoca, dovoljnoj količini novca za otkup, zastrašivanju, ni pregovaranju.

Windfall donekle počinje kao komedija i neke scene će vam svakako izmamiti osmeh. Lik Džejsona Sigela je suviše neiskusan u tome što radi da bi ga iko shvatio kao ozbiljnu pretnju. Toliko je loš u tome da ga njegovi taoci savetuju da traži više para – da, njihovih para – jer suma od 150.000 dolara, koliko isprva zahteva, prosto nije dovoljna da bezbedno nestane s lica zemlje. Deluje da su taoci, a naročito suprug koga glumi Džesi Plemons, više iznervirani što su se našli u toj situaciji, nego što su uplašeni za sopstvene živote. Iako se bračni par trudi da sarađuje sa otmičarem, ne razvijaju stokholmski sindrom i svakako nisu na njegovoj strani. Ali problem je što i njih dvoje nisu na istoj strani, kako je njihov brak kilometrima daleko od idealnog. I pošto je računovođi potrebno oko 36 sati da donese novac u kešu na zadatu lokaciju, stvara se ogroman prostor da nešto pođe po zlu.

Ovakvi filmovi nisu strani reditelju Čarliju Mekdovelu, koji već ima iskustva sa nesrećnim parovima i njihovim pokušajima da ožive vezu odlaskom na godišnji odmor. U filmu The One I Love, Sofi (Elizabet Mos) i Itan (Mark Duplas) sreću neočekivane goste u vili iz snova, koja je trebalo da ima terapeutski efekat po njihov odnos, ali, naravno, ništa ne ide po planu. Mekdovel je i već sarađivao i sa Sigelom, i to na filmu The Discovery – simpatičnom SF-u o kome sam već pisao i koji se takođe našao na listi kraćih filmova sa Netfliksa koje vredi pogledati. I baš kao u filmu The Discovery, Sigel je odličan i u Windfall-u. Ozbiljan i, u pokušajima da bude opasan, često trapav i aljkav, pa dobijemo malo Maršala iz HIMYM. Ali samo mikro-česticu Maršala, tako da ne treba imati ogromna očekivanja. Takođe, pored glumačkog angažmana, Sigel je zajedno sa Mekdovelom radio na priči, čiji su scenario napisali Endru Kevin Voker (Seven) i Džastin Lader (The Discovery).

Još jedan dokaz da Mekdovel voli da radi sa njemu dobro poznatom ekipom je to što se u glavnoj, i jedinoj, ženskoj ulozi našla njegova supruga Lili Kolins. Kolins je pažnju publike dobila zahvaljujući drugom Netfliksovom projektu, seriji Emily in Paris, ali Windfall je pokazatelj koliko zapravo ova glumica može da ponudi.

Međutim, Džesi Plemons je onaj koji je ukrao šou i apsolutno dominira svakom scenom u kojoj se nalazi. Njegov milijarder iz Silicijumske doline je toliko arogantan da će teško izazvati vaše simpatije, čak i kada ga pljačkaš veže za stolicu i prisloni mu pištolj na glavu – izvinjavam se ako je ovo spojler, ali složićete se da većina filmova koji prikazuju otmice uključuju ovu scenu. Zapravo, biće vam antipatičan jednako kao i tech milijarderi iz stvarnog života koji se predstavljaju kao spasitelji, a zapravo i nisu nešto dobri za čovečanstvo. Trenutno mi ne pada na pamet konkretna osoba iz naše realnosti, ali recimo da ćete gajiti slična osećanja prema njemu kao i prema prvom milijarderu koji vam padne na pamet.

Plemonsu je ovo svakako godina dobrih projekata, barem kada je o Netfliksovim filmovima reč. I dok je The Power of the Dog bio nominovan za Oskara u čak 12 kategorija, među kojima se našla i nominacija Plemonsa za najbolju mušku sporednu ulogu, Windfall je mali, gotovo indi film, koji je Netfliks, prema pisanju Dedlajna, otkupio za svega nekoliko desetina hiljada dolara.

Bez obzira na manji budžet i skromniju produkciju u odnosu na Plemonsov prethodni projekat, uživaćete u ovom filmu. Uživaćete u atmosferi, kombinaciji napetosti, nervoze i humora u vazduhu. Uživaćete u enterijeru u kom se većina filma odvija, u svim tim španskim pločicama, čistim gipsanim zidovima i apstraktnim ukrasnim vazama. U sve to će se savršeno uklopiti i muzika. Deni Bensi i Sonder Jurinas – koji su već radili muziku za The Discovery i The One I Love, ali su takođe odgovorni i za numere u serijama Ozark, Oa, American Gods – proizveli su savršen saundtrek koji bi bez problema mogao da se uklopi u noar film iz pedesetih ili u neki od Hičkokovih klasika. I, da, ješće vam se narandže. Mnogo narandži. I piti sveže ceđeni đus. Možda je najbolje da se naoružate narandžama pre gledanja filma.

Ako Windfall ima neku manu, onda je to što eksplodira bez najave. Fitilj se upali tokom filma, ali se tako i više puta gasi, pa se često i zaboravi na štap dinamita. Zato eksplozija i dođe jako naglo, iznenadi sve, i samim tim se i ne dopadne svima. Ali možda je i u tome poenta, možda eksplozije tako i nastaju, iznenada, između ostalog, kao i pljačke koje prerastu u otmice. Retko kada će vam se provalnik najaviti. A kada se već nađete u istoj prostoriji, a on drži pištolj, vaš pištolj, koji je pre manje od sat vremena našao u fioci vaše radne sobe, svašta može da krene po zlu.

Fotografije: Netflix

Članak Prikaz bez spojlera – Windfall: Neo-noar minijatura koja je prošla ispod radara se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Za početak, ovaj film je takav da su mu bila potrebna dva reditelja. Daniel Dan Kwan i Daniel Scheinert, iliti Danijeli, kako se potpisuju, već su od ranije poznati policiji sa svojim suludim vizuelnim rešenjima, sa kojima dokazuju da je granica između apsolutne imbecilnosti i genijalštine gotovo nevidljiva. Ako ste slučajno ispratili film Swiss Army Man, u kom Daniel Radcliffe glumi leš koji prdi (no zezofon), to su oni, ali ako ne po tome, onda ih znate po čuvenom spotu Lil Johna za Turn Down For What. Vizuelne ludorije, slow motion koji se ubzava i vraća u spori tok, boje i rešenja koje nikome normalnom ne bi ni pale na pamet tri godine da ih smišlja.

I onda Danijeli reše da naprave film koji bi po nekom kratkom opisu trebalo da izgleda kao Matriks za sredovečne žene. Onda ga pogledate i shvatite pa da, ovo jeste Matriks za sredovečne žene i kida svih dva i po sata koliko ste prikovani za ekran, jer vam ne dozvoljava da odmaknete pogled.

A šta je priča? Pa, aj’ da kažemo ovako. Diva azijskog filma Michelle Yeoh glumi običnu ženu koja je iz Kine došla u Ameriku, trbuhom za kruhom, sa smotanim mužem sa kojim je na zapadnom tlu dobila biliajlišastu ćerku koja mrzi ceo svet. Dolazak njenog oca na Kinesku Novu godinu, ćerka koja pokušava da se autuje pred dedom, i neplaćeni porez je već dovoljan zaplet za jednu ozbiljnu dramu o međuljudskim odnosima, ali ovo nije takav film. Poseta njenog muža, ali iz alfa univerzuma, naučiće Evelin da postoje drugi svetovi u koje možeš da uskačeš samo ako uradiš nešto potpuno glupo ili ludo, tipa da napraviš papercut između prstiju, pojedeš slinu, ili iskoristiš nagradu za najboljeg računovođu kao buttplug. No zezofon.

Ovo je film u kom ona mora da spasi svet, odnosno sve svetove, jer je njena ćerka iz alfa univerzuma depresivni Gen Z koji ne vidi smisla ni u čemu i usisaće ceo svet u neki depresivni crni bagel, iliti đevrek. No zezofon.

Ovo je film koji iz porodične drame postane kung fu film u kom se konačno sukobe bumeri i zumeri, odnosno konačno posmatramo tinejdžere i post tinejdžere kao prave punokrvne negativce, što, da se ne lažemo, oni i jesu.

Ovo je film u kom Jamie Lee Curtis i Michelle Yeoh imaju ljubavnu scenu sa viršlama na prstima. No zezofon.

Ovo je film u kojem je jedna od emotivnijih scena u kojem dva kamena na litici samo stoje i postoje. No zezofon.

Ovo je film i o paklu administracije i plaćanju poreza. E to tek nije zezofon.

Sve ovo prepričano nema apsolutno nikakvog smisla, naravno. Nema ni mnogo smisla ako kažemo da je ovo film o malim stvarima koje život čine ako ne lepim, onda makar podnošljivijim. I to kad napišeš onda samo prosto i želiš da te neko usisa u tamni vorteks depresivnog đevreka. Ali već sam na početku rekao da svaka rečenica napisana o ovom filmu nema mnogo smisla. Pošto se o ovom filmu ne priča, već se on samo i jedino gleda. No zezofon.

Michelle Yeoh je diva koju znate iz kultnog Crouching Tiger, Hidden Dragon, ali i obilja drugih filmova. Ovde po prvi put dobija situaciju da glumi i nešto drugo sem leteće kung fu kraljice. O typecast situacijama je pričao i njen direktni partner i filmski suprug Ke Huy Quan, koji je bio dete zvezda i glumio u Indijani Džonsu i Gunisima, a onda je ostavio glumu, da bi se sa uspehom filma Crazy Rich Asians vratio, jer je shvatio da će konačno svet filma ponuditi raznovrsnije uloge azijskim glumcima u velikim produkcijama. Upravo on donosi srce veliko k’o kuća ovom filmu i poslednji je detalj ove slagalice sa kojim ovaj urnebes postaje umetničko delo.

Glavne zvezde su ipak već pomenuti Danijeli. Uspeli su da ispletu film u kom je sve preterivanje, a da ipak ništa nisu preterali. Odnosno, nijednog momenta nisu probali da proguraju neku philosophy for dummies priču koju smo kupili pre 20 godina sa Matriksom, ili kojom god već obradom Platonove Pećine, već kod njih se sve dešava ili zabave radi, ili emocije radi. Znači ili tabačina ili zagrljaj, ali na kraju i jedno i drugo je borba za ljudski kontakt, što je ipak važnije nego bilo šta. No zezofon, ali stvarno.

Članak Jedini film o multiversu koji morate pogledati ove godine se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Robert Eggers je lik koji već nekoliko godina važi za jednog od najzanimljivijih autora nezavisnog horor filma. Znate, to su vam oni filmovi koji nisu toliko strašni, koliko su čudnjikavi i atmosferični, lepo slikani sa interesantnim glumcima. Eggers iza sebe ima upravo dva takva ostvarenja, The Witch i The Lighthouse, koji su uglavnom pravljeni za one koji od filmova traže nešto više. Naravno, koliko god imao fanova, toliko ima i onih koji osporavaju njegov talenat i rad. I to je skroz ok. Otud nas negde i iznenađuje što je napustio svoj low budget svet i ušao u nešto komercijalnije vode.

E, sad, ako posmatramo njegov dosadašnji rad i svet, ovaj film je kao da je snimio nekakav Marvel spektakl, a ako bi Marvel fan pogledao Severnjaka, imao bi utisak kao da je zalutao na remasterizovanu verziju Bergmanovog Sedmog pečata. Da pojasnimo.

Film prati naslovnog Severnjaka, po imenu, pa pazi sad – Amlet (Aleksander Skarsgard). Kako već pretpostavljate na osnovu imena, kao klinac ostaje bez oca (Ethan Hawke) i titule, jer očev brat iliti stric mu (Claes Bang) napravi krvavu primopredaju vlasti, a i kidnapuje mu mater (Nicole Kidman). Mali Amlet pobegne i poraste u velikog Aleksandra Skarsgarda, gde u nekoj vikinškoj legiji stranaca tumara i ubija kao najamnik, ali sa mišlju da će osvetiti oca, spasiti majku i ubiti strica. Proročanstvo islandske veštice, koju tumači Björk u svom svakodnevnom ponašanju i izgledu, ga natera da krene nazad kući, sa sve devojkom u koju se zaljubljuje (Anya Taylor-Joy).

Njih dvoje, pod sloganom onog starog narodnjaka ja sa juga, ti sa severa kreću u avanturu, infiltriraju se kao robovi u stričevo okrnjeno kraljevstvo, koje je tehnički jedna farma sa životinjama, njivom, gejzirima i vulkanom. Tu on kreće iznutra da ruši „kraljevstvo“, s nadom da će obećanje i proročanstvo ispuniti. Međutim, nekoliko lukavih krvavih borbi, golih muškaraca, izdaje, zaljubljivanja, nordijske mitologije i još malo golih muškaraca kasnije, dobijamo odgovor na to da li će Hamlet, pardon – Amlet postati danski, pardon, islandski kralj.

Da li je cela priča prepisani Šekspir? Nije. Da li ima šekspirovskih elemenata? Svakako. Zato je i autor mogao da se potrudi pa da glavnom liku da drugo ime. I Lion King je rađen pod uticajem Hamleta, pa je glavni lik dobio ime Simba.

Šalu na stranu, retki su slučajevi da se u modernim produkcijama uspešno iskombinuje autorska vizija i bioskopski potencijal. Robert Eggers je sa Severnjakom uspeo to da odradi, iako on sam možda misli da je moglo još krvavije i mračnije. Još pre same premijere, Eggers je rekao kako je morao da nađe dosta kompromisnih rešenja. Takve izjave pre nego što pogledate film, ne obećavaju. Međutim, ovde je takav kompromis došao kao dar od Odina. Doziranim autorskim tripovima je samo oplemenio dobar akcioni film koji zaista može da pogleda i neko ko nije uživao u njegovom prethodnom ostvarenju, u kom su se Patinson i Defo tukli i voleli na Svetioniku.

Aleksander Skarsgard i Anya Taylor-Joy, što zbog svoje specifične pojave, a očigledno i zbog ukusa za filmove, nikad neće biti prvi izbor u bioskopskim spektaklima i superherojskim filmovima, tako da uloge vikinga i veštice koji se u krvi, blatu i znoju bore za svoje mesto pod suncem, došlo im je ko budali šamar.

Robert Eggers je uspeo da napravi nordijski odgovor na Gladijatora. Nisam siguran da je to želeo da uradi, ali mi je drago da je tako ispalo. Sigurno neće imati oskarovsku budućnost kao pomenuti film Ridlija Skota, ali će, siguran sam, vremenom postati kultni favorit. Možda ga vaša mama neće voleti kao pomenuti film sa Raselom Krouom, ali sigurno će biti odličan izbor za čoporativno gledanje sa ljudima koji vole krvavu akciju i mušku golotinju.

Članak The Northman – Miks Vikinga, Gladijatora, Hamleta i smrt hoda plažom filmova se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Prošli su Oskari, prošli su i izbori. Podeljene su nagrade, a i skupštinski mandati. I dok smo svi, nezasluženo, dobili neku vrstu reality slap-a, i Kris Rok je, jednako nezasluženo, dobio šamar od Vila Smita. Iako je uzeo Oskara za najbolju ulogu, Princ sa Bel Era je (potezom kojim se njegov desni dlan munjevitom brzinom susreo sa Rokovim levim obrazom) oteo šou. Zapravo je kidnapovao šou, držao ga kao taoca nedelju dana, prisilivši sve da se više bave najbesmislenijim konfliktom u istoriji televizije umesto ovogodišnjim dobitnicima. I pošto se Smit – nedelju dana posle inicijalnog izvinjenja članovima akademije i obrazloženja da ga je bog poslao kako bi štitio sve, od članova porodice, preko čitave ekipe filma King Richard, pa do megauspešnih teniserki čijeg je oca glumio i kojima je u životu išlo super mnogo pre nego što su njega upoznale – konačno izvinio i samom Roku, priznao da je preterao, da nasilje nije rešenje i da ga je sramota, a svi filmski projekti na kojima radi su privremeno obustavljeni, konačno možemo da se osvrnemo i na nagrađene umetnike.

Ukratko, CODA je osvojila Oskara za najbolji film. Ko je to očekivao? Mali broj ljudi, a ja svakako nisam bio među njima. Da li je CODA zaista najbolji film koji se ove godine našao u konkurenciji? Ne bih rekao. Da li zaslužuje Oskara za najbolji film? Apsolutno da. Da li me raduje što je CODA osvojila nagradu baš u toj kategoriji? Više nego što sam mislio da može.

Osnovna priča u filmu CODA po mnogo čemu nije revolucionarna, a ni nešto posebno zanimljiva. U pitanju je tinejdž drama o Rubi Rosi (Emilija Džouns), srednjoškolki iz malog obalskog grada koja voli da peva i želi da upiše prestižnu Berkli muzičku akademiju u Bostonu. Naravno, Rubi ne nailazi na razumevanje članova svoje porodice koji se bave ribolovom. Toliko voli muziku, a tek u poslednjoj godini srednje odlučuje da proba da pristupi školskom horu, što joj ne uspe odmah, ali srećom tu je profesor Bernando Viljalobos (Euhenio Derbez) koji nekako prepozna njen potencijal i čak joj ponudi da je besplatno sprema za prijemni za faks. Tu je i Majls (Ferdo Valš-Pilo), tip sa hora s kojim se ona prvo uopšte ne kapira, ali se onda skontaju, pa se smuvaju, pa je on povredi, pa se pomire. Dakle, rafalna paljba najtežih klišea, a zaklona ni na vidiku.

Međutim, pored priče za koju od samog početka možemo da pretpostavimo kako će se završiti, CODA paralelno donosi i priču o ljudima koje svakako ne čujemo, ali često na njih i ne obraćamo pažnju, a to su osobe sa oštećenjem sluha. U četvoročlanoj porodici, Rubi je jedina koja nije gluvonema. Njena majka, otac i brat ne razumeju njenu opsednutost muzikom ne zato što misle da je to samo prolazni tinejdžerski san ili zato što je teško upisati Berkli, već zato što nemaju predstavu kako muzika zvuči. Ne samo muzika, već kako zvuči bilo šta. Sa jedne strane, CODA je priča o ispunjenju klinačkih snova, ali sa druge je mnogo važnija i snažnija priča o problemima i izazovima sa kojima se suočavaju osobe sa oštećenjem sluha, ljudi koji se često osećaju kao stranci u sopstvenoj državi.

Nije mi lako da to priznam, ali pre gledanja filma se nikada nisam zapitao kako se gluvoneme osobe bude ujutru ukoliko moraju da se nađu negde u tačno zakazano vreme. CODA mi je to pokazala. Nikada se nisam zapitao koliki hendikep nedostatak sluha na radnom mestu zapravo predstavlja, koje sve poslove gluvoneme osobe ne mogu da rade same, koliko je teško ili nemoguće obavljati određene aktivnosti uz odsustvo sluha i koliko često je to opasno. CODA mi je i to pokazala. Pokazala mi je koliko se osobe sa oštećenjem sluha trude da se uklope i prilagode društvu, a koliko se društvo malo trudi da se prilagodi njima. Znam da je u pitanju fikcija, ali takođe znam da nikada nisam razmišljao o tome, bar ne tako detaljno. Za svaku stazu u filmu za koju sam tačno znao kuda vodi, CODA mi je dala po jednu potpuno novu za koju nisam ni znao da postoji.

Iako me Emilija Džouns kao Rubi nije posebno kupila u ovom filmu (mada mi nije ni smetala), ostalim članovima njene porodice pošlo je za rukom upravo suprotno. Marli Metlin (mama Džeki), Troj Kotsur (tata Frenk) i Denijel Djurant (brat Leo) dele najviše mesto na podijumu, zajedno sa trojicom Spajdermena, za ovogodišnji najšarmantniji oskarovski trio. Kotsur je čak otišao kući sa Oskarom za najboljeg glumca u sporednoj ulozi. Nakon dodele sam saznao da je osmislio znakovni jezik koji koriste Tuskeni u Mandalorijanu. Čovek je prosto genije.

Neosporno je da je ove godine, uzevši u obzir razne parametre, u konkurenciji bilo boljih filmova. Na primer, Dune mi je tehnički, scenaristički, pa i glumački, bolji film od CODA. Ali da li je važniji? Ne bih rekao. Uostalom, ni do koga sa planete Arakis mi nije bilo ni približno stalo kao do članova porodice Rosi. Možda to ima veze s tim da su mi šanse da sretnem Pola Atreida mnogo manje nego jednu od 70.000 osoba kojima je, prema podacima Saveza gluvih i nagluvih Srbije, prvi jezik – srpski znakovni jezik.

Dodeljivanjem Oskara za najbolji film, Američka akademija za filmsku umetnost i nauku rešila je da nagradi, ali i da skrene pažnju na film CODA. Znam da argument može da bude „Ali mogli su da dobiju nagradu u drugoj kategoriji, ne mora baš za najbolji film“, ali ne – mora. Mora za najbolji film, žao mi je. Jer to je kategorija na koju šira publika najviše obraća pažnju. To je samo matematika.

Otkako je nagrađen, broj gledalaca Epl TV-a, striming servisa koji je domaćin ovom filmu, porastao je za 25 odsto. Znam da čelnici Epla zadovoljno trljaju ruke i mašu brojkama, ali takođe znam da je od tada mnogo više ljudi pogledalo CODA nego pre dodele Oskara. A evo još jedne zanimljive statistike: istraživanje koje je sprovela aplikacija za učenje jezika Preply pokazalo je da je nakon izlaska filma The Eternals (verovatno najdosadnijeg Marvelovog filma ikada, ali filma u kom se pojavljuje prva gluvonema superjunakinja) interesovanje za učenje znakovnog jezika poraslo za 250 odsto. To su brojke koje su rezultat jednog filma, koji je uzeo Oskara za najbolji, i drugog, koji dolazi iz trenutno najprofitabilnijeg studija.

Zato gledajte CODA. Nije remek delo, ali je važan film. A i super je limunadica.

Članak Zašto Coda zaslužuje Oskara za najbolji film, iako nije najbolji film se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ova serija govori o dva rođaka, Olegu (Rene Bitorajac) i Nikoli (Krešimir Mikić) koji dolaze u izmišljeni hrvatski gradić Nuštin i ponovo oživljavaju fabriku turbina koja je prestala sa radom u tranzicionom periodu nakon rata devedesetih. Ponovno pokretanje fabrike ne daje novi život samo njenim radnicima, već i ostatku ovog provincijskog grada na koji ova reanimacija tvornice ima efekat injekcije adrenalina. Iako je radnja smeštena u mali grad u Hrvatskoj koji je toliko zabačen da u njemu nema ni signala, nuštinska reputacija nekadašnjeg industrijskog mesta podsetiće mnoge na slične gradove širom bivše Jugoslavije. Mislim da većina domaće, pa čak i strane publike ili živi u jednom od takvih gradova ili zna bar za jedan od njih. U tom smislu, radnja serije ima dovoljno širok okvir, iako je lokalizovana, a obećanje koje dva brata donose žiteljima Nuština deluje zavodljivo ne samo Nuštincima, već i samim gledaocima. Međutim, oni iskusniji među njima očekivaće podvalu iza svakog ćoška i ona će se zaista i razotkriti već na kraju prve epizode. Shodno tome, publika će znati na čemu je od samog početka, što se ne može reći i za radnike. Glavni inženjer sa kojim braća stupaju u kontakt, Janda (Izudin Bajrović), u početku je obazriv, ali vremenom potpuno prihvata novu realnost u kojoj je ponovo deo kolektiva, bez daljeg preispitivanja.

Novi direktor fabrike turbina Nikola (Krešimir Mikić) i glavni inženjer Janda (Izudin Bajrović)

Scenaristi su priču podelili na šest epizoda od kojih je svaka posvećena perspektivi jednog lika. Ton svake epizode kalibrisan je prema stanju junaka o kome govori, te je tako Olegova epizoda najzabavnija, Nikolina je anksiozna, Jandina setna… Ostale tri usredsređene su na Šeilu (Jovana Stojiljković) – devojku koja je okušala svoju sreću u inostranstvu, pa se ipak vratila u rodno mesto, Branoša (Goran Bogdan) – predstavnika mlađe nuštinske radničke generacije, i Lipšu (Tihana Lazović) – devojku koja nikad nije napustila Nuštin i koja u Olegovim mutnim poslovima vidi svoju priliku. Televizijski scenario redukuje narativne tokove u odnosu na roman (ne bavi se skoro uopšte socijalističkim osamdesetim i ratnim devedesetim), menja neka imena, pa i same likove (npr. Sobotka postaje Janda, dok je Branošu data veća važnost nego u knjizi), a uvodi i nove (jedna od njih je upečatljiva sekretarica Alisa koju tumači Milena Zupančić).

Ali, uprkos promenama u odnosu na književni predložak, serija uspeva da prenese tihi ritam beznađa nuštinske svakodnevice. Ovo je, najpre, postignuto osobenim vizuelnim stilom i rediteljskim umećem Matanića, ali i umešnošću scenarista kojima je pošlo za rukom da sažmu jednu  slojevitu književnu celinu u kompaktnu priču bez praznog hoda. Ne samo da svaka epizoda funkcioniše kao zasebna podcelina, već se one organski nadovezuju jedna na drugu, iako su, naizgled, veštački podeljene. Tajna je u tome što svaka epizoda ne prati iste događaje iz perspektive novog lika (kao, recimo, Kurosavin Rašomon, ili, recentnije, Skotov Poslednji dvoboj), već radnja sve vreme teče, ali je prikazana iz različitih vizura. Tako će gledaoce u celu priču uvesti Oleg, kroz nju dalje voditi Nikola, Šeila, Janda i Branoš, a iz nje izvesti Lipša.

Branoš (Goran Bogdan) sa radnicima

Ovakvo scenarističko rešenje znači da su neke epizode uspelije (Olegova, Jandina), a neke dosadnije (Branoševa). Dolazi i do izvesnog zamora usled rediteljeve sklonosti ka ponavljanju dugih kadrova uz pratnju tužne muzike (mislim na onu komponovanu za potrebe serije) u momentima u kojima bez reči treba naglasiti emocije junaka. Još jedna stvar na koju bih mogla da se požalim je nerazrađenost i neubedljivost negativca Ragana (Slavko Štimac), koji je, po mom mišljenju, najslabija karika serije jer odaje utisak preprodavca zimskih guma na Najlon pijaci. Sa druge strane, životinjska crta ovog lika u romanu toliko je dobro podvučena, a zatim i prepuštena čitalačkoj mašti radi dalje aluzivne nadogradnje, da ne mogu da zamislim kako bi se ta surovost mogla uspešno preneti na ekran. Nisam sigurna da na našim prostorima postoji glumac koji bi mogao da je iznese u svoj punoći.

Nazovimane koje sam upravo pobrojala meni lično ne kvare utisak celokupne serije, više ih doživljavam kao usputne iritacije koje upućuju na to koliko su odlični njeni ostali aspekti. Gluma (ceo ansambl je, sa izuzetkom Štimca, fantastičan, a Bitorajac je posebno neverovatan), fotografija, izbor lokacija, posvećivanje pažnje samom procesu izrade turbine (čega u knjizi uopšte nema), prirodnost dijaloga što je za domaće serije, čini se, nepremostiva prepreka, i na kraju već pomenuti zreli, izvešten autorski pečat scenarista i reditelja. Ovo je prva novija serija koja me je svojim tempom pripovedanja i izgledom ubedila da domaća/regionalna televizijska produkcija zaista može parirati i našoj trenutnoj filmskoj, i stranoj televizijskoj produkciji. Autori Područja bez signala vratili su mi nadu, uprkos oporom završetku poslednje epizode.

Šeila (Jovana Stojiljković)

(Slede spojleri.)

I u romanu i u seriji kraj ostavlja gorak ukus u ustima. Područje bez signala završava se poput Šekspirovih tragikomedija: većina junaka je na dobitku, ali ipak ostaje senka onih koji su na gubitku. (Na primer, u Mletačkom trgovcu, srećni spoj Porcije i Basanija suprotstavljen je Šajlokovoj nesreći.) Ne samo da se otkriva da je Oleg pokrenuo fabriku zbog jedne jedine turbine i da će radnici ostati bez posla čim je isporuče, nego još i Janda gine od Raganove ruke, a situacija se dodatno komplikuje time što Oleg ne može ni da dođe do naručioca. Drugih naručilaca nema, budući da je u pitanju zastareli tip turbine, te radnici ostaju iznevereni i donekle prevareni, a Olegov život lebdi u opasnosti daleke afričke zemlje. Radnici ipak odlučuju da završe turbinu, makar ona i nemala kupca, pošto smatraju da je ta turbina jedino što može dati smisao njihovom dosadašnjem radu i životima u tom trenutku. Zahvaljujući Šeilinim međunarodnim kontaktima, od turbine i cele priče o ponovno pokrenutom samoupravljanju pravi se izložba u inostranstvu. Turbina je na toj izložbi plasirana kao „poslednji socijalistički artefakt“ (što je ujedno i naziv Područja bez signala na stranom tržištu), i u ničeanskom maniru ona postaje umetnost koja još uvek žive radnike i ostale likove sprečava da umru od istine.

Međutim, na banalnijem nivou, nakon prodaje ovog poslednjeg socijalističkog artefakta, umetnost će Nuštince zaštititi i od umiranja od gladi, a ne samo od istine. Iako Branoš u svom govoru na izložbi kaže da radnici ne prodaju svoje mrtve prijatelje, već prodaju turbinu kao produkt svog rada, izvestan sloj cinizma obavija se oko ove racionalizacije kao lepljivi celofan. To je cinizam koji obuhvata i obnovu socijalizma u periodu u kome za njega nema mesta (a možda obuhvata i onaj odranije), ali i kapitalizam koji proždire one na periferiji svake vrste. Takođe, činjenica da je uvijanje turbine u umetnički ukrasni papir jedini metod kojim Nuštinci mogu da je uvale potencijalnom kupcu, ironijski je način da se zapljune i savremena umetnost, te da se ugrubo naznači problem motivacije onih koji u njoj učestvuju (Iako se i u knjizi i u seriji izbegava rasprava o tome šta sve može biti umetnost, nemoguće je ne pomisliti i na taj aspekt ovakvog raspleta).

Lipša (Tihana Lazović)

(Kraj glavnih spojlera.)

Jedna od poruka Područja bez signala svakako je to da prošlost treba da ostane u prošlosti i da se njome ne treba igrati, a kamoli je oživljavati. U seriji je ovo još jasnije, s obzirom na to da su scenaristi radnju smestili skoro potpuno u „sadašnjost“ koju čini sredina dve hiljade desetih. Sam kraj poslednje epizode neuporedivo je efektniji od kraja romana u prenošenju pomenute poruke. Dok se knjiga završava Olegovim obraćanjem iz nekog drugog područja bez signala, u seriji trudna Lipša hoda praznom fabrikom, ulazi u kalup za turbinu i leže u njega, kao da polaže žrtvu na odru. U pozadini, kao i na kraju svake prethodne epizode, bruji partizanska pesma Konjuh planinom u izvođenju Zbora „Joža Vlahović“. Ovaj maestralni muzički odabir premazuje narativnu konstrukciju cele serije još jednim slojem simbolike i sigurna sam da nijedan gledalac ne može ostati ravnodušan, kao što ni ja nisam. Danima tokom i nakon gledanja Područja bez signala nisam mogla da izbacim tu pesmu iz glave, niti da prestanem da razmišljam o poslednjem kadru i jezi koju on izaziva. I dok sa zadrškom dopuštam celom autorskom timu da me uveri da iz prošlih vremena možemo poneti „samo“ umetnost – bilo to u vidu turbine unutar romana, samog romana ili serije – ne mogu da suzbijem očekivanja povodom rezultata njihove sledeće saradnje. Jedva čekam!

Članak Područje bez signala: Umetnost imamo da ne bismo propali od istine se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Kao što je to uvek slučaj kada neku seriju, film ili knjigu previše hvale, bila sam vrlo skeptična kada sam počela da gledam Kljun. Međutim, već od uvodne špice koja kombinuje vizuelno upečatljivu jezivu animaciju sa jednako jezivom obradom dečje pesme Molimo za finu tišinu, bilo mi je jasno da ulazim u jednu drugačiju priču. Ukratko, serija govori o Sonji Kljun (Ivana Vuković iz Mog jutarnjeg smeha), beogradskoj detektivki koja dobija poziv iz Subotice da reši slučaj samoubistva za koje se sumnja da je ipak ubistvo. Postepeno upoznajemo druge likove i zajedno sa Sonjom putujemo kroz prostor i vreme.

Uvodna špica Kljuna

Paralela sa ovogodišnjom američkom dramom Mer iz Istauna sa Kejt Vinslet u glavnoj ulozi nekako se sama ukazuje. Na čelu obe serije nalaze se detektivke koje su i majke, a rešavaju slučajeve u maloj sredini gde se svi poznaju. Međutim, postoji razlika: Mer celog života stanuje u Istaunu, a Sonja dolazi u Suboticu kao autsajderka. Kao što Mer uvodi svog novog mladog kolegu u svakodnevicu Istauna, tako i Sonju njen novi mladi kolega (Stefan Vukić u ulozi Mikloša Miće Tota) upoznaje sa lokalitetima i stanovnicima Subotice. Ovim postupkom i gledaoci kojima Subotica može biti manje poznata saznaju više o znamenitostima ovog grada ili o nekim statističkim činjenicama, kao što je prisustvo velike stope samoubistava. Ovaj statistički fakt podvlači se u tekstu od početka do kraja sezone i on je, zapravo, ključan za većinu zapleta.

Praćenjem samoubistava kojih je sve više, saznajemo nove informacije, ne samo o žrtvama, nego i o samoj Sonji, njenoj porodici, kolegama, svedocima, osumnjičenima… Svet Kljuna je, iako smešten u malu sredinu, ipak velik, a u priču je upleten i podzaplet o migrantima u izbegličkom kampu koji se na kraju smisleno uvezuje u glavni tok radnje. Gledaoci tako u ovoj etnički i lingvistički raznolikoj postavci, osim srpsko(hrvatsko)g jezika imaju prilike da čuju i mađarski, engleski, italijanski i arapski, što je za ove uši bilo više nego dobrodošlo.

Dalje, Kljun je jedna od retkih domaćih serija gde je žena u glavnoj ulozi, i to detektivskoj. Na poslu niko ne preispituje Sonjine sposobnosti na osnovu njenog pola. Kada dolazi u sukobe sa kolegama, to je zato što je nesmotrena, impulsivna i svojeglava, a ne zato što je žena u tipično muškom okruženju. Ravnopravna je sa muškim kolegama, nema usiljenih osvrta na njenu poziciju ili propovedničkih govora na tu temu. Sonja, uz to, nije usamljeni ženski lik u svojoj profesionalnoj okolini, njena šefica je takođe žena, a i na patologiji radi žena. Znači, imamo priliku da vidimo nešto novo i u rodnom aspektu, što je za ove oči takođe bilo dobrodošlo.

Sonja (Ivana Vuković) i Mića (Stefan Vukić) kanališu Horejšia Kejna iz Mesta zločina: Majami

Ono što je kod domaćih serija upadljiva mana – tendencija da usled vremenski ograničenih uslova snimanja likovi i situacije deluju neuverljivo i smandrljano – u Kljunu skoro potpuno izostaje. Izmeštanje radnje iz Beograda u gledaocima manje poznatu sredinu, kao i odabir nekih svežih glumačkih lica, doprinosi autentičnosti priče. Zapravo sam imala osećaj da gledam karaktere koji žive svoje živote, a ne glumce koji glume karaktere koji žive svoje živote. Takođe, i sam scenario je zaslužan za ovu verodostojnost. Način na koji se, na primer, izgrađuje lik Sonjinog kolege Miće, to što on peva u kolima, pominje svoje detektivske idole iz serija i filmova, oblači se kao oni i drži fotošopiranu sliku sa jednim od njih na svom stolu, sve to nijansira Mićin lik i možemo da ga doživimo kao osobu sa interesovanjima i unutrašnjim životom, a ne kao ljušturu koja je tu samo zato što Sonji, kao glavnoj junakinji, treba pozadina. Ivana Vuković je zaista sjajna i u scenama akcije i u scenama mesečarenja, flešbekova, zastrašivanja osumnjičenih, vaspitavanja ćerke, sukoba sa mužem, sprdnje sa Mićom i sporednim likovima, ali Stefan Vukić kao Mića za mene je bio neočekivana poslastica. Zvala bih ga na slavu da čitamo Bibliju svake godine!

Kada je u pitanju budžet predviđen za snimanje ove serije, čini mi se da nije bio dovoljno visok jer su neki setovi odvlačili pažnju od priče. Scene u subotičkoj policijskoj stanici snimane su u bivšem Studentskom domu u Pančevu, pa mi je možda bilo teško da se uživim jer poznajem prostor, ali ona odvojena prostorija za ispitivanje sa zidovima opervaženim lamperijom toliko je suluda, kao neki golubarnik za svedoke. Osim ovih površinskih zamerki, na dubljem nivou mi se ne dopada rasplet priče i sam kraj prve sezone. Iako se narativnom razvoju ništa ne može prigovoriti na strukturalnom nivou, budući da se na intrigantan rasplet aludira od prve epizode, pa čak i u samoj uvodnoj špici, nije mi prijao zaokret ka natprirodnom, [SPOJLER!] a to što Sonja na kraju ubije čoveka po tuđem naređenju i krije to od Miće, ostavilo mi je gorak ukus u ustima, koliko god opravdano ili dosledno to bilo. Završetak prve sezone je donekle otvoren, te se uzdam u nastavak koji bi razrešio ovaj sukob [kraj spojlera].

Kad dugo gledaš u bezdan, bezdan takođe gleda u tebe

Gledajući domaće serije, neminovno ih poredimo sa stranim i ovo poređenje za sada ide nauštrb domaće produkcije jer ona još uvek ne može da parira svetskoj. Za strane uslove, Kljun možda nije dovoljno dobra serija (kao Mer iz Istauna), ali za naše uslove, ona donosi nekoliko novina. U centru priče je samostalna junakinja, sve se dešava u manjoj sredini, ali na način na koji i ta sredina učestvuje u radnji (nije samo statična pozadina kao Baranda u Vratiće se rode ili Pomoravlje kod Radoša Bajića), pojedini likovi nas podsećaju na to da u Srbiji ne žive samo Srbi (višenacionalni momenat naglašen je i u Besi), reditelji se koriste različitim okvirima slike da predoče različite događaje (npr. format 4:3 za prošlost, 16:9 za sadašnjost), scenaristi ne zaziru od humora, kao što je inače običaj u našim kriminalističkim serijama, muzika je pažljivo birana, a priča je zanimljiva, čak i sa preokretom nalik teoriji zavere na kraju. Nekome će uprkos svemu tome tempo odvijanja radnje biti prespor ili poznavanje subotičke sredine nedovoljno dobro ili gluma neubedljiva ili atmosfera previše tmurna, ali ono što mislim da je najvažnije je to što se vidi da su autori uložili trud da ispričaju svoju priču na svoj način, od uvodne do odjavne špice. I to je ono što mi daje nadu da se domaća televizijska produkcija polako preusmerava sa užurbanog otaljavanja na promišljenu realizaciju. Bilo je i vreme.

Članak Kljun: Vesnik promena se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Kategorija je: Kultura balova i Pariz u plamenu

Pose govori o njujorškoj gej i trans zajednici afroameričke i latinoameričke omladine koja zbog dvostruke odbačenosti (od strane vlastitih porodica i društva u celini) često završava na ulici, te su joj jedina uteha veze koje ostvaruje sa ostatkom zajednice. Ove veze se najvećim delom ostvaruju kroz balove organizovane u siromašnijim kvartovima Njujorka. Osmišljeni su kao takmičenja prilikom kojih učesnici nastupaju u određenim kategorijama: hod po modnoj pisti, vougovanje (vrsta plesa koji je Madona inkorporirala u spot za pesmu Voug), sijaset dreg kategorija u kojima se učesnici oblače i predstavljaju kao pripadnici suprotnog pola… Standard prema kojem se procenjuju sve kategorije je „realness“, odnosno koliko su takmičari verodostojno predstavili određenu kategoriju. Kategorije najavljuje komentator („master of ceremony“). Više o istoriji (mahom njujorške) kulture balova možete pročitati ovde, ovde, kao i ovde.

Ova supkultura prvi put je zadrla u mejnstrim 1990. godine dokumentarnim filmom Dženi Livingston Pariz u plamenu (Paris Is Burning). U njemu je prikazano kako različiti pripadnici ove zajednice učestvuju u balovima i kako se udružuju u „kuće“, mikrozajednice koje svojim članovima služe kao surogat porodice, te tako svaka kuća ima majku i oca koji brinu o svojoj deci. Rediteljka je, zajedno sa još nekim akterima filma, jedna od konsultanata serije Pose. Ne preuzima se samo takmičenje na balovima kao pozadina glavnog narativa, već i grupisanje likova u kuće, period odvijanja radnje, a navodno su i neki likovi konstruisani po ugledu na karaktere iz filma. Uticaj je neporeciv i gledanje Pariza u plamenu definitivno olakšava razumevanje sveta drame Pose jer objašnjava pojedine stvari koje se u seriji uzimaju zdravo za gotovo.

U prvoj sezoni, glavni sukob se uspostavlja između Blanke (Em Džej Rodrigez) i Elektre (Dominik Džekson). One predstavljaju majke suparničkih kuća, tačnije Blanka, kao pripadnica Elektrine Kuće Izobilja („House of Abundance“) odlučuje da se otcepi i napravi sopstvenu kuću u kojoj bi postupala onako kako želi, nezavisno od Elektrinih prohteva. Blanka ovu kuću naziva Kuća Evanđelista (po manekenki Lindi Evanđelisti), i u nju prima nekoliko članova: Dejmona (Rajan Džamal Svejn) – gej dečka talentovanog za ples koga su roditelji izbacili iz kuće, Ejndžel (Indija Mur) – transrodnu devojku koja se već neko vreme bavi uličnom prostitucijom, Rikija (Dilon Bernsajd) – mladog gej beskućnika, i Papija (Ejndžel Bizmark Kjuriel) – strejt dečka koji prodaje drogu na ulici. Osim njih, tu je i komentator balova Prej Tel (Bili Porter), koji predstavlja figuru oca Kuće Evanđelista, nasuprot Blanki kao figuri majke. (Ovom prilikom otvaram konkurs za prevod imena Pray Tell, ja glasam za: Reci Bogati!) U prvoj sezoni prikazan je kraj osamdesetih, u drugoj početak devedesetih, a u trećoj sredina devedesetih godina.

Riki (Dilon Bernsajd), Lulu (Hejli Sahar), Blanka (Em Džej Rodrigez), Ejndžel (Indija Mur) i Papi (Ejndžel Bizmark Kjuriel) u prvoj epizodi treće sezone

Kategorija je: Sa druge strane rasne/klasne/rodne normativnosti

Većina likova koji učestvuju u balovima nalazi se na margini društva zbog svoje boje kože i seksualne orijentacije. Mahom su neobrazovani jer potiču iz siromašnih sredina i napuštaju školu u trenutku kad se nađu na ulici. Međutim, Blanka, Elektra, Ejndžel i druge transrodne žene u seriji imaju dodatnu poteškoću u odnosu na ostale likove, a to je njihov rodni identitet. Društvo ih odbacuje jer se ne uklapaju u očekivane standarde, teško im je da nađu posao – niko neće da ih zaposli jer nisu „prave“ žene, što je problem koji trans osobe i danas imaju – te im, u eri pre interneta, jedino preostaje da se bave prostitucijom ili kriminalom.

Jedan od načina na koji se likovi infiltriraju u sloj belih Njujorčana srednje ili više klase jeste putem balova. Jedna od kategorija je i „executive realness“, gde učesnici bala treba da budu u odeći u kojoj će izgledati kao da su bogati direktori sa Vol strita, što skoro niko od njih nikada neće biti u stvarnom svetu. Ovo je kategorija koja se pojavljuje u prvoj sezoni, dok prva epizoda serije počinje tako što Elektra sa svojom decom krade kraljevske odore iz muzeja kako bi se adekvatno pripremili za odgovarajuću „royalty“ kategoriju. Odeća je, dakle, ono što likovima daje fantazmagorijsku moć prevazilaženja klasnog statusa, a sami balovi imaju subverzivnu atmosferu karnevala. Više o modnom aspektu možete naći tu, tu i tu.

Međutim, likovi dolaze u konkretan dodir sa višom belom strejt klasom van balova. U prvoj sezoni, Ejndžel stupa u aferu sa muškarcem koji radi u Trampovoj kompaniji, plus ima ženu i decu; Blanka se bori protiv diskriminacije unutar LGBT zajednice time što se zauzima za sebe u lokalnom gej baru koji uslužuje samo bele gej muškarce, a Elektra ulazi u sukob sa bogatim belim ljubavnikom povodom svog trans statusa. Slična stvar dešava se i sa Ejndžel: njihovi naizgled strejt, beli ljubavnici fetišiziraju njihova tela u tranziciji (i Ejndžel i Elektra do tog momenta imaju operisane grudi, ali ne i genitalije) i ne žele da njih dve potpuno postanu žene. Zbog sopstvenih objektifikatorskih seksualnih preferencija odgovara im da one zauvek ostanu zarobljene u tom polnom raskoraku, iako one žele da se u punom smislu ostvare kao žene. Antipod ovim likovima je Papi koji je uz Ejndžel u svakom obliku. U drugoj sezoni Ejndžel probija granicu svog socioekonomskog staleža time što postaje foto-model i ulazi u prostor rezervisan mahom za finansijski dobrostojeće bele žene i muškarce. Blanka upada u konflikt sa bogatom belkinjom koja joj iznajmljuje prostor za kozmetički salon, a Elektra postaje dominatriks i jedan pripadnik bele visoke klase nesrećnim slučajem umire dok ona nije u prostoriji. Elektra prikriva njegovu smrt uz pomoć prijateljica jer policija nikad ne bi poverovala afroameričkoj transrodnoj ženi.

Elektra (Dominik Džekson) = najbolji lik u seriji!

U trećoj sezoni stvari idu nabolje: Ejndžel se nakon propale karijere usled zavisnosti od kokaina pronalazi u ulozi maćehe i, zajedno sa Papijem i njegovim detetom, postaje deo srećne srednjoklasne strejt porodice. (Eksplicitno se podvlači da je Ejndželino venčanje simbolička pobeda svih transrodnih žena koje nisu uspele da se udaju, a želele su to.) Blanka se iz kozmetičarske sfere probija u svet srednje klase tako što ulazi u vezu sa doktorom Kristoferom (Džeremi Poup) koji prihvata i njen transrodni identitet i želju da postane medicinska sestra, tako da ona odlazi u medicinsku školu i do kraja serije ostvaruje, pa i premašuje, svoje ambicije. Elektra se, sa druge strane, najviše zaleće u svet bogatih, budući da ne samo da postaje vlasnica pornografskog kol centra, već počinje i da sarađuje sa mafijom, što joj donosi dodatni priliv novca. (Želim spinof sa Elektrom mafijašicom smesta!) Nakon treće i poslednje sezone, možemo da kažemo da su nam autori serije Pose pokazali tri moguća puta za zaobilaženje marginalnog društvenog položaja: „dobru“ udaju (Ejndžel), obrazovanje (Blanka) i kriminalne mutljavine (Elektra).

Ono što mi je bilo čudno od samog početka, a što se u trećoj sezoni nije promenilo, jeste to da nema muških (gej) likova koji su transvestiti, uprkos tome što su i oni deo prikazane supkulture. Jasno mi je da su autori hteli da stave akcenat na nebele transrodne žene jer su decenijama zapostavljane. Uz to, u poslednje vreme povećana je vidljivost transvestita (muškaraca koji se oblače kao žene, ali rodno se identifikuju kao muškarci) u programima kao što je RuPaul’s Drag Race, ali nekako mi je nerealno da bar neko iz suparničkih kuća nije transvestit. Ne kažem da je neko od glavnih likova trebalo da bude dreg kraljica, ali mogao je bar neki epizodni lik da bude, posebno kad uzmemo u obzir da u seriji ima i lezbejki i strejt žena i muškaraca. Premda se Prej Tel u svakoj epizodi šepuri kao paun u fantastičnim odevnim kombinacijama, on, ipak, nije transvestit. Par epizoda posvećeno je upravo njegovoj odbojnosti prema ženstvenosti, ali na kraju druge sezone, i ponovo pri kraju treće, vidimo ga u dregu, obučenog kao ženu. Međutim, Prej Tel nije dreg kraljica i možda bi bilo zanimljivo videti glavne junakinje u interakciji sa nekim takvim, kao i napraviti distinkciju između njih, za neupućene.

Kada je reč o Preju, treba napomenuti da on i Blanka kao otac i majka kuće reprodukuju tradicionalne patrijarhalne rodne uloge, uprkos tome što funkcionišu van tradicionalnih porodičnih okvira. Blanka požrtvovano stavlja svoju decu na prvo mesto. Retko čini stvari za sebe, ne ulazi u emotivne/seksualne odnose, posvećuje se potpuno svojoj kući, ali i prijateljima van nje. Drugi likovi je čak posprdno zovu Majka Tereza. Prej Tel, samim tim što živi van stana u kome žive članovi Kuće Evanđelista, distanciran je i samostalan u odnosu na njih. Takođe, on ima vremena za sebe i ulazi u odnose sa drugim muškarcima. U prve dve sezone me je jako nerviralo to što je Blankin ljubavni život potpuno zapostavljen i, isto tako, jako mi je bilo drago što se to promenilo u trećoj sezoni. Blanki je najzad dat prostor da voli nekog i da neko voli nju, makar taj neko bio nerealno savršeni princ na belom konju koji joj u svemu neuverljivo povlađuje.

Prej Tel (Bili Porter) na protestu u sedmoj epizodi treće sezone

Kategorija je: HIV/SIDA

Kada govorimo o Preju i Blanki, ne možemo da zaobiđemo temu HIV-a. Oboje saznaju da su pozitivni na HIV već u prvoj sezoni i u naredne dve se oslanjaju jedno na drugo u borbi protiv virusa. Zajedno prolaze kroz, čini se, beskrajan proces sahrana onih koji nisu imali sreće i pomažu teško bolesnim HIV pacijentima u bolnici. Ovaj aspekt je još jedan način na koji su likovi ove serije suprotstavljeni beloj višoj klasi, dakle, i među LGBT pacijentima zaraženih HIV-om postoji fragmentizacija: belci su statistički bogatiji i imaju pristup boljoj bolničkoj nezi u odnosu na druge rase. U drugoj sezoni se HIV/AIDS aktivizam više potencira uvođenjem ACT UP pokreta u priču. Ovaj pokret se i dan – danas bori za bolje životne uslove i humaniji tretman osoba zaraženih HIV-om. Aktivistički zaokret naglašen je u drugoj sezoni i time što se na kraju svake epizode pojavi citat nekog od LGBT aktivista.

U trećoj sezoni se odnos prema fenomenu HIV-a zaoštrava. Budući da je smeštena u 1995. godinu kada počinju da se pojavljuju prvi efikasni lekovi i kliničke studije, scenaristi su iskoristili priliku da se osvrnu na nepravdu koja je i u takvim okolnostima nastala. Iako su se pojavili lekovi i ispitivanja, bili su dostupni samo imućnijim belcima, dok su siromašniji pacijenti, mahom druge boje kože, ostali uskraćeni za šansu za oporavak. Ovakva sramna situacija rezultirala je ujedinjavanjem zajednice i masovnim protestima. Nepravda je na mikroplanu prikazana kroz glavne likove: Blanka i Prej Tel uspevaju da se ubace u kliničko istraživanje zahvaljujući svojim vezama u bolnici i ucenjivanjem odgovornih, ali ne uspevaju da ubace Rikija, koji je takođe zaražen i kome se zdravstveno stanje u trećoj sezoni pogoršava. (Sledi spojler.) Kako bi ovu situaciju ispravio i ostavio dobro delo za sobom, Prej Tel daje Rikiju svoje lekove pod izgovorom da ih krade iz bolnice i Riki se oporavlja, a Prej Tel na kraju umire. Sam, noću, nakon uspešnog bala, bez ičijeg znanja. Riki ga slučajno nalazi ujutru u stanu. (Kraj spojlera.)

Gledala sam razne filmove i serije koji tematizuju HIV, ali moram priznati da sam tek gledajući Pose uspela približno da shvatim kolike su razmere te katastrofe bile osamdesetih i devedesetih jer ova serija u kontinuitetu prikazuje posledice širenja virusa i rasističku nezainteresovanost društva kao celine za one koji odumiru na margini. Prej Tel i Blanka idu sa sahrane na sahranu, broj umrlih poznanika se u jednom momentu dovodi do apsurda, ali pretpostavljam da je u stvarnosti bilo još gore.

Blanka na korak od toga da postane lajfkouč u poslednjoj epizodi

Kategorija je: Jednom produkcija Rajana Marfija, uvek produkcija Rajana Marfija

Sad kad smo prečešljali sve glavne teme koje Pose obrađuje, ostalo je samo da ustanovimo valja li čemu ova serija. Kao što je jedna američka kritičarka zaključila, najveća mana serija koje potpisuje Rajan Marfi jeste to što ih potpisuje Rajan Marfi. Iako je u ovom slučaju Marfi jedan od koautora zajedno sa Bredom Falčukom i Stivenom Kanalsom, Pose pati od sličnih boljki kao i druge Marfijeve serije. Za početak, likovi su površni i nejedinstveni. Dejmon je, na primer, nestao nakon prve epizode treće sezone bez mnogo objašnjenja – rečeno nam je da je otišao da živi kod rođaka. Iako sam ga smatrala jednim od bitnijih likova, već u sledećoj epizodi sam zaboravila da je ikad i bio u seriji. Isto je moglo da se desi sa bilo kojim drugim likom, osim kada je u pitanju Prej Tel. A zašto? U trećoj sezoni on se „penzionisao“ od komentarisanja balova i menja ga neko drugi. Već je tu jasno koliko je njegova zamena inferiornija i odsustvo Prejovih komentara zjapi kao provalija, a da ga nema u potpunosti, bilo bi još gore. Dalje, mnoge situacije se ponavljaju, zapleti su melodramatični, sukobi smešni, replike su neprirodne i zvuče kao da scenaristi komentarišu situacije likova. Generalno, cela serija ima izuzetno propovednički i pamfletski ton zbog političke tematike kojom se bavi i želje scenarista da edukuju publiku. Gluma je, takođe, manjkava, a u nekim situacijama čak i bolno loša – na primer, svaki put kada Indija Mur glumi kako plače. Jedino čemu aspolutno ništa ne mogu da prigovorim jesu kostimografija i muzika.

Na kraju bih još jednom povukla paralelu sa Parizom u plamenu. Rediteljka Dženi Livingston ne pripada supkulturi koju je prikazala, pa u tom smislu imamo jedan autsajderski pogled na afroameričku i latinoameričku gej i trans zajednicu u Njujorku. Ona je zbog toga često bila optuživana za eksploataciju svojih filmskih subjekata. Kada je reč o Pose, ne samo da su angažovane afroameričke i latinoameričke trans i gej glumice i glumci, već te manjine delaju i iza scene, kao scenaristkinje/scenaristi, rediteljke/reditelji, koreografkinje/koreografi… Doduše, to što je prisutna ispravna reprezentacija i dalje ne znači da je priča ispričana na kvalitetan način. Kada neko od televizijskih kritičara napiše da mu se ova serija ne dopada zbog nekih od mana koje sam već navela, ljubitelji serije je brane zaključivanjem da dotični kritičar nije deo supkulture o kojoj serija govori i da zato ne može da je razume kako treba. Ali, zadatak bilo koje serije je da nam prikaže svoju temu na način na koji ćemo je razumeti, čak i ako nam nije bliska. Drugim rečima, ne moram da budem italoamerički debeli mafijaš da bi mi se dopala serija o Toniju Sopranu. Isto važi i za Pose, da je serija dovoljno dobra, bila bi približno isto prijemčiva i nekome ko nikad nije čuo za balove u Njujorku i nekome ko je trideset godina učestvovao u njima.

Izvesna terapeutska vrednost serije Pose za one koji su prošli kroz slične situacije kao likovi u njoj istovremeno je njen i najgori (jer isključuje sve one koji ne mogu da se identifikuju sa likovima) i najbolji kvalitet. Ispostavilo se da je ta terapeutska vrednost važna i za same glumce, između ostalog i Bilija Portera koji je nakon četvrte epizode treće sezone posvećene Preju (po mom mišljenju, najjače epizode u trećoj sezoni) objavio da i sam boluje od HIV-a. On kaže da su ga za taj korak velikim delom pripremile scene u kojima je kroz Prejova usta govorio o ovoj bolesti i strahovima koji je prate.

Prej Tel u dirljivoj poseti crkvi u svom rodnom gradu u četvrtoj epizodi treće sezone

Terapeutska moć serije Pose stoji rame uz rame sa signalima nade koju treća sezona odašilje iz epizode u epizodu. Skoro svi likovi završavaju srećno, što daje potvrdu gledaocima njima sličnim da zaslužuju da ostvare ono što žele. Još važnije, iako je svako od likova krenuo svojim putem, ostali su u kontaktu. U poslednjoj epizodi, Blankini prijatelji pojavljuju se na balu kako bi joj odali počast prilikom dodeljivanja titule legendarnog statusa. Važnost zajedništva, balska sloboda izražavanja i blagonaklon odnos prema bližnjem svom nalaze se iznad svega. Na ovo se nadovezuje Blankina vitalna poruka mlađoj generaciji nakon bala. Nekoliko mladih joj se obraća za pomoć jer su izgubili u svim kategorijama te večeri i razmatraju da li da odustanu od balske karijere. U duhu mantre „Live. Werk. Pose.“ (živi, kidaj, poziraj) koja se ponavlja kroz celu seriju, Blanka ih savetuje da nikako ne odustaju i da samo nastave da pokušavaju dok ne postanu bolji. I to je dobar savet za svakoga, ali možda ne i za Rajana Marfija.

Članak Pose: Živi, kidaj, ne odustaj se pojavljuje prvo na Oblakoder.

U prvoj epizodi upoznajemo Frejzera (Džek Dilan Grejzer, koji u ovom izdanju izgleda kao mešavina Timotija Šalamea i Džastina Bibera), četrnaestogodišnjeg dečaka koji sa svojom majkom Sarom (izvanredna Kloi Sevinji) i njenom ženom Megi (Alis Braga) stiže iz Njujorka u Italiju. Njegova majka Sara je vojna pukovni(kovi)ca koja postaje nova upravnica američke vojne baze. Njena porodica se zbog ovoga seli u dotičnu američku bazu u blizini mesta Kjođa, južno od Venecije. Radnja je smeštena u 2016. godinu, pred održavanje američkih predsedničkih izbora. Frejzer upoznaje razne ljude u svom novom mestu prebivališta, međutim, pažnju mu najviše privlači Kejtlin (Džordan Kristin Simon), devojčica iz komšiluka, koju prvo primećuje kako u školi čita poeziju Volta Vitmana. Frejzer je neprilagođen dečko sa naizgled previše izgrađenim ukusom za svoje godine (želi da bude modni dizajner, a uzori su mu Raf Simons, Demna Gvasalia, Karl Lagerfeld, Comme des Garçons; ovaj Instagram profil katalogizuje odevne kombinacije iz serije), a Kejtlin je rastrzana ulogama koje preuzima u različitim životnim situacijama (u odnosima sa ocem, društvom i sa sobom). Oboje prepoznaju nešto jedno u drugom i počinju intenzivno da se druže, isprva na čuđenje, a vremenom i na neodobravanje svojih bližnjih.

Frejzerova majka Sara (Kloi Sevinji) i Kejtlinin otac Ričard (Skot Meskadi) u kafeteriji

Iako je odnos Frejzera i Kejtlin primarno u fokusu, Gvadanjino daje prostora i ostalim likovima. Zanimljivo je da svet serije Who Are Who We Are nije samo fizički izmešten u poređenju sa onim na šta su gledaoci obično navikli. Likovi ove drame žive u američkoj bazi koja je veštački odvojena od ostatka zemlje u kojoj se nalazi i granicu između baze i italijanskog tla junaci prelaze svakodnevno. Međutim, granice se prelaze i kada su u pitanju međuodnosi likova i njihova unutrašnja stanja, a često su i nejasno definisane, za razliku od onih geografskih. Sara je vojno lice koje odiše disciplinom i autoritetom u javnoj sferi, dok privatno ne može da zauzda razmažene histerične ispade svog sina i sa njim ima vrlo komplikovan odnos (on se konstantno izdire na nju, vređa je, a jednom je i ošamari, dok mu ona, sa druge strane, dozvoljava da pije alkohol „za smirenje“ i ima problematičnu tendenciju da zavodi/šarmira osobe koje mu se dopadnu), čak i donekle uznemiravajuće erotičan (kada se Sara poseče, Frejzer joj sisa krv iz prsta; grle se u neprimerenoj pozi na radnoj površini u kuhinji; takođe, u prvim epizodama kao da svakoj sceni seksa Sare i Megi prethodi scena svađe Sare sa Frejzerom). Kejtlinin otac Ričard (Skot Meskadi/Kid Kadi) podržava Trampa čija je politika u sukobu sa Ričardovim crnačkim srednjoklasnim poreklom i položajem. Kejtlinin polubrat Deni izlazi iz granica svog okruženja pokazivanjem interesovanja za islam kako bi se povezao sa odsutnim biološkim ocem. Kejtlinina majka Dženi (Fejt Alabi) je doslovce obrisala i ponovo uspostavila granice svog identiteta time što je odlaskom iz Nigerije u Ameriku osim lokacije promenila i svoje ime, ne bi li je Amerikanci bolje prihvatili. Megi je uradila nešto slično time što se prepustila Sarinoj dominaciji i dozvolila joj da je maltene tretira kao sopstveno vlasništvo (što Sara radi i sa Frejzerom). Sarina desna ruka, major Džonatan (Tom Mersije) prekoračuje granicu time što kao odrasla osoba ulazi u nedefinisan odnos/flert sa četrnaestogodišnjim Frejzerom.  Frejzer je seksualno zbunjen, načitan (Vilijam S. Barouz, Volt Vitman, Oušn Vuong, E. M. Forster, Dejvid Memet i Henri Dejvid Toro samo su neki od pisaca citiranih u ovoj seriji) i na prvi pogled deluje starmalo i snobovski nadmeno za svoje godine, ali naposletku ne može da prevaziđe ograničenja (ne)iskustva svoje mladosti koliko god to pokušavao, dok Kejtlin istražuje vlastiti osećaj roda i granice svog tela u razvoju (povremeno se oblači, ponaša i predstavlja kao dečak Harper; za ovo zna samo Frejzer).

Britni (izuzetno harizmatična Frančeska Skorseze, Martinova ćerka, najbolji deo svake scene u kojoj se pojavljuje!) i Kejtlin (Džordan Kristin Simon) u školi

Tokom osam epizoda serije We Are Who We Are dešava se svašta što može delovati iščašeno, ali uzevši u obzir ležeran način na koji nam te stvari bivaju preodčene (npr. scene seksa, usputne golotinje, drogiranja, opijanja, ili prosto iznenađujućih postupaka junaka; ovaj nonšalantan pristup je u potpunom kontrastu sa nesuptilnim stilom druge tinejdžerske Ejč-Bi-Ouove serije Euforija), možemo ih kao gledaoci uzeti zdravo za gotovo i prihvatiti kao nešto što je u ovakvom izmeštenom svetu uobičajeno. Razni likovi imaju razne reakcije koje se ne bi očekivale u određenim trenucima (slede spojleri: Megi i Dženi se smuvaju bez neke posebne drame i preispitivanja sa obe strane, smrt Denijevog najboljeg druga ga prvo otera u nervni slom i sumnju u boga a onda u povratak veri i sve to u razmaku od nekoliko sati, Kejtlin i Frejzer uspostavljaju čvrst platonski odnos i čak prave pakt da neće pokušati ni da se poljube a na kraju ipak do toga dolazi – i to na kakav način!, Sara nema problem sa tim da se njen maloletni sin muva oko odraslog muškarca i obrnuto, itd. /kraj spojlera), ali nekako većina njih ima smisla baš zato što ponekad nemaju smisla.

Ono što se ipak mora zameriti ovoj seriji je to što postoje elementi koji zaista nemaju smisla. Neki od likova su svakako mogli biti razrađeniji. Npr. nema dubljeg zalaženja u Ričardova politička uverenja osim toga što saznajemo da je homofob i da ima crveni kačket sa natpisom Make America Great Again. Takođe, moglo se više pažnje posvetiti njegovom, ali i Sarinom, položaju u hijerarhijskom vojnom sistemu, budući da su oboje predstavnici manjina (crnac i lezbejka) u prostoru koji pretežno zauzimaju beli strejt muškarci. Da ne pominjem odnos dece i odraslih prema vojsci i šta tzv. patriotizam, narod i država znače ili ne znače za njih (imamo samo naznake ovoga u Frejzerovom odbijanju da ustane tokom američke himne). Isto tako, sedma epizoda (koja je i najduža) posvećena je (spojler!) smrti jednog od likova, te su reakcije preživelih veoma detaljno prikazane, iako sam pokojnik prethodno nije bio. Zato je teže saosećati sa tugom onih koji su ga poznavali, s obzirom na to da nam nije dato dovoljno prilika da ga sami upoznamo. Međutim, ne može sve to ni stati u samo osam epizoda, a produžiti svaku epizodu na dužinu sedme (oko sat i dvadeset minuta) bilo bi još gore.

Problem identiteta iz naslova (We Are Who We Are) može se tumačiti na razne načine. Bilo apologetski/deterministički (radimo stvari koje radimo jer eto, to smo što smo, i ne umemo drugačije), bilo kao nešto stalno u neprestanom procesu promene (to smo što smo, koliko god se mi menjali), bilo kao nešto treće. Osim ovoga, prisutna je i druga tema, a to je prolaznost vremena, pa time i važnost onog trenutka koji se dešava ovde i sada. To je zapravo i svojevrsni podnaslov serije, odnosno naslov svake epizode praćen odgovarajućim brojem (npr. naslov prve epizode je Right Here Right Now I). Ova ravan serije možda je još interesantnija i još pogodnija za analizu od one o identitetu i njegovim granicama. Ne samo da nam se važnost trenutka naglašava montažnim postupkom zamrznutih kadrova praćenih usporenim snimcima (montažu potpisuje Marko Kosta), već smo bačeni u momenat Frejzerovog dolaska u Italiju i malo toga saznajemo o prošlosti njegove porodice i poznanika. O onome što se dešavalo u prošlosti junaci govore šturo i nerado, a čak se i o budućnosti vrlo retko raspravlja. Akcenat je na ovde i sad. Karakteristično je i to što većina zamrznutih kadrova prikazuje momente radosti, a u ponekima od njih radost je uzrokovana iskakanjem iz dozvoljenog okvira ponašanja: momenat pre nego što će se Frejzer napiti u prvoj epizodi nakon što mu je u bazi saopšteno da je maloletnicima alkohol zabranjen, trenutak kada se Kejtlin spušta zip-lajnom noću kada to ne sme da se radi, scena kada Frejzer brije Kejtlininu kosu do glave, itd.

Frejzer (Džek Dilan Grejzer) i Kejtlin prave ukrase za Dan zahvalnosti – želim njen džemper!

Najupečatljivija od svih ovih spontanih, impulsivnih, carpe diem scena dešava se na kraju poslednje epizode. (Slede spojleri do kraja pasusa.) Nakon odlaska u Bolonju na koncert izvođača Blood Orange, Frejzeru polazi za rukom da posle neplaniranog razilaženja zadrži Kejtlin u tom gradu do jutra. Oni trče po Bolonji, istražuju je, uživaju u slobodi koju su od svojih porodica oteli sebi na jedan dan. U toj ne tako maloj mladalačkoj pobuni, prepuštaju se osećanju sreće i bliskosti koju dele, što rezultira ljubljenjem na stepenicama, sa praznim jutarnjim gradskim pejzažom u pozadini. Ovo može delovati nelogično na nivou doslednosti likova (em je više puta bilo nagovešteno da je njihov odnos samo platonski, em su se oboje u toj istoj epizodi ljubili sa likovima istog pola: Frejzer sa dečkom sa kojim su došli na koncert, a Kejltin sa šankerkom), pa i same radnje (za koju mnogi kritičari tvrde da je uopšte ni nema), ali meni je ovakav ishod apsolutno imao smisla jer je skroz bio u duhu bivanja u momentu (a i neodređena tenzija između ovo dvoje junaka prisutna je od početka). U ovom slučaju mislim da ne treba tražiti uzročno-posledičnu putanju koja je dovela Frejzera i Kejtlin do vrha tih stepenica na kraju poslednje epizode, već taj trenutak samo treba prihvatiti sa radošću, kao što su ga prihvatili i njih dvoje. Nedugo nakon ovoga, oni zajedno otrčavaju negde u daljinu, kroz kolonadu stubova. Prvo je prikazan zamrznut kadar dok počinju da trče, a ostatak je prikazan u usporenom snimku, nakon čega sledi odjavna špica. (Uz svest o tome da ću zazvučati pretenciozno kao Frejzer, moram da pomenem da je Gvadanjino po mom mišljenju ovim poslednjim kadrom zaista uspeo da uhvati i zadrži momenat i time je na tragu prostornih/vizuelnih umetnika čiji postupak odabiranja pravog trenutka i zarobljavanja trajanja vremena Lesing opisuje u Laokoonu.)

We Are Who We Are je izuzetno atmosferična serija i na tome treba zahvaliti i Gvadanjinu kao reditelju, i montažeru, i fotografima (posebno mi se dopada način na koji šarolike odevne kombinacije Frejzera i Kejtlin odudaraju od sivkaste, uređene, uniformisane pozadine), i scenografima koji su verno sastavili set po ugledu na prave američke baze, i glumcima, i italijanskim mestima koja su poslužila kao lokacije za snimanje, ali i Devonteu Hajnsu (Blood Orange) koji je bio zadužen za muziku. U ovoj seriji konflikti postoje, ali nema jasno definisanih antagonista, te dosta dosta toga nosi atmosfera. Ovde se čak ni protok vremena ne može smatrati antagonistom kao što se recimo moglo u Gvadanjinovom filmu Skrivena ljubav (Call Me By Your Name). Za razliku od tog filma u kome je proticanje vremena nagoveštavalo neizbežni kraj leta i ljubavi koju je ono izrodilo, u ovoj seriji Gvadanjino pokušava da pripitomi vreme upravo upućivanjem na njegovu prolaznost. Treba biti potpuno u sadašnjem trenutku i iskusiti ga u celosti, baš zato što će on brzo proći. Poslušati ovaj savet nikada nije bilo lako, a naročito nije lako u pandemičnoj i klaustrofobičnoj 2020. godini. U tom smislu je poslednja epizoda, koja se velikim delom odvija na koncertu, na mene imala terapeutsko dejstvo. Ne samo zato što godinama želim da slušam Blood Orange uživo nego i zato što skoro godinu dana nisam bila ni na jednom koncertu. Sigurna sam da je serija We Are Who We Are i na druge gledaoce imala sličan efekat, ne samo zbog ove poslednje epizode, nego i zbog mnogih scena na plaži, pored mora, u gradskoj vrevi, na žurkama, u kafićima, i slično.

Kejtlin i Frejzer slušaju „Blood Orange – Time Will Tell“ u vozu za Bolonju

Gvadanjino je We Are Who We Are zamislio kao mini-seriju od osam epizoda i do sad nije bilo glasina o mogućem nastavku. Koliko god da bih volela da scenaristi dobiju šansu da više razrade likove, istovremeno mislim da bi to samo narušilo poentu gesla Right Here Right Now, kao i pesme Time Will Tell koja je lajtmotiv serije. Posebno treba obratiti pažnju na stihove „time will tell if you can figure this and work it out“ i „it is what it is“. Dakle, vreme će sve srediti i ne treba razmišljati previše unapred ili unazad. Dato nam je da sagledamo Frejzera, Kejtlin i ostale u jednom burnom periodu njihovih života i da ih prihvatimo takve kakvi su, kao i sebe dok ih posmatramo. Kad gledam Kejtlin i Frejzera kako ozareno otrčavaju u bolonjsku zoru, i ja sam tamo, trčim sa njima. Nije ni bitno gde. I mislim da tako treba i da ostane.

Članak We Are Who We Are: Umeće i radost bivanja u trenutku se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Scenario za ovaj film pisan je u vremenskom rasponu od oko pet godina, nakon što se Nolan nešto više od decenije bavio promišljanjem inicijalnih motiva i tematike. Pre-produkcija filma počela je još pre dve godine, sprovođena je u delo kao najveća tajna ikada: Džon Dejvid Vošington, Robert Patinson i Ema Debicki smeli su da čitaju scenario i rade audicije zaključani u jednoj sobi. Snimanje je počelo u maju 2019. godine i odvijalo se u Danskoj, Estoniji, Indiji, Italiji, Norveškoj, Ujedinjenom Kraljevstvu i SAD-u. Za potrebe snimanja koristili su se ogromni setovi, mnogo dinamita i nekoliko hiljada statista, čineći ga još pogodnijim za iščekivanje. Samo ime filma je palindrom – Tenet se čita isto sa obe strane. Osnovno značenje ove reči na engleskom predstavlja načelo ili princip, što, uklopljeno u celu priču i tematiku predstavlja još jednu dobru foru.

Nije nikakva tajna da Kristofer Nolan voli da se igra vremenom i njegovim tokovima, ispitujići na razne načine osnovnu falinku ljudskog roda, odnosno beleženje i merenje vremena i njegovog protoka. Inverzija vremena u Tenet-u postoji sa ciljem prevencije uništenja civilizacije, odnosno izbijanja Trećeg svetskog rata. Najlakše objašnjeno, tema ovog filma je internacionalna špijunaža sa tajnim misijama i agendama, pomešana sa lelujanjem kroz vremensko-prostorni kontinuum – da ljudska rasa ne bi nestala. Detaljisanje po ovom pitanju je apsolutno nemoguće uraditi čak i u svojim mislima, kamoli verbalizovano ili napisano – ali to je, izgleda, jedna od čari lika i dela Kristofera Nolana.

Džon Dejvid Vošington i Kristofer Nolan

Tenet je ona vrsta filma koji započinjete bez ikakvog pojma o tome šta će se desiti – jer trejler i ostale raspoložive informacije odaju ponešto, ali suštinski ne govore apsolutno ništa. Nakon dva i po sata filma, nalazite se u nekom čudnom stanju, bez svesti o tome ko ste i šta ste upravo gledali, sa osećajem i potrebom da procesuirate prethodnih nekoliko sati svog života. Počinje pucnjavom i eksplozijom, odmah stavljajući posmatrača u kulminaciju dešavanja, bez predznanja o likovima, problemima i sukobima – osuđeni smo da to postepeno shvatamo kako se tok dalje odvija (iliti komplikuje).

Po prvi put, osetljivost na spojlere je apsolutno nebitna (barem u ovom tekstu), jer, kako se i u samom filmu više puta ističe „nemoj pokušati da razumeš, bitnije je da osetiš“. Možda je to izgovor za one koji su u nemogućnosti da skapiraju, ali to je, zapravo, najbolji savet za gledanje bilo čega.

U ovoj situaciji konkretno, distorzija vremena se javja u apsolutno svakom segmentu. Film prati priču Džon Dejvid Vošingtona, odnosno Protagoniste, koji se kao tajni agent za CIA neminovno upliće u tok operacije za spasenje ljudske sorte, sačinjene od mnogo koraka. Tu započinje saradnju sa Robertom Patinsonom, agentom Nilom. E, sad, da li su se baš tu upoznali, ko je Nil i koje su sve informacije o istom poznate – to je druga stvar. Sigurno je jedino da Vošington i Patinson imaju fenomenalnu hemiju koja se vidi na ekranu.

Od njihovog susreta, priča se progresivno razvija, otkrivajući nove ljude koji su bitni činioci u njenom toku. U nekom momentu se iskristališe ko su dobri, a ko loši likovi i borba između ta dva je klasična i svojstvena ovakvoj vrsti filma. Međutim, momenti borbe protiv samog sebe (bukvalno, ali i figurativno), žrtve, dolaženja do naizgled novih saznanja, intenzivna akcija i kvalitetna pucačina su fenomenalne karakteristike Tenet-a, koje su produbljene na vrlo nesvakidašnji način.

Interesantne su sekvence koje su snimane bukvalno unazad, sa ciljem upotpunjavanja strukture u toj priči koja funkcioniše po sopstvenim određenim pravilima. Kao takav, film ima donekle cikličnu – bolje je reći palindromsku strukturu, koja predstavlja, neko bi rekao, Inception na jako dobrim i efektivnim steroidima. Gluma, iako ne preterano kompleksna, je fenomenalna i upotpunjuje utisak, kao i intrigu koju ovakva vrsta umetnosti budi u ljudskim čulima – dokazuje činjenicu da se film može smatrati jako dobrim i kvalitetnim, iako jaka emocija nije dominantna (ponekad ni prisutna).

Na sve to, impresivni vizuali i estetitka samog filma (od kostima, preko lokacija, načina snimanja i svega između) je nešto što, s objektivne tačke gledišta, treba barem ispoštovati. Možda zbog inicijalnog budžeta od dvesta miliona dolara, ali teško je zamisliti da će se bilo šta ovakvog kalibra proizvesti u bliskoj budućnosti. Svakom svojom kreacijom, Kristofer Nolan uspeva da, malo po malo, pomera granice žanrova u kojima u tom momentu stvara, praveći filmove sposobne da zadovolje masovnu publiku – a koji su daleko od nečega što je već viđeno.

Robert Patinson i Džon Dejvid Vošington

Koncepcija putovanja kroz vreme, rat i borba za opstanak nisu nikakva novootkrivena topla voda (Nolan je sam u svojim dosadašnjim komadima sve ovo već doktorirao), ali ono što čini Tenet vrednim preporuke jeste celokupni doživljaj, kompleksnost i potreba za naprezanjem svakog neurona da bi se istinski proživela ova priča. Opisan kao „izuzetno skup, ali blaženo prazan spektakl“ od strane Džesike Kijang iz The New York Times-a, ovaj film definitivno postavlja pitanja o budućnosti, smaku sveta i njegovom izgledu, superherojima koji ne moraju nužno da nose odela (niti da imaju imena) i sagledava nas kao simpatičnu malu civilizaciju koja nije svesna opasnosti (od sebe same) koja se krije iza ćoška.

Fotografije: IMDB

Članak Tenet: vremenske distorzije i kvalitetna pucačina se pojavljuje prvo na Oblakoder.