REMains kroz jezik apsurda istražuje ono što ostaje od sna nakon buđenja – fragmenti, nelogični spojevi, emocionalni tragovi i prizori koji nastavljaju da postoje negde između stvarnosti i podsvesti. Posmatrača poziva da uđe u svet snova bez jasnog početka i kraja, oslanjajući se na intuiciju, asocijacije i lične projekcije.

Snovi koje sanjamo nisu paralelna realnost, već precizna, iako izobličena, mapa savremenog života. Ono što od njih ostaje jesu tragovi istine za koje na javi često nemamo vremena, prostora ili hrabrosti da ih prepoznamo.

Kontrast između vizuelnih jezika dve umetnice gradi se između kontrole i preopterećenja. Jedan jezik funkcioniše kao unutrašnji pejzaž sna, dok drugi predstavlja njegovu eksploziju u kolektivnu, bučnu noćnu moru savremenog života. Zajedno, oni mapiraju rascep između individualne psihe i sveta koji je neprestano proizvodi i preplavljuje.

REMains potpisuju umetnice Marija Nikolić | Veštica i Sofija Ružić | Ruža.

Marija Nikolić | Veštica je vizuelna umetnica sa više od 15 godina iskustva u multimedijalnoj umetnosti. Master umetnosti stekla je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, a zvanje mastera nauka na univerzitetu Politecnico di Milano u Italiji. Od 2022. godine vodi sopstvenu nezavisnu praksu, kroz koju realizuje autorske projekte i saradnje po narudžbini. Njeni radovi predstavljeni su na više od 50 lokalnih i međunarodnih izložbi.

Sofija Ružić | Ruža je master likovna grafičarka i diplomirana grafička dizajnerka. Aktivno izlaže od 2011. godine i do sada je učestvovala na više od 30 grupnih izložbi širom Srbije i inostranstva, od kojih su dve bile samostalne. Tetoviranjem se bavi od 2010. godine, istražujući odnos crteža, otiska i tela kao nosioca slike. Dobitnica je nekoliko nagrada i priznanja iz oblasti grafike i dizajna.

U spornom sumraku valja zabeležiti sledeću činjenicu: San i Stvarnost su blizanci, rođeni u istom trenu, ali ih pod ovim suncem niko nikada nije video zajedno.

San je rođen prvi. Bio je to lik nekako čudan, neuklopljen, uvek malo iskrivljen u odnosu na svet oko sebe. Menjao je lica i sobe brže nego što bi išta moglo da se zabeleži, pa ga niko nije pozivao u društvo. Java je zakasnila minut: nepoljčljiva, racionalna, uvek u pravu i centru pažnje. Gde god bi se pojavila, San bi ostajao u senci, poput nečega što traje samo dok ga niko ne posmatra.

Živeli su u istoj kući, u smenama koje se nikad nisu poklapale. Kad bi San izlazio kroz jedna vrata, Java bi ulazila kroz druga, i u tom prolazu, na trenutak, kuća bi zadrhtala, ostavljajući iza sebe tragove koje ni jedno ni drugo nisu priznavali: fragment tuđeg razgovora, miris sobe koja ne postoji na mapi, ili ruku koja pripada nekom trećem.

Onda se, jednog dana, pojavila Veštica sa Ružom. Zastala je pred Snom, koji se po navici povlačio u ugao, i rekla mu sa ironičnim osmehom:

„Realnost je samo tvrdoglav konstrukt uma, dovoljno uporan da ga nazivemo stvarnošću, ali dovoljno krhka da nestane istog trena čim skrenemo u iracionalno. Java je samo San koji smo se dogovorili da zovemo stvarnim.“

I tada, po prvi put otkako je sveta, San nije osetio potrebu da se sakrije.

Članak REMains: Između sna i stvarnosti se pojavljuje prvo na Oblakoder.