Festival je nastao u želji da se mlađe generacije upoznaju sa važnim kvir filmovima koje su možda propustili, a bez kojih danas ne bismo imali filmove i serije koje slobodno portretišu LGBT osobe.

Festival počinje retrospektivom kratkih filmova legendarnog Keneta Angera koji nas je napustio ove godine. Njegovi eksperimentalni filmovi kao što su „Uzdizanje škorpije“, „Uzdizanje Lucifera“, „Inauguracija dvorane uživanja“ koji su uticali na Martina Skorsezea i Dejvida Linča, istražuju homoerotičnost, nadrealnost i okultno, ostavljajući nas zapanjenim i inspirisanim.

Utorak, 5. septembar posvećen je kraljici popa, Madoni i njenim filmovima. Povodom 40 godina od objavljivanja njenog prvog albuma prikazujemo filmove „Neka druga ljubav“ u kome pored Madone glumi i Rupert Everet i njen od kritike najbolje prihvaćen film, za koji je nagrađena Zlatnim globusom, „Evita“, mjuzikl zasnovan na životu Eve Peron, supruge argentinskog predsednika Huana Dominga Perona.

Sreda, 6. septembar rezervisana je za kemp klasike, čije replike su ušle u svakodnevni rečnik LGBT populacije. Kemp, ta neuhvatljiva mešavina stila, humora i izuzetnosti, prožima svaki kadar filmova  „Draga mama“ o legendarnoj Džoan Kraford sa Fej Danavej u glavnoj ulozi i „Smrt joj lepo stoji“ sa Meril Strip, Goldi Hon i Brusom Vilisom u glavnim ulogama.

Četvrtak, 7. septembar fokusiran je na nemačke dokumentarne filmove, Zakon ljubavi iz 1927. godine koji su režirali Ričard Osvald i Magnus Hiršfeld, osnivač Instituta za seksualnu nauku, i dokumentarac „Nomijeva pesma“ o nemačkom pevaču Klausu Nomiju, koji je rano preminuo od posledica side.

Petak, 8. septembar je španski filmski dan u okviru kog ćemo prikazati film „Zamenik“ iz 1978. godine o zabranjenoj ljubavi, politici, uceni i ubistvu, kao i film „Moja najdraža gospođica“ iz 1972. koji je bio nominovan za Oskara za najbolji strani film, a prati ženu koja živi u malom gradu i otkriva da je zapravo muškarac.

Vikend, 8. i 9. septembra rezervisan je za retrospektivu srpskog reditelja Mladena Đorđevića u okviru koje ćemo prikazati „Sumrak u bečkom haustoru“, „Made in Serbia“, „Živog i smrt porno bande“ i njegove kratke filmove. U okviru retrospektive biće organizovan i razgovor sa rediteljem.

Više o programu na: www.merlinka.com/klasik2023

Članak Retrospektiva filmova Keneta Angera i Mladena Đorđevića na 4. Merlinka klasik festivalu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Povodom početka retrospektive, Mark Reća je o svojim filmovima rekao: „U njima posmatram sve ono što nas okružuje, a to je život. Kroz tu opservaciju, odnosno posmatranje svega što je u okruženju, stvaram svoj pogled i perspektivu. Taj lični pogled je mešavina fikcije i autobiografije. Svaki film mi je bitan zato što čini deo onoga što sam proživeo. Rastemo i razvijamo se uz filmove koje kreiramo.”

Marjan Vujović, upravnik Muzeja Jugoslovenske kinoteke, na otvaranju retrospektive je rekao: „Prošle godine smo po prvi put imali priliku da u Beogradu organizujemo Dane katalonskog filma. Iako u jeku pandemije, ipak smo uspeli da napravimo izuzetnu manifestaciju, i da postavimo osnove da se ona ponovi ove godine, kada imamo priliku da ugostimo izuzetnog stvaraoca iz Katalonije, Marka Reću”.

Gospodin Rafael Rodríguez-Ponga, savetnik ambasade Španije u Beogradu, prisutnima se obratio rečima: „Zadovoljstvo je biti ovde, i srećni smo što ambasada Španije može da podrži ovaj projekat. Nadamo se da će postati tradicionalan”.

Susana Millet, koordinatorka za ples i film u Katalonskom institutu Ramon Llull, na otvaranju je rekla: „Hvala vam što ste došli, u ime Instituta Ramon Llull koji promoviše katalonski jezik, književnost i kulturu. Prošle godine smo vam prikazali reviju šest katalonskih filmova, a ove godine fokusiramo se na filmove koje je režirao Mark Reća”.

Eric Hauck, delegat Vlade Katalonije u jugoistočnoj Evropi, o stvaralaštvu Marka Reće je rekao: U Kataloniji imamo Mišelinove zvezde u 50 restorana, ali nemamo 50 režisera ovog kvaliteta. Nadamo se da će biti sve više režisera kao što je Mark Reća, i da ćemo moći da uživamo u ovakvim delima”.

Publika je nakon uvodnog govora prisustvovala projekciji Rećinog filma „Sloboda”, nakon čega je održan Q&A razgovor s rediteljem.

Rođen u Hospitalet de Ljobregatu (Barselona) 1970. godine, Mark Reća je reditelj, scenarista i producent sa deset dugometražnih filmova u svojoj karijeri. On je jedini reditelj koji je učestvovao sa filmovima na katalonskom jeziku u zvaničnoj selekciji na Filmskom festivalu u Kanu.

Njegov prvi dugometražni film „El Cielo Sube” (Nebo se diže) učestvovao je na međunarodnim festivalima u Lokarnu i Veneciji 1991. godine gde je dobio jednoglasno priznanje kritike. Nakon što je prisustvovao projekciji filma na Međunarodnom filmskom festivalu u Lokarnu, Manoel de Oliveira izjavio je da je film Marka Reće jedan od najlepših filmova koje je ikad gledao.  Njegovi kasniji filmovi bili su uvršteni u zvanični izbor glavnih međunarodnih festivala: Kan, Lokarno, Venecija, San Sebastijan, Toronto, Njujork, London, Buenos Aires, Valjadolid, Sićes, Hihon, i mnogih drugih, uz veliko priznanje kako od strane kritičara, tako i od publike.

Mark trenutno radi na tri dugometražna filma: „Divlja ruta” (Ruta Salvatge), „Kentauri noći” i „Lucija i Zoran”. „Divlja ruta”, trenutno u postprodukciji, triler je snimljen na katalonskom i srpskom jeziku uz učešće Borisa Isakovića, Sergeja Trifunovića i Kemala Rizvanovića. Snimljen je u februaru ove godine u katalonskim Pirinejima.

Autorka fotografija: Snežana Krstić

Članak Otvorena retrospektiva filmova Marka Reće u Jugoslovenskoj kinoteci se pojavljuje prvo na Oblakoder.