Boris Stanić će od 20. oktobra do 20. decembra biti rezident Kuće autora u Angulemu u Francuskoj, a njega je odabrala stručna komisija iz ovog grada. Borisov nagrađeni projekat stripa zove se „Đogul Tiranin 2”, i predstavlja drug ii poslednji deo stripa Đogul tiranin, koji je Boris objavio samostalno 2021. godine. Dok je u prvom delu „neprijatelj” teror većine nad manjinom i konformizam, ovoga puta opasnost dolazi od ekološke katastrofe personifikovane kroz bića koja smeraju da razore šumu.

Boris Stanić rođen 25. aprila 1984. godine u Pančevu, gde i danas živi. Diplomirao je na Odseku za slikarstvo Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Autor je više grafičkih romana i zbirki stripova koje odlikuje snažan grafizam i setna, ravničarska poetika. Među najznačajnijim knjigama Borisa Stanića jesu biografska ostvarenja „Radosav: Jutarnja magla“ i „Radosav: Hrastovo lišće“, zatim „Atentat“ (grafički roman o sarajevskom atentatu nastao u saradnji sa holandskim istoričarem Gvidom van Hengelom) i zbirka stripova pod naslovom „Blatište“. Pored stripa uspešno se bavi slikarstvom i ilustracijom. Za svoj dosadašnji rad primio je više prestižnih nagrada.

Madlen Pereira (1997) će svoju rezidenciju imati u Pančevu tokom oktobra 2022, kada će biti i gošća devetog izdanja Nova Festivala u Pančevu. Njen projekat „Sidonine ljubavi / Les amours de Sidonie“ prati istoimenu junakinju koja propituje svet ljubavi kroz komplikovane, kolebljive, krhke i nasilne veze u novom svetu u kome se upinje da se oslobodi nekadašnjih konvencija. Ovaj strip je svedočanstvo u prvom licu o njenim raznim pokušajima, na mahove smešnim, na mahove tužnim.

Fotografija: Alain François

Nakon završenih studija na Visokoj umetničkog školi u Loreni (Ecole Supérieure d’Art de Lorraine, ESAL), u Epinalu i na Visokoj evropskoj školi za sliku (Ecole Européenne Supérieure de l’Image, EESI) u Angulemu sa fokusom na strip, dvadesetšestogodišnja Madlen Pereira svoj akademski put nastavila je držeći stručne radionice, prevashodno umetničke u bolnici Necker-Enfants malades (Pariz), i kulturnu medijaciju u umetničkom centru La Métairie Bruyère (Epinal). Od 2018. ilustrovala je četiri knjige, među kojima su Mona sa medenim prstima Mari Zimer (Mona aux doigts de miel, izdavač Pourquoi Pas, 2020), Lavica, starac i devojčica Natali i Iv-Marija Klemana (La lionne, le vieil homme et la petite fille,Pourquoi Pas, 2019), kao i plakat za Kornjaču i dve patke Tome Skotoa (La Tortue et les deux canards Pourquoi Pas, 2018). Sarađivala je na fanzinima pet kolektiva među kojima su Le Râteau (2022), Collectif de Rêve (2021), Chahut #1 (2018), kao i na 38. broju dva poznata časopisa: La Revue Dessinée i TOPO Revue, oba 2022. godine, pišući sportsku i muzičku kolumnu. Živi u Angulemu.

Konačnom izboru rezidenata prethodila je uža selekcija u Srbiji i Francuskoj, koju su realizovali domaći partneri na projektu Ukrštenih rezidencija – Francuski institut u Srbiji, Grad Pančevo i Agencija Komunikart za Srbiju, i stručna komisija u Angulemu u Francuskoj. Kao tri najbolja u Srbiji, izdvojeni su projekti  Borisa Stanića, Jovane Subašić i Nevene Marković. Među troje najboljih kandidata iz Francuske, uz Medlin Pereiru bili su Žan Sterkers i Tais Gimar.

U okviru posete predsednika Republike Francuske Emanuela Makrona Srbiji, 2019. godine je potpisan Sporazum o saradnji u oblasti kulture i stripa između francuskih i srpskih institucija. Projekat Ukrštene umetničke rezidencije iz oblasti stripa Srbija – Francuska je rezultat tog Sporazuma, i podrazumeva uspostavljanje strip rezidencija između dve zemlje.

Dosadašnji rezidenti u Angulemu bili su Dragana Radanović sa projektom „Nova slika detinjstva – eksperimenti” (2020), Ilija Jakovljević s projektom „Big Rock Energy” (2021) i Anđela Janković sa projektom „Normalni događaji / Normal events” (2022). Francuska rezidentkinja u Pančevu 2020. Alize de Pen je razvijala strip album od 120 strana o nuklearnoj katastrofi, 2021. Kler Bro je razvijala projekat „La Chiâle“ (Cmizdrenje), a Leopold Pridon je 2022. razvijao projekat „Aljoša je nestao“.

Naslovna fotografija: V.Veličković

Članak Strip autori Boris Stanić i Madlen Pereira izabrani na četvrtom konkursu Ukrštenih umetničkih rezidencija između Srbije i Francuske se pojavljuje prvo na Oblakoder.

U okviru programa Rezidencija za umetnike Zaklade Lopud izabrani učesnici dobijaju jedinstvenu priliku u tišini i lepoti ostrva Lopuda u potpunosti se fokusirati na rad na svojim novim filmskim projektima.

Srpski reditelj Ognjen Glavonić, učesnik prvog izdanja Ponta Lopud festivala 2021. godine, izabran je kao prvi rezident koji će četiri nedelje (u jesen 2023.) boraviti u rezidenciji za umetnike na ostrvu Lopudu, gde će raditi na razvoju novog dugometražnog filma. Tročlano povjerenstvo iz sveta filmske industrije izabralo je redatelja Ognjena Glavonića na temelju kvalitete njegovog novog projekta U SENCI ROGOVA. Projekt je podržao i Filmski centar Srbije, jedan od partnera Ponta Lopud festivala.

U SENCI ROGOVA – sinopsis

Srednjoškolac Vuk, metalac iz malog banatskog sela, pokušava snimiti album sa svojim black metal bendom i održati klimavo prijateljstvo s najboljim prijateljem Igorom. Kroz razne avanture i probleme koji ih prate zajedno uče kako se izboriti s bijesom, nedoumicama, strahovima, ali i predrasudama i osudama sredine u kojoj žive – zajednice koja skriva duboke tajne.

Ponta Lopud filmski festival nova je forma malog filmskog festivala i kreativnog huba koji spaja kreativce regionalne filmske industrije i na jednom mestu nudi priliku za sticanje znanja, kreativne susrete, razmenu iskustava i poslovno umrežavanje. Majstorski kursevi i predavanja vrhunskih svetskih filmskih profesionalaca, opušteni filmski razgovori i projekcije filmskih klasika osmišljeni su prvenstveno kao nadahnuće i podrška razvoju novih filmskih talenata i projekata u regionu.

Ponta Lopud festival raspisuje konkurs za učešće u programu Rezidencija za umetnike Zaklade Lopud dva puta godišnje, a sledeći konkurs biće otvoren tokom održavanja ovogodišnjeg izdanja festivala u junu 2023. godine (20. – 24. juna 2023.).

Sve novosti i informacije o Ponta Lopud festivalu dostupne su na službenoj mrežnoj stranici festivala  www.pontalopud.hr i putem društvenih mreža.

Fotografija: Promo

Članak Ognjen Glavonić prvi rezident Ponta Lopud film festivala i rezidencije za umetnike Zaklade Lopud se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Šta je najviše inspiriše, kako će izgledati predstojeća izložba i zašto su joj kao umetnci bitne rezidencije razgovarali smo sa ovom mladom ilustratorkom.

Anđela Janković

Zašto ti je bilo bitno da predstaviš priče o običnim ljudima u okviru ove izložbe?

Anđela Janković: Poenta celog mog projekta je bila što sam u jednom trenutku shvatila da su većina mojih radova samo slike, bez dublje priče ili narativa i zato sam odlučila da krenem u strip, kao sledeću stepenicu i razvijanje nečega što sam već uspostavila kao neku svoju nišu, a to je ilustracija. Razmišljala sam šta bi to moglo da bude, a normalni događaji tj. ljudi koji su oko mene su mi se sami nametnuli kao logična stvar. Osim toga, jedan od razloga je što dosta priča na koje nailazim u serijama, filmovima, stripovima se bave temama koje nisu toliko bliske ljudima kao što sam ja ili onima koji žive u ovom gradu, zemlji. Tako sam, umesto da izmišljam neke teme, koje možda jesu meni interesantne, ali većini ljudi nisu, želela da prikažem ono što je oko mene i probleme, koji su mi ispred očiju.

Koliko je bilo izazovno raditi na stripu u odnosu na ilustraciju?

Mora mnogo više da se razmišlja i izbacuje me iz zone komfora, jer moram više da razmišljam o tome. Imamo kadrove i čini mi se kao da snimam film, samo na papiru gde moraš da razmišljaš kako se svaka stranica čita, pa onda sledeća u odnosu na tu. Sve se usložnjava i dosta je bliže filmu ili snimanju nekog videa, jer razmišljaš o dvodimenzionalnoj slici, atmosferi, vremenskom toku, a onda na kraju imaš tekst do koga nisam još uvek stigla (smeh).

Normalni događaji 1

Kako će biti predstavljen tvoj strip?

Na samoj izložbi će biti table koje su na neki način delovi određenih priča, jer postoji 6 priča koje su odvojene, a na izložbi će biti samo par. Sam strip ne postoji još uvek u svom fizičkom finalnom izdanju, na tome ću raditi na rezidenciji u Francuskoj. Neke priče su gotove, ali neke još uvek razvijam i za scenario i sam tekst postoji ideja za njih par, ali mi je jako teško kao ilsutratorki da razmišljam o tome. Mislim da generalno ilustratori koji se vizuelno izražvaju imaju problem sa tekstom.

Zašto si se prijavila i šta očekuješ od Ukrštene umetničke rezidencije između Srbije i Francuske u oblasti stripa čiji si deo?

Glavna motivacija mi je da imam vreme, mesto, prostor za potpuno neometano bavljene onim šta želim i da ne umrem od gladi (smeh). Generalno je problem, ako imaš lični projekat bez nekog profita, nema šanse da nađeš vremena da se baviš njime, ako živiš život prosečne osobe koja mora da zrađuje. Na to nas niko nije spremio na fakultetu. Kada sam ga završila, krenula sam da tražim posao i shvatila da je super što sam radila sve te kreativne stvari na fakultetu, ali sada nemam vremena za to.

Koristiš jarke boje u svojim radovima, šta te inspiriše u toj paleti boja?

Postoji određena psihologija boja, a ljudi određene kombinacije bolje i brže percipiraju od nekih drugih. Moja početna vežba je bila da napravim kombinacije koje će meni biti komplementarne, odnosi toplo-hladno i slično. Onda sam shvatila zašto ne bi bilo najjače što može (smeh).   

12 Rooms

Koliko je teško jednom ilsutratoru da odabere jedan stil?

Mislim da to spontano nastaje. Problem je kada kreneš da razmišljaš o tome, u bilo kojoj umetnosti. Za mene crtanje nikada nije bilo nešto što mi je posao i gde moram da se dokazujem, jer sam mislila da ću se baviti dizajnom, pa sam ilustraciju ostavila da se razvija na potpuno organski način. Sve to što je došlo i te boje su nešto gde sam se najbolje osećala dok sam radila. Taj stil se i razvija iz onoga u čemu najviše uživam.

Imaš li neke umetnike/ilustartore koji su ti uzori?

U poslednje vreme sam opsednuta stripom, tako sam otkrila američkog strip autora Chris Ware, jedan od najpoznatijih, ali sam za njega saznala tek pre par godina. Takođe, strip autorka iz Berlina Anna Haifisch, koja se na jako dobar način bavi pitanjem umetnika, odnosom zajednice prema umetniku, obrazovanjem i onda sam prepoznala sebe i svoje kolege u tim pričama. Izdvojila bih i Moebius-a.

A od naših autora?

Bratisav Milenković, Aleksandar Savić, Monika Lang i Srđa Dragović. Ima ih jako puno dobrih u Srbiji. Nervira me što nekako nemamo neku vrstu veću zajednicu ili odnosa prema tome. Čini mi se da, i u dizajnu je tako, svako crta za sebe, volela bih da više imamo neku zajednicu.

Koliko te inspirišu druge medijumi – film, muzika, vajarstvo itd?

Filmovi me inspirišu jako i u poslednje vreme ih gledam sa neke druge tačke gledišta – detalji koji se tiču scenografije, kako se kamera kreće i slično. Krenula sam i u malo dublje istraživanje određenih reditelja, tako da mi je film kao medijum velika inspiracija. Ali, svakako, mislim da je sve oko nas inspiracija i šta god da gledaš. Nekada se podsetim da moram da konzumiram i neke stvari koje mi nisu lako shvatljive, ali su kvalitetne.

Radiš ilustracije za različite projekte, među kojima je i naslovnica prvog broja našeg magazina,  imaš li neki koji poseban drag?

Zavisi po kojim je kriterijumima – da li neki u kom sam najviše uživala ili da je klijent bio zadovoljan. Generalno, svaka naslovnica mi je najdraža stvar, tako da možda prva koju sam radila za magazin Odiseja. Naravno, i Oblakoderova (smeh)! Projekat koji sam radila za DJ Raida mi je, takođe, drag. To je strip koji sam pravila zajedno sa njim u kolaboraciji. On je muzičar koji radi, pre svega, instrumentalne komade i na albumu je imao 12 pesama, a ja sam svaku pesmu ilustrovala. Album je izašao kao vinil uz koji postoji booklet gde svaku pesmu prati određeni strip tj. priča. To mi je bilo zanimljivo jer nikada nisam radila ništa slično pre.

Čime bi volela da se baviš u budućnosti, koji je tvoj projekat iz snova?

Generalno, bilo bi mi super da mogu da učestvujem u kreiranju vizuala za neke državne institucije. Što ne bismo imali neke zanimljive ilustracije umesto dosadnih vizuala. Recimo za domove zdravlja i dečija odeljenja, iako postoje ponekad neki plakati. Bob Živković je radio dosta plakata, on mi je veliki uzor, taj čovek je razlog zašto sam krenula da crtam. Eto, to bih volela da uradim u budućnosti.

Izložba Normalni događaji će biti otvorena do 14. oktobra, a radno vreme Galerije Bate Mihailovića u Pančevu tokom trajanja izložbe je od 12h do 19h, svim danima sem nedelje.

Članak Normalni događaji iz ugla Anđele Janković se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Rezidenti će boraviti mesec dana u studentskim domovima u svojim zemljama, gde će razvijati participativne projekte sa aktuelnim studentima. Oni će ujedno inkorporirati u svoj rad sakupljene arhivske materijale o studentskom životu od kraja Drugog svetskog rata do danas, koji se nalaze na digitalnoj kolaborativnoj platformi Topotheque.

U ponedeljak, 18. aprila u 19 časova u Galeriji Doma kulture Studentski grad biće otvorena izložba „Onda porasteš a mape postanu strašne” Uroša Krčadinca. Ovo je izložba iilustrovanih mapa iz putopisnog romana „Bantustan” i premijerno predstavljanje digitalnog projekta „Bantustan: Interaktivni atlas”, kojim Krčadinac kao učesnik umetničke rezidencije u Studentskom gradu predstavlja svoj rad široj javnosti.

Povodom početka rezidencije u Beogradu, umetnik Uroš Krčadinac je rekao: „Mnoštvo studentskih identiteta i svrstavanja, onoga što oni sećaju i čemu pripadaju, potiče iz internet kulture. Ono što su nekada bile analogne navijačke grupe, ili muzičke identifikacije, sada se preselilo na internet. To se sve preliva na mlade, pa samim tim i na Studentski grad koji je poput nekog malog globusa. Studentski grad na Novom Beogradu je u tom smislu jako zanimljiv, jer baštini nasleđe nesvrstanih i vrlo je kosmopolitsko mesto. Zanimljivo mi je da ovde vidim sve ove digitalne i globalne dinamike – na koji način one formiraju identitete studenata, njihove pripadnosti, reprezentacije, majice, boje, grupe, i sve ono što osećaju da jesu”.

Kustos Lav Mrenović je govorio o svojim ciljevima: „Moj zadatak je da povežem dve stvari – sa jedne strane Urošev rad, i sa druge arhiv Studentskog grada, od Drugog Svetskog Rata do danas. Najviše mi je važno da izložba na kraju stvori nekakvo novo znanje, o pitanjima i identitetima koje Urošev rad otvara. U ovom konkretnom slučaju, to bi značilo da se istraži kako nastaju današnji identiteti, da li oni možda imaju koren u prethodnim decenijama, u okruženju Studentskog grada. Rezidencija mi omogućava da dobijem bliži uvid u to šta je studentski život danas i šta su studentski identiteti. Kako oni provode dane, koje su njihove navike, kako sebe prepoznaju i predstavljaju”.

Međunarodni projekat „Oni žive“ –  studentski životi otkriveni kroz kroz kontekstualne umetničke prakse,” čiji je nosilac Dom kulture Studentski grad, realizuje se od septembra 2020. do kraja februara 2023. godine, u okviru programa Kreativna Evropa Evropske Unije. Pored Doma kulture Studentski grad iz Beograda, koji je lider projekta, kao partneri na projektu učestvuju Međunarodni centar za arhivska istraživanja Icarus iz Zagreba, Institut za savremenu umjetnost iz Cetinja, Akademija primjenjenih umetnosti iz Rijeke i Fakultet za audiovizualne komunikacije na Univerzitetu Kralj Huan Karlos iz Madrida. Pridruženi partneri na projektu su Institut za umetnost u kontekstu na Univerzitetu umetnosti iz Berlina, Centar za primenjenu istoriju iz Beograda i Studentska asocijacija Univerziteta u Novom Sadu.

Projekat „Oni žive“ bavi se studentskim životom od kraja Drugog svetskog rata do danas u kontekstu svakodnevnog života u studentskim domovima, kulturnih navika i slobodnog vremena studenata, međuljudskih odnosa, kao i društvenog i političkog angažovanja studenata.

Cilj projekta je podsticanje studentske populacije da učestvuje u razumevanu i kokreiranju savremene umetnosti, koristeći arhivske materijale i učestvujući u praticipativnim umetničkim aktivnostima tokom rezidencijalnih boravaka umetnika u studentskim domovima. Rezultati projekta će poslužiti kao smernice za menadžere kulturnih institucija i umetničkih galerija, kustose i umetnike, za dalje unapređivanje inovativnih pristupa razvoju mlade publike.

Fotografije: Maida Gruden

Članak Počeo rezidencijalni program u Studentskom gradu u okviru projekta „Oni žive” se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Nagrada se dodeljuje vizuelnim umetnicima i umetnicama do trideset pete godine koji/e se aktivno bave umetnošću. Nagrada “Dimitrije Bašičević Mangelos” se dodeljuje za osoben i izvanredan višegodišnji umetnički rad, koji podrazumeva zaokruženo kritičko i estetsko promišljanje i realizaciju, ostvarene u kontinuitetu.

U saradnji sa Residency Unlimited (Njujork) i uz podršku Trust for Mutual Understanding (Njujork), Nagrada “Dimitrije Bašičević Mangelos” se organizuje i dodeljuje godišnje, pojedincu ili pojedinki, u vidu studijskog rezidencijalnog boravka u Njujorku, u trajanju od osam nedelja.

 

Nagradni studijski rezidencijalni boravak u Residency Unlimited za 2019. godinu organizuje se u periodu oktobar – novembar.

Nagrada, koja nosi ime značajnog umetnika, rodonačelnika konceptualne umetničke prakse i istoričara umetnosti sa prostora bivše Jugoslavije, Dimitrija Bašičevića Mangelosa, ove godine će biti dodeljena osamnaesti put.

Propozicije:

• Na konkurs se mogu prijaviti umetnici i umetnice rođeni/e posle 31. decembra 1983. godine

• Na konkurs se mogu prijaviti državljani/ke Republike Srbije, kao i umetnici/ce koji/e nisu državljani/ke Republike Srbije, ali čiji su umetnički razvoj/profesionalni angažman vezani za umetničku scenu u Srbiji

• Kandidati i kandidatkinje treba da imaju najmanje tri godine profesionalnog/izlagačkog iskustva, a poželjno je da imaju završene najmanje osnovne studije

• Umetnik/ca mora imati najmanje jedan umetnički rad realizovan tokom prethodne dve godine

• Poznavanje engleskog jezika

Konkurs je otvoren od 15. marta do 6. maja 2019. godine.

Prijavljivanje se obavlja u dva obavezna koraka:

1. online, na sajtu Nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos”: www.mangelosnagrada.org.rs

Online prijava treba da sadrži formular popunjen na sajtu www.mangelosnagrada.org.rs, posle čega ćete elektronskom poštom dobiti uputstvo za online registraciju i upload kraće verzije portfolia. Formular možete popuniti ovde: 

http://www.mangelosnagrada.org.rs/sr/prijava2019.php

2. dostavljanjem štampanog portfolia na adresu: Remont – nezavisna umetnička asocijacija, Maršala Birjuzova br. 7, Beograd, svakog radnog dana od 12 do 17h. U slučaju da portfolio šaljete poštom, uz navedenu adresu treba dodati naznaku: ZA KONKURS “DIMITRIJE BAŠIČEVIĆ MANGELOS”

Portfolio treba da sadrži:

• Ime, prezime, e-mail adresu, telefon

• CV na srpskom i engleskom jeziku

• vizuelni materijal – prikaz do 10 radova. Video radovi mogu da se predstave na dva načina: 1) unošenjem linka na odgovarajućem mestu u online formularu, ukoliko video radovi postoje na nekom od video servisa (YOUTUBE, VIMEO); 2) CD/DVD sa radom/radovima može se doneti u prostorije Remont – nezavisne umetničke asocijacije)

• tekstove – kratka objašnjenja radova na srpskom i engleskom jeziku (najviše 2000 karaktera sa razmacima po radu)

Napomena: obavezno dostaviti i PDF portfolia na CD-u (max. 5 MB)

Rok za online prijavu i dostavljanje portfolia je 6. maj 2019. do 17h. Ukoliko portfolio šaljete poštom, pošiljka mora biti poslata najkasnije 6. maja 2019. (pečat na koverti).

Nagrada – studijski rezidencijalni boravak u Njujorku:
Za dobitnika ili dobitnicu Nagrade obezbeđeni su troškovi vize, zdravstveno osiguranje, putni troškovi, smeštaj i dnevnice za vreme boravka u Njujorku, kao i samostalna izložba u Beogradu po povratku iz Njujorka.

Izbor dobitnika/ce i finalista/kinja:

Žiri u sastavu: Katarina Kostandinović (istoričarka umetnosti i kustoskinja, Kulturni centar Beograd), Stevan Vuković (teoretičar umetnosti, Beograd), Dušan Savić (freelance kustos, Beograd), Sandra Bradvić (istoričarka umetnosti, Cirih/Sarajevo i osnivačica Udruženja Sklop, Sarajevo), Nadežda Kirćanski (umetnica i prošlogodišnja dobitnica Nagrade) odabraće do pet finalista i finalistkinja, sa kojima će obaviti intervjue kako bi odlučio o dobitniku/ci Nagrade.

Online konkursni materijal će u celosti biti dostupan na sajtu Nagrade nakon 6. maja 2019. godine. 

Prvi krug žiriranja biće održan nakon 15. maja 2019. godine. Drugi krug žiriranja i intervjui sa finalistima/kinjama (na srpskom i engleskom jeziku) biće organizovani nakon 1. jula 2019. godine.

Sve dodatne informacije možete dobiti na sledeće kontakte: mangelosnagrada@gmail.com i +381 (0)11 3223406.

Članak Konkurs za Nagradu Dimitrije Bašičević Mangelos za 2019. godinu se pojavljuje prvo na Oblakoder.