Kao vila, s neba sila
Živa bila, eh, Senida!

Nedavno si izbacila dve pesme – „Delija” i „Idi Gade”. Obe pesme, čini se, prate istu priču. Koji je odnos između njih? O čemu govore i jedna i druga pesma i da li je onda reč „delija” ironična?

Senidah: Priča o tome kako je tanka linija između delije, jakog muškarca, nekoga za koga mislite da će sve učiniti za vašu ljubav, do gada – osobe koja može da vam se smuči u trenutku kada pogreši.

Obe pesme prate i spotovi. Kako je izgledao rad na njima?

Prvi spot smo snimali dva dana, jedan dan čak do 7 ujutro, a drugi od 3 popodne do 7 ujutro. Nekada može da bude jako naporno, sve to čekanje da se pripremi svaka scena sa svetlima, dok se snimaju drugi glumci i statisti… iskreno, više puta se uspavam kada ne radim ništa, ali jako je bilo zabavno, ekipa je bila odlična. 

Kako vidiš razvojni put Senide od početka muzičke karijere do sada, kroz žanrove i stilski?

Uvek sam volela da mešam žanrove. Od malena slušam različitu muziku i volim da eksperimentišem. Sve što sam do sada napravila, nekako izađe iz mene prirodno. Ne tražim novi zvuk, nego to prosto izađe tako. Možda sa godinama imam više hrabrosti i ne ustručavam se da pokažem kroz muziku šta osećam i to ljudi verovatno primete.

Široj javnosti postala si poznata i kao deo Guapo ganga. Da li ti je taj zvuk i dalje blizak i kakav ti je odnos prema njemu?

Guapo gang je vise kao banda/skup različitih artista koji imaju svoje projekte, gde smo se svi skupili za Cypher. Bilo je to jako davno, sada ste me podsetili da ponovo pogledam spot i osmeh nisam skidala sa lica. Moj početak u ovom zvuku. Naravno, i dalje volim ovaj zvuk, kako sam već rekla – volim sve i sve to živi u meni.

Čini se da voliš da eksperimentišeš i po pitanju izgleda. Da li postoji neka faza koja ti je omiljena i koja ti je i privatno najbliža?

Isto kao u muzici, tako i u modi, volim sve. Ne mogu da se odlucim za jedan stil, brzo mi dosadi boja kose, recimo, i onda menjam na svakom nastupu i spotu da to izgleda malo drugačije. 

Šta je nešto za šta misliš da ljudi nikada ne mogli da pogode da voliš, gotiviš, a šta ne? 

Hmm… koliko god volim da glumim u spotovima sa pištoljima, mrzim zvuk pucnjave. Ne volim da slušam to u filmovima, niti gledam takve filmove. A šta volim… Ne, bolje da kažem OBOŽAVAM je češkanje. I’m a lover, not a fighter.

Da li ti više prijaju festivalski nastupi ili klupski?

Mislim da svima više odgovaraju veće pozornice, osim ako je to nešto manje, neki akustični koncert i malo intimniji.

Veoma je zastupljeno da se muzička industrija prilagođava trendovima na mrežama kao što je TikTok. Da li ti obraćaš pažnju na to i šta misliš o tome?

Slabo pratim TikTok, ali primećujem da ljudi zele da naprave nešto što već postoji. Ja idem u drugom pravcu. 

Šta si ove godine najviše slušala privatno? Koje muzičare sa svetske, a i domaće scene?

Slušala sam sebe. Imam još par pesama koje moram da snimim i razmišljam o tekstovima i o spotovima. Prelazila kroz pesme za moj prvi solistički koncert u Beogradu, zamišljala kako bi šta moralo da izgleda vizuelno, aranžmani, ples… jedino kada idem ujutro da planinarim ili brdarim (ne idem na planinu, nego na brdo), pustim neku muziku za meditaciju i to je sve.

Sa kime bi volela da sarađuješ od svetski poznatih zvezda? A sa kime sa domaće muzičke scene?

Već neko vreme mi je interesantna Sevdaliza, Rosalia, The Weeknd… Sa našima – uvek sa Merlinom, ceo album bih napravila sa njim. Ne shvatate kakve emocije njegov glas budi u meni.

Trenutno su u tvojim pesmama prisutni etno motivi, zbog čega? Šta ti je tu posebno interesantno?

Nisu samo etno, tu je i opera. Šta god prođe kroz moje misli i da mi je interesantno, ja ću se igrati sa raznim zvukovima. 

Ove nedelje održaćeš prvi veliki solistički koncert u Beogradu, na Tašmajdanu. Zašto baš Tašmajdan, da li postoji neki poseban razlog?

Volim Tašmajdan. Moj prvi nastup u Beogradu je bio na Tašmajdanu gde sam nastupala sa moje prve dve pesme kao gošća i danas imam sliku u glavi kako je to izgledalo. Na otvorenom, da zvuk putuje dalje, da se čuje i širi…

Da li na koncertu možemo da očekujemo i goste i ko će to biti? 

Meni je bila ideja da ovaj prvi koncert održim sama bez ikakvih gostiju, sa 12 muzičara i da to zvuči onako kako ja želim. Prvo moram pokazati šta sve imam da pokažem, a sledeći već može nešto malo drugačije, ali ne znači da i ovog puta neće doći neko ko mi je ulepšao moje pesme.

Šta publika može da očekuje od večerašnjeg nastupa?

Samo neka dođu otvorenog srca, a ja ću ih uzeti za ruku i voditi kroz svoj život.

Članak Evo ide Senidah, sila vetrova se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Foto: Jelena Janković

Za početak, kako si i kako se osećaš povodom toga što si za samo nekoliko dana već rasprodala svoj solo koncert u Domu omladine?

Bojana Vunturišević: Hvala na pitanju, dobro sam. Baš danas posle ovog intervjua treba da preživim tri probe. Jednu s decom, drugu s bendom, treću sa Ženama kosama. Golica me neka anksioznost, a ova moja anksioznost je sada prijatna. Jako me raduje sve što se desilo i sve što dolazi. Raduje me, a i malo se bojim, Mišo.

Ti na neki način spajaš dve strane scene – vole te i alternativci, a ipak uspevaš da dođeš i do komercijalnog tržišta, kako ti gledaš na sve to i koliko ti je to uopšte važno?

Mislim da živimo u vremenu u kojem se nespojivo odavno spojilo. To je u muzici prilično izraženo nekoliko godina unazad. Dolazim iz podruma, iz underground kulture, a odrastala sam 80-ih i 90-ih na mainstream muzici. Svi ti uticaji koje sam tokom svog života sakupljala, dolaze do izražaja u mojoj muzici, i nekako mi je logično da će se za to „uhvatiti” i jedna i druga strana, ukoliko strane i dalje postoje. Granice su izbrisane. Ljudi su željni dobre muzike. Ljudi vole dobru muziku, umeju da je prepoznaju, a izgleda da je ovo što u ovom trenutku radim dobro. Veoma sam zahvalna.

Foto: Jelena Janković

Tvoj novi album nosi naziv Ljubav i generalno je motiv ljubavi prisutan u svim pesmama, koliko ti je ljubav bitna u životu i da li ti se menjao odnos prema njoj s godinama?

Ljubav mi je najvažnije stanje, najbitnija emocija i jedino gorivo uz pomoć kog funkcionišem. Kada je imam, gazim planine, mora i okeane ko od šale. Kada je nemam, u stanju sam da dotaknem ono životno dno. I tamo sam nekoliko puta bila, sve dok nisam naučila da ljubav nisu samo leptirići u stomaku, pa i ona strast koju svi imamo na početku nekog odnosa. Ljubav je ono što ostane kada sve navedeno prođe. Ljubav je dubina, a mi ljudi smo skloni plitkosti. Da bismo do ljubavi došli, trebalo bi da se suočimo i prihvatimo mrak sopstvene, pa i tuđe dubine, a taj proces, da bi se sproveo do kraja, zahteva rad koji je temeljan i mukotrpan. Dakle, ljubav je rad. Ko hoće da radi?

Imaš li pesmu koja ti je favorit sa novog albuma?

Odnos prema pesmama mi se stalno menja. Kada je album izašao, usudila sam se da ga pustim i preslušam u celini. Dugo pre izlaska albuma nisam sebi smela da pustim ni Dom, ni Samu, niti bilo koju drugu pesmu, osim Ljubavi i Svemirske ljubavi. Znala sam da su pesme tužne, ali sam pored tuge osećala da pesme imaju i neku teskobu sa kojom nisam umela da se nosim, pa sam ih sve stavila na ignore. Međutim, kada je album izašao, sva ta tuga dobila je neki optimizam i onda nisam umela, a ni želela, da ugasim album. Vrteo mi se na ripit i svakog dana sam imala drugu omiljenu pesmu. Zauvek omiljena pesma mi je Money. Mislim da je to munja od pesme, čist modernizam, spoj svih mojih nespojivih omiljenih žanrova. Volim i Dom, kao što sam na prethodnom albumu volela Noćni program, i kao što zauvek volim sve što ću raditi sa Mašom Seničić. Obožavam Svemirsku ljubav i mislim da je to nešto najlepše što smo Slobodan Veljković Cobi i ja napisali.

U pesmama Madrina, Sama i Solita provlači se i motiv ljubavi prema sebi, pre svega, koliko ti je to bila inspiracija na ovom albumu? Koliko je došla svesno, a koliko, pak, ne? 

Sve moje pesme dolaze iz onog dela mozga koji zovemo nesvesno. Stvaram vrlo intuitivno. Prvo očistim celu kuću, jer moj mesec u devici to zahteva od mene (ovo su mi drugi rekli) i onda u tako blistavom okruženju puštam da sve iz mene izađe. Sada znam o sebi to da mi je samoća u tom periodu bila preko potrebna, i o tome sam maštala kroz pesme. Da budem u dimu dok slušam Marinu, da vozim, vozim, vozim širokom cestom, da sam solo i da samo skitam. Maštala sam o svojim potrebama u pesmama, a suočena sa stvaralačkim procesom koji se prilično odužio, osećala sam i velike frustracije koje su učinile da mi se ljubav prema samoj sebi smanji, pa sam i o tome maštala i tu sam ljubav budila i bodrila kroz stihove.

Ljubav nisu samo leptirići u stomaku, pa i ona strast koju svi imamo na početku nekog odnosa. Ljubav je ono što ostane kada sve navedeno prođe.

Za pesme Money i Ljubav snimila si spotove, šta je sledeće što planiraš ili bi volela da ima i spot?

Upravo sam, zajedno sa ekipom Nikole Stojanovića i Mladena Teofilovića, sa kojima sam snimila i spot za Ljubav, završila snimanje spota za još jednu pesmu. Neka to bude malo iznenađenje za sve ljude koji prate moj rad. Već jako dugo želim da se ekranizuje vlaški tradicionalni običaj Pomana. Pomana je obred za mrtve. Tom običaju sam prisustvovala dva puta u životu i nešto je najlepše što sam ikada videla i doživela. Pomanu sam želela da interpretiramo u spotu za Promašaj i Money, ali tek sam zahvaljujući Mladenovoj i Nikolinoj otvorenosti, njihovoj želji da saznaju šta je ono što mene intrigira, inspiriše, uspela da tu svoju želju sprovedem u realnost.

Sam kaver albuma je dosta simboličan, šta za tebe on predstavlja?

Iskreno, kaver albuma za mene predstavlja jednu od najboljih fotografija koju sam ikada videla. Fotografisan je nakon što smo napisali Senidi pesmu Senida u kojoj smo izrazili potrebu da pustimo kosu i širimo krila. Kaver je vila, s neba sila. To sam ona autentična ja, bez svetla, šminke i kostima, okružena gustim i kovrdžavim kosama, suočena sa sobom, baš kao i u svakoj pesmi sa albuma Ljubav. Ideju sam osmislila sa dugogodišnjom prijateljicom, kostimografkinjom i fotografkinjom Milicom Kolarić, a fotografisao nas je Mladen Teofilović.

Glasno govoriš o rodnoj (ne)ravnopravnosti, kako vidiš ulogu umetnika na tom polju? Koliko ona može biti važna?

Roditelji su me od malih nogu vaspitavali da postanem politički svesno biće. Uvek smo porodično odlazili na izbore, a jedni smo od prvih koji su u Kostolcu tog septembra 2000. godine bili na ulici. Vrlo rano sam postala svesna situacije koju smo živeli, a koju i danas živimo. Oduvek sam to vrlo jasno artikulisala i još glasnije o tome govorila. Ko je i šta je žena u današnjem društvu, postala sam potpuno svesna tek kada sam dobila dete. Patrijarhat me je tada udario u glavu, stomak i noge, a oči su mi se širom otvorile. Spoznala sam da je žena po prirodi divno i blagosloveno, a po patrijarhatu prokleto biće. I na to ne mogu da zatvorim oči. Boli me i budi bes u meni, i taj bes i tu bol prosipam na ulicama.  Kada sam postala mama, postala sam i feministkinja. Pre toga bila sam, i ostala, komunistkinja, a i jedna i druga ideologija imaju za cilj jednakost. Za to se borim u životu, na ulici i u umetnosti.

Kaver albuma Ljubav, autor: Mladen Teofilović

Pišeš pesme, kako izgleda taj proces pisanja kod tebe?

Moja najbolja prijateljica je Minja Bogavac, a ona kaže da ne postoji inspiracija, već samo koncentracija. I ja joj verujem. Jer, probala sam. Inspiracija nije dovoljna. Ona je samo ideja, a da bi se ideja razvila u nešto veće, potreban je fokus, rad, red, disciplina i kontinuitet. Kod mene na početku postoji samo jedna ogromna želja da se desi nešto novo. To novo je uvek Pesma. Kada želim da se nova pesma desi, volim da se osamim, da me niko ne zove, da sam sve obaveze prethodno završila i onda krećem da se igram i da se vozim. Nekada odlično znam kakvu pesmu želim, i po zvuku i po narativu, a nekada moram sve to da tražim. Ta potraga ume da bude i jako interesantna, a nekada me i uguši.

Dešavalo mi se nekada da pesmu napišem za bukvalno 10 minuta, to je bio slučaj sa pesmom Money ili sa pesmom Kese etikete koju sam radila sa Minjom. Replay za Senidu sam pisala oko mesec dana, dok je Behute nastao za jedan dan, a Gde si sad je, recimo, pesma koja je dugo nastajala. Ja sam je u Bassivity donela u jednom aranžmanu, potom su je Coby i Luxonee „presvlačili” u sedamsto različitih aranžmana, da bismo je na kraju ipak približili onoj prirodnoj verziji iz mog iPad-a. Nema pravila. Nekada najbolje pesme izađu za minut, a nekada je potrebno dušu ispustiti da bi najbolja pesma nastala.

Kada znaš da je pesma gotova i da si ti zadovoljna njom?

Ovde ću biti kratka: pesma je gotova onda kada sam zadovoljna sa njom.

Sarađivala si sa Radmilom Petrović na pesmi Senida koju ste zajedno napisale za Senidu, koliko ti je to iskustvo važno?

To iskustvo mi je prelepo, ali mi ne može biti važnije od prijateljstva koje sam sa Radmilom razvila. Da, ta pesma nas je još više vezala, ali Radmila i ja smo se upoznale i prepoznale na protestima. Veže nas zajednička borba, zajednički ciljevi i ogromna strast i ljubav prema umetnosti. Radmila je meni mnogo važnija od pesme, a pesmu smo pokidale.

Misliš li da je ta pesma donela nešto novo i drugačije na našoj sceni?

Pesma Senida je ženska himna. Dugo nismo imali pesmu koja vrlo jasno pleni feminističkom ideologijom. Stih „rodi ćeru, voli sina” opisuje naš tužni balkanski mentalitet. Kada takve stihove zalepiš na drum’n’bass žanr, koji budi i pokreće snagu iz petnih žila, dobijaš jednu novu borbenu pesmu, vrlo osnažujuću za žene, a takvih pesama ima jako malo u našem muzičkom katalogu.

Postoji li razlika u pesmama koje pišeš za sebe i za druge muzičare?

Ne postoji razlika, jer i za sebe i za druge radim ono što najviše volim da radim, a to je – pesma. Za pesmu, za muziku bukvalno dajem i što imam, i što nemam. Kada radim za druge mi je veliki izazov jer se tada prilagođavam karakteru osobe za koju pišem. Senida i Sara Jo nikada neće dobiti sličnu pesmu, a ako na tu listu dodam i sebe, dobijam tri potpuno različite osobe, samim tim i pesme. Volim što radim za sve nas. Na taj način upoznajem sebe i sve moje boje, i kontam koliko čovek može biti raznolik.

Često imaš zanimljive autfite na nastupima, da li ih sama biraš ili imaš nekog ko je zadužen za to?

Najčešće ih biram sama, mada priznajem da je to segment ovog posla koji najmanje volim. Priznajem, smara me užasno da se time bavim, ali jako je važno da na sceni izgledaš scenično. Dešava se da baš nisam raspoložena i da nemam ideju šta obući, pa tada zovem u pomoć moje prijateljice kostimografkinje Olju Marković i Milicu Kolarić. One poseduju bogat kostimski fundus koji mi s vremena na vreme otvaraju i dozvoljavaju da pozajmim šta god, a i ne ljute se da im to šta god vratim nakon tri godine. Čisto i ispeglano, razume se.

Foto: Jelena Janković

Pričala si koliko su ti bitni koncerti, da li pamtiš neki posebno i zbog čega?

Pamtim nastup na Festivalu uličnih svirača u Novom Sadu. To je bilo prvo koncertno predstavljanje albuma „Daljine” pred publikom koje je došlo šest meseci nakon izlaska albuma. Tada sam se osećala baš obeshrabreno, jer poziva za koncerte nije bilo. Mislila sam da se album nikome ne dopada i da neće biti onako kako sam maštala. A izmaštala sam puno koncerata i festvala, gomile kilometara koje ću sa svojim bendom preći. To se nije dešavalo, a onda je usledio poziv Jane Katić i tima Festivala uličnih svirača, kao i spektakularan koncert pred publikom Novog Sada sa kojom sam tada napravila neki poseban kontakt, neku posebnu ljubav koja je svakim novim nastupom u tom gradu bivala sve jača i jača.

Gledaš li komentare na mrežama? Kako se nosiš sa tim?

Ranije ih nikad nisam gledala, onda je usledio period kada sam počela da ih čitam, ali mi je sada drago jer sam opet u fazi kada ih ne čitam, jer nemam vremena. Jedino što čitam je inbox na instagramu. Volim da sam u kontaktu sa ljudima koji prate moj rad.

Foto: Jelena Janković

Nastupaćeš na MENT showcase festivalu u Ljubljani, koliko ti je to iskustvo važno?

Priznajem da sam jedna totalno neinformisana osoba. Nazirem u delićima šta je to MENT festival, i dalje sve kockice nisam sklopila. Ljudi mi govore gde idem, meni na jedno uvo uđe, na drugo izađe. Samo mi je u glavi da nastupam u Kino Šiški, mom omiljenom koncertnom prostoru u Ljubljani. To će sada biti moja treća poseta toj sali, a treća je uvek sreća. Poslednji put sam tamo bila 2018. godine sa Nipple people. Napunili smo prostor ljudima i napravili baš baš dobar koncert.

Neke pesme ćeš sada po prvi put izvesti lajv, za koju pesmu se najviše raduješ da vidiš reakcije publike uživo, a koja te najviše plaši?

Jedva čekam Ljubav uživo. To je prava koncertna pesma. Energična, himnična, sa dozom punk energije. Tom pesmom ću otvoriti svaki koncert. Najviše me plaši Dom. Uz tu pesmu imam poriv da vrtim glavom do iznemoglosti i brinu me svi ti vratni zglobovi i žile. Ne znam da li će izdržati. Ipak sam ja žena u godinama koja godinama izbegava fizičku aktivnost, a muzika me tako radi da svaki atom mog bića mora biti prethodno uvežban kako bi izdržao taj nivo loženja.

Članak Ljubav mi je najvažnije stanje, najbitnija emocija i gorivo uz pomoć kog funkcionišem se pojavljuje prvo na Oblakoder.

„Treba mi je*eni medžik”, otpevala je Senidah, ponovila Lepa Brena, a predstavnici Red Bull Srbija pomislili tik pred rađanje ideje da se najveći dosad Red Bull SoundClash dogodi baš u Beogradu, baš na ušću Save u Dunav i baš između najuticajnije pevačice nekadašnje Jugoslavije i najpriznatije treperke regiona.

SoundClash, kao jamajčanski koncept borbe dva muzičara za najveći aplauz publike, nije nova ideja. Nastao je u Kingstonu 1970ih, a Red Bull ga od 2006. godine održava širom sveta pod svojim trejdmarkom. Ono što Red Bull SoundClash koji će 2. juna biti održan na Donjem Kalemegdanu čini jedinstvenim u odnosu na sve prethodne jeste to što ovog puta dve najveće legende sopstvenih žanrova okupljaju 25.000 ljudi u najambicioznijem Red Bull-ovom muzičkom projektu do sada. Dobro poznati i mnogo puta oprobani recept ovoga leta biće primenjen na velikoj skali, a kao i do sad – na najvećem dobitku biće fanovi.

Kako izgleda koncept Red Bull SoundClash-a?

#1 Zagrevanje i prva runda: The Cover

Kako to i dolikuje, zagrevanje za SoundClash počinje najvećim hitovima – a kako je ovaj događaj skrojen sa ciljem da oduševi, šokira i dirne publiku – ona je ta koja odlučuje ko počinje. Nakon zagrevanja, kreće prva od 4 uzbudljive runde samog okršaja, nazvana – the cover. Pevačice će ujediniti svoje glasove kako bi uspešno (ili ne?) otpevale pesmu trećeg izvođača. Ko će to biti? Ostaje da saznamo 2. juna.

#2 The Takeover

The cover je praćen rundom nazvanom the takeover – u kojoj će pevačice izvesti po tri poznate i voljene pesme suparnice, u sopstvenom stilu i sa ličnim pečatom. Šta bi se desilo da Senidah peva „Miki, Mićo”, a Lepa Brena „Slađanu”? Ne morate da skačete kroz multiverzum kako biste saznali – dovoljno je da se pojavite na Donjem Kalemegdanu 2. juna.

#3 The Clash

Sledi oko oluje, srce Red Bull SoundClash-a – runda the clash – vokalno-instrumentalni okršaj Lepe Brene i Senide, divlja vožnja kroz njihove muzičke univerzume. Dve legende testiraće granice svojih muzičkih sposobnosti, preoblikujući svoje najveće hitove u poseban, nikada do sada slušan aranžman, ostavljajući nas sve bez daha (predosećamo).

#4 The Wildcard Red Bull SoundClash ne bi bio Red Bull SoundClash kada ne bi bio prepun iznenađenja. Još jedno nas čeka u četvrtoj rundi, pod nazivom the wildcard, kada pevačice udružuju snage i izbacuju preostale džokere iz rukava. Ni mi ne znamo šta nas ovde čeka, ovo je strožije čuvana tajna od toga kako Red Bull daje kriiila.

#5 Finale

Događaj je krunisan poslednjom prilikom za borbu za naklonost publike, a nakon eksplozivnog finala u kom će zvezde zapaliti scenu publika odlučuje pobednicu prvog srpskog (a najvećeg svetskog) Red Bull SoundClasha. Da li će pobedu odneti Jugoslovenka™️ ili Balkanka™️?

Šta to možemo da očekujemo i šta to Red Bull SoundClash- u u Beogradu čini tako posebnim?

Znajući Brenu i Senidu: fenomenalan zvuk, eksperimentisanje žanrovima, moćni ženski princip prenet kroz impresivno stvaralaštvo dve uspešne umetnice i velike profesionalke. A znajući Red Bull – fantastičnu scenografiju, zabavne aktivacije koje prethode samom događaju, lude žurke i glamurozne medijske konferencije, i naravno, četiri poznate runde „usendvičene” između bombastičnog zagrevanja za okršaj i velikog finala u kom će pevačice ujediniti svoje talente.

Očekuje se udruženje velikih muzičkih talenata, spoj naizgled nespojivog i neverovatna atmosfera – a sve u cilju pružanja neponovljivog Red Bull muzičkog iskustva publici.

Članak Zbog čega je Red Bull SoundClash više od koncerta? se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ovaj jedinstveni koncept podrazumeva dve muzičke zvezde na dve bine, dok će publika koja je u sredini odlučiti koja od njih dve je pobednica. Kroz različite runde, zvezde ovogodišnjeg izdanja staviće svoju kreativnost, umeće i talenat na test, izvodeći svoje pesme u originalnim i novim aranžmanima, ali i pesme svoje suparnice.

Senidah i Lepa Brena su na konferenciji istakle da se veoma raduju ovom događaju i da su polako već počele sa pripremama.

„Mislim da će ovo biti nešto što se prvi put dešava na ovim prostorima. Moja koleginica, kraljica trep muzike Senidah, i ja smo se dogovorile da napravimo jedan spektakularan koncert. Želimo da ovo bude nešto jedinstveno, nesvakidašnje, a publika će imati priliku da vidi nešto novo i neobično”, istakla je na konferenciji Lepa Brena.

Njena mlađa koleginica, Senidah, je naglasila da već zna sve Brenine pesme, te da joj neće biti teško da se pripremi za ovaj Clash. „Meni je čast da zajedno sa Lepom Brenom budem na bini jer je pratim i slušam još odmalena. Ovo je stepenica više za mene, jako se radujem.”

Senidah je, takođe, dodala da je oduvek imala želju da se ovako nešto dogodi, ali da do poziva Red Bull-a nije ni pomišljala da će se nešto slično ikada desiti.

Na konferenciji su otkrile da će bine biti spojene jednom pasarelom, a Senidah i Lepa Brena će u nekoliko segmentana koncipirati nastup, međutim, nisu želele da otkriju previše, iako su navele da su se već dogovarale oko nekih detalja.

„Pevaćemo nekoliko zajedničkih pesma i biće par iznenađenja, očekujemo da publika aktivno učestvuje tokom celog nastupa i da nam aplauzom da podršku. To će biti jedna integracija dva orginalna i autentična umetnika koji će izvoditi svoje pesme u drugačijim i različiti aranžmanima”, istakla je Lepa Brena.

Brena i Senidah su svoj prvi susret imale na dodeli nagrada u Zagrebu, gde je između ostalog, nastala i fotografija koja se nalazi na prvom zvaničnom plakatu.

Ono što je zajedničko i jednoj i drugoj je da kroz svoje numere često veličaju žensku snagu i lepotu, te su se na konferenciji osvrnule i na to. Senidah je istakla da više voli da vidi ženu na bini, te je naglasila: „Zar nismo najjače, zar nije najlepše videti žensko na bini, kako je obučena, kako se kreće na sceni, ja više volim da vidim žene na bini, nego muške izvođače.”

Ipak, za sada, ove dve muzičke zvezde nemaju u planu zajednički duet.

SoundClash predstavlja i dobar način da se različiti muzički žanrovi približe kako mlađoj tako i starijoj publici. Lepa Brena je navela da ovo jeste praksa u inostranstvu, što je posebno raduje jer se događa i kod nas, te da je Pavaroti svojevremeno pevao sa svim poznatim izvođačima bez obzira da li on imaju 15, 16 ili 20 godina. „Kod nas je situacija malo teža, jako teško se integrišu pevači različitih muzičkih pravaca da pevaju zajedno”, dodala je ona.

Ovakva vrsta koncerata zahteva ozbiljnu pripremu, međutim, Brena je, za sam kraj, istakla da nakon karijere duge preko četrdeset godina nema tremu, te da je poenta upravo u dobroj pripremi pred svaki nastup, dok je Senidah dodala da ona za razliku od Lepe Brene vrlo često pred javni nastup oseća tremu.

Do ovog muzičkog događaja, prvog ovog tipa na našim prostorima, ostalo je još svega sto dana. Kako su nas obe pevačice na konferenciji uverile da su pripreme u toku i da spremaju mnogo iznenađenja, ostaje samo da odbrojavamo do prvog SoundClash-a. Karte su već u prodaji i možete ih nabaviti online putem linka.

Članak Lepa Brena i Senidah spremne za SoundClash se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Članak Senidah objavila novi album se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Još pre 21 čas, prostor ispred Main Stagea je, u očekivanju Ane Đurić Konstrakte, bio skoro ispunjen. Umetnica je u pedesetominutnom nastupu, prvom u Srbiji u ovoj varijanti, uz osoben audio koncept i fantastičnu video podršku, predstavila nizom uspešne solo singlove, uz dodatak iz repertoara „Zemlje gruva“ – sada, praktično, njenog pratećeg benda. Posle uvodnog „Nobla“ nizala je „Žvake“, „Mekano“, „Plodne dane“, pozdravljajući „Šumadince i Šumadinke, omladince i omladinke“. Ka bini je poleteo grudnjak, što već postaje tradicionalno na njenim nastupima. Evrovizijska „In Corpore Sano“, sačuvana za sam kraj, donela je eksploziju oduševljenja. Dabome, i peškire kao obavezan deo scenografije. 

Talas nadiruće publike doneo je to da, pre nego što su na glavnu binu izašli Thievery Corporation, narodski rečeno, igla nije imala gde da padne. U takvom ambijentu, planetarno popularnim krosover legendama nije bilo teško da čak i nadmaše ono što su učinili na istom mestu 2017. Vrelim ritmovima mamili su na njihanje kukovima, i na sve snažnije aplauze posle svake pesme. Energetski nabijen šou završen je, posle sat i po, pravom žurkom i na bini i u publici, uz euforično „Serbia, we love you“. Uz one već dobro upoznate sa njihovom delovanjem, sinoć su Thievery Corporation stekli i nove poklonike. 

Čim su se povukli sa pozornice, dobar deo publike je pohitao ka Gardenu, da uživa u nastupu još jednog starog znanca Arsenala, Darka Rundeka i Ekipe. Prethodno, žanrovski raznovrsno zagrevanje u Zastavinoj bašti doneli su Six Pack, Crni Cerak… Na Mainu, Goblini oduševljeno poručiše „Uvek je lepo vratiti se ovde“. Slaveći 30 godina od početka karijere, pank-rokeri su moćnom svirkom „tukli u stomak“. Počevši sa „LSD se vraća kući“, doneli su presek najboljih starih stvari, ali i iskoristili priliku da, po prvi put u Kragujevcu, uživo predstave numere sa aktuelnog, sjajnog albuma „Jednina“ – „Meso“, „Žmigavac“, „Negde pred zoru“… Kao gost, na bini im se pridružio veliki prijatelj, Kiza „Iskaz“. 

I upravo, do negde pred zoru, hiljade ljudi proživljavalo je nezaboravnu noć, na zatvaranju Arsenal festa 12 koji su, prethodnih dana, obeležili Placebo, Roni Size, Van Gogh, Stefan Milenković i Nele Karajlić, Senidah… Posete zabeležene u ove tri večeri, a pogotovo u petak i subotu, najbolja su potvrda da je festival, nadaleko čuven i van granica Srbije, ove godine podigao lestvicu na još viši nivo.

Članak Moćan kraj Arsenala 12 uz još jedno rasprodato veče se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Naši čitaoci najviše su ostali verni roku i njegovim beskrajnim varijacijama. Neki od odgovora koji su rok naveli kao svoj omiljeni pravac u 2018. ovako su  glasili:

„Najviše su mi prijale pitke fuzije roka sa drugim žanrovima. Metal je i dalje moja ljubav.’’

„Pank. PANK!’’

„Najviše volim da me uteše indie rock i alternativni muzičari.’’

Bajaga i njegovi Instruktori uspeli su da ostanu omiljeni domaći bend ovog pravca, mnogi od vas naveli su novu atrakciju Greta van Fleet, pojavilo se pregršt alternativnih imena poput Frušantea, Snarky Pappy, QOTSA, novi Arctic Monkeys, Buč Kesidi; ali i mnoštvo starih kajli i klasika, koji će, izgleda, zauvek ostati najveći: Bitlsi, Queen, AC/DC…

Hip-hop i Trep našli su se na drugom mestu najslušanijih žanrova, i to uz pomoć vedeta kao što je Kanje Vest, Migosi, Post Malon, Kendrik Lamar, a sa regionalne scene Vojko V (’’on i cela scena iz Hrvatske kidaju’’), Cobi, i verovatno najveća nova zvezda domaće muzike – Senida i njen monster hit Slađana. Slobodno možemo reći da je trep žanr koji je prethodne godine doživeo najveću progresiju i kandidovao se da postane mejnstrim i na domaćoj sceni.

Elektronska muzika, prvenstveno dens, klupska i rejverska, pokazale su da imaju vernu armiju fanova koji ponosno ističu kako te žanrove slušaju i u izlasku jednako kao i u svakodnevnim situacijama. Boris Brejcha pojavio se kao rado slušan izvođač, navodili ste i Peggy Gou, Palms Trax, Dixon, Gerd Janson, Maceo Plex…

Džezere nije umorio bibap jutarnji, naši čitaoci su umnogome navodili kako su „otkrivali stare džez majstore’’, „pokušali da saznaju što više o džezu’’, međutim ne možemo izdvojiti jedno konkretno ime koje se ste češće isticali.

Pop muzika kao najširi žanr koji može lako da se absorbuje ili se pretoči u neki drugi, 2018. definitivno je najviše glasova otišlo Kanjeu, a pratili su ga imena poput Ariane Grande, Travisa Skota, Sie, a najslikovitije to možemo opisati citiriajući jednog od vas: „ono što čujem na Play radiju J’’.

U kategoriji best of the rest, bez dileme možemo čestitati hrvatskom sintpop sastavu Svemirko. Album Tunguzija je u na samom vrhu albuma koji su našim čitaocima obeležili 2018.

Moramo i da primetimo da mnogo anketiranih navelo neke svoje guilty pleasures kao omiljene u 2018: imena koja su veoma često navođena bila su upravo Maya Berović, Jala Brat/Buba Corelli, kao i Rasta („joj, nažalost, Maya’’).

Pojedinačno, najčešće ste za omiljenog izvođača u 2018 ovim redom naveli: Kanje Vest, Senida, Svemirko.

Kakva su vaša mišljenja o ovom preseku stanja slušanosti? Ima li nekog ko je nepravedno zapostavljen, ili se makar nezasluženo ovde našao? Pišite u komentarima.

Članak Anketa: Šta ste najviše slušali u 2018? se pojavljuje prvo na Oblakoder.