Podeljena u tri celine, izložba ukazuje na fenomene društva u kome živimo, a koji su deo nasleđa Evrope, kao što su: evrocentričnost, nasleđa kolonijalizma, neokolonijalizam, eksploatacija, migracije, Frontex. Takođe, pojedine intervencije prikazuju ideje za budućnost koje nude mogućnosti za prevazilaženje ovih koncepata i njihovih manjkavosti.

„Okupili smo učesnice i učesnike iz različitih delova sveta i ponudili im prostor da iznesu svoj utisak i stav spram evropske kulture, nasleđa kolonijalizma, ali i savremenih praksi neokolonijalizma. Takođe, izboru učesnika smo pristupili otvoreno, dajući prostor i intervencijama koje nisu iz domena vizuelnih umetnosti. Možemo reći da četrdeset devet zastava izložbe „Zamišljene granice” u Limanskom parku zajedničkim snagama mapiraju stvarnost koju često ne želimo da prihvatimo, postavljaju nova pitanja i otvaraju prostor traganju za odgovorima koji će voditi ka izgradnji boljeg i pravednijeg društva“, navode Miloš Miletić i Mirjana Radovanović u kustoskom tekstu o izložbi.

Učesnici izložbe su Alaa Abu Asad i Ulufer Çelik (Palestina i Turska, Holandija), Selma Asotić (Bosna i Hercegovina, SAD), SABA – Silvia Amancei i Bogdan Armanu (Rumunija). Nika Autor (Slovenija), bak.ma digital media archive of social movements (Özge Çelikaslan, Bilge Emir) (Turska), Leslie Fernandez Barrera (Čile), Fokus grupa (Hrvatska), Jelena Grujičić (Srbija), Vladan Jeremić i Rena Redle (Srbija), Filip Jovanovski i Ivana Vaseva (Severna Makedonija), Ena Jurov (Hrvatska), Adela Jušić (Bosna i Hercegovina), Yazan Khalili (Palestina), Uroš Krčadinac (Srbija), Hythm L-Wrdny (Egipat), Bojan Mrđenović (Hrvatska), Paula Baeza Pailamilla, kustos Ignacio Szmulewicz (Čile), Pravo na vodu (Srbija), Nataša Prljević (Srbija, SAD), Baris Seyitvan (Turska), Daniel Toca (Meksiko), Jaśmina Wójcik (Poljska), Ala Younis (Jordan).

Srbija se dugi niz godina graniči sa Evropskom unijom. Geografski nesumnjivo deo evropskog kontinenta, kulturološki Srbija je uvek na granici, često okarakterisana kao spoj istoka i zapada, evropske kulture i orijenta. Istorijski ova pozicija sa sobom nosi i pozitivne aspekte, pre svega u domenu otvorenosti, multikulturalnosti društva i raznovrsnog kulturnog nasleđa, koje se poslednjih decenija nažalost nasilno briše i prekraja. Iskustvo koje imamo govori da mnogo toga zajedničkog delimo sa neevropljanima, a posebno tretman unutar EU. Ipak, naše poznavanje kulture i istorije umetnosti je evrocentrično i u velikoj meri zanemaruje specifičnosti drugih kultura i njihovo nasleđe. Iz te pozicije KURS pristupa pojmu „Tvrđava mira” koji otvara mnoga pitanja o evropskom nasleđu i odnosu spram drugih naroda i kultura: gde počinje ta tvrđava i ko je njen tvorac, ko ili šta je pretnja za mir koji ta tvrđava štiti, te ko, kako i kada ima dozvolu da uđe u tvrđavu, i da li je slobodan kada unutra kroči.

Članak Izložba Zamišljene granice na Subinom platou u Novom Sadu se pojavljuje prvo na Oblakoder.