Svemirko se smatra „jednim od najvećih fenomena savremene ex-yu scene“. Poznati su po energičnim nastupima, kojima opravdavaju status regionalne koncertne senzacije, kao i po pesmama koje su postale himne jedne generacije. Novosadsku i beogradsku publiku ponovo će oduševiti hitovima poput „Slučajna cesta“, „Zauvijek zen“, „Žena od vanilije“ i „Miris grada“, kao i novim singlom „Po tijelu“ i pesmama sa nadolazećeg albuma, koje će premijerno izvesti uživo.

Još manje od 30 ulaznica za koncert u Beogradu je u prodaji na Efinity blagajnama Doma omladine Beograda, beogradske Arene i TC Rajićeva, kao i online na efinity.rs, dok se manje od 50 ulaznica za koncert u Novom Sadu mogu kupiti na prodajnim mestima Gigs Tixa i online na gigstix.com. Sve ulaznice za beogradski koncert planiran 1.11. važe i za novi datum, kao i ulaznice kupljene za koncert 2.11. u Novom Sadu.

Sa tri albuma – „Vanilija” (2017), „Tunguzija” (2018) i „Skalamerija” (2020), kao i singlovima „Karanfili” i „Jedina“, i duetom „Nosi me na duši“ sa Pekijem Peleom, Svemirko će beogradskoj publici izvesti presek cele diskografije i predstaviti nekoliko novih numera koje će tek postati hitovi.

Prva pesma kojom Svemirko najavljuje novi album nosi naziv „Po tijelu“, što je ujedno i njihovo prvo izdanje zaUniversal Music, kojim najavljuju novi materijal i album čiji je izlazak planiran za sledeću godinu.

Poznati po postavljanju trendova i pomeranju granica, Svemirko donosi novitete i u svoje nastupe uživo. Jedino što je sigurno jeste da nikoga neće ostaviti ravnodušnim. Pokret je utkan u samu srž njihove muzike, a melodije i ritmovi zavladaće prostorom, podstičući publiku na ples.

Fotografije: Bojan Bojko

Članak Svemirko stižu u Novi Sad i Beograd se pojavljuje prvo na Oblakoder.

A dok isčekujemo nastup, sa Svemirkom smo razgovarali o procesu nastanka nove pesme, vizuelnom identitetu, saradnji sa Universal Music-om i tome zašto se retro pop i ex-yu melanholija još uvek provlače kroz njegov zvuk.

Fotografija: Alma Dronovac

Nakon četiri godine objavio si novi singl kojim najavljuješ novi album, ali i jednu, možemo reći, novu eru Svemirka; šta se sve kod tebe izdešavalo za ove četiri godine?

Svemirko: Pa ništa posebno, malo sam odmarao, svirao, hlapio i tako to. Sve ono što svakoj osobi treba ponekad, a meni malo češće.

Kako je period pauze uticao na tvoj kreativni proces? Da li si stekao neku novu perspektivu kada je u pitanju stvaranje muzike?

Moram priznati da nisam, jos uvijek radim na isti način, imam problem s tim da nađem neku novu perspektivu u današnjoj muzici.

Fotografija: Bruno Mitrović

Jesi li osetio neku vrstu pritiska od očekivanja publike tokom ove pauze?

Nisam, publika me ostavila na miru i bili su puni razumjevanja oko toga, hvala im!

Nova pesma Po tijelu nastala je nakon jedne lude noći i žednog jutra, koliko često svakodnevni događaji ili neobične situacije inspirišu tvoje pesme?

Dosta često, nekad su pravi događaji, nekad su neke izmišljene situacije, a nekad su to i događaji koji se događaju nekom drugome. Međutim, neki tekstovi dolaze samo kao unutarnje refleksije i emocije, bez nekih vanjskih situacija.

Kako bi opisao novi zvuk koji donosiš ovim singlom i predstojećim albumom? Da li je to evolucija ili potpuna transformacija?

Pa ne znam još, nije još u toj fazi. Zasad je materijal još na sve strane i tek treba da se uredi i stavi u neku formu. Imam puno materijala koji nije nužno žanrovski usklađen. Od nekih žestokih noise stvari, house elektronike, pa do teških pop balada.

Pesma je objavljena uz video spot koji se prilično razlikuje od dosadašnjeg vizuelnog prikaza Svemirka – pomalo je psihodeličan, a nastao je u vašoj režiji; čija je to bila ideja i koliko vam je i taj vizuelni deo zanimljiv za rad?

Bila je moja ideja i moja egzekucija. To je bio vizualni ekvivalent muzike koju radim. Iskreno, žao mi je što odmah na početku nije bio takav vizualni identitet. Bilo mi je to jako zanimljivo za raditi i mogao bih se naviknuti na takvu vrstu medija.

Rekao si da ti cilj nije izbacivanje muzike samo da bi nešto objavio, koji kriterijumi moraju biti zadovoljeni da bi neka pesma bila spremna za objavljivanje?

Pa mora imati neki smisao, ako ništa drugo, makar da je ili neka jako dobra stvar ili neki novi pravac ili čista dosada. Najgore je kad artist mora nešto na silu izbaciti čisto radi reda, da ga se ne zaboravi.

Fotografija: Bruno Mitrović

Ove godine ste postali deo Universal Music-a, kako je došlo do te saradnje i šta to novo donosi za Svemirka?

Da, postali smo dio Universal etikete. To nam donosi jedan malo ozbiljniji okvir kroz koji bi se trebali naviknuti na jedan konzistentniji sistem rada. Radi se o diskografskoj i promo infrastrukturi koja nama svakako treba. Osim toga, tu je i financijska podrška koja je uvijek dobrodošla.

Kada si govorio o novom albumu, pomenuo si da će se produkcija značajno unaprediti. Spomenuo si i da bi novi album mogao biti malo žešći, sa više gitare i distorzije, da li je to nova faza u kojoj želiš da se Svemirko kreće?

Da, produkcija bi svakako trebala biti bolja. Iako to ne znači odmak od lo fi estetke, samo znači da će biti ugodnija za slušanje. Karakter će i dalje biti tu. Kao što sam gore rekao, ne znam još u kojem smjeru će otići album, ostavljam prostor za iznenađenja i neke nove dobre trenutke.

Tvoju muziku često vezujemo za nostalgiju, retro pop i ex-yu melanholiju, čak i sa ovim novim singlom nisi previše otišao od toga. Šta ti je posebno privlačno kod tih zvukova i tog perioda?

Ne znam točno, teško mi je to objasniti. Sviđa mi se ta estetika zvuka i osjećam se ugodno u tome. Razmišljao sam i o nekim drugim pravcima i eksperimentiram sa drukčijim zvukom, ali nekako mi svaka ideja zvuči bolje kad se odsvira na sintu ili provuče kroz traku. To je kao da pitate nekog zašto voli ćevape s lukom.

Beogradska publika imaće prilike da vas čuje 1. novembra u Domu omladine; koncert je već rasprodat, kako se ti osećaš povodom toga i šta nam spremaš za to veče?

Osjećam se pomalo nervozno i grizem nokte. Šalim se, super je osjećaj znati unaprijed da te čeka rasprodana dvorana i jedva čekam da odsviramo set koji je posebno spremljen kao presjek dosadašnjeg materijala i onog što tek dolazi.

Dok isčekujemo tvoj koncert, preporuči nam par pesama za slušanje?

Peki Pele – Snovi 99
Genshin – I want U
Joyce Sims – Come into my life

Naslovna fotografija: Bruno Mitrović

Nakon rasprodatog prvog koncerta, Svemirko je zakazao još jedna koncert za 31. 10. u Domu omladine Beograda. Karte su u prodaji na sajtu eFinity.

Članak Najgore je kad artist mora nešto na silu izbaciti čisto radi reda se pojavljuje prvo na Oblakoder.

„Nova stvar je debitantsko izdanje za Universal Music i ujedno najava za nove materijale i novi album koji bi trebao izaći iduće godine“, najavio je Marko Vuković, koji stoji iza ovog fenomenalnog projekta.

„Uglavnom, radi se o dosta ’nabrijanoj’ elektronskoj stvari, koja je naravno izvedena i inspirisana retro-pop šemom. Nastala je kao reakcija na jednu dosta ludu noć i dosta žedno jutro“, opisuje inspiraciju, ali i atmosferu koja je dodatno dočarana pratećim videom.

„Radi se o jednom self-made spotu, dosta psihodeličnom i interesantnom. Mislim da ide super uz samu pesmu i da to sve zajedno deluje kao jedno dosta okej audio-vizualno iskustvo. Uglavnom, bacite uho, grlo, nos, oko na stvar i utiske!“.

Novom pesmom i saradnjom s Universal Musicom, Svemirko započinje novu eru, što je prilikom potpisivanja ugovora muzičar Marko Vuković sjajno sažeo rečima: „Universal je bio jedini logičan izbor jer su mi ponudili ugovor za teritorije sveta – i svemira. Zajedno lansiramo moje novo muzičko poglavlje!“.

Nova muzika ujedno je uvod i u nove regionalne koncertne aktivnosti koje Svemirko započinje koncertom 18. oktobra u Zagrebu i nastavlja koncertima 1. novembra u Beogradu, 2. novembra u Novom Sadu i 15. novembra u Nišu. Na koncertima će publiku provesti kroz svoju muzičku biografiju, a možda premijerno predstaviti i muziku sa upravo najavljenog albuma.

Svemirko je pop sastav. Iako sama muzika možda i nije pop u klasičnom smislu te definicije, Svemirko je svakako onaj bend koji postavlja trendove i koji pomera i briše granice. Svemirko je danas jedna od najtraženijih koncertnih senzacija u regionu, dok ključna osoba, glavni i kreativni um benda Marko Vuković, ne prestaje isporučivati obećano i neočekivano. Ranije objavljeni albumi, retrogradnim redosledom „Skalamerija” iz 2020, „Tunguzija” iz 2018. i „Vanilija” iz 2017. godine čine Svemirkovu „-ija” trilogiju epskih proporcija, a sam Vuković nastavlja komponovati i pisati nove pesme i materijale potpuno novog, ali istovremeno njemu prepoznatljivog karaktera. Vuković zasigurno vešto i spretno stvara profinjenu muziku koja pogađa baš tamo gde treba, dok kao bend i izvođač, Svemirko donosi novitete u svom nastupu uživo i nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Pokret je utkan u srž Svemirkovog stvaralaštva, a melodije i ritmovi niti su kojima će vas zauzdati, potaknuvši na ples – hteli vi to ili ne.

Izdanje „Po tijelu“ je u Srbiji dostupno na servisima Spotify, Apple Music, Deezer, Tidal i YouTube Music, kao i širom sveta u svim digitalnim prodavnicama: https://umrs.lnk.to/SvemirkoPoTijelu

Fotografija: Nikola Knežević

Članak Svemirko uz novi singl Po tijelu najavljuje novi album se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Festivalske kapije se otvaraju u petak 2. avgusta u 17.00 časova, kada će na Staza bini nastupiti Kviz Roudi. U 18.15 na scenu stupa hrvatski pop bend Svemirko, dok će od 20.00 posetioci imati prilike da đuskaju uz rok zvuk grupe Partibrejkers. U 21.45 na Stazu stupa crnogorski hip-hop duo Who See, dok će prvo veče MMF-a nastupom od 23.15 zatvoriti Mile Kekin, pevač i tekstopisac kultne rok grupe Hladno pivo.

Po prvi put ove godine, Breza bina će u petak, prve večeri MMF-a, ugostiti ljubitelje elektronskog zvuka. Ana Uzelac otvara program u 17.00, nakon čega od 18.30 miks pult preuzima DJ Doo. Nikola Vemić nastavliće da razigrava ljubitelje elektronskog zvuka od 20.30 do 22.30, kada na scenu stupa Marko Milosavljević, koji će zaključiti prvo veče festivala na najmlađoj bini.

Drugog dana, u subotu 3. avgusta, muzički program počinje od 12.00, kada će Vinyl stejdžu ploče vrteti White City Soul. Na dva sata smenjivaće se DJ-jevi Milky, Silky, Marquez, Peppe i Afrofox, a ova elektronska bina se zatvara nastupom DJ Shomii-ja, koji će puštati muziku od 23.30 do pola sata posle ponoći.

Za dobru zabavu i još bolju muziku na Staza bini drugog dana zaduženi su Artan Lili od 17.00, a potom i Neno Belan od 18.30. Od 20.15h nastupaće mostarski bend Zoster, zatim od 22.00 čuveni hrvatski reper Vojko V, dok će kraj drugog dana MMF-a obeležiti Mortal Kombat  uz karakterističan metal-pank zvuk.

Najmlađa bina – Breza stage, 3. avgusta ugostiće Corey Wilcox-a od 16.00, potom Knower-a od 17.30, dok će ekipa DJ-eva iz Beograda, Danilo Kas b2b Sergej Krstić, Nevena Jeremić i Luton & Šćepine vragolije nastupati od 19.00, pa sve do 00.30.

MMF Afterday, odnosno nedelja 4. avgust rezervisana je za opuštanje i kvalitetan elektrosnki zvuk. Na Vinil stejdžu će se od podneva do 19.00 smenjivati Crni Dule, Timbe i DJ Iron, dok će najmlađa bina Breza u istim terminima ugostiti Osamdesete, Yugowav i Funkier.

Svim posetiocima Mountain Music Festa su, kao i svake godine dostupni brojni sadržaji – avanturistički, sportski, kreativni, naučni. Satnicu za sadržaje poput Avantura park, Zipline-a, panoramske vožnje žičarom, zatim kreativnih i edukativnih radionice, radionica plesa i joge, možete pronaći veb-sajtu mmf.rs.

Podsećamo, za sve posetioce koji nisu uspeli da organizuju smeštaj, MMF obebeđuje i kamp, koji se nalazi u neposrednoj blizini festivalskih kapija i otvara se u petak u 12.00.

Karte su prodaji na veb-sajtu i svim prodajnim mestima tickets.rs, a mogu se kupiti i na ulazu na festival. Kao i svih prethodnih godina, ulaz za decu do 10 godina je besplatan.

Sve dodatne informacije o Mountain Music Festu možete naći na profilima na društvenim mrežama, kao i na veb-sajtu www.mmf.rs.

Članak Poznata kompletna satnica Mountain Music Festa se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Punih 25 godina plodnog rada, 8 albuma, i više od 1.000 koncerata je iza grupe ELEMENTAL. Otkako su 1998. počeli kao uigrana trojka, Elemental je prerastao u beskompromisni sedmočlani bend sa live nastupima za pamćenje. Veličanstvenim koncertom na Šalati obeležili su ovaj veliki jubilej u rodnom Zagrebu, a 25. avgusta će na krilima slavljeničke atmosfere sleteti pred beogradsku publiku. 

Fotografija: Kristijan Smok

SVEMIRKO je od samog starta bend koji koji postavlja trendove i pomera ili uklanja granice. Jedna su od najtraženijih koncertnih senzacija u regionu. Uvek obećaju neočekivano i to i isporuče. Ništa manje se ne očekuje ni 25. avgusta na Kontakt Festu.

Tri do sada objavljena albuma „Vanilija”, „Tunguzija” i „Skalamerija” čine Svemirkovu „-ija” trilogiju epskih proporcija, a nova dela su u nastajanju. Deo toga otkriveno je aktualnim duetom „Nosi me na duši” koji potpisuju sa Peki Peleom. Svemirkove melodije i ritmovi niti su kojima zavode i vuku na ples. Posle dužeg vremena gledaćemo ih u Beogradu 25. avgusta.

Dnevne ulaznice za Kontakt Fest dostupne su na Ticket Vision prodajnim mestima, kao i na tickets.rs.

Članak Elemental i Svemirko 25. avgusta u Atrijumu Beogradskog sajma se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ovih 13 izvođača su nam se najviše vrteli u plejerima u prethodnih 180 dana, a vi slobodno dodajte još nekoga koga smo zaboravili. Pesme su, naravno, poređane abecednim redom, a za drugačiji poredak sačekaćete kraj godine.

Astrid – Kostarika

Ranije je bilo nekako normalno da, kad nazovete pesmu po nekoj ostrvskoj državi u karipskom delu sveta, ta ista pesma bude lagana, letnja, sa ritmovima koji odgovaraju njenom imenu. Da li je globalno zagrevanje učinilo svoje i za muzičku industriju, ne znam, ali pesma Kostarika ne zvuči kao da dolazi odatle, već je napucana masnim gruvom i određenim misticizmom koji više odgovara kakvom Bristolu. Astrid radi već nekoliko godina, ali sa ovom pesmom smo rešili da je dobro upamtimo, kao i da pevušimo ono iz refrena – i ti, i ja i Kostarika…

Funk Shui – Magla

Momke iz Makedonije smo skoro intervjuisali, a i tad smo rekli kako je njihovo dugosvirajuće izdanje Nikogaš Pak verovatno nešto najbolje što smo slušali na jezicima naroda i narodnosti u proteklim nedeljama. Ipak, najveći hitovi sa albuma su singlovi iz prethodnih godina, ali ni Magla nije za bacanje. Pesma potpuno očišćena od funk uticaja, sa kojom se svrstavaju u prvi red indie rok muzičke scene, upotpunjena i sjajnim apstraktnim nadrealnim spotom, momci u nekoliko minuta objašnjavaju zašto jednostavno morate da ih slušate.

Idem – Par puta godišnje

Porto Morto možda nema odgovarajuću pesmu iz ove godine koju bismo mogli da pomenemo, ali je zato uvaženi član ove ekipe, Antun Aleksa, koji se predstavlja kao Idem, rešio da izbaci nešto svoje i drugačije, mimo otkačene ekipe sa kućama na glavi. Sama pesma je dosta drugačija od onoga što Idem radi sa matičnim bendom, mnogo više je pop i na tragu gitara devedesetih, tako da će je prihvatiti i starija ekipa kojoj se sve novo gadi, ali opet – i mladi koji će prepoznati sve one probleme u tekstovima koji ih se tiču. 

Joker Out – Carpe Diem

Voleli je ili ne, Evrovizija ovde i dalje diktira tempo popularnosti mainstream pop muzike Srbije i regiona, u kojoj određeni izvođač može da pokupi i deo kolača slave, koji mu se ne pruža u ostatku godine. Pravi pobednici ove godine sa ovih prostora (ne računajući Let 3, koji su odavno afirmisani) jesu Joker Out, mladi Slovenci, kojima je Srbija dala douze points. Daleka braća od tetke naših Buč Kesidija su, zvukom, stasom i energijom začas osvojili ove prostore, i tek će rasti njihova popularnost.

Klinika Denisa Kataneca – Srećko iz zemlje Trećeg svijeta

Najtoplija priča iz 2023. godine dolazi iz Klinike Denisa Kataneca i sa albuma Kao Zla kor, o čoveku koji čeka svog psa, kog je usvojio iz Srbije, ali kako je nastupila korona, tako su stigli i administrativni problemi, koji su se gomilali i gomilali, što je uzrokovalo to da pas čeka mesecima na svog čoveka. A čovek je čekao samo ono što u njemu vidi pas, kako kaže tekst. Vrhunac storytelling-a za 2023. i to ne samo za ovaj region, i ne samo za one koji imaju svoje dlakave prijatelje na povocu pored sebe.

Litl Itali – Halo

Iz Zagreba 2023. godine, stiže trip hop pesma na tragu 1993. godine, u kojoj se spajaju Portishead, Twin Peaks, ali i kultni film iz osamdesetih, Ritam Zločina. Ivan Šćapec, vođa benda Seine, u svom novom izdanju pravi sumornu klackalicu emocija, koja je toliko retro da se u konačnom proizvodu postavlja kao nešto najmodernije sa ovih prostora. Pravi sleeper hit koji zaslužuje više pregleda i slušanja.

Lelee – Nestaješ

Bend Lelee, što zbog državljanstva svojih članova (od Slovenije do Makedonije), što zbog samog zvuka, izgleda kao da se Jugoslavija nikad nije raspala, već da je jaka scena osamdesetih sa ovog podneblja nastavila da se širi i razvija sa svim mogućim uticajima moderne muzike sveta. Pesma Nestaješ sa svojim neparnim ritmovima, ali i čudnovatim melodijama koje lelujaju između psihodelije i etna, upravo možda i najbolje pokazuje kako ovaj bend treba, i kako želimo da zvuči.

Lakiko – Ovce

Tamo gde se ozbiljna muzika etno usmerenja sreće sa pop sentimentom i alternativom, tamo živi i radi Lakiko. Kako slušamo muziku ove Sarajke, tako je sve više volimo i sve više nam se otkriva, pa tamo gde je na početku bio samo ranjivi glas i violončelo, nakon petnaest slušanja nastaje orkestar i setna harmonija. Pesme su duboko političke, i svakim novim slušanjem ćete zacementirati novu sliku sebi pred očima. Nije za svakodnevno konzumiranje, ali ne mora sve da bude spotify flavour of the month.

Macha Ravel – Tango

Muha nam se pre neku godinu prvi put ukazala na hip-hop/rnb sceni regiona, iako je imala ovo savršeno „kršteno“ ime koje joj stoji u ličnoj karti, a koje je u startu trebalo da koristi kao umetničko. Danas, kao Macha Ravel, predstavlja svoju viziju modernog rnb-a, koji čeka da ga otkrije mnogo veća količina ljudi od ovog našeg padavičarskog dela sveta, a kuća kao što je Bassivity će u tome svakako pomoći. Tango, kao večna inspiracija mnogih muzičara, i ovde se pokazao kao pravi pogodak.

nemanja – Korzika

Verovatno najrasplesaniji orkestar sa ovih prostora, koji svih 365 dana u godini uspeva svojim zvukom da isporuči leto. I trećim albumom su pokazali da nisu u stanju da štucnu, sapletu se i naprave grešku, već da samo voze kroz predele tropske muzike raznih meridijana. Sa prvim singlom su nas odveli u diskoteku Korzike, u kojoj ljudi sa vrlo malo odeće i džin-tonikom u ruci plešu do jutra.

Noviot Pochetok – Crno-Belo/Black-White

U trenutku kada je underground punk u svetu prihvatila hipsterska publika, imamo situaciju da do skoro podrumski bendovi, poput Turnstile ili Soul Glo slušaju sva kul bruklinska deca sveta, lepo je da se i na Balkanu pojavljuju odgovori. Noviot Pochetok je dovoljno old school da mu niko ništa ne zameri, a dovoljno moderan i iz ove godine da ga too cool 4 school deca prihvate i slušaju na svojim mobilnim telefonima u skejt parkovima širom regije. A Crno-Belo je prava himna od koje treba da krenete, ako niste čuli za njih.

Svemirko & Peki Pele – Nosi me na duši

Gotovo smo ceo tekst uspeli da napišemo bez pominjanja izdavačke kuće Više manje zauvjek, i onda, evo skoro pred kraj, dueta koji je obradovao sve fanove indie disco popa sa one strane Drine. Svemirko se približio zvuku koji je lansirao Peki Peleta u orbitu pre koju godinu i napravio letnji hit usred zime. Očigledno su dva momka iza ove pesme probudili najbolje jedan u drugome, tako da nemamo ništa protiv da odrade i celo zajedničko dugosvirajuće izdanje. Jako dugo smo nosili ovu pesmu na duši, pomalo zaboravili na nju, pa evo sad ide odličan period kada bi joj se valjalo vratiti još jedanput.

Vojko V – Tour Life

Za neke je genije, neki ne mogu da ga smisle. Neki uživaju u njegovoj stend ap hip-hop komediji, a neki umiru od krindža kad ga čuju. Vojko je izbacio svoj drugi album, Dvojko, imao hitove, imao i par promašaja, međutim, ono što je retko ko uspeo da ospori  je poslednja stvar sa albuma, od celih 20 minuta, koji predstavljaju audio zapis njegove prethodne turneje i (lažnog) freestyle-a koji je izvodio u svakom mestu koji je posetio. Kada slušate ovu pesmu, prvo pomislite „gde je krenuo, bre, ovaj“ i „je l’ on normalan“, ali negde oko šestog ili sedmog minuta, počinjete da shvatate da prisustvujete nečemu apsolutno nesvakidašnjem, što će zauvek ostati upisano u istoriju muzike ovdašnjih naroda.

Članak Najbolje regionalne pesme prve polovine 2023. godine se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Pre 2 godine Svemirko je u KC gradu odsvirao svoj stoti koncert. Ovog vikenda vraćate se u Beograd, a postava benda značajno je promenjena. Kako je došlo do ove promene?  Ko sada sve čini bend Svemirko? 

Bilo nas je 5, sad nas je 5; malo smo pustili kosu…. šalim se. Okolnosti su se desile, život se okrenuo i korona je došla! Imamo Matu na basu (i bas sintu!), Darca na svim mogućim perkusivnim instrumentima, Silviu na sintevima, i, već znane, Talija i Marka na vokalima i (gotovo) svim trzalačkim instrumentima. 

Da li će novu postavu pratiti i promena u zvuku? 

Svaka nova osoba u bendu donosi dio sebe u već postavljen sound benda;  cjelokupni zvuk biti će svjež, a opet svemirski, bit’ će dinamičan, a opet magičan. 

Ovog leta nakon duge pauze uslovljene koronom krenuli su ponovo koncerti. Kako je izgledao povratak na binu? Kakvi su vam utisci? 

Ludilo! Ludilo!

U decembru je izašao album Skalamerija, koji zbog već pomenutih okolnosti nije odmah doživeo svoju promociju. Kakve su reakcije publike na album? 

Svakome drugačije; nekima je pogodjena priča a nekima su zadnja dva albuma pogodjenija priča. No, svi se mijenjaju, baš kao i muzika koja se piše u procesu mijenjanja osobe… Tako da je jedino logično da su reakcije ništa više nego – različitog karaktera.

Kako publika reaguje na nastupima? 

Energija publike vrlo je važna – i snažna za svakog izvođača. Kada dajemo toliku energiju, vraćanje iste daje nam do znanja da posao koji volimo; i radimo dobro, što nam daje elana za sprovađanje novih ideja isto kao i razvijanje starih; što na kraju rezultira još boljom reakcijom publike i još većim napretkom cjelokupnog projekta. 

S ozbirom da je albumom predstavljen malo drugačiji zvuk, da li publika favorizuje prethodna dva albuma, ili su podjednako pozitivne reakcije na nove pesme?

Kao što smo već rekli, nemoguće je da se svima sve svidja. Dok god se stvara, dobro je.

Gde ćete nastupati još sve ovog leta? 

Po Hrvatskoj, Srbiji, Sloveniji, Makedoniji… stalno se mijenja budući da nam korona situacija ne ulazi u susret. 

Kakvi su dalji planovi benda? Šta možemo očekivati od Svemirka?

Možete očekivati da za početak dodjemo u Beograd, a onda kad dodjemo u Beograd…

Šta publika u Beogradu može da očekuje od koncerta?

 Nipošto ne očekujte kišu!

Fotografije: Alma Drnovac

Članak Bend Svemirko – u susret beogradskom koncertu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Gazorpazorp

Jedini predstavnici Hali Gali kompilacije na Arsenal Festu ove godine biće beogradski bend Gazorpazorp. Bend je nastao 2016. godine, a prvi album S/t objavili su 2018. godine. U decembru ove godine objavili su EP pod nazivom Od vazduha i sunca, koji se sastoji od 5 numera. Bend Repetitor je pre dve godine u najavi jednog koncerta na kome im je predgrupa bio Gazorpazorp opisao ovaj bend kao sastav koji ima reputaciju možda i najboljeg benda sa nove rok scene Beograda. Sigurno, Gazorpazorp je bend koji se svojim zvukom, nastupom i estetikom ističe na sceni, a ukoliko ih do sada niste slušali uživo, ovo je prilika koja se ne propušta!

KIKA

Bend KIKA svoj album prvenac Posledica puberteta objavio je 2019. godine, a pažnju javnosti privukao je i nastupima u emisiji Tri boje zvuka. Kristinu Jovanović Kiku, koja je frontmenka benda, smo imali priliku da čujemo kao i prateći vokal sastava E-Play, gde se istakla svojim glasom i nastupom, ali i da je, zbog njenog glumačkog poziva, gledamo i u brojnim serijama i pozorišnim predstavama. Bend nas je u maju ove godine iznenadio novim singlom pod nazivom Pokvarila, najavivši njime novi album Na ivici mogućnosti, pa se nadamo da će nastup na Arsenalu biti prilika da čujemo i novitete koji će se naći na njemu.

Svemirko

Hrvatski bend Svemirko u decembru prošle godine objavio je treći album pod nazivom Skalamerija. Novi album donosi drugačiji zvuk od onoga na šta smo navikli, ali prema rečima članova benda, ovo je Svemirkov najbolji album do sada. Nažalost, kao i veliki broj drugih albuma koji su izašli 2020. godine, Skalameriju po objavljivanju nije ispratila koncertna promocija zbog restriktivnih mera i zabrana okupljanja, ali možda bend ovu festivalsku sezonu iskoristi upravo za promociju novog albuma. Takođe, bend ima skoro kompletno zamenjenu novu postavu (samo dva člana iz prethodne postave su ostala ista, a od samog nastanka benda – jedan), pa će biti interesantno čuti kako će nova postava oblikovati zvuk benda i da li će to i u kolikoj meri uticati na njegovu promenu.

Klinac

Pod imenom Klinac, dvadesetogodišnji Đorđe Čarkić postao je poznat široj publici u regionu kada je 2018. godine objavio svoj prvi EP Pre noći. Godinu dana kasnije, izlazi i njegov debitantski album U noći. O Klincu se malo zna jer je neko ko se medijski ne eksponira, skoro nikada ne daje intervjue i nije aktivan na društvenim mrežama. Ipak, od mikstejpa Oblaci u produkciji njegove kuće „Desetka na Asa“, njegova popularnost konstantno raste, i to ne samo među mlađom publikom. Iako je mnoge pesme koje je stvarao na početku izbrisao sa muzičkih kanala, jer ih danas smatra nedovoljno dobrim, ima dosta onih koje čine sastavni deo njegovog repertoara. Može se reći da je rad sa drugim izvođačima u okviru njegovog sadašnjeg labela Apollo doprineo muzici koju stvara i za sebe, jer, osim što je (t)reper i izvođač, on je i tekstopisac i producent. Vrane koje se čuju u svakoj pesmi još jedna su karakteristika po kojoj je Klinac poznat. Da li ćemo ih čuti i na nastupu na Arsenalu, ostaje da vidimo.

Ivan Jegdić

Mladi kantautor Ivan Jegdić ove godine objavio je svoj debi album pod nazivom Neka čuju me. Pažnju javnosti Jegdić je pre dve godine privukao singlom Bolji čovek, koji na YouTube-u ima preko milion pregleda! Od drugih mladih autora sa scene Ivan se razlikuje po modernoj adaptaciji etno zvuka koja privlači pažnju slušalaca. Takođe, ovog mladog muzičara mogli ste da čujete i u Knez Mihajlovoj, gde je jedno vreme svirao. S ozbirom na to da je Jegdić veliki ljubitelj istorije i Rimskog carstva, videćemo da li će ovaj koncert možda pratiti i autentična rimska scenografija.

Dram

Dnevni list Danas je u tekstu iz 2019. godine bend Dram proglasio za najveću muzičku nadu Srbije, a ovaj četverac je prošle godine dobio i nagradu Milan Mladenović za pesmu Daj mi sve. Činjenica je da Dram donosi tipičan pop zvuk na scenu i da je najprirodniji kontekst kome njihove pesme pripadaju MTV top lista. Ono što je zanimljivo je da je ovo jedini sastav sa liste koji je album izdao za PGP RTS. Dram je 2019. objavio prvi album Mi nećemo promeniti svet, a prošle nedelje je zajedno sa sastavom Fantom bend objavio pesmu Ti me voziš. Možda koncert na Arsenalu bude prilika da čujemo i nešto novo od benda!

Voyage

Verovatno najkomercijalniji mladi muzičar koji će se naći na Garden Stage-u je Voyage. Več u srednjoj školi je sa vršnjacima osnovavo rep grupu Company sa kojom 2015. godine izbacuje prvu pesmu Priđi bliže, a ta saradnja nastavljena je do 2017. godine. Sa Anredom 2019. izdaje album za produkcijsku kuću Die Rich pod nazivom Porok i greh. Iste godine ostvaruje saradnju i sa produkcijom Generacija Zed i prva pesma kojom je ova saradnja ozvaničena nosi naziv Otrovan, zajedno sa Henny-jem. Od novembru 2019. godine izbacuje niz dueta sa Breskvicom čime stiče popularnost među mlađom publikom. Početkom ove godine započinje saradnju sa producentima serije i filma Južni vetar i sa reperom J Fadomizbacuje pesmu Pleši. Njegova karijera obeležena je brojnim kolaboracijama, a tek je nekoliko pesama koje izvodi sam.

Članak Regionalni mladi muzičari koje možete slušati na ovogodišnjem Arsenal Festu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Kako je nastao album? Da li je nastajao u karantinskim uslovima ili ranije?

Marko Vuković: Neke stvari su nastale ranije, a neke pre dva – tri mjeseca. One psihotične su nastale u karanteni, a ove veselije su nastale prije.

Kako izgleda stvarati veseli album u situaciji izolacije?

Pa, ja ne znam drugo nego ono veselo ili polumelanholično. Tako da, meni ova korona nije općenito utjecala ništa posebno na psihu. Ja doslovno živim taj život izolacije cjelo vrijeme, meni to nije predstavljalo nikakvu veliku promenu.

Zvuči kao da je album više za neku žurku ipak, a ne za sedenje kod kuće, zar ne?

Nisam ga išao sa namerom raditi da bude za žurku ili slušanje doma. Možda sam ga više radio da bude za live dobar, da možemo malo žešće svirati na pozornici. Nije sad tu bilo neke posebne namere, stvari su takve kakve jesu, radio sam ga kao i svaki drugi album.

Koliko se razlikovao rad na ovom albumu od rada na prethodnim?

Jedina veća razlika je u tome što sam ovde snimao prave bubnjeve, a na prethodnim albumima su bili tipkani, virtuelni bubnjevi. Malo sam više truda uložio u aranžmane i tako neke stvari, neke dionice gitarske, bas deonice, bubnjeve i tako dalje. Iskreno, generalno je meni ovaj album definitivno bolji, za nekoliko puta, od ovih ostalih. Znam da se mnogim ljudima ne sviđa i da im je prevelika promena, ali je ovo album kakav sam htio i mislio do sada napraviti i totalno odražava mene sad u ovom trenutku.

Zbog čega je bolji, u kom smislu?

Ovaj album je bolji zato što su bolje pjesme, bolje su razrađene, bolje su mi ideje, manje je ziheraški, ima manje tih nekih jeftinih emocija i bolji je za lajv. Generalno je meni osobno sad, iz ove perspektive, definitivno nešto najbolje što sam do sada napravio. Mnogim ljudima se ne sviđa, što je uvijek tako, jednostavno kada nastaje neka promena, ljudi su se navikli na neki početni sound i sad je to teško ispraviti, a meni se to ne da više tako raditi. Ne želim raditi svaki put isti album.

Fotografija: Paola Dodić

Zašto si mu dao ime Skalamerija, ako je najbolji?

Pa zato što je dobro ime. Trebalo mi je nešto na -ija i zvuči zanimljivo. Skalamerija, mnogo ljudi ni ne zna šta je to. Meni zvuči dobro, zanimljivo je i zvučno i dosta odražava sam album, u smislu da su pjesme dosta različite, dosta varira od nekog hc panka, do neke 90s tech-house elektronike, dosta je raznolik, šaren i skalameričan.

Na albumu se čuju različiti uticaji – od poređenja sa zvukom sastava King Gizzard & the Lizard Wizard, do toga da prva pesma zvuči kao prog Bijelo Dugme, a neke pesme zvuče kao da su iz igrice ili anime filmova. Šta je sve uticalo na tebe pri radu na albumu? I da li je išta?

Pa, ovaj album je možda najmanje napravljen pod uticajem ili drugih artista, ili droga ili cuge. Znači, ovaj album je totalno, ono, bez ikakvih uticaja, nisam baš slušao ništa posebno u tom trenutku, u tih 8 meseci dok sam radio na albumu. Mogu reć da je ovo definitivno rađeno bez ikakvog uticaja. Prije sam znao radit stvari kao čujem neku pjesmu, kao hm ovo nije loše, mogao bih probat nešto tako. Onda ti probaš napraviti nešto slično, a u biti ispada nešto drukčije. A te neke usporedbe sa raznoraznim bendovima, to ću ostavit za ljude, nek to sami rade. Nekad budu u pravu, a nekad budu toliko u krivu da ja ne znam. Evo, neko je komentirao za pjesmu Dok ja spavam da mu je jako velika sličnost spota i same pjesme sa nekom stvari od Zdravka Čolića, što realno ja u životu slušao nisam niti sam ikada vidio. Ali, poštujem, ljudi imaju pravo na to da im to bude slično i šta da radim. Zaključak: album je nastao doslovno iz moje glave, nemam pojma odakle sam šta pokupio i ispao je takav kak je i za sve sličnosti, ono, nisam kriv.

Da li si sam radio na albumu ili je još neko učestvovao u radu na njemu?

Sam sam sve radio. U biti za ovu jednu stvar, Tanekoko, ovaj početni deo je moj cimer dragi smislio, Dino. Ima još nekih sitnica možda. Imamo novog člana benda, svira perkusije zove se Mate, pa je on isto snimao neke bekove, kao i Branimir, naš bubnjar. Bilo je bekova u Mažemo se bolje i Nikad više ništa. Ali, generalno sam ja to sve sam napravio zato što sam tako navikao raditi, ne znam kako bi drukčije to moglo ispast.

Zašto Vanilija, Tunguzija i Skalamerija čine triologiju? Kako je nastala ta ideja?

To je onako, usput, prvo je bila Vanilija, pa onda Tunguzija, pa sam mislio da možda neću i više pravit albuma. Pa, evo, sad još ovaj i to će biti ta retro triologija i ako išta budem, više neće bit ni blizu ovome. Stvarno mislim da više posle ovoga, to je 27 pjesama, ako to nije dosta za jedan žanr, onda ne znam. Mislim da je 27 pjesama dovoljno za svakoga.

Da li to znači da, ako si zaokružio ovu triologiju, to može da znači i kraj Svemirka?

Pa, lako moguće. Ako me baš udari neka šema da radim nekakav album ili ako baš budem imao nešto za reć, neki novi đir, nešto što bi moglo biti zanimljivo, onda će biti i dalje, ali ovako više mi se ne da radit ovake albume i na ovakav način i mislim da je sasvim dovoljno ovo što je sada vani.

Šta bi drugo pravio?

Ne znam, nisam još došao do toga. U biti, ti nikad ne znaš, pre nego što ideš pravit, kako će to točno ispasti. U tome je i cela čar rađenja albuma. Ti ulaziš sa nekim inputima, možeš otprilike htjet i nešto zamišljat kako bi to moglo biti, ali taj krajnji proizvod nikad ne možeš predvidit. Uvek ispadne to nekako sasvim drukčije i to mi je cjela čar i lepota toga što se događa. Ali sad bih htjeo ući sa nekom sasvim drugom energijom i nekim drugim principom. Htio bi da to zvuči sasvim, sasvim drugčije sad. Idući materijal koji napravim, ako smatram da bi mogao ić pod imenom Svemirko u nekom fazonu, možda i hoću to izdat kao Svemirko album, ako ne, onda ću napravit neki sasvim drugi projekt, pa ću ići sa njim. Neki bendovi ne znaju odustati i onda naprave 50 albuma, a realno, najbolja su im bila prva tri ili prvih pet.

Šta je, po tvom mišljenju, dobra muzika? Recimo, koja tri albuma smatraš dobrim?

Ne znam. U zadnje vrijme slušam ovaj Video Age, album Pleasure Line. Baš je ono razrađen, produkcija super, pjesme tak-tak. Ja općenito slabo i slušam glazbu. Ima tipa Gang of four, prvi album, to je dobro, onda Joy Division. Ma ja u biti uopće ne bi trebao pričati o muzici jer slabo jako slušam glazbu. Najviše slušam glazbu kroz prijatelje svoje.

Fotografija: Paola Dodić

Zašto onda imaš potrebu da je stvaraš, ako ne slušaš muziku?

Mislim ja sam prije jako puno brijao na muziku, više nego sad, baš mi je to bila ljubav i strast. Sad mi je to postao posao onak i onda to izbegavam kad god mogu. Pokušavam ne slušati muziku. Ja znam kako to zvuči i nije to dobro, al šta da sad radim.

U jednom intervjuu si rekao da možeš da živiš od muzike. Kakva je trenutno situacija, s obzirom da je ova godina donela brojne izazove?

Nije tolko sada alarmantno, da je užas, ali nije baš dobro. Ukinuli su nam doslovno preko noći sve planove i prihode, kompletno sve. Niko ne zna šta bi moglo bit, svi se samo prave pametni, a zapravo niko ništa ne zna. Ti ne možeš ništa planirati, ne možeš dogovorit svirku, imaš probe, ali ne znaš zbog čega. Ajde to što nema svirki i love, ali ta celokupna konfuzija je najgora. Skužiš koliko se ljudi gube i koliko nemaju pojma u biti. Misliš da živiš u nekom ozbiljnom svijetu, ali ti u biti ovakva neka situacija pokaže da živiš u lakrdiji. I šta onda, ostaje ti samo da se smiješ.

S ozbirom da je trenutno ograničena mogućnost promocije albuma, zašto ste se odlučili da ga sada objavite?

Nema to veze. Album treba stajati jedno pet, šet mjeseci da se to ukiseli ljepo, da otfermentira među ljudima i onda tek treba ić promovirat. Tak je bilo i sa Vanilijom, pa se pokazalo kao dobro. Mada, ko zna, možda poludim pa izbacim još jedan album pre ljeta. Videćemo, ne znam.

Zašto nikada ne pišeš socijalno angažovane tekstove?

Pa, to mi je nešto najgore. Kad vidim te bendove, kao socijalno angažirane, koji su postali sami sebi svrha, koji su za borbu za ljudska prava, pa onda odu i rade pjesme za reklame i sviraju na predizbornim skupovima. To mi je dosta, dosta jeftino.

A tekstovi koje čujemo na novom albumu su ili nerazumljivi ili na izmišljenom jeziku.

Da, Tanekoko je na izmišljenom jeziku. U biti, moja svaka stvar zvuči kao Tanekoko na početku, prvo napravim tu neku vokalnu melodiju, onda kasnije stavljam riječi na to i ovo sam htjeo namerno ostavit jer mi se učinilo zgodno, čisto da ljudi vide kako je to kada je nedovršen tekst.

Da li sebe kao bend shvatate ozbiljno?

Ne. Mislim da općenito sebe ne bi trebalo svaćat preozbiljno. Mislim da, kad se bend krene svaćat preozbiljno, onda postanu, ono, Arctic Monkeys.

Koji su najveći izazovi sa kojima se suočava bend?

Lude obožavateljice.

A najveća privilegija?

Lude obožavateljice. One su nam najveća radost i teret. Ja sam se počeo muzikom bavit prvenstveno zbog treba, sve ostalo je, ono, samo pretvaranje. Šalim se, ne znam koji bi bio izazov, nismo se našli pred nekim posebnim izazovom. Možda je ova korona najveći izazov koji još uvijek moramo prevazići.

Ali, sa druge strane, izazov je, verujem, bio i naći bend i snimiti album?

Nama je bilo lagano zato što je takav sistem kojim radimo i onda je nama sve to išlo od ruke. Nije teže imat bend nego radit išta drugo u životu. Isto je kao i sa bilo kojim drugim poslom. Šta god treba napravit u životu, moraš se potrudit oko toga, moraš naći prostor za probe, napravit stvari, pronaći ljude, sve držat na okupu. A to je u današnje vrijeme jako teško, zato i nema puno bendova. Jako je teško nać ono troje, četvoro, petoro ljudi koji imaju svi slične ciljeve i svima se da radit nešto za šta nije sigurno da će dobiti ikada išta, da će imati ikad išta od toga. Mi smo imali sreće što sam ja to sve krenuo radit sam i u biti sam već napravio taj prvi album bez da sam imao bend i onda je to sve to izašlo i pokazalo se da postoji neko interesovanje, pa sam lako našao ljude koji su za to. Mislim da je to možda neki najbolji princip. Prvo napravit nešto, pokazat da ide i onda polako naći ljude.

Zašto misliš da je danas teško naći ljude koji žele da se bave muzikom?

Muzika je sve manje i manje bitna u sferi ljudskih života. A onda tek na red dolazi ova kao bendovska muzika. Ljude je briga za muziku, a pogotovo za ovu koja je bendovska, autorska. Današnji pojam muzike je dosta digitalan, sjedneš na komp i radiš, pa šta ispadne. Staviš to na Youtube, možda prođe, možda ne. Ako prođe, onda super, idemo dalje, ak ne – onda ništa. Ljudi ne žele ni svirat instrumente, to je još jedan od problema. Gitaru je teško naučit svirat, klavir takođe. Ljudima se to ne da, bolje im je otić na neku stranicu, skinut neki sempl, ili tipkat pesmu na midiju dok sve ne ispadne nekako. Danas bavit se muzikom, to moraš bit ili jako lud ili jako glup.

Šta si ti od ta dva?

Oboje vjerojatno.

Kada govorimo o stanju u muzici, da li je to pitanje koje se odnosi na svet ili na region, da li bi bilo drugačije da negde drugde radiš?

Pa, ne znam, mislim da ne bi bilo drukčije. Mislim da je isto jer svet je sad postao doslovno jedno globalno selo i mislim da bi bilo gore da radim negde u Evropi ili u Americi jer je puno veća konkurencija, a ovdje doslovno ne postoji konkurencija neka posebna. Mislim da je ovaj prostor dobar za muziku unatoč svemu jer ljudi čak i prihvaćaju svašta i nismo mi toliko zatucani kao što se možda misli. Mislim da je ovo plodno tle za muziku.

Prvi singl je pratio i spot. Da li su u planu spotovi i za ostale pesme?

Bit će nešto, da. Ovo smo na brzaka smislili da bude. Ja bih voleo da budu malo razrađeniji spotovi, malo da uložimo više truda u to. Biće, a mislim da će biti čak i dobri.

Kada bude bilo moguće, da li nas očekuju i novi koncerti i ozbiljna promocija albuma?

Naravno. Mi planiramo čim se bude moglo odmah pičit i videti gdje se može i šta se može. Samo da se „poboljša epidemiološka situacija”.

Naslovna fotografija: Paola Dodić

Članak Marko Vuković (Svemirko): Ako se danas baviš muzikom, onda si ili lud ili glup se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Članak Bend Svemirko objavio novi singl se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Članak Digitalni kasetofon S02E01: Svemirko se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Bend Svemirko je u petak i subotu nastupao u KC Gradu- u Beogradu, a večeras će, zbog velikog interesovanja publike, ponovo nastupiti u istom prostoru.

Prošlogodišnje utiske sa koncerta benda u KC Gradu možete pročitati ovde.

Link za slušanje: https://www.radioaparat.com/

Prethodne emisije Digitalnog kasetofona možete poslušati ovde: https://www.mixcloud.com/Oblakoder/

Članak Svemirko prvi gost nove sezone Digitalnog kasetofona se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ako su izdavačke kuće još jedan (ili odlučujući) korak ka uspehu, zašto bi iko ovaj korak zaobišao?

Ukoliko razgovarate sa mladim muzičarima, često ćete doći do odgovora da izdavačke kuće ne daju prostor novim muzičarima, pogotovo ako se bave alternativnom muzikom. A ukoliko daju, neretke su priče o neadekvatnoj promociji i činjenici da, finansijski, bend uvek izvuče deblji kraj. Zbog toga oni ipak ne traže izdavačku kuću i odlučuju da sve rade sami. Tada više nisu samo muzičari, već postaju i (svoji) menadžeri, promoteri, PR-ovi, producenti. Kao rezultat, zbog raspršene energije, kreativnost i sloboda stvaranja bez pritiska mogu postati ugroženi.

U borbi za muziku i protiv neadekvatnih „uvjeta“ kada govorimo o odnosu muzičkih etiketa prema bendovima, u Zagrebu je nastao izdavač više manje zauvijek.

Njihovoj etiketi pripadaju Crvi, Svemirko, Luul, Pseća Plaža, Fauna i Đutko. Ova izdavačka kuća je orijentisana na regionalne muzičare, a ne na nacionalne okvire, a da bi bend postao deo ove etikete postoji nekoliko uslova – da im se dopadne muzika, da je na maternjem jeziku, kao i da je naziv benda na maternjem jeziku. Priču o etiketi više manje zauvijek sa nama je podelio Bojan Bojko, jedan od njenih osnivača.

Fauna, fotograf: Denis Komljenović

Osnovan je 2016. godine kada sam se ja upoznao sa Markom Vukovićem i kada smo u stvari objavili Svemirkov treći singl „Tajne svemira“, tačnije prvi singl na našoj etiketi. Nastao je kao ideja da napravimo nekakvu glazbenu etiketu koja će objavljivat dobru muziku bendova iz regiona, iz zemalja bivše Jugoslavije, koja je pjevana prvo na materinjem jeziku, a da se i taj bend zove na materinjem jeziku. Naravno, prvi uvjet je bio taj da muzika bude dobra. Iz čiste potrebe, jer dosta pratimo inozemnu, stranu scenu i skužili smo da u stvari najčešće pratimo rad etiketa, više nego autore. Htjeli smo tako nešto i mi ovdje napraviti.

Kako je nastalo ime?

Pa više manje zauvijek zvuči dobro kao nekakav naziv za etiketu koja se bavi nekakvom kulturnom djelatnošću.

Kako izgleda praviti etiketu od nule? Da li si se ti pre ovoga bavio muzikom i muzičkom industrijom?

Ja sam imao bend krajem 2000-ih, pa se jedno vreme nisam bavio glazbom, a nakon toga sam pokrenuo promoterski posao di sam radio kao book-er, dogovarao strane bendove i izvođače ovdje u Hrvatskoj i regiji. U stvari tu sam stekao nekakvo predzanje da bih se uopće danas mogao baviti ovim čime se bavim.

Kako izgleda rad u više manje zauvijek?

Mi smo za sada još uvek virutalni, ali smo i neka vrsta tvrtke, pravno osnovani. Fali još naš glazbeni studio koji će bit primarna djelatnost, jer smo shvatili da često u Hrvatskoj i u regiji bendovi nemaju priliku snimit svoju autorsku glazbu za nekakve pristojne novce. Najčešće su to studiji koji po fiksnoj ceni naplaćuju, po danu ili satu. A ta razina produkcije nije još na nekoj svjetskoj razini, a mislim ekipa koju činimo Marko, koji se sada već glazbom i produkcijom bavi više od 10 godina, i ja, koji sam se nekada bavio time i imam uho, može ponudit nešto suvremeniji i drugačiji zvuk.

Što se tiče odabira bendova, nemamo ih još puno. Oko svega se moramo zajedno složiti jer ako se jednom ili drugom to ne sviđa, onda nema smisla da se sa tim bendovima bavimo. Imamo nekakva pravila, spomenuo sam ih već, kao na primer da sve mora biti na materinjem jeziku. To je iz razloga jer ima jako puno bendova, a jako malo dobrih bendova koji pjevaju na tim materinjim jezicima. Znam zašto ljudi iz naših zemalja rade muziku najčešće na engleskom jeziku, to je nekakva kalkulacija, želja da i vani uspiju ili nisu sigurni da rade tekstove na svom jeziku, jer naši jezici nisu toliko zahvalni za uklopit sa melodijom, teže je. Ipak po mom skromnom mišljenju, rezultat svih tih bendova je slabašan, jer bilo koji od tih bendova ili autora u nekoj Engleskoj, Australiji ili Americi ne mogu biti konkurentni. U svakoj od tih zemalja postoji minimalno 10 bendova koji su bolji u istom tom.

Drugo pravilo je da je naziv isto na materinjem jeziku. Zašto bendovi pjevaju na hrvatskom i imaju naziv na engleskom? To mi stvarno nije jasno. Ak se ne možeš identificirat sa svojim materinjem jezikom na kojem razmišljaš, živiš, kojeg svaki dan koristiš, onda ne kapiram.

Najveći dio posla je u stvari oko dogovaranja koncerata, promocije i slično. Većinu ja radim jer imam to iskustvo i znanje i kontakte.

Koliko su regionalni prostori i klubovi zainteresovani da ugoste alternativan bend?

Najviše nekog iskustva imamo sa dogovaranjem koncerata za bend Svemirko, nakon toga sa Crvima i Luulom. Svemirko ide najlakše jer najviše ljudi zna za taj bend, najviše klubova, menadžera i promotera. Ili ako nisu oni čuli znaju da se to sluša, a za Crve i Luula u velikim gradovima kao što su Beograd, Novi Sad, Zagreb i Ljubljana nije problem naći prostor i dogovoriti koncert, jer tu postoji publika, dok u manjim sredinama postoji neka skepsa, što nije teško razumjeti. Ipak moraš imati neku ekonomsku računicu. Ali sa svima se da razgovarati. Imamo dosta dobro razrađenu mrežu sada. Ne postoji veliki problem u dogovaranju koncerata.

Kako ste uspeli da progurate Svemirka? Je l to do muzike ili do promotivnih aktivnosti?

Nismo mi ništa tu puno gurali. Sve što radimo, ništa mi tu puno ne guramo. Što se tiče nekakvih promotivnih aktivnosti, to se sve svodi na slanje nekakvog priopćenja na medije. I naravno rad na socijalnim mrežama. Mislim da su socijalne mreže i internet glavni kanali kojima dolazimo do publike i to je neposredan kontakt. Nema posrednika, pa je i najbolji kontakt. Tako smo došli do ljudi.

Svemirko, fotograf: Denis Komljenović

A televizija? Da li tu može da se pronađe publika?

Mislim da ljudi i dalje gledaju televiziju, konkretno primer Branimir i Marko su bili u jednoj emisiji, i dok je emisija trajala, na Youtube-u se pojavio komentar na Svemirkovoj pjesmi, gde je neko napisao kako je bila neka utakmica i kada je bilo poluvreme, on je prebacio sa jednog programa na drugi i naleteo na njih dvojicu, pa su mu se činili zanimljivim i otišao je poslušati pjesme. Naleti valjda neki broj ljudi slučajno na to i na televiziji. Ima ljudi koji prate glazbu i koje glazba zanima, pa gledaju i te neke TV emisije bez obzira na to ko je gost. Možda saznaju nešto novo.

Čini se da za sve muzičare i sastave koji se nalaze na vašoj etiketi imate autentične, kreativne opise žanra. Kako ste došli na tu ideju i zašto?

Pa izmislili smo to, zato jer zvuči zanimljivo. Mislim da je pun pogodak bio sa Svemirkom kada smo izmislili ono emo-macho. Svakog zanima šta je to.  Moramo se malo kitit, da bi ljudi videli zanimljivo pakiranje i otkrili šta je ispod pakiranja.

Kako je došlo do saradnje sa Crvima?

Oni su došli do nas preko našeg trećeg osnivača, koji više nije sa nama, prešao je u jednu hrvatsku mainstream diskografsku kuću. Videli smo nekakav zajednički interes u svemu tome, sprijateljili smo se sa vremenom i sada zajedno radimo.

Crvi, fotografija: Mina Đukić

Da li ima nekih noviteta što se tiče label-a?

Ima uvijek nekih noviteta, evo od nedavno smo i na svim streaming platformama, cijeli naš katalog može se slušati na Spotifyu, Deezeru, AppleMusic, GooglePlay, Tidal i svi ostalim servisima. A širimo i naš katalog, stižu i neki novi bendovi, no o svemu tome više uskoro odnosno kad dođe pravi trenutak.

Kako ste napravili studio, sami ili ste imali pomoć majstora?

Ma kakvi majstori, sve smo sami napravili. Od naših para naravno.

Znači baš verujete u svoju ideju?

Apsolutno. Ako nećemo mi vjerovat u našu ideju, ko će?

Sada zabijamo poljednje eksere, što znači da će i ovi “estetski” radovi biti gotovi kroz tjedan ili dva dana. Od tada smo spremni za snimanja svake vrste.

Da li imate snage za sve što radite?
Naravno. Ja sam iz obitelji inženjera, moj otac je bio inženjer, a majka nije, ona je bila profesorica njemačkog. I svi dečki su uvek nešto radili doma, nismo gradska djeca odgojena u stanovima. Naši roditelji su sami te kuće gradili u kojima smo živjeli i uvek se negdje nešto radilo, betoniralo, postavljalo, bušilo, brusilo itd. Imamo alat, ono što nismo imali smo kupili. Malo na internetu pogledaš kako se neke stvari rade i kreneš to da radiš. Isto kao i sa glazbom. Pravi diy pristup, to je ta filozofija.

Koja je vaša filozofija generalno? Koja objedinjuje sve autore?

Ne znam, to ćeš me morat pitati kroz nekoliko godina. Sada je nema, filozofija je jednostavna, ajmo radit nešto drugačije, odnosno nešto dobro za tu scenu koja ne postoji, koliko god ljudi pričali da postoji, ona ne postoji. Moramo bit pokretači. Ja ne vidim da ikakva scena postoji. Pričam sad za Hrvatsku najviše.

Da li scenu regionalnu možemo uopšte da delimo, pošto na nacionalnom nivou nema toliko autora?

Pa ne bi to trebalo djelit, jer na kraju  krajeva sve su to isti jezici, svi ti ljudi razumiju te jezike. A scena, ne znam koja je to scena. Evo i u Srbiji imaš Crve, Rogija, Bitipatibi, Kezz i Igralom. Oni su nama okej. U Sloveniji ima dobrih bendova, ali oni uglavnom rade na engleskom, jer su malo više okreuti ka Evropi, a ne Balkanu kao mi. Postoji tu hrpa nekih bendova u suštini, ali ja na prste jedne ruke mogu nabrojati bendove koji valjaju.

A na koji način vi možete da pokrenete to?

Samo primjerom možeš pokazat drugima, niti možeš objasnit, niti treba objašnajvati, jer ljudi to ne žele shvatit ili čut. Samo šutit i radit, napravit ono u šta vjeruješ, pa će valjda i ostali skužiti da je moguće.

Luul, fotogaf: Lucija Požar

Kako ti saznaješ za novu muziku?

Pa općenito što se tiče regionalne glazbe, najčešće preko prijatelja. A ostalo preko interneta. Najčešće saznam za novu muziku tako što odem na nezavisne svetski poznate medije i pogledam šta je novo izašlo. Jer jednostavno tolika količina te muzike postoji i objavljuje se u svjetu, da je to nevjerojatno. I dosta često, na reddit-u sam pretplaćen na nekakav subreddit i tamo saznajem za glazbu.

Šta misliš generalno o organizovanju koncerata u Hrvatskoj?

Pa generalno, ako gledamo količinski, čovek bi rekao da je jako dobro. Ali ako gledamo u smislu kvalitete, ja sam na primer u zadnje dvije godine bio na tri koncerta. Slabo je. Funkcionira na razini da promoteri i menadžeri dovode samo bendove za koje se zna da će biti finansijski isplativi.

Koje su vaše ambicije sa više manje zauvijek?

Tek smo počeli sa ovom pričom, tako da ti još trenutno ne mogu reći.  Nekakve želje postoje sigurno. Posvetit se potpuno tome, glavom kroz zid i uložit apsolutno sve da bi to uspjelo. Mislim da je to jedini način da to uspije.

Pričali smo sa nekakvim etiketama vezano za ugovore, ja kada sam to pročitao, bilo mi je smješno kakvi se uvjeti nude bendovima. Naša ideja je suprotno. Da korist artista bude prva i da on dobija većinu, a da etiketa služi u stvari kao servis i pomoć. Da etiketa služi artistima, a ne artisti etiketi.

Šta su vam dalji planovi sa etiketom?

Nastavljamo sa objavljivanjem najfinije muzike iz regije južnih Slavena, uvjeren sam da ćemo za 5 godina biti nezavisna etiketa broj 1 na tom istom prostoru. A možda napravimo i koju ploču u tom vremenu, ono stvarno i pravo fizičko izdanje.

Članak Više manje zauvijek: izdavačka kuća u borbi za prava muzičara se pojavljuje prvo na Oblakoder.

I ove godine organizatori su pripremili muzički program na tri stejdža, publika će uživati u nastupima vodećih imena domaće elektronske muzičke scene, ljubitelji live performansa moći će da čuju popularne izvođače iz čitavog regiona, a program nudi i brojna zanimljiva izvođenja mladih, neafirmisanih umetnika, za koje će uskoro biti otvoren zvanični konkurs (informacije partite na sajtu). Za sada su objavljeni izvođači Kristijan Molnar, Svemirko, Who See, Buč Kesidi, Coeus, Felver, Killo Killo, ali organizatori kažu da iznenađenja tek slede.

Sama tematika ovogodišnjeg izdanja festivala je – misticizam istočne Srbije. Pre samog događaja su u planu brojne aktivnosti u promotivnom periodu, kao i prateće aktivnosti u nedelji pre muzičkog dela festivala. Neće izostati ni graffiti zona u skladu sa dugogodišnjom grafiterskom tradicijom Zaječara, kao ni gastronomska manifestacija za hedoniste.

Pravo osveženje biće i dečji program za roditelje i najmađe posetioce. Outhide Festić je nastao u saradnji sa Dečijim Centrom i drugim organizacijama i pojedincima koji svoju kreativnu energiju dele sa najmlađima. Ovim organizatori žele da pokažu da je festival namenjen svim generacijama, a posebno vodi računa o tome da budući  bubnjari, balerine, recitatori, plesači i glumci (koji će izvoditi svoje tačke u predivnom dvorištu Dečijeg Centra) vide smisao u zajedništvu i druženju.

Ono što organizatori posebno naglašavaju je da je za posetioce i ove godine obezbeđen besplatan kamp među četinarima na Kraljevici. Nije zgoreg naglasiti da ovo izletište, koje se nalazi u samom Zaječaru, ukrašavaju Vešala – spomenik Vladimira Veličkovića, borcima palim u NOR- u i žrtvama fašističkog režima.

Festival sprovodi Timočki Omladinski Centar u saradnji sa drugim organizacijama na teritoriji grada Zaječara.

Prve karte po specijalnim cenama možete nabaviti na linku: https://www.ddtickets.rs/SR/Events/88/Outhide-Festival-2019/1597/1/.

Članak Bliži se četvrto izdanje zaječarskog festivala Outhide se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Naši čitaoci najviše su ostali verni roku i njegovim beskrajnim varijacijama. Neki od odgovora koji su rok naveli kao svoj omiljeni pravac u 2018. ovako su  glasili:

„Najviše su mi prijale pitke fuzije roka sa drugim žanrovima. Metal je i dalje moja ljubav.’’

„Pank. PANK!’’

„Najviše volim da me uteše indie rock i alternativni muzičari.’’

Bajaga i njegovi Instruktori uspeli su da ostanu omiljeni domaći bend ovog pravca, mnogi od vas naveli su novu atrakciju Greta van Fleet, pojavilo se pregršt alternativnih imena poput Frušantea, Snarky Pappy, QOTSA, novi Arctic Monkeys, Buč Kesidi; ali i mnoštvo starih kajli i klasika, koji će, izgleda, zauvek ostati najveći: Bitlsi, Queen, AC/DC…

Hip-hop i Trep našli su se na drugom mestu najslušanijih žanrova, i to uz pomoć vedeta kao što je Kanje Vest, Migosi, Post Malon, Kendrik Lamar, a sa regionalne scene Vojko V (’’on i cela scena iz Hrvatske kidaju’’), Cobi, i verovatno najveća nova zvezda domaće muzike – Senida i njen monster hit Slađana. Slobodno možemo reći da je trep žanr koji je prethodne godine doživeo najveću progresiju i kandidovao se da postane mejnstrim i na domaćoj sceni.

Elektronska muzika, prvenstveno dens, klupska i rejverska, pokazale su da imaju vernu armiju fanova koji ponosno ističu kako te žanrove slušaju i u izlasku jednako kao i u svakodnevnim situacijama. Boris Brejcha pojavio se kao rado slušan izvođač, navodili ste i Peggy Gou, Palms Trax, Dixon, Gerd Janson, Maceo Plex…

Džezere nije umorio bibap jutarnji, naši čitaoci su umnogome navodili kako su „otkrivali stare džez majstore’’, „pokušali da saznaju što više o džezu’’, međutim ne možemo izdvojiti jedno konkretno ime koje se ste češće isticali.

Pop muzika kao najširi žanr koji može lako da se absorbuje ili se pretoči u neki drugi, 2018. definitivno je najviše glasova otišlo Kanjeu, a pratili su ga imena poput Ariane Grande, Travisa Skota, Sie, a najslikovitije to možemo opisati citiriajući jednog od vas: „ono što čujem na Play radiju J’’.

U kategoriji best of the rest, bez dileme možemo čestitati hrvatskom sintpop sastavu Svemirko. Album Tunguzija je u na samom vrhu albuma koji su našim čitaocima obeležili 2018.

Moramo i da primetimo da mnogo anketiranih navelo neke svoje guilty pleasures kao omiljene u 2018: imena koja su veoma često navođena bila su upravo Maya Berović, Jala Brat/Buba Corelli, kao i Rasta („joj, nažalost, Maya’’).

Pojedinačno, najčešće ste za omiljenog izvođača u 2018 ovim redom naveli: Kanje Vest, Senida, Svemirko.

Kakva su vaša mišljenja o ovom preseku stanja slušanosti? Ima li nekog ko je nepravedno zapostavljen, ili se makar nezasluženo ovde našao? Pišite u komentarima.

Članak Anketa: Šta ste najviše slušali u 2018? se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Pink Floyd – “The Wall”

Jedan od privih albuma za koji vezujem jasno sećanje percepcije zvuka. Helikopter dopire iz pozadine, sa magnetofonske trake, dok tata glumi da ga stvarno čuje i zajedno očekujemo da sleti. Ali helikoptera nema iako se uporno trudim da ga vidim kroz plafon, potpuno očarana i izmeštena iz stvarnosti slušam “The happiest days of our life”.

https://www.youtube.com/watch?v=SQEaoHQM-WM

EKV – „S’ vetrom uz lice”

Album koji sam verovatno najviše puta u životu preslušala. Jedan od prvih bendova u kom sam svirala klavijaturu i pevala, bio je EKV tribute. Nismo imali nijedan nastup, ali smo vreme posle škole provodili vežbajući njihove pesme. Kasnije smo oformili autorski rok bend “Equilibrium”. U tom periodu, najviše me je inspirisala muzika, ali i stihovi Milana Mladenovića. Kao i sav mogući materijal koji sam mogla da prikupim iz različitih izvora, intervjua, knjiga, priča i fotografija. Klavijaturu sam dugo pokrivala crvenim platnom sa potpisima članova benda u postavi Milan-Magi-Bojan-Žika, koje je moj stric prikupio prilikom njihovog koncerta u Kikindi.

Avishai Cohen – “As Is…Live at the Blue Note”

Album koji je zapravo snimak koncerta, ima moć da te teleportuje u njujorški jazz klub. Uz njega sam naučila da slušam bez razmišljanja o samoj muzici, puštajući osećanja da se razvijaju u nedogled. Pored toga, ovaj album je obeležio moje otvaranje ka svim prelepim žanrovima muzike, jer sam pre studija i dolaska u Beograd slušala isključivo rock/progressive metal.

Oliver Huntemann “Propaganda”

Prvi album elektronske muzike koji sam preslušala u celini i kupila ubrzo nakon objavljivanja. Slušajući ga prvi put, bila sam izmeštena u imaginarni prostor nalik džungli i sve vreme osećala neku izvornu energiju. Tu sam negde i shvatila suštinu ove muzike, počela da je poštujem i volim.

Svemirko – „Tunguzija”

Moram priznati da sam se dvoumila između „Vanilije” i ovog albuma. Odabrala sam „Tunguziju” jer je posle prvog izvanrednog albuma zaista teško snimiti drugi koji neće biti isti, ali ni mnogo različit, lošiji ili bolji od prethodnog. Poslušajte oba i dođite u četvrtak na naš koncert u Dragstoru. 🙂

Članak Omiljenih 5 albuma: Tamara Ristić Kezz se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Naime u pitanju je autorski „projekat“ Marka Vukovića, poreklom iz Đakova, koji trenutno živi u Zagrebu. Marko je sam smislio tekstove i muziku, a do sada je snimio, takođe samostalno, već dva albuma. Ipak, na svirkama nastupa sa pravim bendom – njih petorica čine savršen muški pop bend za mlade tinejdž hipsterke. Bend trenutno čine, sem Marka Vukovića, Antonijo Tali Bošnjak, Marin Toni Tandara, Branimir Brana Blažević i Bojan Bojko Bojkov. Prvi album „Vanilija“ privukao je pažnju javnosti sladunjavim synth pop zvukom za kasno popodne, ceo više-manje (zauvek) u istom tonu i raspoloženju. Drugi album „Tunguzija“ donosi minimalno drugačije, energičnije pesme, doduše različitog raspoloženja. U svakom slučaju momci su protiv žanrovskog etiketiranja, iako je u pitanju neka vrsta synth popa, pa sami sebe određuju kao emo-macho pop bend.

Iako su mi se oba albuma dopala, mislila sam da u Beogradu samo ja i još par ljudi koje poznajem slušamo ovaj bend iz Zagreba. Međutim, pre par meseci iz priča se po gradu izvora saznala sam da bend dolazi da svira u Beogradu i Novom Sadu, dakle ima neku mini turneju, ali i koliko ljudi je zainteresovano za te nastupe. Broj je svakako premašio moja očekivanja, a želju ljudi slušaju Svemirka najbolje ilustruje činjenica da su u KC Gradu  pre početka svirke bile rasprodate sve karte i da ljudi nisu mogli da uđu na koncert, pa su neki pokušavali (i uspevali!) da preskoče ogradu bašte KC Grada kako bi ušli na koncert. Osim toga, na samom koncertu u Beogradu ljudi su se laktali u prvim redovima i vrištali tekstove pesama koje su (skoro sve?) znali. Dakle, očigledno je da još neko, sem ljudi iz mog okruženja, ipak sluša Svemirka.

Kada sam saznala da će bend nastupati dan za danom, u Novom Sadu, pa u Beogradu, rešila sam da obavim jedan mali socijalni pokus. Otići ću na jedan koncert u Novi Sad (za svoju dušu), uraditi intervju sa bendom, pa onda ponovo slušati nastup benda na drugom koncertu u Beogradu (opet za svoju dušu, ali i da posmatram malo više „iz ugla novinara“ situaciju i kvalitet nastupa).

Bend Svemirko nastupio je u petak 29. juna u Novom Sadu, gde sam, kao što sam već pomenula, otišla na nastup za svoju dušu. Prosto, đuskanje uz muziku benda koji slušaš na repeat, u okolini gde te ne poznaje mnogo ljudi je zaista neodoljiva prilika. Nastup je počeo sa zakašnjenjem zbog tonske probe, ali je koncert bio sve što sam želela. Bend je plenio pozitivnom energijom, svi članovi su delovali maksimalno usklađeno, zvuk je bio odličan i svi na bini su delovali skoncentrisano. Svirali su sat i nešto, vidno preznojeni i predani svirci i publici. Novosadska publika ih je zaista sa oduševljenjem dočekala, pa su mnogi, koji nisu mogli da uđu, slušali koncert iz dvorišta kluba CK13! gde je bend nastupao. Nakon toga, članovi benda su izašli u dvorište gde su im posetioci prilazili, razgovarali sa njima, slikali se i uzimali autograme. Uz odličan koncert, takav pristup publici nakon koncerta zaista je delovao i više nego pristojno.

Sutradan, nastup u Beogradu bio je nešto slabijeg kvaliteta. Veći prostor, beogradsko laktanje u prvim redovima i stubovi u KC Gradu koji onemogućavaju svima iz publike da vide binu uticali su na kvalitet doživljaja. Ipak, i beogradska publika je, kao i novosadska, vrištala i skakala do poslednje pesme, dok su pojedinci odlazili u baštu KC Grada da se odmore, najviše od vrućine. Možda se bend umorio, ili je u pitanju bio efekat drugog utiska – bend je ovog puta zvučao dobro, ali lošije i manje koncentrisano nego u Novom Sadu. Sa druge strane, želja benda da komunicira sa publikom bila je izraženija i njihova euforija upadljivija.

Pre drugog koncerta u KC Grad stigla sam sa minimalnim zakašnjenjem, jer je voz iz Novog Sada (naravno) naišao na  prepreke u kretanju. Kada sam stigla u prostor gde je svirao bend, pevač Marko i basista Bojan su se borili sa crvenim zavesama koje stoje iza bine, kako bi namestili scenografiju (svoju, koju nose sve vreme). Simpatično je bilo videti bend kako se trudi oko svakog detalja, pa čak i scenografije. Upoznala sam se sa pevačem Markom Vukovićem i gitaristom Antonijom Talijem Bošnjakom, nakon čega smo seli za sto u bašti KC Grada. Momci su delovali opušteno, a i stigli su u ovaj prostor tri sata ranije, tako da su se uveliko odomaćili. Započeli smo razgovor, koji vam preporučujem da pročitate samo ukoliko želite da upoznate bend u neformalnoj komunikaciji.

Pre manje od godinu dana ste svirali u Beogradu i Novom Sadu, a sinoć ste ponovo svirali u CK13!. Kakvo je to iskustvo bilo za vas ovog puta?

Tali: Ja sam novi član, tako da sam ja prvi put u Srbiji sa njima na nastupima. Meni je bilo dosta dobro. Ljudi su bili dobri, dobra publika. Svi su pjevali i bilo je dosta dobro, ja sam zadovoljan.

Marko: Bilo je kao i prošlog puta samo veće. Jako slična svirka samo još veća, još je više ljudi bilo.

Ovde ste prilično popularni, kakva je situacija u Zagrebu i gde vas još slušaju?

Tali: Slovenci isto dosta vole.

Marko: Vole i Slovenci i u Zagrebu. Mislim, zagrebačka publika je drugačija malo, ne može se tako lako opustiti kao srpska ili slovenačka publika. Ali svejedno mi cjenimo jednako i jedne i druge.

A kakva je beogradska publika?

Marko: Pa beogradska publika je dosta ležerna, nemaju puno nekog strahopoštovanja prema bendu, što se nama sviđa i dosta je, ja bih čak rekao, domaća atmosfera.

Kako vi doživljavate tu svoju, uslovno rečeno, popularnost?

Tali: Pa ne znam, ja znam ovu celu ekipu od ranije, tako da kada sam upao ništa mi nije bilo drugačije, već sam znao ljude. Ali, ne znam. Ne oseti se to toliko.

Marko: Ne oseti se to uopće. Ja mislim da to uopće nije tolika velika popularnost. To je popularnost u tim alternativnim krugovima, koji nažalost nisu toliko veliki. Ako se gleda na području svakog grada, to koliko ljudi prati scenu, ja mislim da to nije neka velika brojka, ali s druge strane zna se desit par puta da mi na ulici neko nešto vikne u Zagrebu. Tandara je nosio moju trenerku pre neki dan, pa su mu se drali na ulici kao „E Svemirko“.

Tali: Ja mislim da utiče dosta to što su pesme na maternjem jeziku, pa automatski svi koji razumeju će to slušati, pa je i šira publika. Domaći bendovi koji pevaju na nekom stranom jeziku ne prolaze baš toliko.

Marko: Ne prolaze ni ovde, ni vani.

Sve što radite deluje dobro upakovano – muzika, tekst, estetika – kao da je sve do detalja urađeno. Koliko je truda uloženo u sve to?

Marko: Pa ne puno. Taman onoliko koliko može da prođe, toliko se mi potrudimo.

Tali: Nije da idemo na probu samo smišljat šta ćemo radit.

Marko: Znaš kad navučeš dva u školi, jedva onako da prođe. Ali ljudima se sviđa.

Čemu više posvećujete pažnju – muzici ili tekstovima?

Tali: Definitivno muzici.

Marko: Mislim, mene osobno tekstovi uopće ne zanimaju. Bitno je da se taj tekst fonički uklopi.

Tali: Bukvalno je još samo jedan instrument.

Marko: Da, tekst je manje bitna stavka.

Dobro, ali koliko vremena ulažete u sve ovo? Da li vam je to primarna stvar u životu?

Marko: Realno ako ćemo tako gledat, mi se dosta trudimo jer dosta vremena sviramo i posvećujemo tome. A s druge strane nama to ne ispada kao neki trud već kao neka…

Tali: Kao, to ti se radi i na to trošiš vrijeme. A ja i Tandara idemo na faks, ali kad nismo na faksu imamo svaki dan probe.

Marko: Ja sam isto student, ja studiram rokerol. Radio sam u Šparu, trebala mi je neka dva tri mjeseca plaća.

Kako nastaju pesme?

Marko: Ja samo radim pesme i meni je jako teško objasniti kako dolazi do pjesama, jer to je neki proces dosta čudan, događa se tako u nekom kratkom roku i ne mogu ja uopće popamtit sve. Tu i tamo nešto dođe, ja sjednem, počnem neku melodiju, nešto mi padne na pamet i tako nastaju pjesme. To ti se jednostavno slaže, kao neki mozaik, neke ideje raznorazne, kužiš, i na kraju funkcionira.

Marko, ti si sam radio na prvom albumu.

Marko: Isto kao i na drugom, isto sve, ali na idućem izdanju ćemo raditi svi zajedno.

Kako će onda nastajati pesme?

Tali: Sad će svako davati ideje, pa ćemo se isto slagati.

Marko: Probaćemo napravit nekakav koncept, pa ćemo videti kako će to zvučati.

Zašto ovaj synth pop zvuk?

Marko: Pa ne znam, meni je to bilo dobro.

Šta vi slušate?

Marko: Ja moram priznati da ja ne slušam ni svoje.

Tali: Imamo sad taj neki bend koji je napravio pjesmu, nisu još ni smislili ime za bend, ali imamo tu pjesmu, pa je puštamo najčešće u zadnje vrijeme. A ne znam šta slušamo.

Da li ćete menjati muzički pravac?

Marko: Verovatno će to malo drugačije zvučat. U kom će to smjeru ići ja ne mogu reć, jer ne znam ni sam. Vidjećemo kamo će to otić. Biće drugačije i treba da bude tako, jer još jedan ovakav album ja mislim da nema smisla.

Koliko je teško ili lako snimati album samostalno?

Marko: Pa meni je lako, zato što, znaš kako kažu – Sto baba, kilavo dite. Kad jedna osoba ne mora se dogovarati ni sa kim, ona samo radi ono što želi. A kada je pet osoba onda se moraju praviti neki kompromisi. Vidjećemo sad, tek sad ulazimo u to sve. Jako je sve nepoznato još uvek.

Što se tiče estetike benda, ko se bavi vizuelnim delom?

Marko: Pa ja. Ne znam, to je jednostavno jedna od stvari koju moraš znat, ako se hoćeš baviti muzikom. Mislim, znati, moraš barem pokušati nešto napravit što se tiče vizuelnog identiteta. To je nešto poprilično bezveze.

Kakve su ambicije benda, da li želite ovime da se bavite u budućnosti?

Tali: Pa idemo u Ameriku i to je to.

Marko: Dok ide ide. Nema tu nekih velikih planova, jednostavno pokušavamo bit u ovom trenutku koliko duže možemo.

Da li vam je neki nastup posebno ostao u sećanju?

Brana (koji u tom trenutku prolazi i priključuje se razgovoru): Ja bih rekao u životu u Rijeci. Prošle godine u Beogradu je isto bilo nevjerojatno dobro, ja sam baš nakon koncerta samo otišao gore, legao na pod i kao smijao se od uzbuđenja.

Kakva je scena u Zagrebu?

Marko: Ma to ne postoji.

Tali: Nas dosta uspoređuju sa ovim Valentinom Boškovićem. Ali oni ne sviraju uživo.

Marko: Ima puno bendova koji su samo bedroom producing, koji ne sviraju live, a to oduzima dimenziju benda. To u biti onda nije bend, to je pesma na Youtube-u. Jer ako ne možeš doći pogledat bend, onda ih ne doživljavaš na taj način.

Tali: Pa to je pokretač scene, kada ti dođeš vidiš to i vau. Barem sam ja tako doživljavao scenu kada nisam svirao u Svemirku.

A kakvi su bendovi u Srbiji? Ko vam je privukao pažnju?

Marko: Pa Rogi, Repetitor, Ti, Dogs in Kavala. Ima više bendova koji se mogu staviti u sličan đir. Tako da ovde ima nekih naznaka scene, dok je u Zagrebu drugačije. Ja mislim da tamo nama dođu ljudi koji ne idu nikom drugom. Uglavnom dosta različiti ljudi dolaze samo na ono, strogo odabrane koncerte.

Koliko ste spotani?

Tali: Dosta je spontano.

Marko: Ali i ozbiljno. To ti je neka luda kombinacija, spontano i ozbiljno.

Zbog čega ste bendu dali ime Svemirko?

Marko: Pa to je najgluplje ime. Baš zato. Ko ne bi hteo čut bend koji se zove Svemirko, ne znaš šta bi to moglo bit.

Bez preterano preciznih i jasnih odgovora razgovor je prošao u smejanju nakon čega se bend vratio scenografiji i tonskoj probi. Iako sam, kao neko ko prati njihov rad, imala još sto pitanja, zbog zgusnutog rasporeda i raspoloženja benda, nije bilo prostora za njih. Svakako, socijalni pokus bio je uspešan. Potpuno je drugačije kada slušate nekoga „za sebe“, i kada upoznate autore. Kako će se bend Svemirko razvijati, još ćemo videti. Iza naglašene nonšalantnosti i duhovitosti benda ipak stoji ozbiljan rad i posvećenost, tako da je pred njima verovatno uspešna muzička karijera. Samo se nadam da se članovi zbog toga neće vinuti u svemirske visine. Jer onda možda neće biti toliko dobri.

Fotografije: Katarina Ćirković

Članak Dve svirke i jedan razgovor sa bendom Svemirko se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Iza umetničkog imena Svemirko stoji idejni tvorac Marko Vuković, koji je samostalno snimio prvi album pod nazivom Vanilija u praktično kućnom izdanju. Album je objavljen 2017. godine, a koliki je Svemirko hipster postaje vam jasno kada shvatite da je album objavljen u formi VHS-a. Pošto nije zabavno da stvarate sami, a i zbog nastupanja uživo, Marko je okupio bend koji sad čini Svemirka. Marko se oprobao u još nekim muzičkim projektima, ali bend Svemirko je svakako najuspešniji. Svemirko će uskoro izbaciti novi album, na kome je radio čitav bend, a nedavno su u to ime na Soundcloud okačili prvi singl Meni se ne svira. Zvuk Svemirka najviše podseća na zvuk benda Haustor, te neretko zvuči kao da Marko imitira Rundeka. Ipak, Svemirkov stil je veoma jasno izgrađen, pa deluje da se pesme prelivaju jedna u drugu. Čak i muzički kritičari koji nisu sa regionalnog govornog područja smatraju da je Svvemirko ime koje će obeležiti muzičku scenu Balkana. Iako je Svemirko poreklom iz Zagreba, on se “primio” i u Beogradu i Novom Sadu, te album Vanilija mozete čuti u brojim kafićima u ovim gradovima. Krajem juna bend ima koncerte u oba grada, te preporučujemo da ih obavezno čujete! Iako se kvalitet lajv izvođenja razlikuje od studijskog snimka i mogu se desiti povremeni promašaji na koncertima, harizmatični nastup benda i energija publike garantuju dobar provod. Mi jedva čekamo koncert i novi album!

ROGI

ROGI ili Igor Horozović je beogradski autor iz bloka, koji apsolutno ni po čemu ne deluje prototip čoveka iz bloka, osim po svojoj opuštenosti. U prilog tome govori i činjenica da je svoj jutjub kanal nazvao Natenane Records, te ova izmišljena izdavačka kuća objavljuje njegov material. Želja mu je da jednog dana Natenane Records postane i prava izdavačka kuća. Kao i to da na njegovoj Fesjbuk stranici piše :”Rogijevu muziku već opisuju opuštajućom, a on se trudi da to tako i ostane”. U svakom slučaju ROGI je kreativac, detaljista, što se primećuje u njegovoj muzici, a svojevremeno je bio i pokretač Silence Fest-a. Rogi je objavio svoj album U međuvremenu 2016. godine, a kao i Marko Vuković ceo material je snimio sam, iako za potrebe svirki sa njim nastupa bend. Osim albuma U međuvremenu, ROGI je snimio i druge albume, ali je ovaj svakako najuspešniji i najviše je privukao pažnju pubike. Njegov zvuk je veoma autentičan i najviše liči na muziku Mac DeMarca. Rogija možete ga sresti u Beogradu gde ponekad pušta muziku po kafićima i manjim klubovima, a mi jedva čekamo da izbaci novi materijal.

Sergio Lounge

Kada slušate Sergio Lounge-a osećate se kao da ste sa Super Mariom otišli na more. Na potpuno neverovatan način, Srđan Popov, koji stoji iza lika Sergia poigrava se sa synth zvukom, a najviše gotivi instrumentale. Ipak Sergia možete čuti i kako peva, i to zvuči dobro. Sergio Lounge je Srđanov alter ego – sve što Srđan oseća kao manu kod sebe, Sergio ne oseća. Ime Sergio Lounge nastalo je kao vrsta šale, jer je lounge muzika u Srđanovom umu predstavljala muziku koja je nebitna i koja je potpuno suprotna od svega onoga za šta se on bori kao autor, tako da je ime samoironično, oslanja se na tradiciju lounge muzike, ali radi sve suprotno od toga. Ono što je posebno zanimljivo, sem Sergiove muzike jeste i njegov izgled. Sergio fura naočare za sunce bez jednog stakla, a svira tastaturu, te izgleda kao nju vejv pirat. Srđan je sam isprogramirao svoju tastaturu i pretvorio je u instrument, na jednom nastupu se publici ovaj eksperiment dopao i on je svoju tastaturu zadržao. Sergio je veoma autentičan autor čiji lajv nismo gledali, ali je prvi na našoj to-do listi koncerata. Osim toga Srđan i njegov brat su kao deca imali bend koji je objavio album u izdanju PGP RTS-a i to je album sa najmlađim autorima u istoriji ove kuće, a Srđan je tada imao 10 godina!

Armuši

Za Armuše nismo čuli relativno odavno, kao za prethodno navedene autore, već nam je zapravo jedan od autora koje smo pomenuli na ovoj listi preporučio ovaj sastav (a kakav plot twist!). Ipak, nije prošlo ni pet sekundi slušanja od početka pesme Budim se sa njihovog prvog albuma da bi se mi za nju zakačili. Armuši su pravi electro po, tačnije synth  i to je ono što se čuje. Sastav je nastao 2011. godine u Vrnjačkoj Banji, a u pitanju je kragujevački porodični bend, te su i ime dobili po prezimenu Armuš. U sastavu nemaju gitaru i čine ga samo tri člana, ali to ne umanjuje kvalitet pesama i energije koju muzika nosi. Nakon malog zatišja od objavljivanja albuma, Armuši su pre manje od deset dana objavili spot za novu pesmu Protiv stagnacije. Tekst pesme je buntovan i smislen, kao i svi njihovi tekstovi, što je posebno zanimljivo. Iako se poigravaju sa klavijaturama i synth zvukom, oni su svoju društvenu ulogu shvatili veoma ozbiljno. Nadamo se da je singl samo tizer za album, a pošto neretko sviraju po celoj Srbiji, i da ćemo ih uskoro čuti uživo i bolje upoznati.

Weird Fishes

Weird Fishses su najmanje synth od ponuđenih autora sa liste, mada verovatno jer se još uvek nisu dovoljno okuražili da snimaju više pesama ili ceo album. Ipak u nedostatku mladih synthovaca  odlučili smo se da ih podstaknemo svrstavanjem u ovu listu. Njih možete sresti u Beogradu gde zaista često nastupaju kao cover bend, tačnije akustični dvojac koji svira kavere bendova kao što su Radiohead, Black Keys, Portishead, Kings of convenience itd. Iako spadaju u alternativni rok i indi pop, sa primesama soula, oni imaju i svoju stvar Shades of you (nije Shape of you i nije Shades of blue). Pesma je na engleskom jeziku i ima primese onoga što tražimo kao glavni začin u muzici ponuđenih autora, a to je taj alternativni elektro to jest synth prizvuk. Želimo im da prihvate synth  u sebi i snime album što pre, ako ne, sigurno će ostati makar alternativni. 

Članak Top 5 svežih synth zvukova iz kraja se pojavljuje prvo na Oblakoder.